Dragan Bošković

Gost: Dragan Bošković, član UO FK “Radnički” Niš

Razgovor vodio Zoran Marjanović Zoza

JV: “Radnički” je ovih dana obeležio 90 godina postojanja. Dogodilo se da je baš tada igrana utakmica koju je izgubio, što nije bitno, jer se utakmice dobijaju i gube, ali je u tom trenutku mnogo bitnije pitanje koje traje i sada: Može li “Radnički” uopšte opstati u aktuelnim tržišnim i političkim odnosima? To osnovno pitanje postavljam Draganu Boškoviću, čoveku koji je trenutno član UO “Radničkog”, ali je u prethodnom mandatu bio predsednik kluba i istovremeno bio predsednik Fudbalskog saveza Niša. Gospodine Boškoviću, može li “Radnički” opstati?

“Radnički” opstaje otprilike ovako kako izgledaju i stvari na terenu - jako teško, zato što je društveni trenutak, i politički i ekonomski, u Nišu takav da Niš s teškom mukom može da finansira jednog superligaša.

JV: Oprostite, rekoste da Niš s teškom mukom može da finansira superligaša. Taj superligaš (kako nam se već sada lige zovu), u svakom slučaju, klub iz prvog ranga takmičenja, postoji 90 godina. U tih 90 godina prošao je tri faze: jednu onu predratnu, koja je bila obojena ideologijom, crvenom loptom koju su hapsili žandarmi zbog radničkog kluba i njihovih ideja, drugi period je u socijalizmu, kada su bili zvanično amateri, a primali premije, što je bio veliki problem, i evo, treći sada, kada žive u kapitalizmu, a žive od Grada, jer im je 90 i više odsto prihoda praktično iz gradske kase i ulaznica. Dakle, kako se miri taj život “Radničkog” sada sa okruženjem koje uopšte ne daje šansu za kapitalistički opstanak?

Jako teško, (iI sami ste bili svedok da je “Radnički” stigao do treće lige, nekad smo mi to zvali: prva, druga, treća liga, sad se to drugačije zove, ali to nije ni bitno), baš iz razloga što je kasa “Radničkog” opterećena raznoraznim dugovanjima i ne postoji uprava koja to na svojim plećima može da iznese. Drugo, “Radnički” živi u gradu čija je privreda manje - više kompletno mrtva, uništena. U Nišu vi ne možete da nađete sponzore, ne možete da nađete potentne privrednike koji bi preuzeli “Radnički”, kao što se to, recimo, u Novom Sadu, pojavljuju neki koji su preuzeli “Vojvodinu”, ili u Jagodini, gde je gradonačelnik sa određenom ekipom stao ispred kluba i onda taj klub funkcioniše. U jednom momentu, isto u Kragujevcu, ne samo fudbal, nego i neki drugi sportovi, izbili su u prvi plan. Jasno je da sa ovakvom privredom i sa ovakvim kolačem koji Grad izdvaja da bi, kako - tako održao sport, ne samo “Radnički”, nego i druge sportove u gradu, nema dovoljno para ni za koga da bi to bili neki elitni klubovi. A sa druge strane, to se kosi sa onim o čemu ste vi malopre govorili - Sad je neko drugo vreme, sad je vreme kapitalizma, nek dođe neko, nek taj klub napravi nešto da se sam izdržava... Od toga nema ništa! Ja sam imao odličan uvid u finansije “Radničkog”, dugove koji se vuku godinama, pa tu idu kamate, pa raznorazna suđenja, pa blokade računa, pa kad-god dođe neki dinar na račun, on se odmah skida, ili zato što nije uplaćen doprinos itd, ili zato što nisu plaćene pripreme, ili nisu plaćeni autobusi... I stalno je “Radnički” u nekom dugu od otprilike 20 miliona. Onda uđu u viši rang, onda su veći prohtevi, onda su skuplji igrači koji dođu, niko više danas neće džaba da radi... I na kraju, ja mogu da vam kažem da je u jednom momentu u tom periodu od 2009. d0 2012.godine dosta tih dugova ispeglano. Da ne govorimo o jednoj drugoj strani, gde je nad “Radničkim” visio jedan mač dugovanja po osnovu tužbi određenih ljudi koji su bili predsednici i ulagali svoja sredstva koja nisu tako mala, a posle su ih potraživali, pa su na to išle kamate itd...

JV: Pretvorili to, praktično, u pozajmicu, pa za dve godine da se vrati?

Tako je. Međutim, na svu sreću, mi smo sudski uglavnom dobili te sporove, tako da smo to ispeglali.

JV: To će reći, oni su izgubili pare koje su uložili u “Radnički”?

Tako je, jer su sami o njima odlučivali. Tako da se “Radnički” vrti u jednom krugu, a mislim da je i u drugim klubovima slično . To vam je kao Gordijev čvor, kao jedno klube koje je zapetljano. Taman mislite da ste uhvatili početak, vi ga izgubite! taman mislite da ste našli kraj, vi ste ga izgubili...

JV: Ja sam u pripremi za ovu emisiju pokušavao da vidim gde je početak i gde je kraj u celoj ovoj priči. Otprilike, iz razgovora sa ljudima koji poznaju finansije i situaciju u klubu, došli smo do podatka da bi “Radnički” u ovakvoj prvoj ligi, u ovakvom prvom rangu takmičenja, za plasman koji je negde u donjem delu tabele, dakle negde ispod polovine, trebalo da ime negde najmanje od 50 do 55 miliona dinara godišnje. “Radnički” dobija ove godine oko 30 miliona od Grada, to je procena, kažu 15 miliona do juna i verovatno još toliko u drugom delu godine sa možda još nekim ubrizgavanjima dodatnim, što je već preko 60 % do sume koju sam pomenuo na početku. “Radnički” ima ogromnu pomoć u stadionu, znači Sportskom centru Čair, stadion besplatno, sve što treba, održavanje, to su velike pare. “Radnički” ima na drugoj strani realno oko 10 do 12 miliona dinara prihoda godišnje od ulaznica, ukoliko bi prosečno bilo prodato 1 500 ulaznica po utakmici u celoj godini, što je već negde 45/46  miliona. “Radnički” ima nekoliko miliona od sponzora, mislim pre svega na “Arenu sport”, televizijska prava za emitovanje. I znači, ostaje još samo 5 - 6 miliona, što na prvi pogled ne izgleda strašno! To nije nedostižno da se ostvari. Na kraju, zažmuriće možda Grad... Drugo je pitanje što Grad u potpunosti, ili gotovo u potpunosti izdržava klub, i što to nije klub koji može sam sebe da finansira. Ali za sada, ovako klub može da postoji. Pa, gde je onda problem?

Problem je u tome što to na papiru izgleda tako! To bi bilo u redu i ta vaša računica bi bila u redu da je beo papir i da sad startujemo od ove godine.

JV: Međutim, na papiru ima šta?

Na papiru su dugovi: 25 do 30 miliona ovih koji se vuku. I vi taman mislite da ćete nešto da uradite, evo ih! U ovom trenutku je račun “Radničkog” blokiran”.

JV: Oprostite, računica kaže da su dugovi oko 80 miliona! Ali se u klubu misli da će jedno 40 (miliona) od toga moći da se izbegne, ali da će 40 morati da se plati i to se naplaćuje tako što uglavnom ide po sudskim tužbama, pa se blokira račun.

To su najnovija dugovanja za koja ja stvarno ne znam i pretpostavljam da su to dugovanja koja su sada posledica ulaska “Radničkog” u Super ligu. Dovedeni su skuplji igrači, pretpostavljam da  su ugovori mnogo veći nego što su pre toga bili u Prvoj ligi Srbije i Srpskoj ligi i da je na taj način napravljen još veći dug. I pretpostavljam da i prema onim igračima koji su otišli iz kluba i koji su “Radnički” uveli u Super ligu nisu izmirene sve obaveze i zato se taj dug uvećava. Inače, on nikada nije bio iznad 30 miliona.

JV: Oprostite, ali ne mogu da ne pitam: Pričamo o “Radničkom”, tu smo u Nišu, ali pred očima svakog dana na televizijskim ekranima imamo svetski sport, pa znamo da se i u tom svetskom sportu igrači kupuju i prodaju. Skupi igrači dovode se onda kada se proceni da će oni privući više publike, više sponzora i doneti veću zaradu. Videli smo da “Radnički” nikakvu zaradu sa strane nema, šta će njemu skupi igrači?

To je sada politika koju je vodila garnitura koja je pre možda dvadesetak dana i podnela ostavku, Znači, čelni ljudi “Radničkog” su odlučivali o tome koji su to igrači koje je trebalo...

JV: Izvinite, moram da prekinem odmah - Pa zar i vi niste jedan od čelnih ljudi uprave?

Ja jesam član Upravnog odbora. Ali moram da vam kažem da, kad su te stvari odlučivane, ja nikada nisam bio pozivan. Ne ja samo, verovatno i drugi članovi UO. Uvek je to u nekoj brzini, u nekoj frci, zato što se u zadnjem momentu obezbede sredstva za dolazak nekog igrača i onda se to sportski direktor, predsednici i potpredsednici kluba.. Verovatno se to u tom krugu ljudi završi. Međutim, istina je ono što ste rekli - postoje te procene da klubovi u donjem delu tabele, da bi mogli da opstanu u Super ligi, moraju da godišnje obezbede minimum između 500 i 700 hiljada evra, da bi mogli da servisiraju sve svoje obaveze. I oni služe samo da bi popunili Super ligu...

JV: Da “Partizan” i “Zvezda” imaju koga da pobeđuju...

… da bi mogla dva - tri kluba, sada su se tu pridružili “Vojvodina” i OFK “Beograd”, zato što imaju dobro organizovanu upravu, da bi ta tri- četiri kluba imala s kim da igraju. Nema šanse da se neki klub njima približi ni na koji način! Pa, ako hoćete, i kompletna postavka UEFA-ina prema u svetu je takva - samo moćni i bogati idu dalje i svi moraju da prilagode svoje propise, statute, čak i zakone državne, da bi mogli oni koji imaju para da prave još veći profit! Siromašniji će morate i dalje da tavore i da igraju neke sporedne utakmice.

JV: Ali kako onda da tumačimo sve ove propise koji traže ovakav teren, ovakav pomoćni teren, pa još onakav teren, pa...

I to govori o tome - ko nema, ne može da igra! Izvolite! Igraćete neke amaterske utakmice, ne možete da idete u Evropu. To je apsolutno tako!

JV: Ali, konačno, “Radnički” sada sve to uglavnom ima?

“Radnički” sve to ima. Spas za “Radnički”, i ne samo za “Radnički”, žao mi je i “Železničara” i “Naisse” itd, je da se ovo pitanje digne apsolutno na gradski nivo, da bude tema gradske Skupštine, da grad, kao što je to radio Kragujevac, kao što je to radila Jagodina, kaže: “Da, mi hoćemo da imamo superligaša u rukometu! To košta toliko i toliko! Da li je Niš kao grad spreman?” Jer nema drugog! Niš nema sponzora! Vi nemate ni jedan klub u gradu, ne samo u fudbalu, nego uopšte, koji ima sponzora.

JV: Ali navijači sa Juga ubiše se dokazujući u mnoštvu komentara, a najviše je komentara, čini mi se, na Južnim vestima kad se pomene “Radnički”, da su neki hteli da daju pare, ali Niš nije znao da ih uzme! Pa onda kažu: “Evo, Gazprom je hteo da uđe u Niš..”

Pa, gde je hteo da uđe? Ja sam od 2009. (u “Radničkom”, prim. aut), niko nije posalo pismo o nameri, makar telefonski poziv da kaže: “Ej, mi bi došli u Niš, ko može da nas primi, da razgovaramo?”

JV: A gde ste vi da idete kod njih?

Pa, ne, niti smo mi naslutili da postoji mogućnost da je neko za tako nešto raspoložen. Pa vidite da su jedva ušli kod “Zvezde” i “Partizana”! Vidite da će “Zvezda” i “Partizan” da bankrotiraju, jer nema za šta pas da ih ujede! Žive na kredite koji su misaona imenica za “Radnički”! Zar je to fudbal, ako “Zvezda” duguje 50 ili 60 miliona evra, ili “Partizan”...

JV: Navijači su, međutim, nemilosrdni. Oni samo kažu: “Ua, uprava! Napolje, uprava!” i imaju jedan standard u ponašanju -  svi treneri i svi predstavnici uprava se dočekuju aplauzom kad dođu, i zvižducima isprate kad odu.

Pa, dobro, to je poznata sportska stvar i to je OK. Navijači i postoje zato da bi navijali za svoj klub i siguran sam da nesebično navijaju za svoj kulub i uvek traže krivca! I mogu da biraju između uprave i fudbalera! Na kraju, i te fudbalere je dovela uprava, iako ja mislim da je “Radnički” mogao mnogo više da se osloni na svoje igrače iz podmlatka, zato što ima dobru školu, ali to je posebna priča, za možda neku drugu emisiju, da se i ta škola sačuva.

JV: Konačno, šta da se radi da bi “Radnički” opstao?

Evo, ja opstanak “Radničkog” vidim u ovome - Znači, Grad koji će da sedne i uz pomoć ljudi koji će sada biti u upravi “Radničkog”, (pretpostavljam da će ovih dana da se zakaže skupština, mora da se izabere novi predsednik uprave, jer je stari predsednik dao ostavku), jednu ozbiljnu računicu napravi, da se ta računica prezentuje i svi relevantni faktori koji na to mogu da utiču, o čemu ste vi pričali. Sad je novi momenat - ulaznice. Ja taj momenat nisam imao. Ko je na starom stadionu plaćao karte? NIko! Nismo imali ni za sudije. To ste zaboravili, taj trošak, to je negde 40 - 50 hiljada evra!

JV: To plaća Savez.

Sada plaća Savez. Onda (nije)... Znači, to je sada stvarno novi momenat, ako “Radnički” može da okupi 2 000 gledalaca i desetak do 12 miliona dinara skupi na takav način. Pa, onda Grad sa određenim sredstvima koja će da garantuju da to kako - tako može da funkcioniše i ono što je najvažnije, reprogram za dugove koje mi stalno pravimo, a nikako do kraja... Vi taman odradite jedan deo dugova, dođe nova sezona i uđete u viši rang - evo ga, novo zaduživanje!

JV: Hvala Vam veliko, da stanemo kod novih zaduživanja. Prijatno.