Dejan Rajčić

Gost: Dejan Rajčić, narodni poslanik iz Niša (Nova Srbija)

Razgovor vodio Zoran Marjanović Zoza

JV: Ovih dana se u Beogradu događa nešto na šta jug Srbije baš nije navikao. Poslanici, ne baš svi i ne baš mnogo glasno, ali kako koji, ima ih i glasnih, progovorili su o nečemu što se zove Nišvil, o velikom džez festivalu koji u Nišu traje već decenijama i za koji je Vlada Srbije ove godine, odnosno njeno Ministarstvo kulture reklo da ne zaslužuje ama ni žutu banku iz državnog budžeta. Na sednici Odbora za kulturu i informisanje o tome je govorio poslanik iz Niša Dejan Rajčić. Dejane, dobar dan.

Dobar dan.

JV: Kako su reagovali ljudi kad ste progovorili o tome?

Imam utisak da je ministar kulture bio zatečen, mada je nekoliko dana unazad posvećena veoma velika medijska pažnja odluci, kako je sam ministar rekao, komisije, odnosno nekih administrativaca za koje sam mu ja rekao da bi...

JV: To Pera pisar, šta?

Otprilike tako! Uvek je portir kriv i Pera pisar i sve to... I onda, ja sam mu rekao na sednici Odbora koja se juče održala da nije više u pitanju i nije više problem ni za tih dvadesetak hiljada evra za koliko je manifestacija uskraćena, iako ona ima karakter manifestacije nacionalnog značaja, da ćemo se snaći ovako ili onako za taj novac ili, ako se ne snađemo, nekako će se održati taj festival, ali da je on na taj način uputio jednu uvredu ovom gradu i građanima ovoga grada i uopšte jugositočne Srbije. Rekao sam mu da za tih šest dana koliko traje generalno celokupni događaj oko Nišvila i koji ima tradiciju od preko 20 godina, da je tih stotinak hiljada i više ljudi koji prođu kroz tih šest - sedam večeri kroz raznorazna dešavanja na raznoraznim binama, ostalo sada uskraćeno, odnosno, dobilo je šamar od njih koji očito iz beogradskog ugla ne poznaju, ne prepoznaju i ne vide dalje od rampe na Bubanj Potoku. Tako da...

JV: Hteo sam, oprostite, upravo u vezi s tim da vas pitam - Imate li utisak da ljudi u Beogradu, dakle, ne govorim o Beograđanima, valjda je to jasno, govorim o onima koji upravljaju zemljom, a stacionirani su u Beogradu, dakle, da upravo ti ljudi u Beogradu, u ovakvim situacijama imaju predstavu o tome kakve poteze povlače, ili može da im neki Pera pisar napakuje u nekom dokumentu, pa da oni to potpišu?

Imam utisak da se baš upravo to desilo i u ovom slučaju, kao i u mnogim nekim drugim, sličnim  u nekim drugim resorima i oblastima, ali ja sam juče recimo izvukao jednu pouku i zaključak da, ako im neko, što se kaže, tresne šaku o sto i vrlo glasno i sugestivno im kaže da tako ne mogu i ne smeju i da je nedopustivo to što rade, oni reteriraju i povlače se. Dakle, ministar je juče rekao i ogradio se opet iza komisije, ali je rekao da je verovatno komisija načinila propust, da će se to ispraviti, da će on kao ministar to ispraviti, da će odrediti neku novčanu sumu koja će, eto, ipak stići organizatoru. Ja sam mu predočio da to nije privatna manfiestacija, da to nije manifesticaja komercijalnog karaktera poput Ane Bekute, već da je to jedna manifestacija iz oblasti kulture, da je džez muzika jedna od vrsta umetničke muzike koja se izučava i na muzičkim akademija i da ona sama sebe ne može da izdržava, kao što ne može ni filharmonija sama sebe da izdržava, kao što ne može ni pozorište samo sebe da izdržava, već svi očekuju novac i pomoć od nekih eksternih izvora.

JV: Dobro, sad, vi ste, verovatno, mali i lično vezani za celu tu priču...

Pa, jesam...

JV: U vreme kad ste bili zamenik gradonačelnika, vi ste tada povukli, čini mi se, jedan potez koji je mnogo značio za Nišvil.

Da, ja sam se naprosto tada opredelio i odlučio da Nišvil proglasimo najpre gradskom manifestacijom, da se na jedan organizovani i sistemski način pristupi organizaciji Nišvila, da ne ide više onako na mišiće. kao što je organizator u privatnoj produkciji radio, najpre prvi, pokojni, pa zatim drugi, petnaestak godina unazad, već da to dobije jedan uređeni karakter. Ja sam i pre svega toga i (ranijih godina), pre 2005, isto lično pomagao organizatoru u nošenju muzičkih kutija, razglasa, svetala... Pomagao, pomagao samo sa željom da se nešto tako desi i održi i da se desi u ovom gradu. Hvala bogu, uspeli smo da to...

JV: I sad ste malo na tom talasu iracionalnog, emotivnog odnosa prema festivalu, ušli u konflikt sa ministrom koji je deo vaše koalicije političke.

To što je deo koalicije ne znači da je on nepogrešiv i neprikosnoven. Dok radi u interesu za koji ja smatram da je vredan pažnje i zavređuje podršku grada iz kog ja dolazim, on će imati moju podršku i imaće pohvalu. Ako radi drugaćije, kao što je sada radio, dobiće kritiku, kao što je i dobio.    

JV: Od niških poslanika oglasili su se i oni iz SPS i iz Demokratske stranke. Još neko?

I Gospodin Lapčević iz DSS.

JV: Lapčević, DSS. Da

Možda sam nekog zaboravio, oprostite mi.

JV: Oni su govorili na sednicaama parlamenta?

Oni su  postavili poslaničko pitanje, u vidu poslaničkog pitanja. Ali bez prisustva ministra, to je, znači, sada da vam ne... Po poslovniku o radu, svakog utorka i četvrtka, pre početka zasedanja, postavljaju se iz svake poslaničke grupe po jedno, ima mogućnosti da se postavi po jedno poslaničko pitanje nekome iz Vlade.

JV: Imate li utisak da ovakve inicijative iz Niša, kad su ovako, verovatno ste malkice to i koordinirali, mada ste iz različitih stranka, ali kad ste nastupi na više frontova, recimo...

Da, da...

JV: .. da to može da dovede do promena?

Može, svakako! I mi nismo imali formalnu koordinaciju, ali smo susrećući se, što ovde u gradu, što gore u holu Skupštine itd, u samoj sali, svi pre toga imali stav da je ovo nedopustivo i da je to jedan šamar koji je upućen ovom gradu.

JV: Dobro. Ali na drugoj strani postoje, verovatno, i situacije u kojima ni to ne može da pomogne. Mislim na obrazovanje, mislim na ovo što je urađeno sa gimnazijama.

Da. I tu smo imali svi, bez obzira da li su pozicione ili opozicione partije, imali smo opet vrlo oštre kritike upućene ministru, što na samoj plenarnoj sednici, što na resornom odboru ili na sednici koja je prethodila, pre svih ovih. To je bio prošli ponedeljak naveče, kada je vršena prezentacija zakona, ovog seta prosvetnih zakona, poslaničkim grupama. Bilo je tu vrlo oštrih diskusija.

JV: Ali? U krajnjem?

U krajnjem, najviše što smo uspeli, barem ja u svom, da kažem, eto, nekakvom dijalogu sa ministrom prosvete, to je da iznudim obećanje da će se kad prođu ove dve kritične godine u pogledu generacijskog jaza, odnosno, oseke i osipanja učenika u ovoj i narednoj, onoj 2014-15.godini, da će se opet, najverovatnije, vratiti pun broj odeljenja, odnosno vratiti na sadašnji nivo.

JV: Što se profesora tiče, to znači, ko prežiivi - preživeće!

Predložio sam mu da se izvrši, da ti porfesori koji ostanu bez punog fonda časova, da se priznaju dodatna nastava, dopunska nastava, da se organizuje rad, možda i po grupama sa naprednijim učenicima, kako bi oni koji brže usvajaju gradivo i znanje, a hvala bogu da ima takvih, ne samo u gimnazijama, nego i u ostalim  stručnim školama... I.... Videćemo! To ga je zainteresovalo!

JV: Kako reaguju, sad ste i kod mene probudili znatiželju, kako reaguju niški poslanici u takvim situacijama kad se pripremaju za nastup u parlamentu? Da li imate kontakte sa ljudima iz odgovarajuće uprave za školstvo u regionu, ili sa sindikalnim organizacijama? Dakle, ne očekujem političke stranke, ali očekujem sindikalne organizacije.

Ja nisam imao lično kontakte sa sindikalnim organizacijama. Imao sam nekakve privatne kontakte sa profesorima iz raznoraznih škola, koji su moji neki drugovi i prijatelji, i sa par nekih direktora, recimo, zašto ne reći, koji su takođe moji drugovi i prijatelji?!

JV: Možda će neko reći da pitanje dolazi iz sfere političkog idealizma, ali postoji li možda potreba i mogućnost da se na neki način koordinira rad poslanika, Niš ih ima, čini mi se, 12?

Da.

JV: Dakle, da se koordinira njihov rad i da se kod takvih, zajedničkih tema, kao što je Nišvil, ili su neke druge, možda Milanski edikt itd,  nastupa zajedno i da se ista vrste informacije učini dostupnim svima, da biste zajedno mogli da delujete?

Pa, mislim da se to već i dešavalo, mada nije bilo kroz neki organizovani sistem, ali, eto, naprosto, dešavalo se kroz te naše privatne kontakte i mi smo ovde svi, manje - više, mahom prvo prijatelji, bez obzira što smo u raznim političkim opcijama. I razmenimo te informacije uz kafu, uz put, na kraju krajeva, putujemo zajedno često puta i diskutujemo. Naprosto, ko ne poznaje, ili da se ne zna gde ko sedi, u kom bloku sale, u kom delu sale, eto, u velikom broju slučajeva, ne bi se znalo...

JV: Ne bi se znalo ko je pozicija, ko je opozicija?

Da. 

JV: Jedan od bitnih potencijala koji se nalazi u rukama poslanika iz Niša jeste i njihovo članstvo u odborima, klubovima za saradnju sa pojedinim državama. To se u narodu malo zna, ali svaki poslanik se opredeli za jednu grupu država sa kojima bi on želeo da kontaktira. Ima li od toga fajde?

Pa, evo, ovaj parlament funkcioniše u ovom sazivu i ovim okolnostima - koliko? Tek nekih desetak meseci. Očekujem da će vrlo skoro da se desi prva poseta... Ja sam član, između nekih ostalih drugih grupa prijateljstava, član sam i gurpe za prijateljstvo sa Azerbejdžanom. Azerbejdžan je jedna zemlja bivšeg Sovjetskog saveza, vrlo bogata naftom i gasom, sa vrlo velikim suficitom, mereno milijardama, naravno, dolara, i sa željom da taj novac negde plasiraju i investiraju. Nemaju mnogo mogućnosti da sada po svetu to čine...

JV: Hteli bi nekom da daju, a ne znaju kom?

Hteli bi, ono, što bi se reklo, “da obrnu, pa da i vrnu!” I sinoć smo imali sastanak sa ambasadorom Azerbejdžana koji je na našem upoznavanju, kad sam se predstavio da sam iz Niša, odmah odreagovao. Rekao sam mu da naš grad ima vrlo veliki potencijal, da je univerzitetski grad,  da ima aerodrom, da je to jedini drugi, za sada, aerodrom u državi koji postoji i egzistira, o čemu se vrlo malo zna, barem... Pa i u zemlji, a pogotovu spolja, to se vrlo retko predstavlja i pri međuanrodnim oficijalnim susretima i od strane možda ovih zaduženih agencija koje bi trebalo da predstavljaju ekonomske potencijale ove zemlje kao što je SIEPA, agencija za podsticaj izvoza itd, ali to je sad druga tema. Na to je ambasador odmah odreagovao i svom prvom sekretaru koji ga prati u stopu, kao senka, rekao: “Piši i Niš! Piši - Niš!” Rekao sam mu da ovde postoji vrlo dobra mogućnost za razne investicije i privredne aktivnosti. Bilo bi za početak možda zanimljivo da oni otvore jednu liniju, avio - liniju koja bi vodila preko Istanbula, možda, preko Istanbula ili Bakua do Moskve ili već neki pravac, neka to analize i ekonomske studije isplativosti pokažu... Vrlo se zainteresovao, pozvao sam ga da dođe i bude gost našeg Grada. Javio sam to sinoć gospodinu gradonačelniku Zoranu Perišiću i on je prihvatio. Po diplomatskim manirima potrebno je predložiti dva datuma. Ostavio sam gradonačelniku da predloži sam dva datuma kada je moguće izvesti tu posetu i čekam, evo... Verovatno ću danas - sutra, ovih dana da dobijem od gradonačelnika tu potvrdu, kako bih, pošto me je ambasador pozvao da odem kod njega, da ovaj... Sa druge strane, odmah je rekao da želi  da se jedna grupa privrednika iz Srbije, organizuje putovanje za tu grupu u Baku u Azerbejdžan. I, evo, ja sam noćas vraćajući se razmišljao ko sve od privrednika bi mogao... Ambasador je rekao da oni vrlo dobro poznaju srpsku građevinsku operativu koja je nekada vrlo puno radila u Bakuu i drugim nekim gradovima Azerbejdžana, bivšeg, dakle, Sovjetskog saveza.. I ostavili smo svi jedan vrlo dobar trag. I razmišljao sam ko bi sve mogao biti član te delegacije. Obratiću se gradonačelniku i verovatno RPK, pošto ovo nije u pitanju više samo Niš, nego je u pitanju i privreda naše neformalne regije.

JV: Ako svaki poslanik ima u proseku, recimo, pet takvih klubova prijateljstva, to znači da niški poslanici imaju kontakt sa 60 država kroz to, da imaju mogućnost da uspostave kontakte.

Pa, dobro, evo, ja sam član još grupe prijateljstva sa Makedonijom i Crnom Gorom, nije sporno,  i Bosnom i Hercegovinom. Mi smo tu i blizu. Ali mi je drago, recimo, da je dr Zoran Radovanović iz SPS predsednik međunarodne grupe prijateljstva sa SAD. E, sad na mom prijatelju Zokiju je da iskoristi te potencijale i benefite da...

JV: Ja sad samo pokušavam da vidim gde je tu Grad i gde su njegovi organizacioni potencijali, uključujući tu i RPK i sve poslanike. Može li da se to dovede nekako u...

Trudimo se! Trudimo se, polazim od sebe, pa mogu reći i za druge.

JV: Hvala vam veliko na razgovoru.

Hvala i vama.