Bojan Pajtić

Gost: Bojan Pajtić, predsednik Demokratske stanke

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

JV: Od DS-a do sada je nastalo 9 stranaka, a samo poslednje 2 godine njeni bivši članovi su formirali 4 stranke. Razgovaramo sa Bojanom Pajtićem, predsednikom DS-a. Gospodine Pajtiću, ako bi sutra bili izbori da li mislite da li bi građani mogli da znaju ko je gde, ko je sa kim, odnosno, za koga da glasaju? Govorimo o ekipama koje su formirale stranke iz DS-a.

Demokratska stranka je jedna. DS je politička institucija ove države, postoji jako dugo, njen rad je obnovljen pre 25 godina. Sve što je otpalo od DS-a nije uspevalo da napravi ništa u političkom životu Srbije. U tom smislu građani vrlo dobro znaju na koga mogu da računaju i za koga treba da glasaju. Mi stojimo iza svega ovoga što govorimo u proteklih 25 godina nismo se odrekli ni jedne ideje. Jedina smo politička organizacija koja može da potpiše svaku svoju reč u proteklih 25 godina. Nastajale su stranke i nestajale su stranke ali je DS jedna od 2 najače političke organizacije, svih ovih 25 godina. Nekada su nam glavni takmaci bili SPS, nekada DSS, nekada radikali, sada naprednjaci ali DS jeste bila i ostala jedna od 2 nauticajnije i najsnažnije i najveće političke organizacije. Uostalom o tome govore i javna mnjenja, o tome zna svako ko živi u Srbiji.

JV: 12. septembra ste otpočeli kampanju pred lokalne izbore i krenuli ste iz Niša. Iz Niša je krenuo i Tadićev SDS i LS Borka Stefanovića. Otkud toliko interesovanje za jug Srbije, nije se ranije dešavalo da stranke kreću kampanju iz Niša, odnosno, sa juga?

Ja sam sada postao predsednik stranke, pre godinu dana, tako da ne bih mogao da vam kažem. Ovo je prva kamapanja koju vodim kao predsednik stranke. Ako neko ima senzibilitet za to da je potrebno da se razvijaju svi delovi zemlje, da je potrebno da se decentralizuje i regionalizuje zemlja, onda ja imam, sticajem okolnosti, jer sam imao odgovornost na nivou lokalne samouprave ili na nivou regiona, nikada nisam bio deo ni jedne republičke vlade. U tom smislu apsolutno prepoznajem potrebu da se država ranomerno razvija. Ukoliko to ne postignemo, ravnomeran razvoj, imamo čak i bezbednosni problem. Područja oko naših granica su opustošena, privreda je devastirana i jug Srbije ima veliki potencijal ali taj potencijal nikako da bude pokrenut. Konačno, možda nije neobično da je jug Srbije zapostavljen u situaciji u kojoj čujem da sa juga Srbije dolazi samo jedan državni sekretar. Iz Niša dolazi samo jedan državni sekretar i to praktično zadužen za dijasporu. Praktično, nemate ni jednog direktora janog preduzeća iz Niša, ni jednom ministra iz Niša i čini mi se da je to mnogo veći problem.

JV: Sada da vas pitam. Kako je moguće da u vreme kada ste vi postali predsednik DS-a, praktično ni jedan od potpredsednika vaše stranke nije iz Niša? Nije južno od Beograda.

Tako što sam ja predložio gospodina, ja sam predložio potpredsednike iz centralne Srbije, ti potpredsednici nisu dobili dovoljan broj glasova. Zato sam predložio gospodina Ćirića za predsednika Izvršnog odbora, koji je iz Niša. Ja sam predlagao i ljude iz centralne Srbije ali članstvo je glasalo drugačije i to je ono sa čim ja nisam saglasan. Moji predlozi su bili drugi. Ono čime mogu da se ponosim i često ističem jeste da su 3 potpredsednice, od 5 potpredsednika bile izabrane. Mi smo jedina stranka u kojoj članstvo na izborima, od 10 kandidata, 7 muškaraca i 3 žene izabere sve 3 žene za potpredsednice. I to je novi kvalitet.

JV: Da li mogu da vas pitam. Šta možete da obećate, pitam iz ugla nekog ko živi na jugu Srbije, Vi ste zaključili da je jug Srbije, što je verujem i činjenica da je najsiromašniji deo. Šta vi možete da obećate građanima juga Srbije u 2016. godini? Bez bzira da li ste opozicija ili postante vlast?

Neću da obećavam ništa što nisam radio i iza čega ne stojim i iza čega mogu da stanem konkretnim primerom. Radićemo ono što smo radili u pokrajinskoj vladi, radićemo to da podignemo privredu i poljoprivredu i mala i srednja preduzeća. Uvešćemo programe koji su tamo bili uvođeni. Stojimo sa svojim programom, vrlo jasno, vrlo čvrsto iza ono što smo radili, privlačeći strane investitore. Dajući subvencije za poljoprivrednike, podstičući mala i srednja preduzeća. realizujući mprograme privlačenja stranih investicija, nije slučajno da je 50% stranih investicija koje su došle u Srbiju došle na područje na kome sam ja imao odgovornost. Kao što nije slučajno to što smo mi jedini izlazili sa programima podrške, odnosno, subvencionisanje do 50% za poljoprivrednike. Kod sistema za navodnjavanje, protigradnih mreža. Ili nije slučajno to što je jedina administracija, ona koju ja vodim, koja je poklanjala kuće mladim bračnim parovima koji rade u gradu a žele da žive na selu i time im obezbedili krov nad glavom. Sigurno da nije slučajno ni to da je procvat doživeo IT sektor, zahvaljujući pokrajinskim institucijama.

JV: Mislite da je sve to moguće da se ostvari na jugu?

To je sve moguće da se ostvari na jugu. To sve zavisi od politike koja se sprovodi.

JV: Što se tiče investicija. Vi ste u svom programu, političkom programu, naveli, kada je reč o teritorijalnom uređenju, odnosno, taj deo je u privredi, da ste protiv subvencionisanja zapošljavanja, odnosno, direktnih investicija za strane firme, koje bi zapošljavale ljude, ako ne grešim, a koje plaćaju minimalce.

Tako je. Mi smo do sada imali situaciju u kojoj se plaćalo radno mesto 10.000 evra stranom investitoru, gde se praktično isplati cela investicija stranom investitoru. On praktično dobije na poklon investiciju, strani investitor. A da pritom plaća 150, 200 evra po radnom mestu. To je potpuno neprihvatljio. Mi smo na nivou pokrajinske vlade imali unisani podsticaj od 130.000 dinara i za domaće i za strane investitore. Na isti način smo posmatrali domaće i strane investitore i nije bilo situacija u kojima neko za neku investiciju dobije 2.000 evra a negde za neku dobije 10.000 evra. Kao što smo imali u prethodnom periodu. U čemu je tu problem? To je prostor za korupciju. Kada neko samovlasno na nivou ministarstva ili na nivou SIEPE odluči da će neka firma dobiti 2.000 evra, po radnom mestu a neka 10.000 evra, onda možete da zamislite šta je kriterijum zašto neko dobije 5 puta više i to u fabrici u kojoj se, računali smo za neke investicije, isplati investicija z aviše od 10 godina rada tog konkretnog radnika. To prosto nije prihvatljivo. Ne može iz džepa poreskih obveznika da ide novac kojim će biti finansirana konkurencija našim domaćim investitorima i to na način, na koji će naši građani biti zapošljavani kao robovska radna snaga. Mi smo apsoltno protiv toga.

JV: Aktuelni Gradonačelnik Niša je upravo to izdvojio kao jedan od glavnih prednosti Niša, jeftina radna snaga. Kakav je vaš stav?

To je sramotno. Mi smo svojim programom predvideli da onaj poslodavac koji plaća veće zarade plaća manji porez. I predvideli smo da onaj poslodavac koji će deo profita da podeli sa svojim radnicima dobiti poreske olakšice. Nije prihvatljivo da se reklamiramo kao područje jeftine radne snage, jer to znači da mi bud zašto svoje ljude guramo u nekakve investicije. Koja je ideja sa time da smo zemlja jeftine radne snage. Mi se praktično nudimo da budemo robovi stranim investitorima. Ako nam je to prednost. Nije tačno da nam je to prednost, imamo mnogo višeprednosti, nego što je ta. Onda zaista imamo problem i ne shvatam čemu služi strana investicija. Mi imamo prednosti infrastrukturne, mi imamo prednosti u stručnosti ljudi koji žive na ovom području, mi imamo i možemo imati prednosti ako ulažemo u infrastrukturu i ako omogućavamo poreske olakšice za one koji zapošljavaju naše mlade ljude. Ne samo mlade, nego i ove starije. Mi smo to definisali svojim programom. Posebnu podršku mladim ljudima koji završe fakultete, masteritaju, magistriraju, doktoriraju, tako što bi država pokrila poreze i doprinose. Istovremeno predvideli da oni koji otvore mala i srednja preduzeća, jer sa malim i srednjim preduzećima mi možemo da napravimo kavlitativno i kvantitativno veći pomak. Da se tim ljudima na period od 4 godine porez za zarade ne naplaćuje. Time dobijate jednu klasu ljudi koji će proizvoditi i koji će zapošljavati.

JV: Programom ste predvideli uvođenje poreza na crkve. Ne bojite li se tu neke malo oštrije reakcije javnosti?

Da budem potpuno precizan. To nije porez na crkvu, nego porez na komercijalne delatnosti crkve, koji se i kod drugih subjekata naplaćuje. Ja sam sveštenički sin, moj otac je pravoslavni prota i dan danas je, nije ni u penziji. U tom smslu ako neko poštuje crkvu, poštujem je i ja. Istovremeno za komercijalne delatnosti ne postoji opravdanje da crkva ne plaća porez a da svi ostali plaćaju. Jednostavno, to nije ni fer pema ostalima. To jesu sredstva koja jesu itekako značajna, naročito posle procesa restitucije. Istovremeno mi se zalažemo i za ukidanje subvencija javnim preduzećima, vrlo često se gubitaška javna preduzeća subvencioniraju i opet iz džepa poreskih obveznika plaća se pogrešno vođena politika u javnim preduzećima. Sve to jesu neki ostaci iz prošlosti. To su neki procesi koji su se dešavali i ranije i mi više sebi ne možemo da dozvolimo. Ni kao država, ni kao društvo, jer smo došli usituaciju da imate 350 evra prosečnu platu. to je potpuno neprihatljivo. U kojoj imate ogromnu stopu nezaposlenosti, u kojoj su troškovi života ili cena osnovnih životnih namirnica. Pogledajte ulje, pogledajte šećer, 40% skuplji sada nego pre godinu dana. Mi zaista moramo da se koncentrišemo ne samo na razvoj, nego i na obnovu posle vlasti Aleksandra Vučića. Jer ova vlast je osiromašila građane, ostavila ih je bez posla, ponizila, zastrašila. I zbog toga smo mi saželi svoj program u 2 poruke. Objavljujemo rat siromaštvu i objavljujemo rat strahu. Samo tako, ako kroz te 2 poruke realizujemo ovaj program možemo se nadati da će Srbija biti bolja zemlja i pristojnija zemlja za život. Itekako ima razloga za nadu. Taj program su pravili izuzetno kopententni ljudi, preko 300 ljudi je učestvovalo u programu. Od toga oko 80 doktora nauka. To jeste najbolji odgovor na krizu u kojoj se Srbija nalazi.

JV: Vi imate, ono što sam još malopre hteo da pitam. Predviđate smanjenja brojnih poreza i povećanje plata. Povećanje plata u prosveti, zdravstvu i policiji, smanjenje poreza, malopre ste govorili o poreskim olakšicama za firme koje plaćaju veće plate. Da li mislite da možete uz smanjenje toliko prihoda državnih, da izvinansirate povećanje plata, odnosno, da izfinansirate privredni razvoj.

Precizno smo računali. Nismo napamet predlagali mere. Računali smo koji su benefiti od ukidanja subvencija, od uvođenja poreza za komercijalne delatnosti crkava, od povećanja rudne rente. Nije ništa napamet napisano. Zaboravili ste ili niste zaboraili, imam dosta toga, da smo obećalii vraćanje penzija, odnosno onoga što je oteto penzionerima. Zbog toga što je smanjivanje penzija neprihvatljivo ne samo sa socijalnog i ekonomskog stanovišta, jer ljude koji su odradili svoj radni vek, koji vrlo često izdržavaju porodice, idete do toga da im smanjite penzije. Penzije su stečeno pravo i to je formalno pravno problem. Napali smo to pred Ustavnim sudom, Ustavni sud je političkom argumentaciom odbio da vrati penzije na staro. I ako su Ustavni sudovi Italije, Španije i drugih zemalja poništili odluke svojih zemalja osmanjivanju penzija. Mićemo vratiti penzije ali danas nam je lakši zadatak, nego 2000. godine. 2000.godine smo mi morali da vratimo 12 penzija koje je Milošević režim dugoao penzionerima. 12 kompletnih penzija, sada su to samo ova umanjenja i u tom smislu nema dileme da ćemo učiniti ono što smo učinili i ranije. Ali u mnogo većem obimu.

JV: Neke stvari su se videle i na izborima u prethodna 2 mandata, odnosno, 2012. i 2014. građani su vas ipak politički kaznili. Mislite da bi građani sada verovali u sve to što pričate a praktično ste bili toliko dugo vodeća stranka vlasti? Koje su garancije da ćete praktično ispuniti sva ta obećanja?

Ja vam kažem, veći deo onoga što stoji u programu se već sproodi u pokrajini, po programu pokrajinske vlade. Ne pričamo napamet, govorimo o nečemu što postoji, nešto što je realizovano. Doduše, ne na celoj teritoriji, zato što ja nisam imao odgovornost na celoj teritoriji ove zemlje. Ne tražimo građanima da veruju nama, samo tražimo da veruju svojim očima i da veruju svom razumu. Da ne veruju ni Aleksandru Vučiću, ni Pajtiću, ni strankama, nego pre svega da veruju sami sebi. O tome da li danas žive bolje ili su živeli bolje pre 3 godine. Da li su danas u lošijoj poziciji, njihove porodice, da li danas više odlazi mladih ljudi i ne samo mladih već i sredovečnih u inostranstvo i beže iz ove zemlje ili je to bilo pre više od 3 godine. Sam će se odgovor nametnuti. Svi žive mnogo gore, mnogo je lošija situacija i čak uz sve greške za koje smo sa pravom kaženjeni i uredu je i u politici je to primereno i normalno. Opet ne može da se poredi period od pre 3 godine i period u kome se sada nalazimo. U kome se država besomučno zadužuje, u kome vlast stalno obmanjuje građane i u kome se hvali nekakvim reformama, gde te reforme niko ne vidi osim Aleksandra Vučića i njegovog okruženja. danas se priča o tome kako se Srbija zadužuje zbog dugova prethodnih vlasti. Ako se zadužuje kako bi zamenila sadašnje kredite povoljnijim kreditima onda ne može dug da poraste sa 15 milijardi na 26 milijardi. Nego dug ostaje 15 milijardi samo je kamata bolja. Jasno je svakom ko je završio 1. razred osnovne škole koliko je providna ta obmana i koliko je besmosleno posle 4 godine optuživati prethodnu vlast za bilo šta što vrlo neuspešni čini ovaj režim.

JV: U vašem programu, u delu koji se tiče decentralizacije, naodi se personalizacija izbora. Pretpostaljam da se odnosi i na nacionalni nivo i na parlamentarni nivo i na lokalni nivo. I neposredan izbor gradonačelnika. Mislite da bi to bitno promenilo stvari?

Sigurno da bi bitno promenila činjenica da ljudi imaju nekoga ko je konkretno odgovoran za njihou trenutnu situaciju. Gradonačelnici jesu ljudi koji treba da nose razvoj jedne sredine, treba ljudi da znaju ko je odgovoran za stanje u njihovoj lokalnoj samoupravi. Mi smo predložili na pokrajinskom nivou sada i ići ćemo sa tim kao DS da se proporcionalni sistem personalizuje. To znači da ljudi zaokružuju ne samo stranke nego i konkretne poslanike, imena konkretnih poslanika iz njihove izborne jedinice. Što znači da oni kandidati za poslanike koji su dobili najveću procentualnu podršku u svojoj izbornoj jedinici postaju poslanici, odnosno, ulaze u parlament a ne ulaze u parlament oni koji su imali lošiji prosek, odnosno manje glasova u svojim izbornim jedinicama. Što znači da oni imaju i autoritet i mogu da postavljaju izvršnoj vlasti zahteve da bude odgovorna, da bude ozbiljna, jer sa soom nose konkretno glasove Imenom i prezimenom. Tako poslanici ne bi ili fikusi, ne bi služili samo za aplaudiranje i dapritiskaju dugmad,kao što služe danas poslanici SNS-a.

JV: Bilo je poslanika DS-a koji su ćutali u prethodnom periodu.

Ne govorim ja o količini izgovorenih rečenica. Goorim o tome da li poslanik može za svoju izbornu jedinicu da učini nešto i u razgooru sa ministrom i da li može da pritisne. Moje lično iskustvo, gde smo mi na nivou pokrajinske vlade imali polovinu poslanika biranih proporcionalnim putem a polovinu većinskim sistemom. Ti ljudi koji su birani imenom i prezimenom u svojim izbornim jedinicama, pa pobedili itekako traže da se vlada pridržava obećanja, itekako zadržavaju prava na svoj stav i svoje mišljenje. Ne mora ono da bude izraženo u parlamentu, posebno je to važno za poslanike većine, može da bude izraženo u zahtevima koji se ispostavljaju prema izvršnim vlastima. Ovako, ako svi zavise od volje samo jednog čoveka, nosioca liste, onda ne možemo očekivati ni parlamentsrni sistem. Ne samo to, ne možemo očekivati podelu vlasti. Onda je logično da svremena na vreme upadnemo u situacije kao što je ova. Da jedan čovek dominira nad svim vidovima vlasti i da jedan čovek odlučuje umesto svih poslanika iz njegove stranke ili njegove liste.

JV: za kraj. Pošto smo već probili termin. Bliže se lokalni izbori. Da li možete da nam kažete ko će biti nosilac listi na lokalnom nivou, govorimo sada o jugu Srbije? Na gradskim nivoima. Da li će se lista zvati DS - Bojan Pajtić ili će biti lokalni lideri?

To će biti najverovatnije kandidati za gradonačelnike. Mi smo medijski blokirani. Naše aktivnosti javni servis praktično da ne prati. Većina medija nas bojkotuje i malo je prostora da se promovišu ljudi koji su na listama. Tako da ćemo verovatno ići po principu da neki kandidati koji su kandidati za neke isturene pozicije budu i nosioci lista na lokalnom nivou. To će pre svega biti nalokalnim organizacijama, nećemo imati jedinstven stav, jedinstveno opredeljenje oko toga. Ko god bude želeo da predsednik stranke nosi listu, imaće tu priliku, ko god bude želeo da negde, nekako isturi kandidata za gradonačelnika u pri plan, taj će dobiti podršku. To je sekundarna stvar. Bitno je da u štoviše lokalnih samouprava SNS ne bude na vlasti, jer se pokazalo da oni otvaraju muzičke svečanosti tako što presecaju vrpcu, a od investicija otvaraju peščke prelaze ili rupe za semafore.

JV: Samo za kraj, poslenje pitanje, molim vas vrlo kratko. Govorite o tome da će građani imati prilike da znaju unapred ko su kandidati za gradonačelnike DS-a. Međutim, tražeći sajtove gradskih odbora DS-a na jugu ja sam uspeo da pronađem samo Vranje. Niš i Leskovac nisam uspeo da nađem njihove sajtove.

To je tehničko pitanje.

JV: Ali to je godinama tako.

To je tehničko pitanje. Mislim da oni imaju fejzbuk stranice, da su se oni skoncentrisali na fejzbuk. 21. vek je pa ljudi pribegavaju tome da se nađu na društvenim mrežama, manje je sam internet kao internet, društene mreže je nešto što je danas bitno.

JV: Hvala vam što ste bili gost emisije 15 minuta.

Hvala vama.

JV: Moje ime je Predrag Blagojević.