Đokica Jovanović

Gost: Đokoca Jovanović, socijolog i jedan od osnivača Udruženja predsednika skupštine stanara

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Posle skoro 20 godina poveo je, masovnije, proteste građana u Nišu pretežno nezadovoljnih cenama Toplane. Nedavno je dobio nagradu LAF-a. O tome koliko je teško probuditi Nišlije, gde je nestao aktivizam i kako dalje u borbi sa Toplanom razgovaramo sa socijologom Đokicom Jovanovićem. Gospodine Jovanoviću, dobrodošli u ovaj inprovizovani studio Južnih vesti.

Hvala.

JV: Evo, ja svakog dana razgovaram sa našim sugrađanima pa mogu da zaključim da se oni često žale na razne probleme, ekonomske prirode i materijalno stanje i računi su veliki, pretpostavljam da i vi iz udruženja nailazite na slične priče naših sugrađana. Sada ja pitam vas da li ta muka nije dovoljna da ih izvede na ulice?

Ona jeste u jednu ruku dovoljna da ih izvede jer se ljudi nalaze u velikom socijalnom problemu, ne samo ovde, nego inače. To je problem svih tranzicijskih zemalja, pa i problem Srbije ali posebno izraženo u Srbiji. Zašto ljudi teško izilaze na ulicu danas? Zato što su mnogo puta obmanuti, mnogo puta javno prevareni i zato što su ih dosad na ulicu uvek pozivale političke partije ili neki renegati, nekih političkih partija u vidu raznih drugih organizacija i nijedan društveni problem nije rešen. Društveni problem ćete rešiti tako što će građanima biti bolje. To je konačno i definicija države, država nema smisla ako ne vodi računa da građanima bude bolje. Ovde se to ne dešava, ovde iz godine u godinu građani žive sve teže. Sve teži život znači sve manje poverenja u ono što se zove javno izgovorena reč. Zato je teško izvesti ljude na ulicu, mada mi jesmo u neku ruku zadovoljni. Mi izvedemo makar 1.000 ili više ljudi na ulicu, to jeste jedan pozamašan broj.

JV: Šetao sam sa vama kada je organizovan poslednji protest, za sada poslednji i bilo je tu pretežno starijih sugrađana, mlađih nema. Čitao sam i vaš intervju u Peščaniku gde ste rekli da je mladost kukavna danas i nemoguće je mlade ljude ni suzavcem isterati iz kafića. Otkud takav stav i zbog čega je takvo raspoloženje među mladima?

Ja to tumačim ovako, mladi ustvari žive produženu mladost. Danas ste mladi do 50. godine, živite kod tate i kod mame, ne preuzimate odgovornost za sopstveni život a sa druge strane ne možete da ga preuzmete jer nemate posao. A i ako imate posao, posao je nesiguran. A i čak ako imate relativvno siguran posao, to nije dobro plaćen posao. Drugim rečima oni ne zarađuju za život, nisu u prilici da zarade za život, nisu u prilici da obezbede sebi egzistenciju. Tu se radi o jednom širem procesu, koji je ovde na pomolu, u Srbiji, radi se o prekarizaciji Srbije, to je jedan novi proces o kome se ovde mnogo ne zna, o kome se ne razgovara jer se ne zna. To je jedan od prvih pokazatelja da je jedno društvo prekarno. Šta je prekarizacija? Prekarizacija je jedno stanje kada čovek ne može da bira budućnost. A ne može da bira jer nema stalni posao. A sa druge strane imate ideologiju povremenih i privremenih poslova, gde vam niko ne obezbeđuje stalni posao. Zato sede u kafićima jer praktično oni ne učestvuju u životu, oni ne učestvuju u sopstvenom životu. Oni ne kreiraju sopstveni život. Prema njima protest je nešto što je predstava.

JV: Suštinski oni ne osećaju tu odgovornost za svoju budućnost, da tako kažem?

Tako je. Zbog te produžene adolescencije, zbog cele te situacije u kojoj se nalaze oni ne osećaju svu težinu života, niti su spremni da se suoče sa životom. To sedenje u kafiću je jedna vrsta eskapizma, bekstvo od stvarnosti i bekstvo od života. Zato sam i rekao da ne možemo ni suzavcem da ih izbacimo iz kafića.

JV: Ja sam hteo da sad pitam da li su stariji možda hrabriji ali mi se čini da samim tim što ste rekli da mlađi ne osećaju tu odgovornost za svoju budućnost, hrabrost je tu irelevantna?

Ne samo irelevantna, ja sam u tom tekstu napisao da ova naša oronula, ćorava, ćopava starost pokazuje da ima prkos. To su prkosni ljudi, za razliku od mladosti koja nije prkosna, koja ne pokazuje prkos, koja ne pokazuje ni elementarnu hrabrost i to je istina. Ja to vidim i po mojim studentima, ove generacije ne pokazuju tu socijalnu hrabrost.

JV: Kako možemo da tu prkos probudimo kod većine, ne moramo sada da se vežemo samo za mlade ljude, nego da se broj ljudi koji dolaze na te proteste bude veći? A da ih upravo ta neka muka koju osećaju i ta neki prkos koji imaju teraju da tu dođu.

Tu je veliki problem artikulacija problema. Kako ćete artikulisati i da li ćete artikulisati problem i pitanje da ljudi to razumeju. Sa druge strane ne treba gubiti iz vida da taj politički podsistem ima u svojim rukama sve. Ima novac u svojim rukama, ima medije u svojim rukama, dakle može da ubeđuje na mnogo efikasniji način nego mi. Može da ubeđuje tako što će kao sada da popusti tako što će sniziti cene grejanja i da na taj način da otupi oštricu. Već mnogi ljudi kažu dobro je, pala je cena. Mi ne možemo da im objasnimo da već za dva ili tri meseca, ukoliko se opustimo, čekaju opet visoke cene. Problem je u tome da se jedna ovakva stvar mora dugoročno planirati. Ja sam već mojim prijateljima u udruženju rekao da ovakve borbe, ovakve socijalne borbe, teške socijalne borbe traju godinama. Ništa se tu ne rešava za par meseci. Tako da ja očekujem da mi uz tu našu upornost, koju imamo, to se pokazalo, jer mi 7 meseci svakoga dana zasedamo. Da uz tu upornost ćemo uspeti da jednom velikom broju našeg građanstva pokažemo da će morati da se bore za sebe, da se bore sami za sebe. Mi se ne borimo za njih, mi pokušavamo da im kažemo da zajedno sa nama krenu u bornu za sopstveni život i za sopstveni interese. Već uspevamo u tome.

JV: Kakav je vaš utisak? Da li ta neka početna energija koja je pokrenula proteste nekako opada sada i možda se među ljudima više ne oseća ta želja da se prošeta i da se nešto zahteva od Toplane? Možda zbog toga što ste rekli da je nešto već promenjeno na stranu stanara i da li će to možda ugroziti napredak u toj borbi o kojoj ste govorili?

Samo nezadovoljstvo se transformiše i poprima različite oblike. Ono što ja kao socijolog mogu da detektujem je to što narasta jedna svest o tome da su građani poslodavci političarima. Do juče je bilo uvreženo mišljenje da su političari gazde. Više ne misle tako. Nego kaže ja sam glasao za tebe i ja sam tvoj poslodavac. Ja odlučijem o tebi a ne ti o meni. Tu je jedna promena koja je vrlo spora. Tačno je da je tonus u jednom trenutku možda manji ali mi vidimo u našim protestima da on ima više valovitu, da tako kažem, amplitudu nego što ima snažno opadanje. Jer nekada dođe manje ljudi a nekada dođe više ljudi. To se ne može predvideti, to se zove dinamika grupe, za to nema u socijologiji ili u bilo kojoj društvenoj nauci merni instrument kojom se može meriti dinamika grupe. Mi se samo nadamo da ćemo uspeti time što ćemo otvarati nova socijalna pitanja ljude podsećati na to u kakvim uslovima žive i da se okrenu sopstvenom interesu. To je ono što je naš motiv da ljude podsetimo na njihov interes.

JV: Koliko ljude sprečava da vam se pridruže i to što možda to svoje nezadovoljstvo izražavaju putem socijalnih mreža? Sada se pojavila ta nova grupa ljudi koji su facebok revolucionari, da ih tako nazovemo ili revolucionari putem društvenih mreža. Kakav je vaš pogled na to?

U teoriji moderne komunikacije manje više je razrešena ta stvar. Te grupne, kolektivne, elektronske, internet mreže služe manje ili više kao jedan amortizator nezadovoljstva. One ne artikulišu nezadovoljstvo u punom smislu i one deluju imobilizujuće, one ne mobilišu. To se nezadovoljstvo iskazuje preko tih mreža i tu stane. Klikneš na ovu stranu ili klikneš na onu stranu i kreneš da piješ kafu ili ideš u komšiluk. Jedina društvena i prava promena se dešava na ulici i pritiskom na ulici. Inače se i u teoriji zna, društvene mreže se kreću po površini problema, tu se ne zadire u ono što je dubina problema. Dubina problema se pokazuje na ulici, kolektnim, jasnim, masovnim pritiskom na one na koje se odnose.

JV: Tako se dolazi i do potencijalnog rešenja?

Tako je.

JV: Kada smo već kod rešenja. Gradsko veće i Skupština grada je nedavno usvojila odluku o grejanju o toplotnoj energiji, kojom su stanari u početku bili apsolutno nezadovoljni, kako sam i ja razgovarao sa vašim kolegom Sašom Kostićem, međutim posle na sam dan zasedanja i uz 4 amandmana na gradskom veću stekao se utisak kao da se to nezadovoljstvo malo promenilo i deluje da su stanari sada na neki način zadovoljni time što je donešeno od strane grada.

Nemamo puno vremena da vam objasnim šta se tu i kako idešavalo ali se desilo to da u jednom delu gradske vlasti nisu poštovale naš dogovor. Naročito što se tiče jednog dela cene, što se tiče tog fiksnog dela cene i naročito tog dela cene koji se odnosi na one koji hoće da plaćaju po metru kvadratnom. Mi smo zbog toga hteli da izrazimo svoje nezadovoljstvo i da ih podsetimo da smo se nešto drugo dogovorili a ne da Toplana diže fiksni deo na 32 dinara sa 28 dinara a mi smo rekli da je i 28 dinara previše. I onda smo jednom smišljenom kampanjom i preko medija i preko našeg udruženja pokazali da ćemo reagovati na to, pre svega time što smo najavili da ćemo sedeti na ulici dok traje skupština grada. Ne zaboravite da je tog dana gradsko veće stopiralo odluku Toplane a već je taj predlog otišao u materijale za gradsko veće. Bez obzira kako je sve to izgledalo taj pritisak i ta pretnja sa pritiskom je dovela do toga da se poštuje dogovor.

JV: Koji su dalji koraci udruženja i hoće li biti još protesta?

Naravno da će biti još protesta, mi smo već spremili da pošaljemo neka pisma i Gradskom veću i Nadzornom odboru toplane, naročito onom delu koji se tiče prazne stolice. Svi kažu da to nije problematično međutim nema nikakve odluke, znači da je problematično. Neko se toga itekako boji.

JV: Usmenim dogovorima može a zvanično ne?

Vidite i u javnosti, predstavnici vlasti kažu da to nije problematična stvar, međutim nikako nemamo odluku o tome. Samim tim što nemamo odluku znači da se neko toga boji. Tu ćemo vršiti pritisak da predstavnik građana sedi na tim sednicama, ne može da diskutuje, ne mora da glasa. I nije važno da li će glasati važno je da izveštava janost o tome kako se vodi ta politika, to je jedna stvar. Druga stvar, tražili smo, tražićemo opet, po ko zna koji put da dobijemo krajnje preciznu kalkulaciju varijabilnog i fiksnog dela. Treća stvar koju tražimo i ne dobijamo odgovor je da nam se konačno da, na uvid javnosti, ko su najveće neplatiše, zbog kojih svi mi plaćamo. Nama je rečeno da to po zakonu o zaštiti podataka ličnosti ne može da se obnaroduje. Mi smatramo da tu ne može da bude bilo kakvih poslovnih tajni jer se radi o javno komunalnoj politici koja isključuje tu dimenziju. Bilo kakve poslovne tajne, političke i partijske. Bojimo se, naravno nemamo dokaze, da tu postoji jedan krug privilegovanih koji ne moraju da plaćaju grejanje. Mi insistiramo da vidimo koliki je taj krug tih koji ne plaćaju grejanje a koji su veliki dužnici.

JV: I ako potencijalno dođete do takvih podataka šta ćemo sa njima? Koji su dalji koraci? Kako rešiti te koji ne plaćaju, naterati Toplanu da im ispostavi račune?

Sa jedne strane tražićemo od Toplane da im ispostavlja račune, ako dođemo do tih podataka. Izaćićemo opet na ulicu, to su već dovoljno jaki motivi da ljudi izađu na ulicu. Jer ljudi danas sve više osećaju taj problem, socijalni problem kao svoj problem. Vidim kako reaguju, vidim da u tom našem podrumčetu, koliko smo tamo već 7 meseci, nekoliko hiljada ljudi je tu prošlo. To je najživlja tribina u gradu,svih ovih meseci, tu se svašta čuje.

JV: Čuje se na Gradskom veću da Gradonačelnik kaže da ste vi zapravo politička organizacija i da Udruženje predsednika skupštine stanara politička organizacija i da on kako je sam rekao, da ima viziju kojoj stranci ćete se vi priključiti kada dođe vreme izbora. Kako vi komentarišete sve to?

Ja ću biti malo sarkastičan. Ako to sve Gradonačelnik već zna bilo bi dobro da to kaže javno. Sa druge strane bi bilo dobro da se priključi našem udruženju i da postane član. Da vidi iznutra kako to deluje, ako hoće da bude naš član dobrodošao je. Ozbiljno da vam kažem, zašto bismo se mi priključivali bilo kojoj partijskoj ćeliji, bilo kojoj partiji kada su sve političke partije u Srbiji kompromitovane. Sve imaju loš trag. Zašto bismo mi na sebe prihvatali njihovu odgovornost. Čak sam ja više puta rekao da nama ne pada na pamet da budemo politička partija jer to znači da bi sutra sami sebe morali da preziremo. To znači biti politička partija u Srbiji, to znači baviti se raznim stvarima koje nemaju mnogo veze sa moralom i etikom, niti hoćemo da budemo politička partija, mi smo udruženje građana. Ja mislim da dovoljno jako delujemo kao udruženje građana. Kada je reč o tome da tu ima nečeg političkog, ja sve vreme tvrdim da tu ima političkog, to je tačno. Svako javno delovanje je političko delovanje, svaki izlazak u javnost, ovo što nas dvojica radimo je političko delovanje. Svaki javni iskaz, napisan ili javno rečen, kada se izađe iz svoje kuće je političko delovanje. Nama ne pada na pemet da se odreknemo političkog delovanja. Konačno, reč idiot je skovao Aristotel u svom delu Politika kojim označava onoga koga ne interesuje politika. Koga ne interesuje javna stvar, mi ne želimo da budemo idijoti ni u tom Aristotelovskom smislu. Prema tome neka niko ne očekuje da se mi nećemo baviti politikom i da nas politika neće interesovati i naročito će nas interesovati politika političkih partija. Jer političke partije su taj kamen o vrat građanstvu i političke partije su dovele do rasula u ovoj zemlji i konačno ja to više puta kažem, ovu krizu, ovu bedu, jad i stradanje u Srbiji su izazvale političke partije. Prema tome one su apsolutno odgovorne, sve od reda. Zašto bismo mi njima gledali kroz prste, ne pada nam napamet.

JV: Ja ću konkretizovato ovo pitanje o politici, pa ću ovako da kažem. Nećemo da vidimo Udruženje skupštine stanara ni na jednoj listi ukoliko bude izbora u skorije vreme a najavljuje se?

Ja ću vam ovako reći. Mi o tome nismo razgovarali uopšte, tu i tamo, imate razni eho možete da čujete. Ukoliko bude uopšte govora o tome o tome će morati da odluči skupština. Ako o tome odluči skupština ona će moći da odluči samo o tome da pravi nezavisnu listu. Jednu građanski listu koja neće imati veze sa političkim partijama. Ali to je moje mišljenje ali koliko vidim raspoloženje u našoj skupštini ne vidim neko naročito oduševljenje da se ide na izbore. Konačno reći ću i ovo, naši članovi su članovi vladajućih partija, potpisnici peticije su članovi SNS-a. One peticije za smanjenje grejanja. Prema tome ako tako gledamo nama se pridružila SNS a oni su naša sekcija.

JV: Tako izgleda. I za kraj još jedno pitanje, na Toplani se neće stati već se formira odbor za Parking servis. Da li se planira analiza rada još nekog preduzeća?

Mi u našem statutu imamo zacrtano da formiramo odbore za javna preduzeća, ne samo komunalna već inače za javna preduzeća. Sada je formiran taj pododbor za Parking servis i oni prave uporednu analizu, sada su u toj fazi da analiziraju kako je u inostranstvu, u Hrvatskoj, Sloveniji, Nemačkoj, Švajcarskoj prikupljaju dokumentaciju i kada budu završili sa tom analizom onda će taj pododbor izaći u javnost. Formiraćemo pododbore za druga javna preduzeća, stim što mi ne žurimo. Onda kada se stekne jedna grupa ljudi koja je dovoljno stručna i dovoljno spremna da to radi onda formiramo pododbore. Tako da je to jedan posao koji nećemo raditi preko kolena.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Molim.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta moje ime je Aleksandar Stankov