Bratislav Vučković

Gost: Bratislav Vučković, Direktor JKP "Medijana" Niš

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Izveštaj o poslovanju niških javnih i javno komunalnih preduzeća usvojili su Odbornici Skupštine grada. Kada se podvuče crta dosta je onih koji su poslovali negativno a među njima je JKP “Mediana”. Gost emisije 15 minuta je direktor “Mediane” Bratislav Vučković. Gospodine Vučkoviću otkud minus od 25.8 miliona dinara na računu “Mediane”?

Iskren da budem bili smo prilično hrabri želeli smo da podvučemo jednu crtu da tamo pnapravimo realno stanje kakva je situacija. Taj poslovni gubitak, odnosno finansijski gubitak se odrazio na takav način da je “Mediana” izrazila da je 25 miliona u minusu. Međutim, to ne treba gledati u tom svetlu. Mi smo ostavrili prihode u 99% planiranih, rashode smo imali 101%. Tih 2% koje nismo uskladili sa planom ne znači da je “Mediana” u teškoj situaciji. Mi jesmo u teškoj situaciji zbog nekih drugih stvari ,međutim, “Mediana” nije prezaduženo preduzeće, “Mediana” ima svoju perspektivu i kada poredimo one pravilna ekonomska merila a koja se odnose na to koliko nama duguju i koliko mi dugujemo videće se iz tih podataka da je “Medijana” jedno stabilno preduzeće.

JV: A ko vam najviše duguje?

Na žalost najviše duguje budžet grada Niša i građani. Ono što je za “Medianu” najveći hendikep u ovom trenutku je to što ne možemo da utičemo na naplatu naših potraživanja. Naši sugrađani su zaduženi preko “Objedinjene naplate” i iznos koliko građani duguju je 550 miliona. Na taj deo “Medijana” ni na koj način ne može da utiče obzirom da je to posao koji radi JKP “Objedinjena naplata”. Ono gde mi naplaćujemo to su pravna lica. Trenutne obaveze pravnih lica su 185 miliona od toga, zbog poznate situacije da su mnoga preduzeća otišla u stečaj, likvidaciju, naplativost toge je oko 50%. Ja sam to juče rekao na Škupštini i siguran sam da taj deo nećemo moći da naplatimo, tih 50% zato što mnoga pravna lica više ne postoje, otišla su u likvidaciju i stečaj. Bilo je tu oprečnih mišljenja da mi ta pravna lica i dalje zadužujemo. Ne zadužujemo. Upravo smo krenuli sa ažuriranjem baze podataka. Želimo da prečistimo bazu podataka i da svaki onaj korisnik i zdravi korisnik bude zadužen za našu uslugu. Utvrdili smo jednom metodom preklapanja baze podataka, koristeći popis iz 2011. i aparate koje sada imamo na našim vozilima, to je onaj gps sistem, kojim pratimo naše kamione, gde smo veliku uštedu u gorivu postigli zadnjih 6 meseci, utvrdili smo da veliki broj naših sugrađana koristi našu uslugu ali nije zadužen.

JV: Faktički ne plaća?

Tako je. Prema tome to je sledeći korak koji ćemo uraditi i siguran sam da će on dati rezultate i možda povećati prihode prema mojoj proceni sigurno 20 miliona.

JV: Da li znamo koji je to broj ljudi otprilike?

Dok se ne uradi sondiranje na terenu zaisa ne može da se predpostavi. Neka moja procena je da 6000 korisnika je verovatno ne zaduženo. To je procena i to će utvrditi ekipe na terenu. Ona treća stavka u tom delu koji se duguje to je budžet grada Niša. Trenutno su obaveze sa 31.12. bile 126 miliona. Ja moram da istaknem da sam dužnost generalnog direktora počeo da obavljam 3.10. tada su obaveze osnivača prema “Mediani” bile 160 miliona, sada su narasle na 176 do 31. a sa današnjim danom su preko 200 miliona.

JV: Kada pogledamo u poslednjih 5 godina suksesivni rast se beleži?

Zaisa ne bih želeo da dajemo bilo kakve političke ocene. Jednostavno ja dolaskom na čelo “Mediane” te moje političke aktivnosti su jednostavno zamrle. Znate da sam u prethodon periodu bio i odbornik u Skupštini grada ali jednostavno postoji i moja obaveza ne bavljenjem tim poslom. Mogu da kažem da smo 2009. godine, ja sam juče izneo i te podatke, petogodišnji izveštaj u radu “Mediane” obzirom da sam 10 godina već u “Mediani”. 2009. obaveze su bile 24 miliona, 2010. oko 60, 2011. oko 70 da bi sada došle na 176 miliona. Tako su rasli i krediti. ali ne tom proporcijom. Usled neke racionalizacije mi smo uspeli da tu kreditnu zaduženost od 150 miliona tada, 2009. koja je bila korišćena i za investicione poduhvate, sada porasla na 266 miliona. Što znači da su krediti rasli 70% za ovih 5 godina ali je zato ova obaveza osnivača porasla za 605%. Ne treba tu tražiti neke velike razloge. Ja vrlo dobro znam u kakvoj je situaciji budžet grada Niša ali ono što “Medianu” sada opterećuje to je naša obaveznost. Obavezujuće je odluka da “Mediana” mora da vrši usluge. Ja zaista želim ovom prilikom da istaknem da “Mediana” nije na teret grada ali da “Mediana” obavljajući te poslove svakog dana, čisteći grad, perući ulice, čisteći sneg u zimskom periodu ima one fiksne troškove. Znate da je danas na ulicama grada 100 vozila “Mediane”, da ta vozila moraju da koriste energente, to je dnevna potrošnja u litraži. To je 4 - 5 tona dizel goriva. Prema tome to mora da se plati i tu je ona obaveza grada. Ja stalno ističem “Medianu” ne treba upoređivati sa Lutkarskim pozorištem sa Narodnim muzejem ili nekom institucijom koja je ipak na budžetu grada. Mi radimo posao za grad, mi smo u klasičnom obligacionom odnosu. Za tu uslugu koju radimo ka gradu treba da nam se plati. Tačno je da smo u neku ruku mi i monopolisti, to je posao poveren nama i mi to pokušavamo da obavimo na najbolji mogući način. Mislim da su građani za ovih 6 meseci videli neke promene na ulicama Niša, sve je manje prepunih kontejnera, ulice su čistije ali kažem taj posao i taj trud mora da se plati, uz uvažavanje u kakvom je statusu gradski budžet, uz uvažavanje u kakvom su statusu naši sugrađani, da ne mogu da plate račune. Ali održavanje higijene u gradu mora da košta.

JV: Dve bitne stvari. Govorili ste o kreditnoj zaduženosti i bili ste deo rukovodstva i ranijih godina. Zašta su uzimani krediti? Za pokrivanje tekuće likvidnosti ili za investicije i kupovinu kamiona?

2009. godine je poslednji investicioni kredit i tada smo kupili dva autosmećara, nažalost zadnjih 5 godina ništa nismo kupili. Mahom se krediti uzimaju za održavanje tekuće likvidnosti ali su oni direktna posledica ovoga o čemu sam maločas pričao. Ukoliko bi nama korisnici plaćali na vreme mi ne bi smo morali da posežemo za kredtima. Velika je greška kada neko kaže da se uzimaju krediti da bi se podelile plate. Ne, mi plate zarađujemo sami, sopstvenim radom, odvozom otpada. Mežutim, ovaj drugi deo gde postoje ove usluge koje radimo za grad i ukoliko se one ne plate tu je taj problem, tu je taj nesklad. Te obaveze su porasle od 2009. do današnjeg dana, ne želeći da ulazim, nekada je bila neka druga vlast. Kamate su velike. Ove godine smo 42 miliona odvojili na kamate. AKo vam kažem da je platni fond u “Mediani” 52 miliona to je 13 plata. Ili su to 3 nova vozila. Mi smo morali zbog tekućeg održavanja likvidnosti da platimo tu kamatu od 42 miliona. Još jedna stvar koja opterećuje “Medianu” je naknada šteta. Znate i sami da je nama poverena Zoo higijenska služba, da je veliki broj pasa lutalica u Nišu. To nije u nadležnosti “Mediane” da to reši. Mi imamo planom i programom Zoo higijenske službe, koji je usvojila Skupština grada, imamo obavezu da uhvatimo, sterilišemo 1000 pasa na godišnjem nivou. I da te pse ponovo vratimo na ulice tako sterilisane, poštujući zakon o dobrobiti životinja. Međutim, ti psi iako su sterilisani, i ako su čipovani oni i dalje napadaju ljude. Sve te štete dolaze na “Medianu”.

JV: Iz vašeg budžeta se isplaćuju te štete?

Oni tuže “Medianu” i ona plaća. Tako da smo prošle godine nekih 10 miliona platili odštetu građanima. Druga velika stavka koja opterećuje “Medianu” je stanje na gradskoj deponiji. Štete zbog emisionih gasova sve se fakturišu “Mediani”. Stanovnici Pasi Poljane i okolnih sela tuže “Medianu” i ona je u tom smislu platila 30 miliona prošle godine. Sve to onaj opterećujući faktor na koji “Mediana” zaista ne može da utiče.

JV: Kakva je situacija sa platama? Kolika je prosečna plata u Mediani?

Prosečna plata u “Mediani” je 33.000 dinara, što je daleko ispod i republičkog i gradskog proseka. Ja sam juče javno rekao da je plata direktora 89.000 dinara, a znate i sami kolike su obaveze. Ja ne mogu da se žalim da li je plata mala ili velika. Ja samo znam kakve su obaveze i kolika je odgovornost čistiti veliki grad. Niš je ipak veliki grad i moram da kažem sa nekim lošim navikama. Naši građani još uvek imaju neke loše navike, moramo malo da se promenimo. Ukoliko mi sami vodimo računa o higijeni u gradu manje će novca trebati da se izdvoji na čišćenje deponija. Znate i sami koliko smo para potrošili i to bespotrebno.

JV: Na poslenjoj sednici Gradskog veća i vi ste prisustvovali. Zamenik gradonačelnika je predložio direktorima da malo više budu menadžeri, da ne očekuju pare iz budžeta, nego da pokušaju da iz svojih javnih preduzeća na neki način zarade novac. Može li “Medina” samo nekako da zardi novac?

Mi smo krenuli pre preporuke zamenika. Mediana je ušla u te neke komercijale poslove. Ne znam da li ste informisani od novembra meseca mi održavamo poslovni centar “Kalča”, ponudili smo mesnim kancelarijama, ponudili smo opštinama. Evo sada sa opštinom Crveni Krst želimo da uvedemo promarnu selekciju otpada. Otvorili smo reciklažni centar, pre nekoliko dana, na lokaciji Ivana Milutinovića, što je stajalo 4, 5 godina. To smo radili za ovih tri meseca. Probni rad je obavljen pre 4 dana. Očekujemo da ta primarna selekcija otpada, da građani separišu malo otpad, da odvojimo onaj reciklirani materijal, da ostvarimo prihod. Ja sam i o tome juče govorio. Tu se postiže trostruki efekat toga. Prvo, rasteretićemo deponiju od reciklabirnog materijala, preradom u reciklažnom centru “Mediana će ostvariti neki prihod, biće ponuđeno građanima koji se priključe toj akciji da dajući i prikupljajući taj materijal nekog dana ostvare neki bonitet da im se smanji račun. To je neka najnovija ideja u “Mediani” koja očekujem da će krenuti oko 15. maja. Racionalizacijom reona mi smo smanjili potrošnju goriva u prethodnih 3 meseca za 20 tona. Ne vidite vi više u centru grada naše kamione da sakupljaju otpad kada je najveći spic. To smo reorganizovali i ukinuli smo dva reona i čini se postigli i efektivnost i efikasnost. Malo je sada prepunih kontejnera u gradu. Mnogo manje nego što ih je bilo. Za ovih 6 meseci “Mediana” je iz sopstvenih sredstava vratila kredite od 152 miliona. Vidite, mi smo morali i da zanovimo neke kredite tako da smo do današnjeg dana 85 miliona podigli kredite. Ali smo zato vratili sa kamatama 152 miliona iz sopstvenih sredstava. Bilo je neko oprečno mišljenje da smo mnogo dužni dobavljačima i tu smo smanjili, trenutno su obaveze prema dobavljačima so oko 40 miliona. Što na ovaj iznos potraživanja od 950 miliona i obaveze koje imamo prema kreditima od 256 miliona i 40 prema dobavljačima. Uporedite cifru 950 i 300 miliona videćete da “Mediana” nije prezaduženo preduzeće, nije pred kolapsom, što mnogi kažu, jednostavno moraju svi naši korisnici da plaćaju uredno račune i to će biti dobro.

JV: Moramo i da se držimo nekih drugih tema koje su bitne za građane. Imamo malo vremena do kraja. Divlje deponije, kako to rešavamo? I kakva je saradnja sa komunalnim inspekcijama?

Šta da vam kažem. Ne mogu da budem najzadovoljniji saradnjom sa komunalnim inspektorima. Bez obzira što smo mi već u novembru mesecu organizovali u Mediani jedan sastanak sa svim opštinskim inspekcijskom službama. Kod nekih smo naišli na odobravanje, negde imamo dobru saradnju, negde nemamo. Mislim da moramo svi da budemo jedinstveni na tom planu. Da svako radi svoj posao, da inspekcija kontroliše i Medianu ali da kontroliše i nesavesne građane. Mislim da samo taj timski rad može da donese uspeh i veliku ušteduč Ako vam kažem da godišnje potrošimo 15 miliona na uklanjanje divljih deponija. Setite se samo deponije u Crvenoj Zvezdi, koliko puta smo je čistili. Mislim da moramo svi zajedno da budemo na ovom poslu.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala i vama.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta. Prijatno.