Blagoje Bradić

Gost: Blagoje Bradić, Poslanik Zajedno za Srbiju iz Niša

Razgovor vodio: Marija Vučić

JV: Nakon 16 godina u DS prvi poslanički mandat je stekao tek kada je izašao iz nje. Gost emisije 15 minuta je gospodin Blagoje Bradić narodni poslanik grupe Zajedno za Srbiju i bivši direktor niške filijale Fonda za zdravstveno osiguranje. Gospodine Bradiću dobrodošli u studio Južnih vesti.

Bolje vas našao.

JV: Da krenemo sa vašim slučajem. Sa mesta direktora Niške filjale fonda za zdravstveno osiguranje smenjeni ste 2013. pre nego što vam je istekao četvorogodišnji mandat. Viši sud je poništio rešenje o smeni, utvrdio je da je ono bilo nezakonito. Dokle se na sudu stiglo sa vašim slučajem?

Predmet je sada, koliko ja imam informaciju, stigao do Apelacionog suda i sada čekamo odluku veća Apelacionog suda.

JV: I kada presuda bude pravosnažna.

Kada presuda postane pravosnažna u šta verujem, vratiću se na posao direktora niške filijale.

JV: Nakon svega ovoga ste bili podneli zahtev za sprečavanje zlostavljanja. Da li je tako?

Da.

JV: I šta se desilo sa tim?

To je na internom postupku u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, odlučeno od strane direkcije da nema osnova za pokretanje i uz savet advokata ja nisam išao dalje u tužbu.

JV: Dok ste bili na mestu direktora fonda ali i danas uprava Doma zdravlja i drugih zdravstvenih ustanova ukazivali su i dalje ukazuju na problem manjka radnika. Kažu da im je potrebno mnogo više lekara i tehničara što Fond ne priznaje, pa oni sada imaju te neugovorene radnike za koje platu pokaušavaju da obezbede iz nekih svojih sredstava, što im često ne uspeva, imaju probleme u poslovanju. Gde vi vidite rešenje? Ovo vas pitam sada kao bivšeg direktora Fonda.

To je jedna strana medalje. To je malo širi problem i u par minuta pokušaću što plastičnije da vam objasnim. Normativi o broju radnika na teritorije cele republike Srbije donosi institut Batut iz Beograda u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje. Postoje formule pomoću kojih se proračunava koliko radnika, bilo kog profila, treba na određenoj teritoriji a to zavisi od razuđenosto teritorije, od starosne dobi osuguranika, od pola osiguranika, od uprosečenih bolesti tipičnih za to područje. Postoji jedan sistem kako se određuje broj zdravstvenih radnika koji je potreban za određenu teritoriju da bi se pružila zdravstvena zaštita koju je dužno da pruži Ministarstvo uz pomoć, sufinansiranje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ono što je problem takvog načina sklapanja ugovora. Taj način sklapanmja ugovora zove se otkup plana, je što vi nemate mogućnost da iskažete specifičnost određene teritorije. Naročito južno od Save i Dunava. Prvo, velika razuđenost opštine, preko 50 sela. Da vi sva sela imala isti kvalitet zdravstvene zaštite, kao što ima grad a to im garantuje Ustav republike Srbije i zakon o zdravstvenoj zaštiti, potrebno je da imaju minimum 1200 stanovnika, preko 18 godina da bi dobili lekara opšte prakse. Potrebno je da imaj preko 800 deteta da bi dobili pedijatra. Ali mi govorimo o selima koja su 20 do 30km udaljena od grada. Govorimo o istom kvalitetu zdravstvene zaštite i po obimu i po dostupnosti i po mogućnosti pružanja. Što je nemoguće, sa ovim brojem lekara to je nemoguće. Zato što nemate dovoljan broj pacijenata na toj teritoriji da bi dobili lekara koga će finansirati Republički fond, to jest republika Srbija, to jest Ministarstvo zdravlja. Ono što je potrebno je izmena u zakonu o zdravstvenoj zaštiti, koja će dati mogućnost drugih vidova organizovanja zdravstvenih službi i veći broj izvršilaca, medicinskih sestara i lekara, tako da imamo istu dostupnost i isti kvalitet zdravstvene zaštite. Ono što je problem to je rigidnost ugovora koji mi dobijamo sa republičkog nivoa, na nivou filijale. Ma koliko ljudi u Niškoj filijali fonda zdravstvenog osiguranja želeli da izađu u susret mi ne možemo da izađemo iz okvira ugovora.

JV: Još jedna tema o kojoj biste mogli da nam kažete nešto jeste osnivanje fonda za lečenje dece u inostranstvu koji su najavili iz Ministrastva zdravlja. Znamo da je u poslednje vreme javnost bila uzdrmana slučajevima dece koja su obolela od teških ili retkih bolesti, za čije lečenje u inostranstvu roditelji nisu imali para, pa su onda građani bili pozivani putem humanitarnih akcija da prikupljaju novac i oni su rekli da će taj fond uskoro biti osnivan. Šta je do sada bio problem, po vašem mišljenju da se jedna ovakav fond oformi?

Funkcionisanje jednog ministarstva, u ovom slučaju Ministarstva zdravlja je stav politike vladajuće koalicije. Ono što je po meni nelogično, ajde da podsetimo gledaoce šta se dešavalo par meseci unazad u Republičkom parlamentu. Imali smo zakon kojim je 2% doprinosa sa pozicije zdravstva prebačeno na poziciju penzija. Uz obrazloženje tadašnjeg ministra Krstića, ministra finansija, da racionalizacijom torškova i ekonomičnijem poslovanjem u srpskom zdravstvu se javio višak od 2% tih doprinosa, pa je umesto 12,7% sada 10,7% ono što ide za zdravstvo, što prevedeno u novac iznosi 300 miliona evra. I da je to prebačeno da bi se popunila rupa u delu budžeta kojim se plaćaju penzije penzionerima u republici Srbiji. Posle toga, nepunih mesec dana vi imate formiranje fonda za lečenje dece, a da vas podsetim deca su u zakonski obuhvaćena obaveznim zdravstevnim osiguranjem. Bez obzira da li mu roditelji rade, ne rade, dete ima pravo do punoletstva a čak i posle toga ako se školuje na obaveznu zdravstvenu zaštitu, koju plaća država. Koju mi svi plaćamo solidarno, država to smo mi, to je naš novac iz našeg poreza i naših doprinosa. Malo nelogično, ja mislim da je država drugačije trebala da reši problem dopune budžeta za penzije, a da se ostavi novac za zdravstvo. Jer para u zdravstvu nikada dovoljno, iz prostog razloga što građani Srbije imaju pravo da se leče kvalitetno i imaju pravo na savremena dostignuća medicine, imaju prava na savremene lekove koji se nalaze na svetskim listama za lečenje bilo kakvih bolesti i retkih i učestalih i ovakvih i onakvih.

JV: Mislite da neće biti para za ovaj fond?

To je jedini način kako su oni mogli da obezbede neki stalni izvor prihoda odakle mogu da leče decu koje imaju retke i nespecifične bolesti. Ja samo mogu da postavim pitanje zbog čega se ta dece ne leče finansirajući njihovo lečenje iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Zašto neko dete koje ima retku bolest ne može da ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu i da država finansira njegovo lečenje, nego moramo da formiramo fond gde će deo država da daje, deo mi iz naših dobrovoljnih priloga i da lečenje te dece zavisi od toga da li ima dovoljno para u fondu i da li država u tom trenutku može da nadomesti pare iz budžeta u taj fond da bi se deca lečila. Mislim kao lekar i kao roditelj i kao građanin Srbije da to mora da se finansira iz republičkog fonda, što je sasvim normalno.

JV: Ali se nije finansiralo i dok je prethodna vlast bila. Nije postojala mogućnost lečenja dece u inostranstvu.

Nije.

JV: Zašto? U čemu je bio problem?

U parama.

JV: Pošto je ostalo još malo vremena da se dotaknemo nekih drugih tema. U Nišu je nedavno bila isključena javna rasveta zbog ogromnog duga za struju. Građani su bili zabrinuti, organizovali su proteste. Ko je po vašem mišljenju odgovoran za tu novonastalu situaciju i za velika dugovanja grada?

Sve stranke koje učestvuju na izborima, bilo da su oni lokalni ili republički se bore za naklonost građana na njihove glasove, obećavajući da će stanje koje je trenutno i koje je pre izbora biti mnogo bolje ako dobiju poverenje građana i osvoje potreban broj glasova podrške i osvoje vlast, bilo da je to lokalna zajednica ili da je to republički nivo. Stranke koje su na vlasti su odgovorne za funkcionisanje grada.

JV: Znate zašto vas to pitam? Jer je na konferenciji za novinare dan nakon što je isključena javna rasveta zamenik gradonačelnika Ljuba Slavković rekao da je aktuelna vlast po dolasku na vlast 2012. zatekla 3 milijarde duga i 3 milijarde kiredita koja je ostala od prethodne vlasti. Kako vi komentarišete ovu njegovu izjavu?

2000. godine kada je DOS došao na vlast zatekao je haos u državi, naročito u finansijama. Svako onaj ko se kandiduje na izborima građanima saopštava u kakvom okruženju žive, u kakvom miljeu žive, kakve su finansije i garantuje da će da učini da će to da bude bolje. Aktuelna vlast je na vlasti 3 godine, oni su imali dovoljno vremena da povećaju zapošljenje ali ne u javnom sektoru kod direktnih ili indirektnih budžetskih korisnika, nego u realnoj privredi i tako povećaju dohodovnu stranu budžeta kako bi mogli da servisiraju potrebe građana, imali su dovoljno vremena da naprave reorganizaciju gradske uprave, da je učine jeftinijom i racionalnijom, kao što su i obećavali ako se sećate predizbornih slogana. Nasuprot tome mi smo imali u periodu kada se najviše govorilo, pred prošle parlamentarne izbore, da će se smanjiti zapošljavanje u državnom aparatu, da će se rasteretiti budžet plata, partijskih kadrova. Vi ste imali u Nišu da je preko 400 ljudi zapošljeno u javnm preduzećima i gradskoj upravi. I time ste opteretili gradski budžet za preko 200 miliona dinara. Da li je to u redu? To građani gledaju i reći će na sledećim izborima.

JV: Da li smatrate da postoji deo odgovornosti prethodne vlasti, čiji ste bili deo? Za novonastalu situaciju kada je reč o dugovanjima grada.

Da li znate koja je struktura tih dugova?

JV: Kako je on rekao to je 3 milijarde duga i 3 milijarde kredita za struju i sve ostalo.

Setite se šta je sve rađeno iz tih kredita, jer grad nema sopstveni izvor prihoda jer je stala industrija. Nije samo problem grada, mi možemo kao lokalna samouprava da stvorimo uslove za investicije a da li će biti ili ne ne zavisi od grada. Zavisi od onih koji treba da dođu i da investiraju ovde. Ti dugovi koje je grad Niš imao su uloženi u infrastrukturu, u opremanje saobraćajnica, ako se sećate revitalizacija toplovoda da se smanje gubici, ako se sećate vodovodna mreža je zamenjena, ako se sećate glavne niške saobraćajnice su rađene. TO nisu uzeti dugovi za široku potrošnju, nego su uzeti za investicije. Sa normalnom analizom iz kojih sredstava će ti dugovi biti vraćeni. Da li oni koriste i prave budžete kao što smo mi radili pre 2012. ili imaju neku drugu šemu ja to neznam. Nemam mogućnosti dodira budžeta ali videćemo na rebalansu ili na sledećem budžetu kako su oni planirali dohodak, kako su razmišljali, koja je njihova politika kao da se povećaju prihodi. Prihodi na lokalu mogu da se povećaju naplatom nekretnina, porezom na imovinu ili mogu da se povećaju povećanim zapošljavanjem građana jer deo njihovog poreza na zarade ostaje lokalnoj samoupravi. Za milijardu dinara više koja dođe u budžetu treba zaposliti 10.000 ljudi. Videćemo kakv je njihov budžet, kakva je realizacija budžeta, koja je ostvarljivost i da li je ono što su oni predvideli realno ili nije realno i kako su trošili taj novac koji je grad imao u budžetu.

JV: Pošto smo na samom kraju emisije ja bih vas zamolila da budemo kratki. Nismo se dotakli bitne teme a to je vaš poslanički mandat koji je prvi po redu. I sudeći po broju govora vi ste jedan od najaktivnijih poslanika iz Niša. Kada je bilo izvesno da ćete postati polsanik vi ste rekli da ćete zastupati Nišlije na najbolji mogući način. Da li smatrate da ispunjavate svoje predizborno obećanje?

Apsolutno se trudim da svo svoje vreme i sve svoje mogućnosti stavim u službu građana Niša. Jeste da je ovo kao fraza, nije fraza ja se maksimalno trudim da štitim interese građana Niša a to mislim da sam i dokazao kroz nastupe i zalaganja u parlamentu. Nije to samo ono što se vidi, tu je i rad skupštinskih odbora i te sednice gde mi pokušavamo da poziciji objasnimo, opozicioni poslanici, šta je to što bi trebalo da se promeni da zakoni koje donosi parlament budu još bolji i u funkciji boljitka života u Srbiji. Najdrastičniji primer je zakon o medijima koji je bio pre par meseci, gde vi imate da se unazad 3 ili 4 godine vodi polemika u gradu Nišu o javnom servisu, o potrebi da grad Niš ima svoj vlastiti javni servis, koji će da se finansira adekvatno, ako što će da se finansiraju svi javni servisi u republici Srbiji. Gde ste imali skupštinsku odluku i ove vlasti i prethodne vlasti da je to potreba grada Niša. Čak je ova vlast imala skupštinsku odluku da će se ići na referendum oko javnog servisa a onda ste imali surovu realnost u parlamentu da samo ja i dva opoziciona poslanika pored mene glasaju za lokalne javne servise a svi oni koji su imali stranačku, gradsku, ljudsku obavezu da podrže te amadmane koje smo mi dali kao opozicija su uredno glasali da u Republici Srbiji postoje samo dva javna servisa RTS i RTV. Da li je to u redu? To je već stvar građana da pšrocene i cene na sledećim izborima.

JV: I samo da vas pitam za kraj. Kako bi sugrađani čije interese zastupate mogli da stupe u neku komunikaciju sa vama. Da li već komunicirate sa njima?

Apsolutno. Ja očekujem da mi kao poslanici, o tome je bilo reči ali čekam da gradsko rukovodstvo obezbedi prostor gde ćemo moći da imamo kontakt. Do tada svakodnevni kontakt može da bude preko stranke Zajedno za Srbiju i mene lično ljudi dosta znaju u Nišu pa tako sam u stalnom kontaktu.

JV: Hvala vam puno na gostovanju gospodine Bradiću. Bila je ovo emisija 15 minuta, moje ime je Marija Vučić.