Država crkavicom gradonačelnike drži u šaci

Iako i gradovi i opštine naplatom poreza učestvuju u punjenju ukupnog srpskog budžeta, za razliku od pojedinih evropskih država koje lokalu skoro pola para vrate, u Srbiji lokalne samouprave dobijaju svega desetak procenata zarađenog novca, upozoravaju iz niške Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Lokalne samoprave se delimično finansiraju naplatom poreza na imovinu, poreza koji plaćaju poslodavci, poreza od registracija i slično, ali taj novac ne ide direktno u njihove kase, već u republičku, a onda na osnovu raznih propisa i zakona se taj novac vraća u budžete opština i gradova.

Međutim, iako je nekoliko prethodnih vlada kao jedan od svojih ciljeva postavljalo decentralizaciju zemlje, iznos koji se iz državne kase vraćao opštinama je sve manji i manji, pa je u poslednje 4 godine bezmalo prepolovljen.

Tako je, pokazuje analiza Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD), u 2012. lokalu vraćeno skoro 18 % novca prikupljenog od poreza, 2015. je to spalo na 11,7, dok će novim izmenama zakona to od ove godine biti još manje.

Novi zakon je, podsećaju iz NKD, Vlada predložila tvrdeći da je zbog dosadašnje „darežljivosti“ prema lokalu nastao veliki minus u državnoj kasi – velika razlika između prikupljenog i potrošenog novca.

Međutim, za Danijela Dašića iz ove NKD organizacije takvo obrazloženje nije logično.

Prema Biltenu javnih finansija Ministarstva finansija godišnji konsolidovani javni prihodi na lokalnom nivou u Srbiji (opštine, gradovi i pokrajina Vojvodina) su 2012. godine bili na nivou od 17,7 %, dok je prosek za 2015. iznosio 11,68% ukupnih budžetskih prohoda. Tu se postavlja prvo pitanje: kako je moguće da su „rasipnici na lokalu“ dobili 6% manje, a da je u isto vreme, godišnji fiskalni deficit koji je posledica tih izdvajanja imao konstantan rast? To prosto nije logično – pojašnjava Dašić.

---

Gradonačelnici ćute

Predsednici Opština i gradonačelnici su i do sada su imali prigovore na sve manje uplate iz „Beograd“, ali se retko ko usudio da javno kritikuje te odluke vrha vlast, pa su mnogi to čak i hvalili, dajući raznorazna objašnjenja.

Situacija će uskoro biti još lošija, jer od 1. januara na snagu stupa novi Zakon o finansiranju lokalnih samouprava kojim će iznos novca koji se iz republičke kase vraća opštinama biti još manji.

Na novi zakon primedbe nisu imali ni gradonačelnici najvećih gradova juga Srbije, Niša i Leskovca, Darko Bulatović i Goran Cvetanović. Štaviše, oni su zaključili da i pored tog umanjenja očekuju da u „njihove“ budžete država uloži više novca – na neki drugi način.

---

Centralizacija javnih prihoda

U NKD-u zaključuju da je u Srbiji sve evidentnija centralizacija javnih novaca.

To je, dodaju, i svojevrsna centralizacija političke moći, što je suprotno evropskom trendu gde se radi na fiskalnoj decentralizaciji. Takva politika, kažu, vodi sve potčinjenijem položaju lokalnog nivoa vlasti, a time i uloge građana u obavljanju javnih poslova.

28 evropskih država, kažu u ovoj organizaciji, tokom prošle godine, više od 30 % novca iz svojih budžeta uplatilo je lokalnim samoupravama.

Prema istraživanju NKD-a Finska, Danska i Švedska, koje decenijama spadaju u države sa najvišim životnim standardom, za lokalni nivo opredeljuju skoro polovinu ukupnih javnih sredstava (47,9 odsto; 47,7 odsto; 45,6 odsto). U prvih deset zemalja koje za potrebe „lokala“ izdvajaju više od 30 odsto ukupnih budžetskih prihoda u državi nalaze se i Poljska, Nemačka, Francuska, Holandija, Italija i Letonija, kao i Hrvatska, jedina država Zapadnog Balkana – kažu u NKD-u.

Da bi i Srbija trebalo da se ponaša isto ili makar slično kada je reč o raspodeli novca i decentralizaciji, obavezuje je Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, ratifikovana 2007. godine, kojom se obavezala da „primeni pravila koja garantuju političku, administrativnu i finansijsku nezavisnost lokalnih vlasti“.