Danijel Dašić

Gost: Danijel Dašić

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

JV: Ustavom Srbije vlast je podeljena na 3 grane izvršnu, zakonodavnu i sudsku. Međutim, u situaciji u kojoj poslanici vladajuće većine ustaju i aplaudiraju kada u zgradu Parlament ulazi predsednik Vlade čini se da su uloge malo zamenjene. Umesto da Parlament kontroliše Vladu ispada da jedan čovek, predsednik Vlade, kontroliše i rad Vlade i Parlamenta. Da provlem bude veći čak i poslanici vlasti se slažu da je problem u izbornom zakonu i tvrde da u skupštinskim klupama ne sede narodni već partijski poslanici. Odnosno, da nam je potrebna novi izborni zakon. Razgovaramo sa Danijelom Dašićem iz NKD-a, organizavije koja je pokrenula najozbiljniju kampanju za izmenu izbornih zakona. Gospodine Dašiću, ako stručna javnost već duže vreme predlaže izmenu izbornih zakona, čak imamo i poslanike vladajućih partija, koji kažu da bi trebalo menjati zakon. Zbog čega izborni zakoni nisu promenjeni?

Pitanje je odlično, uvod je još bolji, jer on u najvećem obimu odražava svu dilemu i problematiku postojećeg sistema. NKD se bavi problemom lošeg izbornog sistema u Srbiji još od 2010. godine. Aprila ove godine smo slučajno ili namerno počeli i u isto vreme kada i akciona grupa Parlamenta da radimo na tom problemu. Mi u principu radimo posao koji je veoma komplementaran sa njima i radimo sve one sitne stvari koje je akciona grupa nekako predvidela. Kao prvo, aprila ove godine vladajuća struktura je krenula sa inicijativom upakovanom u smanjenje broja poslanika. Jednostavno, obično građanstvo se zateklo, kao šta sada, ajde da smanjimo sa 250 na 150, na 100, na 20. Po našem izbornos sistemu mogli bismo da smanjimo na 12 poslanika, koji su više uzimali reč u Skupštini nego svih ostalih 238 zajedno i imali bismo iste efekte. Da se vratim na početak, ovaj izborni sistem, samim otuđenjem poslanika koji bi trebali da budu vrhovni, glavni element zakonodavne vlasti u Srbiji ih dovodi u podanički odnos prema predsedniku partije.

JV: Da li moežmo da pojasnimo kakav je trenutni izborni zakon u Srbiji, odnosno, u najkraćem, kako funkcioniše?

Ovaj izborni zakon je proporcijalan sa jednom izbornom jedinicom, gde se poslanici biraju sa zajeničke liste. Od onog trenutka kada građani završe svoj posao, izaberu jednu partiju, ne poslanika, tog trenutka sva vlast prelazi u ruke onoga ko određuje ko će sa te liste ući u parlament.

JV: Praktično, to bi moglo da znači i ako govorimo o smanjenju broja poslanika, ako je DS dobio 30 poslanika, može da sedi jedan čovek koji podigne ruku i njegov glas vredi 30 glasova.

Apsolutno tako. Jednostavno, celu ideju demokratije smo obezvredili i preveli u pojam partokratije. GHde svakom polsaniku. Ja razumem poslanike. Realno, da ne grešimo dušu. Svi su oni ljudi, svi pokušavaju da nađu posao. Njemu je mnogo lakše da bude pametan i da bude dobar sa svojim šefom, da mu kupi burek i jogurt sa vremena na vreme, da mu svaki put kaže da šefe, razumem šefe, u pravu si ljubljeni šefe, nego da bude dobar prema narodu. Narod je komplikovan, narod traži radna mesta, traži investicije, traži da se obećanja ispunjavaju i on čovek kada stane i pogleda narod, šef. Pa odobraće šefa, 2, 3 bureka, ljubazna reč, smešak na licu i on garantovano ima broj ispred svog imena koji ga i sledeći put uvodi u parlament. Biti u parlamentu Srbije, ukoliko se ponašaš kao sadašnji poslanici je vrlo isplativ posao. Ko van Beograda može da nađe bolji posao nego posao poslanika u Norodnoj skupštini.

JV: Nigde odgovornosti a plata odlična. Ajde sada da vas pitam, da idemo iz drugog smera. U situaciji u kojoj, kao što ste i sami rekli, partijama je super, onaj ko pobedi na izborima ima neograničenu moć, Vlada kontroliše Parlament umesto da je obrnuto. Koji je interes vlasti, neću reći vlasti, čak i opozicije ili i opozicija teži da postane vlast, jednog dana postane. Koji je njihov interes, interes političara, da tako kažem, da promeni izborni zakon i da sami sebi oduzmu tu moć?

To je dobro pitanje. Mislim da.

JV: Kako očekivati da se to desi?

Ja mislim da tog aprila kada je nekom palo na pamet da zbog dobrog publiciteta ili marketinga, krene sa tom pričom izbornog sistema i smanjenjem broja poslanika da uopšte nije imao na umu koji će biti dugoročni, moram da kažem, benefit po građane Srbije i problem po partije. Ja mislim da je razlog kada su shvatili šta su započeli da zbog toga imamo ovo polugodišnje kašnjenje od strane SNS-a, čiji čovek i vodi akcionu grupu sa davanjem predloga. Mi imamo situaciju da je u 20, 30 dana su sve političke partije iznele svoje predloge i da mi od maja do danas, to je, čak i kada počenemo da brojimo veliki broj meseci. Još uvek nemamo predlog, imamo samo zadnju najavu od gospodina Babića da će to biti početkom decembra. Ušli smo u decembar i čekamo da vidimo kakv će t obiti predlog. Nego da ne grešimo dušu oko jedne stvari. Ovaj sistem sada, kada jedna partija u ovakvom sistemu osvojila apsolutnu vlast, imamo klasičan primer demokratske diktature. Jer taj jedan čovek u potpunosti preuzima, ne samo zakonodavnu i izvršnu, nego koliko možemo da vidimo ima uticaj i na sudsku vlast.

JV: Upravo zbog toga sam vas pitao, koja je šansa da se, taj jedan čovek, odrekne sve vlasti i kaže vraćam vlast narodu, birajte nas po potpuno drugom sistemu gde ja neću moći da kontrolišem svakog svog poslanika.

Mislim da je priča otišla previše daleko i da sada nema koraka natrag. Mi sa naše strane smo zadnjih 6, 7 meseci radili nešto i uspeli da dovoljan broj ljudi informišemo o potrebi promene izbornog sistema. Kada se vratimo u taj april, vi ste imali situaciju da je manje od 10% ljudi znalo kakav imamo izborni sistem. Kako biraju? Da li biraju? Da li su to narodni poslanici ili su partijski?

JV: Da li je sada bolje?

Prema informacijama koje mi imamo, mi trenutno vodimo kampanju, završili smo kampanju u najvećim gradovima, gde su naši partneri, iamli male predstave po gradskim trgovima, upitnike, jednostavno kontakt jedan na jedan. Pokušavali smo da vidimo koliko ljudi znaju o sistemu a sa druge strane pokušali smo na jedan način da im objasnimo o čemu se radi, koji su problemi, zašto taj čovek koga su oni izabrali nije njihov. On je partijski. Najbolji primer, ja uvek volim da se vraćam na ono što smo mi organizovali u okviru Otvorenog parlamenta kafu sa poslanicima. Gde se vidi da samo mesec dana naše intezivne kampanje je dovelo do toga da, posle sastanka koji je organizovao predsednik RRA u Nišu, gde se od 19 poslanika sa juga pojavilo samo njih 10, da pred početak jesenjeg zasedanja Skupštine čuje koji su problemi juga, razvoja, biznisa, unapređenja poslovanja, ekonomskog okruženja. Samo mesec dana nam je trebalo, intezivne kampanje, da se od 12 niških poslanika njih 9 pojavi i da ostalo 3 daju vrlo uredna i lepa obrazloženja, opravdanja, zašto nisu došli. Bili su vrlo voljni da sede i razgovaraju sa ljudima. Imamo odlične primere, ne samo opozicionih, nego i predstavnika vlasti, Za raznorazna skupštinska tela i odbore bili vrlo voljni da odnesu u Beograd i da ih prezentuju tim skupštinskim odborima.

JV: Moram sada da vas pitam, recite mi, imamo izbore koji su najavljeni za početak naredne godine. Pravilo je neko, nepisano, da se izborni zakoni ne menjaju u godini koja prethodi izborima. Koliko je realno da se izborni zakoni promene do narednih, to su lokalni izbori?

NKD u svojij agendi ima promenu republičkog izbornog zakona. Republički izborni zakon je ono što je najveći problem Srbije, koji omogućava sve te probleme koje mi, obično, kroz 3 pitanja postavimo običnom građaninu, biraču. Mi ga pitamo da li ti je bitno da imaš svog predstavnika, postoji 1.200.000 građana ove zemlje koji nemaju svoje ustavno pravo da imaju predstavnika u Skupštini. Mi ih pitamo da li ti je bitno ko je taj čovek, da ga birate vi lično imenom i prezimenom. Da li vam je bitno da tač čovek sutra bude više odgovoran vama nego svom predstavniku partije. Kroz tu priču se vidi da svi ostali problemi i na lokalu su samo jedna manifestacija tog centralnog problema, koji potiče od tog centralizovanog centra moći u Beoogradu, koji upravlja svim našim životima. Mi sada možemo da pričamo o lokalu i o problemima na lokalu i raznoraznim stvarima. Mi treba da budemo svesni da je naš Gradonačelnik, gradonačelnik onoliko dugo dok se ne zameri svom šefu stranke i dok on odozgo ne da naređenje da članovi partije na lokalu izglasaju smenu gradonačlnika. Zato što ga mi ne biramo imenom i prezimenom.

JV: Vi predlažete personalizaciju izbora. Odnosno, nisam siguran, da li vi predlažete takozvani većinski izborni sistem?

NKD zbog celog tog mešetarenja, različitih sistema, je zauzela jedan pristup koji je najbliži ekspertskom. Mi ne favorizujemo niti jedan izborni sistem. Da bismo došli do toga da napravimo nešto što objektivno može da izmeri demokratiju, napravili smo matematički model, koji od milošte zovemo Edi. To je instrument koji može da odredi koliko je dobar pojedini izborni sistem, bazirajući se na Ustavu Srbije, zakonima i pozitivnoj praksi EU.

JV: Šta on predlaže? Šta kaže Edi?

Edi meri 4 ključna elementa. Koji se zasnivaju na teritorijalnoj zastupljeniosti, rodnoj ravnopravnosti, pravu manjina i odgovornosti političara i daje opštu ocenu. Mi smo ocenili trenutni sistem, koji je vrlo loš, možete na našem sajtu da vidite kako to izgleda i imamo eksperte, što je opet niška priča, sa Pravnog fakulteta u Nišu, imamo 2 eksperta za pravo koji su u okviru našeg programa uradili 3 različita predloga izbornog sistema. Jedan od njih je mešoviti, 2 su proporcionalna sa različitim brojem izbornih jedinica.

JV: Nije u pitanju većinski sistem?

Ne. Tu se javlja problem. Ne postoji idealni izborni sistem. Ako se ide prema većinskom, dobijaju se odlične ocene što se tiče odgovornosti i ditektnnoj zastupljenosti građana. Postoje veliki problemi kako obezbediti i rodnu ravnopravnost i kako obezbediti zastupljenost manjina. Sa druge strane proporcionalni, trebalo bi da, imamo tačniju raspodelu mandata u odnosu na procente kako su ljudi glasali, što nije slučaj sa većinskim ali se mnogo lakše se obezbeđuju prava manjina i rodna ravnopravnost. Tako da to je vrlo kompleksna teorija, da ako promenite jednu tačku na jednoj strani ceo sistem se ruši i mora da se računa od početka. Zbog toga smo mi napravili matmatički model i pozvali smo sve partije i sve zainteresovane pojedince da nam dostave. Poslali smo svim partijama koje su u Skupštini, izneli njihove predloge i jedino nam je SDS poslao njihov predlog, koji smo i m vratili natrag uz određene sugestije. Jer pojedine elemente novog izbornog sistema nisu uzeli u obzir, tako da su bili loše ocenjeni. Edi nije tu da nekom natrlja na nos loše si uradio, ne znaš, nego pojenta je da svaka partija kada izađe sa svojim predlogom i obrati se nama, dobije i predloge za poboljšanja. Jer niko nije najpametniji, niko ne zna sve. Možda će neko predložiti pojedine elemente novog sistema koje naši eksperti nisu uzeli u obzir.

JV: Samo za kraj, kratko. Praktično, izmenom izbornog zakona, kao što ste rekli jedan od razloga za izmenu je i decentralizacija. Jer trenutno, ako ne grešim, više od polovine opština u Srbiji nema svog narodnog poslanika, nema poslanika koji dolazi iz tih opština. 1.500.000 građana Srbije nema čoveka koji ih predstavlja, tačnije, od 2000. nije imalo. Šta se dešava, opet, još jedan podatak, od 2004. jug Srbije nije imao ministra u Vladi. Jedan od čestih odgovora je mi biramo stručnost, nije nam bitno odakle ti ljudi dolaze. Neki zaključak je da na jugu Srbije nema kvalitetnih kadrova. Ako dođe do te decentralizacije, gde bi trebalo veći broj ljudi iz istočne Srbije, centralne, zapadne, kako god. Da li tu ima kvalitetnih ljudi, može li da se desi da u parlament onda uđu, možda, manje stručni ljudi?

To je jedna od stalnih tema, razgovora, kada neformalno pričamo sa poslanicima. Postoje određeni zatvoreni krugovi političara koji ne dozvoljavaju svežoj krvi da uđe unutra. Mi smo najbolji primer da postoji pamet i van Beograda imali 2004. kada smo imali direktne izbore za gradonačelnika. I tada su u 30% slučajeva bili izabrani ljudi koji su bili nezavisni kandidati. Već sledeći put parije su vdele koliko je to opasno po njih i oni su promenili zakon i asimilirali sve te nezavisne kandidate u svoje redove. Nisu ih odbacili, sem par slučajeva. Znači da postoji život i pamet i van partija. Što je opšta činjenica i ja mislim da mi moramo da napustimo taj sistem koji se propagira taj sistem koji se propagira iz Beograda, da je zemlja centar sveta a da se sunce i sve ostal ookreće oko nje. Znači, svi imamo svoje mehanike i svoje tehnologije. Dokaza da postoje pametni ljudi van Beograda smo mi ovde i taj pravni tim koji je napravio predlog koji je bio daleko bolji od svih predloga koje smo mi do sada videli a da ne pričam za neke druge stvari koje ne postoje u ovom gradu, za koje iz Beograda ne žele da se čuju. Suština se svodi na jedno. Kada im kažemo da 1.200.000 ljudi nema svog predstavnika, ne računam Kosovo, tu ima 150 do 200 hiljada ljudi koji se vode građani Srbije. Oni kažu pa šta. Ja kažem ok. Grad Beograd bez okolnih mesta ima 1.200.000, ajde da ukinemo gradu Beogradu poslanike sledeća 2, 3 mandata, da nema ni jedan. Pa da vidimo kakva bi bila raspodela, da li bi onda. Imam zanimljiv podatak da od stvarnih investicija u 2014. region Beograda, mi imamo 4 regiona, region Beograda je uzeo 50,6%. 5 puta više od regiona juga i istoka Srbije kome mi pripradamo a imamo isti broj stanovnika.

JV: Da zaključimo, revolucija može krenuti sa juga?

Uvek sve kreće sa juga, pa ja mislim i ovog puta. Mi smo 96. pokazali da imamo ideje a i sada smo krenuli sa jednom inicijatovom koja se sve više prepoznaje kao jedna legitimna i vrlo kvalitetna inicijativa za promenu izbornog zakona u Srbiji.

JV: Hvala vam što ste bili naš gost. Razgovarali smo sa Danijelom Dašićem iz NKD-a. Moje ime je Peđa Blagojević a ovo je bila emisija 15 minuta.