Krajevi jednog pendreka

Autor

Osman Balić

- Odbornik u Skupštini Grada i potpredsednik gradske Vlade Niša od 2000-2004.- Savetnik saveznog Ministra za nacionalne i etničke zajednice SCG 2001-2003.- Član Komisije SCG za saradnju sa UNESCO 2001-2006.- Direktor YUROM centra

Da li će samo on, novi načelnik niške policije, povećati bezbednost Nišlija?

Povodom nekoliko natpisa i priloga na portalu „Južnih vesti“ u vezi podmetnute bombe, paljevine automobila, alarmantne izjave oca poginulog Nišlije, i na kraju, nakon skoro trogodišnjeg odsustva glavnog policajca, krajnje je vreme da se otvore neka od  pitanja bezbednosti običnih ljudi.

Nišlije, kao i mnogi građani srbijanskih gradova, žive u strahu. Osećaju se nebezbedno.

Još u jesen 2001. godine, eksperti Saveta Evrope i OEBS-a ocenili su da uloga naše policije u društvu, njena struktura i način funkcionisanja počivaju na zastarelom zakonodavstvu, koje ne odražava potrebe efikasne zaštite i doslednog poštovanja ljudskih prava i sloboda, niti potrebe pružanja efikasnog odgovora policije na ogromne izazove koje su nametnuli novi oblici kriminaliteta u zemlji koja pati od „tranzicijskih“ porođajnih bolova.

Ko je odgovoran za takvo stanje? Da li će samo novi načelnik policije povećati bezbednost u gradu. Da li lokalna niška vlast stvarno nije nadležna za bezbednost Nišlija, kako su izjavili neki od gradskih čelnika, ili stvari stoje malo drugačije?

Evo kako stvari stoje u vezi sa nadležnostima.

Član 6. Zakona o policiji Republike Srbije predviđa saradnju policije sa organima lokalne samouprave na preduzimanju mera radi ostvarivanja bezbednosti ljudi i imovine. Takođe je utvrđeno da policija treba da sarađuje i sa drugim organizacijama, manjinskim i drugim organizovanim grupama i samoorganizovanim pojedincima radi razvijanja partnerstva u sprečavanju ili otkrivanju delikata i njihovih učinilaca i ostvarivanja drugih bezbednosnih ciljeva.

U Članu 17. istog zakona takođe se kaže da Skupština, odnosno organ lokalne samouprave, razmatra stanje bezbednosti u gradu i opštini; zauzima stavove o prioritetima za bezbednost ljudi i imovine i, s tim u vezi, podnosi predloge rukovodiocu nadležne organizacione jedinice policije. Rukovodilac nadležne organizacione jedinice policije, u saradnji sa organima lokalne samouprave, obezbeđuje informisanje o stanju bezbednosti i vodi računa o zastupljenosti u saradnji pripadnika nacionalnih manjina i različitih etničkih, kulturnih, verskih i drugih grupa sa područja organizacione jedinice.

Sposobnost lokalnih vlasti da rešavaju probleme i podižu kvalitet života građana važan je pokazatelj uspešnosti lokalne vlasti, kao i njene demokratičnosti i efkasnosti.

Podsetiću, Grad Niš ima Strategiju bezbednosti koja je usvojena pre nekoliko godina i koja je kompatibilna sa skoro zaboravljenom Strategijom razvoja grada.To su inače, po mom skromnom mišljenju, dva najozbiljnija planska politička dokumenta doneta u poslednjih 30 godina u Nišu. Vrlo upotrebljiva.

Kada je reč o bezbednosti, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, Opština je odgovorna da preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonima brine mahom o civilnoj zastiti i delovanju u vanrednim situacijama. Međutim, ona lokalna vlast koja ne čeka da neko drugi reši njen problem njenoj u kući iz koje „kulja dim“, može a i obavezna je da signalizira višoj instanci potrebu za regulisanjem pojedinih društvenih odnosa, radi utvrđivanja odgovornosti za vršenje poslova koji iz tih odnosa proizlaze.

A, kako mi, Nišlije, možemo a pomognemo da Niš bude bezbedan grad? Jer, sasvim je sigurno da jedan čovek, ma ko bio i iz ma koje partije bio, ne može da uradi mnogo.

Potrebno je da gradski Savet za bezbednost (za vanredne situacije) zaista počne da radi. Hrabro. Suštinski i vrlo pragmatično. Gradska vlast treba da predloži svog kandidata za načelnika policiske uprave Niš. Ukoliko ne preloži svog predstavnika, niška udruženja građana mogu predložiti svog kandidata.

Treba iskoristiti spremnost republičkog MUP-a i energiju budućeg načelnika i uraditi analizu lokalne bezbednosne situacije, najpre razgovorom sa građanima, tako da se identifikuju problemi koji utiču na stanje bezbednost u gradu. 

Treba krenuti od, naizgled, malih problema, pa ka najkrupnijim: obijanja podruma i krađe zimnice, džeparenja i krađe poklopaca šahti, preko političkog ekstremizma, pa sve do kriminalaca u policiji. Može i obrnuto. Mora se, konačno, krenuti!

I, naravno, nije tačno da među Nišlijama koji rade u niškom SUP-u nema kadrova ni čoveka koji bi „sredio stvari“. To nije tačno! Ali, tačno je: policajci – dođoši sa sve četiri strane sveta su od Niša napravili Teksas, onaj iz 19. veka.

Lično bio bih vrlo zadovoljan kada bih opet video policajca koji šeta mojim kvartom, kako načelnik SUP-a podnosi izveštaj odbornicima Skupštine Grada, Romkinju u policijskoj uniformi u sred Niša (umesto skinsa).

Tada ću znati da smo nešto dobro i veliko uradili za svoj grad, našu decu i našu zemlju.

I, za kraj. Sada je valjda većini jasno – nužna je decentralizacija, depolitizacija i dekriminalizacija policije. Ali i opšta mobilizacija svih građana Niša.