Niška šeftelija

Autor

Petko Nišavac

Košarkaški trener u penziji.

Braćo Nišlije!

Ima u raj jedna golema šeftelija. E, tuj pod njuma se zbiramo mi Nišlije. Sedimo si u ladovinu, praimo si laf muabet, mezimo rajsko jedenje ambroziju i pijemo svetenu vodu adžijazmu. Ono, neje k`ko u Marger kafanu, nema gi cigani, nema gi čočeci, a i ovoj meze neje k`ko onija kebapčiki s`s pljunku valjani pa da ripkaju po siniju k`ko da su živi. Oko nas zelena livada puna s`s cveće a po njuma ripkaju jaganjčiki, letu leptirčiki i rajske tice. Ubavinja i lepotinja!

Ima ni od turli-turli sorte. Profesori, praktikanti, pisari, oficeri, pa ovija naši esnaflije: kujundžije, kubedžije, mutavdžije, abadžije, terzije, kondurdžije i koj će gi znaje od k`kvi sve esnafi. S`lte braćo Nišlije, ovoj neje za veruvanje u raj ga nema nijed`n političar.

Mislim si ništo na ovaj moj pamet što je toj i k`ko je toj. A bre, zar se tija političari ne utepaše od rabotu da na narod bidne poubavo. Jezici pokršiše od zborenje k`ko će u Palilulu da teče med a na Žožinu kapiju mleko, s`lte da turimo pajče u njinu čantru. Ubavo ni vikaju: „Braćo, sve će bidne mufte, i u čkolju idenje i kud` doktora lečenje i apčiki gutanje, a i saranjuvanje će bidne džabe i toj s`s lafet i vojnu muziku“.

„Braćo, leb će bidne tri groša, kolko da neje džabe, a meso nemoj da jedete jer neje zdravo i mož` ve ufati gorušica“.

„Braćo, će dovedemo ovija iz Jevropu s`s goleme pare da rabotu mesto nas. Oni će rabotu a mi će gi gledamo i varkamo da ništo ne ukradu od toj što su doneli. Mi će gi naučimo ovija naši adeti od rabotenje i pare arčenje, pa k`d gi ufati merak i sevdah, ič se neće vrćaju dom“.

Mlogo ubavo zboru tija političari, onakoj s`s dignute ruke na kud nebo, ič ne trepkaju, ne zamuckuju, s`lte malko ukrstu sas oči k`ko Čapa k`d ide ponapolje. Od takvija ljudi, od takvija domaćini ovaj katil, Sveti Petar nijednog nepušti u raj, nijed`n nedobi krilca pa s`g s nas da litka po ovuj ubavivinju i lepotinju.

Jed`n d`n pitujem ja angela Gavrila: „A bre Gavrilo, što je toj i kako je toj s ovija političari?“

 A on će mi vika: „Ivko bre, ti umre a pamet nedobi. Što bi bilo s nas i ovuj našu lepotinju i ubavinju da gi puštimo u raj. Tarapanu bi naprajili. K`d bi se razleteli po ovaj raj, pa kad bi udarili u onoj njiovo zborenje“:

„Gospodo mi smo angeli ovija drugi nesu“. Vikaju ovija, bajgim levi.
„Mi, od Boga dadena krila imamo a njiova su l`žovna“. Vikaju ovija, bajgim desni.
„Mi varkamo ovija naši jaganjčiki a oni gi krišom na Lucifera prodavaju“. Vikaju ovija, što su nit levi nit desni.
„Neje Eva naterala Adama da izede jabuku, oni su ga naterali, tija s`s l`žovna krila“. E toj vikaju ovija levo-desni.
„Tija su ti, gazda Ivko, najgori, onakoj pola riba pola devojka, nit su riba nit su meso. Jed`n d`n sve pobratimi i posestrime, celivaju se k`ko cigani, kunu se na ikonu i krsnu slavu, k`ko se neje rodija taj što će gi skara, sve dog je svet i vek. Drugi d`n, oči će si povadu, bajgim neje toj takoj, ovija drugi gi nesu razbrali a i za onoj l`ganje i kradenje toprv će se pitujemo. Ide pljuvanje, s`s lajna mazanje, iskača rezil a na jedni a na drugi sve dok onaj, što gi je prisednik, ne vikne:
 „Braćo ovoj što vi s`g zborim, u knjige će se pisuje, u čkolju deca će od toj da uču, ovoj će bidne istorija na naš narod. Zatoj braćo ubavo načuljite uši jer ovoj neje samo za zborenje, ovoj ima u pesmu da se turi, uz gusle da se poje. Braćo s`g će se pobratimimo s` ovija drugi što su nit` tam nit` ovam“.
„I takoj bi se, gazda Ivko, oni terali dok ni nebi zašuntaveli i naterali da begamo, ali na drugo nebo ali kod Lucifera u komšil`k“.
„E za toj, Ivko brate, neka si gi kod Lucifera, tam nek si oči vadu i glavu trljaju“.

Za toj braćo niški političari da znajete, uživajte dok se dole po zemlju majete, berite kruške dok ste pod krušku, jer ovam, od ambroziju neće obiđete. Čeka ve kazan s`s katran i u guzicu bodenje s`s trozubac.

Vaš Ivko Jorgandžija od onaj svet