Čedomir Jovanović

Gost: Čedomir Jovanović, predsednik LDP-a

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Nedavno je potpisivanjem sporazuma u političku borbu krenuo sa nekadašnjim rivalom Borisom Tadićem. Podpredsednici njegove stranke su podneli ostavke a neki analitičari ga vide kao koalicionog partnera SNS-a u vladi Srbije nakon parlamenarnih izbora. O svemu tome razgovraramo sa predsednikom LDP-a Čedomirom Jovanovićem. GospodineJovanoviću dobodošli u Niš i studio Južnih vesti.

Hvala.

JV: Na samom početku šta možete obećati građanima juga Srbije u 2016. godini ukoliko LDP bude na vlasti u opštinama na jugu.

Pa samo mogu da ponovim ono što govorim oduvek ovde u Nišu. Da želim da Nišom upravljaju oni koji su najbolji, da želim da svi u Nišu i na jugu Srbije žive život koji je vredan onoliko koliko su oni spremni na njemu da rade. Da sasim sigurno neće svojim životom plaćati cenu pogrešne politike i da neće gubiti, pored svega šro su izgubili, a izgubljeno je 25 godina, da neće izgubiti novo vreme zbog neodlučnosti, kukavičluka, populizma, demamgogije, političke slabosti. Jer sve su to obrazloženja i argumenti za situaciju u kojoj se trenutno nalazimo i situaciju koju moramo menjati.

JV: Kažete da upravljaju ljudi, kako rekoste, koji su iz Niša i koji znaju kako ovaj grad funkcioniše. Vi ste u jednom periodu bili potpredsednik Vlade Srbije.

Jeste, bio sam 6 meseci.

JV: Kako je tada bilo u Nišu? Da li je nešto, da li i tada nisu bili pravi ljudi na vlasti?

Ja mislim da su tada na vlasti bili ljudi za koje su Nišlije glasale. Drugo pitanje je da li su oni u apsolutnoj meri odgovorili očekivanjima građana, uostalom, sud o tome su dali na izborima 2004. godine. Ono što mislim da je problem tog vremena je upravo i njegova suštinska razlika i vrlina u odnosu na vreme koje je nakon toga usledilo. Mi smo 2000. godine došli na vlast pobedom nad Miloševićem, nasledili smo uništenu zemlju, zemlju koja je bila izopštena od sveta, rve odluke koje smo donele su bile odluke povratka Jugoslavije, odnosno Srbije u UN. Mi smo tada bili u statusu u kome je danas, ajde malo da se našalimo, novogodišnji je period, recimo Islamska država. Izopšteni od čitavog sveta, bez ikakvog kontakta sa svetom, po sankcijama gotovo 10 godina, sa milion ljudi koji su odavde otišli, sa ratom protiv čitavog sveta iza sebe. Ja sam siguran da danas Nišlije to vreme ipak pamte po mnogo više onog što je dobro nego onog što je loše. Pogotovo, imajući u vidi sve ono što je nakon toga usledilo.

JV: Šta se dešava sa Gradskim odborom LDP-a u Nišu? Nedavno su tu raspisani izbori, jel tako? Ili se očekuju izbori za stranačke organe?

To je pitanje za ljude ovde u Nišu. Ja se nikada nisam mešao u odluke naše gradkse organizacije u Nišu, opštinske odbore u čitavoj zemlji.Prosto, moj odnos prema sebi, svojoj deci, pa tako i prema poslu koji radim bio krajnje otvoren i iskren. Ja ne živim ovde, ja živim u Beogradu. Smatram da su ljudi koji žive ovde, koji su sebe prepoznali u LDP-u, koji su deo tog LDP-a sposobni da sami odlučuju o sebi. Ukoliko nisu, onda će oni plaćati tu cenu i to ima svoje prednosti, ima nekada i svoje mane. Politika u Srbiji je još uvek toliko težak posao da pre ili kasnije morate biti svesni da se ljudi razočaravaju, da stanu, da izgube snagu. Da nema puno tih koji mogu da trče taj maraton.

JV: Odbor nije bio nekoliko godina aktivan ovde. Hoćete da kažete da Glavni odbor stranke ne može to nikako da promeni i da učestvuje u pokretanju?

Odbor je bio aktivan u meri u kojoj je to bilo racionalno i razumno. Niko u Nišu nije prećutao ni jednu grešku, nije se distancirao od jednog jasnog stava, kao ni u čitavoj zemlji. To nema nikakve veze sa Glavnim odborom, Glavni odbor funkcioniše, donosi svoje odluke, mi se sastajemo. To je deo jednog unutrašnjeg života stranke. Ono što je karakteristično za LDP u Nišu jeste da je LDPu Nišu jedna od najačih organizacija, ako se govori o članstvu, o uticaju unutar same stranke, to je bio i to će biti.

JV: Imate jednog Nišliju i u vrhu stranke, Aleksandar Krstić, jel tako? Kakva je njegova budućnost u LDP-u?

Onakva kako on odluči, kao i svakog drugog. Aleksandar Krstić je prvo bio samnom u DS-u, tačno je, on je stari Nišlija. On je danas u LDP-u angažovan u meri u kojoj on to želi i u meri u kojoj mu to dopuštaju profesioalne obaveze. Mislim da su i on i mnogi drugi ljudi koji su obeležili politički život Niša u devedesetim godinama i utim prvim godinama nakon pobede nad Miloševićem.Potreban je ne samo LDP-u i u Nišu su oni potrebni sa svojim znanjem, iskustvom, sa kilometražom koju imaju u čitavoj zemlji.

JV: Ja ću se vratiti na svoj utisak da odbor nije bio baš najaktivniji u prethodnom periodu u Nišu, a čini se da ni LDP na nivou cele države nije bio baš najglasniji za jednu opozicionu stranku. Zbog čega?

Ja mislim da vam se to čini.

JV: Mislim da to nije samo moj stav.

Ja nisam rekao da je samo vaš stav. Pokušajte da prebrojite razbijene prozore po LDP-u, pokušajte da prebrojite policijske intervencije pred stanom u kom živim sa porodicom, pokušajte da se setite bilo kog značajnog događaja u zemlji i u regionu o kome LDP nije imao jasan stav i po tom stavu bio prepoznatljiv kao stranka koja je potpuno politički dosledna. Stranka čije su stavoe potvrdili događaji koji su potom usledili i kao stranka koja krči taj put.

JV: Kada rekoste dosledna, opet možemo da čujemo, makar iz medija da mnogi zameraju LDP-u neke preblag stav prema radu aktuelne Vlade i prema radu premijera Aleksandra Vučića. Kako vi to vidite?

Nije preblag stav, baš naprotiv. Ja ne znam koja je ozbiljnija opozicija Vučiću bio poslednjih 20 godina. O nečemu drugom se tu radi. Srbija se mora promeniti i moramo se promeniti mi. Ja ne želim zemlju da vraćam u devedesete godine. Možda drugi imaju problem da pokazuju svoje mišiće u tom rivalstvu sa Vučićem, ja nemam. Dadeset godina mog života je obeležio rat sa radikalima, sa socijalistima, sa Miloševićem, sa Šešeljem, sa Nikolićem, sa Vučićem, sa Arkanom, sa Pelevićem, sa Palmom, sa Dačićem. Možda je neko drugi io na tom frontu dok sam ja spavao. Ono što ja ne želim u ovom trenutku i to sam toliko puta do sada rekao a onda ja mogu da razumem deo društva koje to ne razume. Danas to nije slučaj. Ne bih želeo da svojom politikom unosim dodatni haos u ono što u ovom trenutku vidim oko sebe. Mi smo vrlo ranjivo duštvo, u jednom teškom vremenu. Meni su najznačajniji bili pokušaji te vlade da, makar delimično, nastavi onim putem kojim smo mi davno pošli. Ni ja nisam zadovoljna onim što sakog dana vidim oko sebe, veoma sam kritičan prema tome. Prema izboru tužilaca, to se desilo nedavno. Prema postupcima Ministra odbrane. Prema našoj Kosovskoj politici, prema tom klackanju između Evrope i Rusije, prema prošlosti. Ali isto tako mislim da moramo biti sposobni i pošteni i reći ako je nešto ok da je to ok. Značajno je to što smo počeli pregovore sa EU i baš zbog toga što je to značajno mislim da se mora ići na izbore. jer ova vlada nema snagu da te pregovore vodi onom brzinom i efikasnošću sa kojom i se to moralo uraditi. Jer smo mi izgubili 25 godina života. a to što se Vučić promenio, u meri u kojoj se danas, slušajući njega često dođu do zaključka da on govori ono što sam, manje ili više, je pre njega. Ne znači da je treba da budem onakav kakvi su oni bili devedesetih ili do 2012. godine. Ako on danas pokušava da Srbiju makar i za korak približi Evropi, to ne znači da ja treba da zidam barikade, da Srbiju za sve to svađam.Ako on ode u Sarajevo pa progovori jezikom kojim sam ja govorio godinama, to ne znači da ja treba da odem na Trebjevičpa da da pucam po tom radu. to režanje i lomljenje vratova to je bila njihova politika i to je neuspešna politika nekih koji sebe jedino na takav način mogu da prepoznaju kao opozicija. Mislim da je najveća opozicija Vučiću i njegovoj vlasti biti normalan. I to je Nišu potrebno.

JV: da li ste zbog toga rekli da Vučića u ovom trenutku treba iskoristiti a ne rušiti?

Zavivi u čemu. treba ga iskoristiti ako pokušava da normalizuje odnose sa Kosovskim Albancima. Treba ga odmah smeniti ukoliko koketira sa nacionalizmom, ukoliko ima dilemu da li je pogrešio ako je odlučio makar delimično da se menja, ukoliko ne vidi razliku između Evrope i evropskih principa kao cilja i Evrope i evropskih principa kao načina kako ćemo mi urediti svojmeđusobni život. Ne možemo mi biti uspešni u nastojanju da uhvatimo tu Evropu a pritom negovati među nama odnose, jezik i postupke devedesetih.

JV: Udružili ste se sa Borisom Tadićem i SDS-om, a evočitao sam neku kritiku, da tako kažem, analitičara Dejana Vuka Stankovića koji piše da je LDP nastao kao kritika Tadiću. Niste sa Tadićem imali sjajan odnos ranijih godina. Otkud ova saradnja?

Ajde da budemo obazrivi prema analitičarima. Jer kada mi pomenete tog analitičara ja odmah pomislim na ono ludilo državnog udaa kojme smo bili izloženi pre dve ili tri nedelje u kome je on bio jedan od glavnih aktera. Kada pozovete analitičara da vam ponudi argumentaciju onda to, zapavo, govori o stepenu ugroženosti onih koji iza toga stoje. Nije sporno šta sam ja rekao o Borisu Tadiću, Nisu sporne naše razlike iz prošlosti.

JV: Držimo se ovog konkretnog. Da li je LDP nastao kao kritika Tadiću?

LDP nije nastao kao kritika Tadiću, LDP je nastao kao stranka ljudi koji se nisu slagali sa Borisom Tadićem, koji nisu razmišljali da li treba da gurnu glavu u pesak i budu vagon u toj kompoziciji koja ćepre ili kasnije doći na vlast kroz paktiranje sa Koštunicom ili treba da traže neki svoj put. Ali danas kada Boris Tadići ja razgovaramo mi razgovaramo o budućnosti ove zemlje, mi razgovaramo otvoreno o našim međusobnim razlikama. Meni je drago jer je Boris iskoračio iz tog formata u kom se kretao kao predsednik 8 godina. Između ostalog danas nema tu vrstu odgovornosti koju je imao kao predsednik države ali njegovi stavovi o Kosovu, njegovi stavovi o Evropi, njegovi stavovi o nužnosti efikasnog procesa evropskih integracija, njegovi stavovi o značaju demokratskih institucija i vladavine prava, izgradnji građanskog društva su iskorak u odnosu na ono što je do juče bilo karakteristično.Meni je zbog toga drago. Ja ne mislim da treba da se posipamo pepelom. Uvek sam ga podržavao u onome što sam smatrao važnim za ovu zemlju, a to je bila saradnja sa Haškim tribunalom, to je bila borba protiv kriminala, to je bilo njegovo nastojanje da se kako tako isčupamo iz Koštuničinog fatalnog političkog koncepta koji je Srbiju vezao za Kosovo na takav način da smo mi kao društvo gotovo nestali. Nisam imao razumevanja za neke njegove postupke i danas se čak oko toga ne sporimo, to su činjenice. Između ostalog i ti nesporazumi i te razlike nas obavezuju da budemo sposobni da razgovaramo i da radimo dalje.

JV: Da li takva vrsta saradnje nije mogla da se desi dok je LDP participirao u Parlamentu? Verovatno je bilo poziva DS-a za eventualnu koaliciju. Tada je Tadić bio na čelu DS-a. Zbog čega tada nije mogla da se ostvari takva saradnja? Ja mislim da je vreme za saradnju bilo 2008. godine ali nije bila moguća jer je u tom periodu bio i SPS.

Nije nikada bilo poziva za koaliciju, niti bi u tim okolnostima bilo realno. Želeo sam, konačno to nije bilo ni potrebno. Mi smo uvek bili spremni da podržimo sve ono što smatramo važnim za ovu zemlju i da zaštitimo DS onda kada joj je tako nešto bilo potrebno. Ne po svaku cenu i ne u svakom slučaju ali onda kada smo smatrali da je dobro za zemlju.

JV: Da li možemo da verujemo natpisima u novinama, opet nekim analitičarima, koji vide koaliciju LDP-a i SDS-a kao prve u redu za ulazak u novu vladu sa SNS-om? Ne bih da sada imenujem analitičare da opet ne dođemo do nesporazuma.

Da vam ažem nešto. Prvo, priznaćete da je prilično nesrećna zemlja u kojoj političari, koji po prirodi treba da sarađuju jedni sa drugima, bez obzira da li se jedni drgima dopadaju, ukoliko je to potreba društva. Priznačete da je prilično nesrećna zemlja u kojoj političari kažu ja neću sa ovim. Zamislite neku uređenu i normalnu zemlju, zamislite Ameriku, zamislite Eneglesku, zamislite Nemačku, Italiju, čak i Grčku, zemlje oko nas, u kojoj političari dokazuju svoju vrednost takošto kažu ja neću ni sa kim oko mene. Ja mislim da je Srbiji potrebna politička ravnoteža. Mi danas imamo Vučićai njegovu stranku, koja je snažna u meri u kojoj je snažna beda koja zemlju guši. tih 50% koji se za njega vezuju nisu 50% podrške njegovoj politici. To je stepen ugroženosti našeg društva koji u Vučićevoj stranci prepoznaje jedini egzistencijalni oslonac. Onda, šta ću, nemam posao, idem u naprednjake, imam posao, drži se naprednjaka izbaciće ove druge.To je manje ili više otkad se ja bavim politikom. Stim što su se ti naši instinkti izoštrili pre svega jer smo kao društvo dodatno, u međuvremenu, propali. ja ne vidim sebe u Vučićevoj vladi niti za tim postoji potreba. Mislim da naša ključna obaveza da napravimo dobar rezultat na izborima i da onda, nakon izbora, nastaimo da razvijamo političku alternativu i jaku opoziciju. Što ne znači da u svakoj situaciji u kojoj je zemlja ugrožena. Mi ne možemo da razgovaramojedni sa drugima, mimoramo da razgovaramo jedni sa drugima. Meni je žao što tog razgovora do sada nije bilo.Ja nisam bezao ni kao student od razgovora sa Miloševićem.Vaši studenti su odade pešačili čitavu noć da bi došli do Beograda i razgovarali sa Miloševićem i rekli čovečepokradeni su izbori.

JV: Šta je za LDP dobar rezultat a šta neuspeh na predstojećim parlamentarnim izborima? Prvi koji nam slede.

Ja ne razmišljam na takav način o politici. Da jesam verovatno ne bih bio na onim mestima na kojima sam bio. Vi mislite da bih otišao kod Miloševića u kuću, u koju nije mogla da uđe ni JSO da sam razmišljao šta je dobro za mene. Šta je dobro za zemlju.

JV: Da li vas je takav stav možda koštao odlaska podpredsednika stranke? Trojice, koji su je napustili nakon.

Koje trojice?

JV: Ivan Andrić, Bojan Đurić i Mladen Bašić. Oni su podneli ostavke.

Mladen nije podpredsednik, svaki dan smo zajedno. prvo, mi jedni drugima nismo rekli ni jednu lošu reč. Radi se o nedostatku motivacije, o čijenici da su se ljudi potrošili, da su izgubili potrebu da neke stvari dokazuju. Ivan se bavio politikom 20 godina, pre Otpora, pa u Otporu, pa u GSS-u, pa zajedno samnom u DOS-u, pa onda kroz frakciju LDF-a, pa kroz pravljenje LDP-a. Jednostavno posle izbora prošle godine oni nisu imali više tu vrstu energije i želje da se bave politikom na način na koji sam to radio ja. Mi smo i danas potpuno ok, razgovaramo, poremeno se srećemo, to definitivno nije bio razlog. I oni to sami nikada nisu rekli. Dozvolite ljudima da mogu i tako da razmišljaju, meni je mnogo prijatelja još 2012. pošto kod mene nije bilo dileme šta ćeuslediti posle onog izbornog rezultata, reklo da misli da je Srbija praktično u toliko u očajnoj situaciji da šta god da ja želim i ja da radim ne moegu da zaustavim neke procese unatar nje. Ja sa tim ne želim da se pomirim. Sve ono što me učinilo đavolom u očima mnogih ljudi u Srbiji u međuvremenu je vreme potvrdilo. Danas sam, dolazeći ovde kod vas po fejzbuku, telefenu, sam čitao te zanimljive postove, pa sam naišao na zanimljiv post vašeg lokalnog političara. Ali sam isto tako naišao na svoj govor iz februara 2007. o Ahtisarijevom planu, kada je on odbačen u Skupštini Srbije, kada sam ja bio jedini šef poslaničke grupe koji je tražio od Parlamenta da ga ne odbacuje, da na njemu radi i da se Ahtisarijevog sporazume drži. I u svakoj situaciji tako. Kada su palili barikade i prelaze na Kosovu 2011. godine mismo bili protiv toga i borili smo se protiv toga. Bio sam među prvim političarima u Srbiji koji je uhvatio izvestioca za Srbiju Jelka Kacina i odveo ga kod Nikoliće u kabinet, jer je do tada važilo pravilo da niko od stranih zvaničnika sa radikalima ne razgovara. Rekao sam moraš da pričaš sa predsednikom najeveće stranke u Srbiji, čak i ako je on protiv Evrope. Nikoliću sam između dva kruga 2012. rekao da se ne bruka i da ide na izbore. Da se ne bruka sa onim džakovima i onim cirkusom od pokradenih izbora. Ja na tome gradim neki svoj legitimitet. Ja ne moram danas da dokazujem nikome šta sam i ko sam. Teško je danas biti predsednik Vlade ili predsednik države. Čak je i to teškoVučiću i Nikoliću, čak i nemam ništa zajedničko sa njima. Ja ne mogu da ignorišem činjenicu da su njima na leđima milioni žiota u ovoj zemlji. Zbog toga što se ponašam nomalno prema njima imam i pravo da od njih nešto zauzvrat tražim i ako to nedobijem da se protiv njih borim. Ja nisam saplitao ako za tim nije postojala potreba. Jesam se borio protiv nekih politika, čak i u ovih godinu i po dana izvan Parlamenta, mislim da je Parlament na tome izgubio. To svakoga dana čujem od ljudi koji nemaju veze sa politikom. Da je ta rupa koja je nastala našim izlaskom iz Skupštine prevelika da nju niko nije popunio. Danas je vrhunac borbe protiv vlasti opozicije ta trange frange, daj mi sat ja ću tebi moj, ajde da se menjamo za kola, psovanje, vređanje. To nije ono što je zemlji potrebno. Najveća opozicija u zemlji je biti normalan.

JV: Možda će biti prilike da vas vidimo u Parlamentu naredne godine ili narednom periodu.

Nisam siguran. Ja mislim da postoji potreba za LDP-om, svakako. Mislim da postoji i da to samo po sebi nije sporno. Ja sam proveo 20 godina u Skupštini i vrlo dobro znam šta je Skupština i ne bih bio u stanju da budem poslanik a da taj posao ne radim ozbiljno. Puno obeveza u stranci i prema porodici. O mom životu u Skupštinskim klupama moraćemo zajedno da odlučimo nakon izbora i nesumnjivog uspeha stranke. To nije ono što je ključno, važna je ta politika i ona ima to uporište u Skupštini. Sve ono što je simbolizovao LDP, ostalo je bez pravog predstavnika u Skupštini Srbije i to je ono što je loše.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala vama. želim vam puno sreće i uspeha u godini pred nama.

JV: Hvala, takođe. Gledali ste emisiju 15 minuta moje ime je Aleksandar Stankov.