U Nišu rade samo 3 od 13 stanica protivgradne zaštite

Protivgradne rakete u okolini Niša ove sezone mogu da se lansiraju samo sa 3 od ukupno 13 stanica jer većina strelaca ove godine nije potpisala ugovore o angažovanju zato što od Grada nisu primili honorare za prethodne dve godine.

Za posao, koji podrazumeva 24-časovna dežurstva u periodu od 6 meseci i spremnost na ispucavanje rakete na prvu naredbu uz višečasovno sedenje i čekanje u stanicama na kiši i nevremenu, prema ugovoru sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom mesečno se iz republičkog budžeta izdvaja nešto manje od 3.000 dinara.

Grad Niš je 2013. godine poslednji put dotirao još 5 dodatnih hiljada dinara po mesecu, ali to se nije dogodilo ni 2014, ni 2015. godine, zbog čega je većina strelaca sada odbila da sarađuje.

Supruga i ja smo odbili da potpišemo ugovore i prošle godine jer nismo dobili novac za 2014. Sada je to uradila većina naših kolega jer su, nažalost, ponovo prevareni – kaže Nebojša Vučić iz Komrena koji je u oblake prethodnih godina pucao iz stanice u Cerju.

Ugovore su, kako pričaju oni koji su odustali, ove godine potpisali meštani okolnih sela „neupućeni u situaciju“, ali svi koji su se „opekli“ i poverovali u obećanja lokalne samouprave prošle i pretprošle godine rešili su da 2016. godine ovaj posao ne rade.

Svi hoćemo da radimo, ali za honorare. Sedite mokri satima, dežurni ste non-sotp, ne možete na odmor, ma ni na slavu. Nije to nimalo lako – priča Vučić.

---

„Grad nema zakonskog osnova za dotacije“

Od predstavnika lokalne samouprave strelci godinama slušaju objašnjenja da za dotacije nema zakonskog osnova i da se rešenje traži, ali pita kako je moguće da su zakonski osnov, prema njegovim rečima, pronašli u Žitorađi, Gadžinom Hanu, Sokobanji i Leskovcu gde opštine doplaćuju honorar strelcima.

Prema rečima šefa gradskog Štaba za vanredne situacije Žarka Rankovića, načelniku Uprave za poljoprivredu, koji je u februaru od Ministarstva finansija tražio predlog rešenja ovog problema, stigao je odgovor da su bilo kakve dotacije iz gradskog budžeta nezakonite.

U odgovoru jasno stoji da se po zakonu protivgradna zaštita finansira iz budžeta Republike Srbije i iz dela premija koje uzmu osiguravajuće kompanije od osiguranja useva. To su dva osnova. Stoji i stav da nije predviđeno da lokalne samouprave to finansiraju – kaže Ranković.

Pošto je kao sankcija za one koji se ne ponašaju u skladu sa uputstvom predviđena obustava transfera sredstava, ruku su mu, dodaje, vezane i bila bi reč o „nezakonitom trošenju sredstava“.

Dao sam zadatak da zovu i ostale lokalne samouprave, spremni smo da napravimo i prekršaj, ali da ne bude obustava transfera. Postoje razne priče da je rešio ovaj ili onaj, ali niko nije rešio, a da je u skladu za zakonom – kaže Ranković.

Da se rešenje i dalje traži potvrđuje i načelnik protivgradne zaštite Republičkog hidrometeorološkog zavoda Zoran Babić koji, iako u Nišu ne radi čak 10 od 13 stanica, objašnjava da grad nije ostao bez potpune zaštite, ali da je efikasnost ipak smanjena.

Treba znati da radarski centar Niš pokriva teritoriju 10 opština – sve od Merošine, pa do Pirota, Dimitrovgrada, od juga Leskovca do Homoljskih planina. Nije da samo stanice Niša brane Niš, to je deo velikog sistema. Odbrana se sprovodi i sprovode je okolne opštine – objašnjava Babić.

Prema njegovim rečima, u svakoj stanici na području Niša ima po 17 raketa, što je najbolji prosek u Srbiji, i 10 stanica, koje trenutno ne rade, mogu biti osposobljene i formirane čim se sa strelcima postigne dogovor.