Poslednje festivalsko veče proteklo je u nešto laganijoj atmosferi nego prethodne. Na glavnoj bini nastupilo je šest sastava od kojih su neki već poznati niškoj publici. Niški sastav Eyot je festival priveo kraju.
Bend Lepi Jova nastupio je pred iznenađujuće velikim brojem ljudi za početak večeri. Uzevši u obzir da se prethodnih dana oko 20:30 h, ispred bine tek formirao prvi sloj publike, sinoć je situacija bila drugačija.
Nakon njihovog nastupa Nišlije su imale prilike da čuju simpatični bugarski bend „Sentimental Swingers“. Oni su kako svojim pevanjem, tako i retro izgledom privukli pažnju razigrane publike. Obradom popularnih hitova retko ko je ostao ravnodušan nakon nastupa.
Trubač Andres Bergkranc je sa svojim kvartetom publici pokazao komparaciju švedskog i izvornog džeza. Pored trubača Andersa Bergkranca, koji važi za jednog od najboljih skandinavskih muzičara, nastupili su Robert Tjaderkvist, pijanista, Patrik Grundstrom, basista i Ulrik Ording, bubnjar.
U saglasju sa krajem Nišvil druženja i nedeljnim raspoloženjem britanski sastav „Get Blessing“ je preko sat vremena oduševljavao publiku koja je iščekivala pojavu hedlajnera večeri „The Brand New Heavies“.
Osim po svojoj specifičnoj muzici koja sjedinjuje džez i rok, članovi benda „Get Blessing“ su prepoznatljivi i po tome što na nastupima gotovo uvek oblače bele košulje i tamnosiva odela, a za promotivna slikanja i slike albuma uglavnom maskiraju lica.
Nešto pre ponoći na binu je izašao britanski sastav „The Brand New Heavies“. Fanki ritmovi ispraćeni su prepoznatljivim đuskanjem u prvim redovima, a prema subjektivnom osećaju u tim trenucima bila je najveća posećenost festivala.
Pioniri britanske „acid jazz“ scene pokazali su i dokazali zašto traju više od 25 godina, uz opasku da se osetio nedostatak energije pevačice N’Dea Davenport, koja je skoro pre tačno 4 godine oduševila publiku u Nišu.
Nakon bisa i nešto više od jednoipočasovne svirke, Britanci su uputili srdačne pozdrave izrazivši zadovoljstvo ponovnim boravkom i nastupom na Nišvilu.
Sve je bilo spremno za lokalnu podršku jer je nastupao niški bend Eyot. Nakon što je saopšteno da je Dejanu Ilijiću rođendan i sve je počelo rođendanskom pesmom.
Usledilo je čisto uživanje i prepuštanje ambijentalnom utisku džeza čiji doživljaj, pored klavira upotpunjuju gitara (Srđan Milenković), bubnjevi (Miloš Vojvodić) i bas (Marko Stojiljković).
Momci su opravdali i svakako zaslužuju atribute najoriginalnijeg i najuspešnijeg srpskog džez fjužn benda. Nakon bisa i nešto više od jednočasovnog muziciranja, pozdravili su ne tako malo broj strpljivih i pravih ljubitelja džeza, na prigodan način zatvorivši 29. Nišvil džez festival.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
http://www.juznevesti.com/Istrazujemo/Direkcija-opet-gradi-na-divlje-Nis.sr.html
Južne vesti su na vreme upalile crvenu lampicu, ali najveći gradski festival ostaće upamćen po „velikom gradilištu“ na Trgu kralja Milana. Bilo mi je neprijatno, jer tim putem sam morala da provedem prijatelje iz Makedonije. Žalosno je što je gradonačelnik dozvolio da se Niš predstavi na ovakav način.
Nakon svega, ako gradonačelnicima nije u interesu da se pozabave „velikim neimarom“, morali bi mi da zahtevamo da se stave tužilaštvu na uvid, pošto i oni ne vide i ne čuju, sva potrebna dokumenta za izgrađene i ulice koje se rade, kao i da se izvade epruvete iz urađenih ulica, kako bi smo saznali jesu li rađene po projektu ili se i tu žmurilo. Obzirom da smo investitori, morali bi da imamo uvid u potrošnju.
Pitam se kako li se osećaju muzičari na bini kad čuju buku iz publike? Kad vide koliko ljudi priča dok traje svirka? Stvarno mi nije jasno zbog čega organizacija Nišvila deli besplatne karte u tolikom broju? Pojedini ljudi tamo dolaze da jedu, da pričaju i piju, donose burek i jogurt, grickalice, ne prestaju da šuškaju i da pričaju! Takvih je bilo mnogo. Samo što ne rade oni koji su dali 3000 dinara za karte i koji su na Nišvil došli zbog muzike. Svake godine se svađam sa moronima iz publike koji usta ne zatvaraju a ove godine ih je bilo i previše.
Te gratis karte su izgleda fora da se ne prikaže prihod a da se uzme keš!? Prođu „kroz paire“ kao gratis a stvari se prodaju po 600din…Kolko je to para? Zna li neko kako može da se proveri koliko je bilo besplatnih karata i po kom kriterijumu i kome su podeljene?
Nije zavrsen 29 Nisvill vec 18 po redu.Ako je rpvi Nisvill odrzan 1995 .godine,kako radakija racuna godine.