Dragan Antić

Gost: Dragan Antić, rektor Univerziteta u Nišu

Razgovor vodila Sanja Janačković

JV: Univerzitet u Nišu je 15. juna proslavio 40 godina postojanja. Osnovan je 1965.godine, kada su ga činila tri fakulteta koja su do tada bila pod okriljem Univerziteta u Beogradu, Medicinski fakultet, Pravno - ekonomski i Tehnički fakultet. Danas ima 13 fakulteta na kojima studira oko 30.000 studenata. Gost emisije “15 minuta” tim povodom je rektor Univerziteta u Nišu, dr Dragan Antić. Gospodine Antiću, najbolji studenti su dobili priznanja, a oni sa prosekom 10.0 i Srebrni znak  Kakve su realne šanse za njih da ostanu u ovoj zemlji i da se bave naučno - istraživačkim radom. Šta grad, država i Univerzitet mogu da učine za njih da ostanu ovde?

Svakako oni koji su najbolji, koji su završili fakultet sa najvišom ocenom upisaće doktorske studije na našem Univerzitetu, na odgovarajućem fakultetu. Nastaviće da se školuju i počeće da se bave naučno - istraživačkim radom. Sigurno, biće uključeni na različite projekte koje imamo na našim fakultetima, koje finansira naše resorno ministarstvo ili koji su finansirani od evropskih fondova.

JV: Univerzitet je raspisao konkurs za upis na fakultete i predviđeno je 50 budžetskih mesta manje nego što je Senat zahtevao. Da li ste takvom odlukom Ministarstva zadovoljni?

Znate šta, ako mi nešto tražimo i želimo, a dobijemo nešto što je manje, svakako da nismo zadovoljni. Znači, ja i moje kolege nismo zadovoljni ovom odlukom, ali, zna se, onaj ko finansira, donosi odluke. Prema tome, povećan je broj mesta budžetskih u određenim kategorijama, odnosno na određenim studijskim programima koji su orijentisani ka informacionim tehnologijama. Ja se nadam da će i ovo smanjenje koje Ministarstvo, odnosno, manji broj od onog koji smo mi tražili, da neće značajno uticati na naše studente i da će oni studirati, bez obzira na sve to, odnosno u Nišu.

JV: Manje mesta dobili su Filozofski fakultet i Mašinski, a 70 budžetskih mesta više ima na Elektronskom fakultetu i na Građevinsko - arhitektonskom fakultetu. Da li je to u skladu sa potrebama na tržištu rada?

Pa, ovo što je povećanje budžetskih mesta je u skladu sa politikom Vlade Republike Srbije koja želi da finansira budžetske studente u oblasti informacionih tehnologija. Znači, to ima veze sa tom odlukom, a ovo smanjenje verovatno nije smanjenje, nego su brojke od prošle godine jer su naše želje bile da tražimo veći broj budžetskih mesta.

JV: Generalno, ima veći broj budžetskih mesta nego prošle godine, ali manje od onoga što ste...

Generalno, ima veći broj budžetskih mesta nego prošle godine, ali manje na nekim od fakulteta.

JV: Dobro. Koliko su studijski programi usklađeni sa potrebama na tržištu rada?

Pa, naši studijski programi su pravljeni svi saglasno potrebama društva i saglasno onom što današnja nauka i visoko obrazovanje nudi. Znači, naši studijski programi su napravljeni tako da su oni kompatibilni sa programiam evropskih univerziteta i većina tih studijskih programa biće akreditovana i na engleskom jeziku. Na taj način ćemo moći da školujemo i strane studente na engleskom jeziku u Srbiji, odnosno u Nišu.

JV: Na kojim fakultetima će moći da se …

Pošto je sada ponovni ciklus, odnosno, ponovna akreditacija naših fakulteta i univerziteta u Srbiji, ja pouzdano znam da je akreditovan za izvođenje nastave na engleskom jeziku Elektronski fakultet i Medicinski fakultet. U toku je akreditacia i ostalih fakulteta, videćemo ko će dobiti akreditaciju na engleskom jeziku.

JV: Na evidenciji niške filijale Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se 4,5 hiljada visokoobrazovanih ljudi i većina njih, kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, su pravnici i ekonomisti. A upravo Pravni fakultet i Ekonomski upisuju najviše brucoša, više od 600 i više od 800. Zašto je to tako?

Ja ne bih povezivao te brojke sa tržišta rada i sa školovanjem na našim fakultetima. Većina onih koji su nezaposleni na birou rada ili na tržištu rada, kako se danas zove, su oni ljudi koji su izgubili posao u nekim firmama koje su vremenom propale, tako da su to ljudi koji su sigurno stariji od 50 godine. Normalno, mi treba da pružimo šansu da se školuju svi oni koji žele da se školuju i steknu odgovarajuće diplome. A tržišni tok reguliše ko će biti, ko će naći odgovarajuću poziciju, saglasno svojim kompetencijama i afinitetima i normalno, potrebama poslodavca.

JV: Dobro. Da se vratimo na proces akreditacije. Kažete da će dobiti verovatno, da će svi fakulteti biti akreditovani. Neki od njih imaju problem sa nedostatkom prostora. Jel to neće uticati na proces akreditacije?

Svi naši fakulteti biće akreditovani i svi naši studijski programi biće akreditovani. Problem - neće svi tražiti akreditaciju za studjske programe na engleskom jeziku. Znači, neće svi tražiti, ali će svi biti akreditovani na ono, za one studijske programe koje smo i ranije imali i koji su na srpskom jeziku. Problem prostora jeste problem na nekim od fakulteta Univerziteta u Nišu, naročito izražen na Fakultetu umetnosti, ali mi i taj problem prevazilazimo tako što smo uzeli na korišćenje nekoliko zgrada koje pripadaju Gradu Nišu i taj problem prevazilazimo na taj način. Znači, prostor postoji, ali nije prostor da je u jednoj zgradi, da je to na jednom mestu, da je  to prostor koji je visoko kvalitetan za obavljanje delatnosti Fakulteta umetnosti. I postoji problem prostora na još nekim fakultetima, ali to nije toliko izraženo kao na Fakultetu umetnosti.

JV: Da, na primer, studenti Filozofskog fakulteta imaju predavanja na Elektronskom, laboratorije...

Jeste, Filozofskog fakulteta, Prirodno - matematičkog fakulteta i još nekih fakulteta, ali ti problemi su manje značajni, kao što je to problem, odnosno, nisu izraženi kao što je to problem kod Fakulteta umetnosti. I zato smo mi angažovali neke škole koje su sa viškom prostora u Nišu, da bi obavljali delatnost, odnosno da bi Fakultet umetnosti imao prostor. 

JV: U Nišu ima oko 30.000 studenta. Koliko, u kom procentu su to studenti koji dolaze sa strane, oni koji su iz drugih gradova?

Pa, ne znam šta to znači “ sa strane” u anšim uslovima.

JV: Iz drugih gradova.

Znači, ako je... Univerzitet u Nišu je srpski univerzitet i on školuje sve one koji budu zainteresovani, koji polože prijemni ispit. Najveći broj je iz jugoistočne Srbije, dominantan broj je iz jugoistočne Srbije. Normalno, u Nišu se školuju i deca iz Niša, ali je saglasno... Taj procenat, koliki je broj iz Niša, možemo lako da preračunamo saglasno populaciji koja živi u NIšu i populaciji koja živi u ovom delu Srbije. Tako da najveći broj ljudi je iz ovog dela Srbije. Normalno, pošto je Niš najveći grad u jugoistočnoj Srbiji, najveći broj studenata je iz Niša, ako poredimo gradove. 

JV: A po čemu je Univerzitet u Nišu konkurentan univerzitetima u Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu?

Pa, znate šta, Univerzitet u Nišu je konkurentan univerzitetima u Srbiji. On je konkurentan i ostalim evropskim univerzitetima, saglasno studijskim programima koje nudi i školovanju koje nudi na fakultetima koji su opremljeni odgovarajućim laboratorijskim resursima, kadrovskim i prostornim  resursima. Ja, što se tiče obrazovanja studenata, mogu da kažem da imamo visoko kvalitetno obrazovanje na našem univerzitetu i našim fakultetima.

JV: A da li ima i studenata iz inostranstva u onom broju u kojem ih je bilo pre 10 - 15 godina?

Pa, trenutno je taj broj studenata koji se školuju u Nišu mali i ja nisam zadovoljan tom brojkom. Ja očekujem d će u narednom periodu biti veći broj studenata koji su iz inostranstva, inostranih država, ali, kažem, za njihovo školovanje potrebni su odgovarajući resursi koji treba da budu obezbeđeni da bi oni mogli da dođu ovde, da žive, rade i da se školuju.

JV: Šta je to što nedostaje da bi oni mogli da dođu?

Pa, fale, za njihovo školovanje najpre fale smeštajni kapaciteti. U gradu Nišu mi nemamo adekvatne smeštajne kapacitete za strane studente. Oni žele da imaju komfor, oni žele da plate, oni žele da potroše i od toga bi korist imala lokalna samouprava, ne samo Univerzitet i država, naročito grad Niš. Zato je potrebno da se  investira u ovu delatnost koja bi bila ne samo izvoz znanja, već i i usluga.  

JV: Kapacitet smeštajni naših domova, četiri studentska doma. je manji od 1.000 studenata. A, eto, jedan je počeo da se gradi pre nekoliko godina, izgradnja je stala. Novi studentski domkod tehničkih fakulteta. Šta je sa tim, kada će izgradnja biti nastavljena?

Pa, smeštajni kapaciteti su u Nišu relativno mali, s obzirom na broj domova i broj mesta u domovima. Logično je da svi oni koji su sa strane, koji ne žive u Nišu, da imaju odgovarajući smeštaj u studentskom domu. To danas nije slučaj i zato se krenulo sa izgradnjom studentskog doma pored tehničkih fakulteta. Započeta je izgradnja i stalo se zbog nedostatka para. Ja se nadam da će u veoma bliskoj budućnosti da se nastavi sa izgradnjom ovog studentskog doma jer su sredstva obezbeđena i država, odnosno Ministarstvo radi na tome i biće sigurno pokrenuta izgradnja u vrlo, vrlo kratkom roku.

JV: Još jedan od projekata za koji se čini da stagnira je i izgradnja naučno tehnološkog parka isto kod tehničkih fakulteta. Šta se sa tim dešava?

Pa, izgradnja tehnološkog parka je bila najavljena, ali se ništa konkretno nije uradilo. Mi očekujemo da i tu resorno ministarstvo nastavi aktivnosti koje su bile predviđene, da se obezbede sredstva. Radi se o nekih 12 miliona evra da se taj tehnološki park, odnosno ta zgrada koja bi se za početak zvala “Tehnološki park” izgradi, da se startuje sa aktivnostima koje bi bile vezane za tehnološki park.

JV: A izgradnja stanova za mlade naučnike koja je isto započeta pre nekoliko godina u ulici Branka Krsmanovića?

Pa, izgradnja je stala ponovo zbog nedostatka para, ali trenutno se sprovode aktivnosti koje je pokrenuo Univerzitet u Nišu i resorno ministarstvo, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Te aktivnosti su vezane za korišćenje sredstava iz Centralne evropske banke i ta sredstva će biti veoma, veoma skoro upotrebljena za nastavak gradnje tih stanova. Ja se nadam da će ti stanovi biti gotovi u narednih godinu dana. Ja sam siguran u to.

JV: Znači, očekuejte da će stanovi biti izgrađeni, da će studentski dom biti izgrađen, dok za naučno - tehnološki park nije baš sigurno?

Pa, ja ne znam kada će to sve biti baš završeno, ali ja znam da će sigurno gradnja, znači, tih stanova biti nastavljena veoma skoro, u narednih nekoliko meseci i po mojim informacijama, koliko ih ja imam, da će i studentski dom nastaviti da se gradi.

JV: Univerzitet u Nišu je osnovan još 1965.godine, ali je tek pre dvadesetak dana prvi put uspostavljena saradnja, zvanična saradnja između Univerziteta u Nišu i Grada, potpisivanjem Protokola. Šta će ona doneti Univerzitetu?

Saradnja između Grada i Univerziteta je uvek postojala. Znači, uvek je postojala saradnja, međusobno uvažavanje i pomoć.

JV: Ali nije bila zvanična?

Ja koliko znam, do sada nije postojao protokol o saradnji između Grada i Univerziteta u Nišu.  Moguće je da je to nekad davno nešto, da je postojao neki dokument, a da je to zaboravljeno. Međutim, poslednjih 10 - 15 godina, ja sam siguran da nije ovakav dokument postojao. Ovaj dokument će obezbediti dodatno finansiranje aktivnosti na Unvierzitetu i ja to vidim, ne kao trošak za Grad Niš, nego kao investiciju, s obzirom da je Univerzitet u Nišu sa svojim fakultetima jedna od najboljih firmi koju Niš ima, odnosno firma koja donosi najviše novca Nišu kroz različite prihode, od resornog ministarstva, jednog, drugog, trećeg i nekih drugih državnih institucija, kroz troškove koje prave studenti u Nišu, kroz projekte koje finansira Evropska komisija i koji dolaze u Niš, odnosno na Univerzitet u Nišu i kroz razne druge prihode koje stvaraju fakulteti od inostranih kompanija i institucija ili domaćih. Sve se to sliva u Niš i to su ogromna sredstva, to su milioni evra svakog meseca koje Niš dobije zahvaljujući Univerzitetu u Nišu i našim fakultetima. Na ovaj način, Grad Niš će samo pomoći da se prevaziđu neki problemi koji postoje na Univerzitetu u Nišu, to su finansiranje određenih aktivnosti i ja sam siguran da će to mnogostruko da se vrati Gradu.

JV: Reč je o sumi od 10 miliona dinara.

Na godišnjem nivou.

JV: Hoće li biti dovoljna za unapređenje rada?

Pa, znate šta, u situaciji kada je svaki dinar važan, onda je i 10 miliona dobro.

JV: Na Univerzitetu su osnovani novi centri i pokrenut jedan novi časopis. Čime će se baviti ti centri i koji su ti centri?

Na Univerzitetu u NIšu postoji niz centara koji sprovode tu funkciju Univerziteta. U poslednjih nekoliko meseci, mi smo osnovali neke nove centre, kao što je Centar za transfer tehnologije, Centar za kognitivne nauke i Interfejs centar i u toku je osnivanje Inovacionog centra Univerziteta u Nišu. Svi ti centri omogućiče dalji razvoj Unverziteta u Nišu  i naših fakulteta i sprovođenje niza aktivnosti koji će dići nivo i naučno - istraživačkog rada na Univerzitetu i nivo raznih projekata i nekih drugih aktivnosti koje su iz nadležnosti Unvierziteta.

JV: Gospodine Antiću, hvala na gostovanju. Moje ime je Sanja Janačković. Vi ste gledali “15 minuta”.

Hvala i vama.