Anđela Šarković

Gost: Anđela Šarković

Razgovor vodio: Marija Vučić

JV: Nakon što je pre nekoliko dana osvojila zlato na Matematičkoj olimpijadi za devojke u Belorusiji Anđela Šarković, maturant gimnazije Svetozar Marković, sprema se za Svetsku olimpijadu na Tajlandu. sa ovom devojkom koja je postala ponos Niša i Srbije razgovaramo danas u studiju. Anđela dobrodošla u emisiju 15 minuta.

Hvala vam.

JV: Veoma često pobeđuješ na takmičenjima. Od početka ove kalendarske godine ovo ti je treća međunarodna nagrada. da li vodiš evidenciju koliko si nagrada i medalja osvojila na raznim takmičenjima?

Naravno da vodim evidenciju za međunarodna takmičenja. Svaka medalja mi je draga, kao i svako takmičenje.

JV: Koliko zlata i koliko srebra imaš?

Imam 3 zlatne medalje sa ženske matematičke olimpijade i imam jednu zlatnu medalju iz Kazahstana, sa međunarodne Žutikove olimpijade. Imam 3 srebrne i 2 bronzane medalje.

JV: To je sve iz matematike ili imaš nešto iz fizike?

Jedna bronza je iz fizike, hemije i biologije sa Juniorske naučne olimpijade.

JV: Decembra si, ono što je aktuelno u tvom životu, decembra si položila prijemni za Triniti koledž na Kembridžu, ono što je problem je 40.000 evra, koliko košta stipendije.

To je samo za jednu godinu a ja bi morala 3 godine da im platim.

JV: Sada bi oni trebalo da ti dodele stipendiju?

U maju su odluke za stipendije, oni dele desetak stipendija. Da li će mi dodeliti to ne može da se zna jer njihovi kriterijumi nikome nisu poznati.

JV: Osim njihove stipendije, da li očekuješ možda pomoć od nekog drugog fonda, od države?

Ja nisam razmišljala previše o tome. Znam da postoje neke fondacije koje dele stipendije ali svakako, ukoliko ne dobijem stipendiju moraću dosta da se potrudim. Prvo od privatnih fondacija a kasnije od države. Postoje neke organizacije koje dodeljuju trećinu stipendija ali to svakako nije lako. Prvo čekam da vidim šta će oni da kažu.

JV: Kažeš da ćeš se obratiti privatnim fonderima, da tako kažemo. Koliko država pomaže taletovanim ljudima? Da li si zadovoljna nekakom saradnjom sa državom?

Postoji definitivno pomoć. Srpska akademija nauka svake godine dodeljuje neke vaučere za vin - vin. TO je više da nama kažu da prate naše uspehe. Tu je i Dositejeva nagrada koja je prilično visoka, mislim da za srebro na matematičkoj olimpijadi ja bi trebalo da dobijem 160.000 dinara, što nije malo, definitivno. Generalno za studije u inostranstvu nisam primetila da država nešto pomaže. Što doduše ne bi bilo loše, znam mnoge ljude koji bi se obavezali da posle rade u Srbiji, kada bi država htela da im pomogne. Definitivno ona nije u stanju, niti se previše interesuje.

JV: Ukoliko dobiješ tu stipendiju trebalo bi od sledeće školske godine da odeš na Kembridž. Jel tako?

Od oktobra, tamo su studije malo drugačije nego kod nas. Tako da sam 6 meseci kod njih a 6 meseci sam na raspustu.

JV: Ukoliko ne dobiješ ovu njihovu stipendiju biće kasno da konkurišeš za Dositejevu stipendiju koju dodeljuje Ministarstvo omladine i sporta. Šta ćeš onda raditi? Da li si razmišljala šta onda u tom slučaju?

Ja ću studirati u Srbiji ako ne uspem da upišem Kembridž.

JV: To sam htela da te pitam. Na kom fakultetu?

Najverovatnije Matematički fakultet u Beogradu.

JV: Šta misliš da ukoliko, rekla si da država nedovoljno ima sluha za talentovane ljude, da im ne pomaže dovoljno, jer nema sredstava. Da li misliš da li bi to trebalo da se promeni? Da li misliš da država dovoljno radi sa talentovanim?

Definitivno bi trebalo pogled na nauku u Srbiji da se promeni. Ja ne kažem da je ovde kritično loše ali neke zemlje u našem okruženju, recimo Ukrajina, Belorusija, to nisu neke bogate zemlje ali mnogo više polažu u matematička takmičenja. Dok kod nas jesu zainteresovani i svakako nije loše ali moglo bi i bolje.

JV: Kada kažeš svakako nije loše, na šta konkretno misliš? Misliš na ono što se ulaže u pripremu talentovanih matematičara?

Da postoje neki fondovi koji služe za pripremum, za putovanja na takmičenja, kod nas često postoje finansijski problemi za putovanja na takmičenja. Univerziteti bi mogli malo više da se trude da pridobiju, mislim generalno, kadar na Matematičkom fakultetu u Beogradu je definitivno najbolji na Balkanu. I studente dobre, definitivno, imamo trenutno ali nekako mi se čini da oni nisu previše zainteresovani da dobiju naše takmičare. Mogli bi možda više da se zainteresuju, da promovišu, možda bi neko i ostao u Srbiji, pre nego da ode na Kembridž. Jeste da je Kembridž bolji ali mi svakako volimo svoju Srbiju.

JV: Misliš da je veći problem od nedostatka novca to što ne postoji svest o tome da postoje talentovani ljudi u koje treba ulagati i sa kojima treba raditi?

Definitivno ne postoji prevelika svest o tome. Generalni za neke pripreme, nije ni potrebno previše novca, više dobra volja.

JV: Znam da ste imali problema sa finansijskim. Gimnazija Svetozar Marković kada je trebalo da idete, bilo je neizvesno do zadnjeg trenutka hoćete li otići. Kako se snalazite za novac?

Mi, sami učenici smo išli tada po kompanijama, naš profesot najviše Miloš Milosavljević, koji nas je pripremao za takmičenje. Tada nije imao vreme da nas priprema i msto da radi pripremu koja je njegov posao on je išao po kompanijama i tražio novac. Snašao se.

JV: Kako ste se osećali dok ste, praktično, morali da idete od jednog do drugog i da tražite novac?

To je definitivno dobro iskustvo. Najvše je to palo na profesora.

JV: Da nije to ponižavajuće?

Ne, definitivno ne. Mi nemamo tu čega da se stidimo, mi znamo gde idemo i znamo da to nešto vredi i svesni smo toga. Nije nam to previše teško palo i bilo je zanimljivo oskustvo.

JV: Obzirom na to da ti je prva misao bila to da se usavršavaš u inostranstvu na Kembridžu, rekla si da je sledeća opcija, ako ne odeš na Kembridž, Matematički fakultet u Beogradu. Koliko je on, Matematički fakultet ili PMF u Nišu koliko bi oni mogli da zadovolje osobu tvojih kapaciteta i znanja?

Čini mi se da na Matamatičkom fakultetu, mada ja iskreno nisam previše upoznata sa tim jer oni se ne promovišu previše ali par puta sam bila na predavanjima tamo jer imam drugarice koje tamo studiraju. Čini mi se da imaju dobar kadar i da su profesori dobri i da postoje ljudi koji su zainteresovani i rade. To je samo za određene grupe. Mislim da je najveći problem da studenti koji su bolji moraju sami da se intresuju i da traže više a niko neće da ih pogura. To je generalno normalno i svuda u inostranstvu. Na Kembridžu mislim da sami profesori više polažu na svoje đake. recimo sistem predavanja tamo je da jedan na jedan. Student radi sa profesorom sam. Dok ovamo svi slušaju predavanja i kolokvijume i možda sistem nije najbolji.

JV: Osim po tome po čemu se još razlikuje naš siste i Kembridž? Šta je ono što je loše u našem sistemu zbog čega talentovani ljudi odlučuju da studiraju u inostranstvu?

Generalno kode nas je po Bolonji a na Kembridžu ispiti su na kraju. Čak ja mislim da je bolje ovako na kolokvijume. Kod njih stalno imaju domaći.

JV: Oni ne rade po Bolonji?

Oni imaju na kraju u četiri dana sve ispite. I ko to ne položi…

JV: Zašto misliš, pošto si sada budući student. Zašto mislim da je bolje studirati na takav način a ne po Bolonji?

Ja ne mislim da je Bolonja loša ali mislim da se kod nas ne primenjuje baš najbolje. Studenti i dalje rade kmapanjski, samo za kolokvijume. Tokom godine, na početku, ništa i ne rade. Dok na Kembridžu postoje ti domaći, konsultacije i to se svake nedelje dobija novi set zadataka koji se radi. Definitivno više guraju profesori studente da rade, dok ovde studenti sami sebe moraju da guraju.

JV: Da li se na Kembridžu uči više nego ovde? Što se tiče obima literature i onoga što zahtevaju?

Ja nisam najupoznatija sa time. Na Kembridžu su druge godine postoje izborni predmeti. Postoji određeni broj predmeta i sami studenti biraju predmete. Ovde su smerovi pa postoji manje, na Kembridžu je baš slobodna volja. Prva godina nije ništa zahtevnija nego ovde ali kasnije studenti imaju veću slobodu da izaberu. Ovde bi možda mogle da se organizuju neke grupe sa talentovanijim studentima, to možda i postoji.

JV: Zašto ne bi ostala u Nišu da studiraš na PMF-u?

Definitivno, nije loš PMF ali mislim da je Beograd dosta bolji.

JV: Ukoliko budeš otišla na Kembridž da li planitraš da se vratiš jednog dana ovde?

Ja bi želela da se vratim. Ipak, odavde sam. Ukoliko ne budem našla neki dobar posao neću se vratiti.

JV: Šta bi mogla ovde da radiš nakon završenih studija na Kembridžu, što bi tebe sa svojim znanjima i kapacitetima moglo da zadovolji? Koje je to radno mesto?

Ja ne znam čime ću se baviti u životu. Za sada mi se čini da bi se bavila naukom, da bi pisala naučne radove. Zato što mi se sviđa matematika i volim da istražujem i proučavam.

JV: Ima li ovde, kod nas u Srbiji, za matematičare mesta u nauci, osim na univezitetima. Šta bi to konkretno značilo da se baviš naukom i da pišeš radove. Da li postoje neki instituti gde bi matematičari mogli da rade?

Ja koliko sma upoznata i ne baš. Mislim na fakultetima i to je to.

JV: Kakva je situacija u inistranstvu? Gde bi volela? Pošto si rekla da ne znaš tačno ali odprilike bi morala da imaš neku ideju. Da li bi volela da predaješ studentima?

I ne baš. Mada bi definitivno volela da radim sa talentovanim đacima. To bi mi predstavljalo zadovoljsto, spremanje za takmičenja, to mi se sviđa.

JV: Šta bi te vuklo nazad osim toga što kažeš odavde si, sve što imaš nalazi se ovde, prijatelji, porodica? Šta bi te vuklo nazad osim ljudi? Da li osećaš neku obavezu da svoje znanje primeniš ovde?  Da li osećaš da imaš neku obavezu prema državu?

Obavezu, iskreni, baš i ne. Ali definitivno volim i volela bi da recimo mogu da predajem nekim mladim nadama u Srbiji.

JV: Da li misliš da, ukoliko se budeš vratila, da će se tvoje znanje vrednovati ovde adekvatno.

Čini mi se da će pojedini ljudi vrednovati to znanje adekvatno i da postoje ljudi koji to definitivno vrednuju. Generalno što se tiče države možda baš i ne.

JV: Misliš da se u Evropi i svetu više vrednuje znanje?

Iskreni nisam baš sigurna ali mislim da da.

JV: Tvoj profesor Miloš, kog si malopre spomenula, koji te prati na takmičenjima, radi sa tobom još od kraja tvoje osnovne škole. Jel tako? On te priprema, radite intezivno. Koliko je važna podrška profesora, intezivan rad? Kada najranije treba početi sa tim pripremama?

Generalno osnovna škola i nije toliko teška, tako da pripreme nisu previše potrebne. AKo se krene od osnovne škole, imamo trenutno u olimpijskoj ekipi dečka koji je 8. razred. Još jedan dečko koji je bio 8. razred je bio sa nama na Rumunskom masteru iz matematike i to su stvarno baš genijalna deca i oni su na vreme krenuli sa pripremama. Ja nisam ni znala za ta takmičenja u tim godinama ali mislim da nije kasno krenuti od srednje škole.

JV: Vi ste na neki način sa profesorom Milošem imala taj rad jedan na jedan. On je praktično radio sa tobom.

Radio je par puta samnom jedan na jedan ali uglavnom radimo u grupama, mi najbolji iz škole.

JV: Koliko znači imati takvog profesora?

Naravno da znači. Pre svega nađe vam zadatke koje treba da radite. Nije tako lako odabrati zadatke, neki su možda previše laki, neki previše teški. Mnogo je lakše kada neko proceni njihovu težinu.

JV: Od kada se formiralo ovo specijalno odeljenje u gimnaziji, po mogo čemu je to odeljenje ostvarilo značajnije uspehe nego matematička gimanzija u Beogradu. Po čemu je to vaše specijalno odeljenje posebno?

Oni su bolji iz informatike, tačnije mi, naše odeljenje. Imamo dobre uspehe iz informatike, čak pola olimpijskog tima iz informatike bude iz Niša, nekad manje. U principu tu imaju najbolje uspehe u Srbiji. Što se tiče matematike postoji jedan ili dva đaka koji su dobri na državnom nivou. U zadnje vreme smo dobri i na svetskom nivou.

JV: Da li su za to zaslužni talentovani đaci iz Niša ili i profesori?

Definitivno su zaslužni profesori koji nas spremaju ali mislim da ima dosta talentovane dece.

JV: Da te pitam nešto što mnoge tvoje vršnjake interesuje. Kako se organizuješ? Neko bi rekao da učiš po ceo dan, da nemaš ni za izlaske, ni za prijatelje.

Naravno da ne, to niko i ne misli. Svi ljudi koji me poznaju znaju da. Neophodan je dobar rad ali ima se vremena za sve. Neko voli da čita knjige i čita knjige dok ja radim zadatke. Ja volim da čitam ali nemam previše vremena za to.

JV: Zato što postoje neki đaci kojima je teško da se organizuju i za neke osnovne obaveze u školi, matematika, geografija, biologija pa im to teško ide. ti eto uspevaš da imaš i socijalni život normalno a i da budeš tako uspešna u matematici. Jel postoji neka tajna, neki ključ dobre organizacije?

Ne, generalno. Kada se radi da se radi skoncentrisano, da se ne gubi previše vremena. Naravno postoje neki zadaci koji se rade 2, 3 sata. Na takmičenju se rade 3 zadatka 4 sata. Što znači da su zadaci baš teški.

JV: Da li ti je potrebna neka veća samodisciplina da se prosto nateraš da edneš da radiš?

Iskreno, ja nisma baš uredna, uglavnom radim u krevetu ili tako nešto. Genralno bitno je da si skoncentrisan na rad.

JV: Za kraj da te pitam jednu stvar koja bi mogla da bude interesantna. Zbog matematika se proputovala mnogo veliki deo sveta, skoro si bila u Belorusiji, u Kazahstanu, Južnoafričkoj Republici. Dali postoji neki grad ili država koja je ostavila neki poseban utisak na tebe?

Morala bi da razmislim. Luksemburg je bio baš lep grad. Tamo smo bili na Evropskoj matematičkoj olimpijadi, Južna Afrika, posto sam tu bila dva puta na takmičenju, to je bilo nešto najegzotičnije gde sam bila. Izdvojila bih možda Luksemburg.

JV: Hvala ti najlepše na razgovoru. Moje ime je Marija Vučić, vi ste gledali emisiju 15 minuta.