Puž na kerozin i pet točkova
Miloš BoškovićNarodni poslanik "Dosta je bilo" iz Niša 2016-2018.Diplomirani inženjer računarstva.Na Tviteru aktivan kao @misaizdaleka
Ostaće 3. jun ove godine upamćen po mnogočemu, ali je po svemu što je pratilo i obeležilo ovaj datum prva sednica novog saziva Republičkog parlamenta bila odista istorijska i bez presedana u novije doba.
Kao čovek struke, to jest inženjer računarstva, navikao sam na poslovičnu efikasnost i efektivnost, te u svakom sistemu tražim optimalan način rada – onaj koji sa najmanje energije daje najbolje rezultate. Parlament u kojem sam se po prvi put obreo, dan nakon prvog, konstitutivnog zasedanja, podseća me na auto koji se kreće brzinom puža, ali troši kao avion, a uz to ima i pet točkova. Imajući u vidu da sam sednici prisustvovao u svojstvu narodnog poslanika, red je da građanima podnesem izveštaj o tome kako smo na prvoj sednici iskoristili njihovo poverenje, odnosno na koji način smo potrošili njihovo vreme, a to znači i novac.
Na ulazu u zgradu Skupštine, dok stupaju crvenim tepihom, poslanike sačekuje počasna garda. Zgrada koju je podigao još kralj Aleksandar Ujedinitelj, svojom arhitektonikom i stilom podseća na dane burne istorije, što bi uz gardu trebalo da predstavlja i prvu opomenu svakome koji ulazi u ovaj Dom. Uprkos jasnim asocijacijama i monumentalnošću građevine i atmosfere koju ona diktira, prostor oko palate koristi se kao parkiralište za vozni park narodnih poslanika. Ko kaže da se po jutru dan ne poznaje?
Prvom tačkom dnevnog reda prve sednice Narodnog parlamenta potvrđeni su mandati poslanika, koji su zatim položili svečanu zakletvu. Jedino ovo smo završili u razumnom roku i u svečanom duhu. Sledeća tačka bila je i prekretnica – izbor predsednika Skupštine. Ovde su počeli problemi. Poslanik Aleksandar Martinović (SNS) prvih je nekoliko minuta svog izlaganja iskoristio da koliko-toliko obrazloži predlog, da bi ostatak svog vremena iskoristio za teme koje nemaju nikakve veze sa tačkom sednice. Bilo je tu spinovanja na temu fantomki, Beograda na vodi, nekakvih novih Potemkinovih fabrika, a sa njima i nezaobilaznog boljeg života i višeg standarda. Neprincipijelno prozivanje opozicije, obojeno ličnim tonovima, nastavljeno je u duhu stare dobre radikalske tradicije.
Na njega se nadovezao otac retorike kojoj ne bi trebalo da je više mesto u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dr Vojislav Šešelj. Brojnim svojim zapažanjima, koja takođe nisu imala nikakve veze sa dnevnim redom izazvao je Martinovića, a ovaj Pajtića, zatim se opet prozvanim osetio opet Martinović, pa Sanda Rašković-Ivić i tako u beskraj.
Sad shvatam čemu služe zapisnici sa sednica, ali mi je sve manje jasno čemu služe poslovnici o radu, koje niko nema nameru da poštuje. Besmislena rasprava trajala je satima. Vreme prolazi, novac građana nestaje u talasima uzaludnog i nesvrsishodnog prepucavanja poslanika, a odabiru predsednika Narodne skupštine – ni korak bliže. Od svečanog duha i poštovanja institucije parlamenta nije ostalo skoro ništa. Krenula su dobacivanja zabranjena poslovnikom, u kojima prednjače “naprednjaci”, uvrede, etiketiranja i međusobne rasprave.
Prenose skupštinskih zasedanja nikada nisam gledao, samtrajući da je to gubljenje vremena. Sada sam uveren da sam bio u pravu. Stepen neefikasnosti za većinu poslanika ne samo da ne predstavlja nikakav problem, već je evidentno da su mnogi od njih u Skupštinu i došli sa namerom da od zasedanja naprave jedan jeftin rijaliti. Šta su volja i novac građana spram višesatnog zabavnog programa, koji u potpunosti parira “Parovima”, “Farmi” ili “Velikom bratu”.
Narodni poslanici ovog saziva šalju jasnu i nedvosmislenu poruku građanima – ovo je naš rijaliti jer ste vi tako tražili. Za to vreme pristojni i odgovorni poslanici crvene od neprijatnosti i nervoze što se zapravo ništa ne dešava, što se kolaju prazne priče, a vreme neumitno teče. Naravno, Saša Radulović je reagovao i u svom kratkom izlaganju objasnio da moramo mnogo odgovornije da se ponašamo pred građanima i pozvao sve poslanike da se vrate na dnevni red Skupštine. Nažalost, gluve dozivati, a slepima knjige poklanjati uzaludan je posao. Predsedavajući, dr Dragoljub Mićunović je naposletku prekinuo sednicu i zakazao novu za tri dana, što je strašno naljutilo uprave one najglasnije – bukače, psovače i dobacivače. Sednica se nije nastavila, a poslanici vladajuće većine su ljuti napustili Parlament.
Neko je odlučio da ovakve narodne poslanike časti domaćom kafom i to po nezamislivoj ceni od 7 dinara. Prosečan ručak (čorba, jelo sa mesom, salata) za svakog poslanika koji napusti sednicu i spusti se u skupštinski restoran, subvencionisan je do nivoa od oko 200 dinara, koliko realno košta ista ona kafa, ali na beogradskim splavovima. Da usluge iskamčene preko narodne grbače plaćaju po tržišnim cenama, da li bi aktuelni narodni poslanici svoje dužnosti obavljali sa više odgovornosti i dostojanstva? Iskreno, ne verujem. Verujem samo da se odnos prema sopstvenoj državi i narodu ne menja po restoranima, već u glavama ljudi, mislećih i časnih, a potom i za skupštinskim govornicama.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
16Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Mnogo se toga znalo, naslućivalo, ali je potiskivano zadovoljstvom da nema više starog /saziva/, nadom za boljim, kvalitetnijim, ozbiljnojim radom, a to sve protkano obećanjima. Kad, informacija iz prve ruke. I pitanje – Srbi jeste li normalni? I vi, koji ste birali i vi koji ste izabrani !
Ovo i onako čita misleći svet. Oni koji su glasali ovaj realiti, oni gledaju prenose i njima je zabavno uz komentar, uh vidi kako ga je XXXX prekinuo, ili pazi kako mu je lepo odgovorio. Nema tu ni P od parlamenta.
Bole, a da ti sledeći put poneseš laptop i sluške, da možeš nešto da programiraš. Mnogo je to izgubljenog vremena za tako vrsnog programera.
Sve pohvale za narodnog poslanika Boskovica za dostavljeni izvestaj. Ovo je jedan od nacina da se gradjanima vrati vera u instituciju narodnog (a ne partijskog) poslanika. Nadamo da ce nastaviti sa ovom dobrom praksom raportiranja tokom citavog mandata, ali i da prihvati savete/kritike gradjana.
Svaka čast autoru,ali od vlasti ništa,opet su podigli cene grejanja i stara pesma
Господину Бошковићу бих скренуо пажњу на реченицу „Nažalost, gluve dozivati, a slepima knjige poklanjati uzaludan je posao.“ која може да увреди особе са инвалидететом. Књиге писане у Брајовој азбуци постоје, тешко се налазе и поклонити такву књигу слепој особи сигурно није узалудан посао. Овакве реченице се лако извлаче из контекста и у перу злог новинара добијају размере скандала.
Hiperbolično izražavanje ne mora da označava i vređanje neke osobe zbog invaliditeta. Kod nas postoji toliki broj hiperboličnih izreka, za koje svi jasno znaju šta znače. Manjkavost pismenosti svakako ne može da promeni značenje ovakvih izreka, pa čak i kada je to „neneamerno“ izvučeno iz konteksta.
Saglasan sam sa Kimijem, ali i sa Vlajkom da se ovakve rečenice lako mogu izvući iz konteksta.
Izvinjavam se zbog propusta, vodiću više računa o tome nadalje.
Hvala na sugestiji!
Ne sekiraj se, premijer stalno upotrebljava izraz ‘rak rana’, što je za mene užasno i uvredljivo jer mi je supruga preživela rak, i pogadja je kad čuje takav izraz.
Neka takvi koji upotrebljavaju ovaj izraz shvate da niko nije imun na tu bolest, i da trebalo da paze šta govore u javnosti.
Nisu svi isti. Ajde da vidimo SNS izvještaj jednog poslanika. Mada i ovo izgleda čudno i smesno nama koji živimo u normalnim zemljama, ali da podsjetimo Srbija niti je razvijena demokratija niti je normalna zemlja. Prema tome moje duboko postovanje
Ok, sad znamo na cemu smo. Sledeci izvestaj bi trebalo da ukljuci strategiju borbe protiv ovih raspikuca. Jer cisto izvestavanje ne vodi nicemu. Vas glas se nece cuti dok ne smislite kako da napadnete i, vremenom, pobedite bagru.
😀 ja glasah za vas da bi nesto konkretno uradili, a prva stvar je da nas obaavestis kako poslanici ne rade svoj posao.. pa to znamo vec 20 godina.. imate li vi ideju kako da iskoristite svoje poslanicke mandate da nesto u tom cirkusu od parlamenta, ili cete se i vi utoopiti u sistem?
Ja Vam zahvaljujem ovom prilikom na izveštaju. Hvala i što zapravo osećate neku odgovornost prema građanima. I zanima me da vidim, kao što neko gore reče, da li ćete uspeti da smislite strategiju da vratite poslanike na dnevni red i da je sprovedete u delo. Imate moju podršku.
Dodala bih još da su u srpskom navodnici i dalje donji i gornji, a ne gornji-gornji.
Paralelno u Nišu, sednica gradske skupštine nije ni održana jer pripadnicima skupštinske većine još nije rečeno šta treba da rade i za koga da glasaju. Novac poreskih obveznika na delu.
Sećam se kada je asistent na Elektronskom fakultetu u Nišu svom profesoru često govorio „profesore, nemojte da im dajete šestice, sutra će da budu poslanici!“.
Slepima mogu da koriste knjige na Brajevom pismu.