Dragan Bujošević

Gost: Dragan Bujošević, novinar

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Da li su u poslednje vreme pojačani pritisci na medije i koliko su zapravo srpski mediji slobodni? O ovome danas u emisiji 15 minuta razgovaramo sa novinarem Draganom Bujpševićem. Gospodine Bujoševiću dobrodošli u studio Južnih vesti.

Hvala.

JV: Evo svedoci smo poslednjih dana da su neke kultne emisije, da tako kažem, televizija sa nacionalnom frekvencijom prestale da se emituju. Mnogi to tumače kao pritisak na medije, kao neku cenzuru, kao neki vid cenzure. Kako vi to vidite?

Pre svfega govorimo o Utisku nedelje i neznam zašto je to sklonjeno sa televizije uopšte. Problem je na način na koji je sklonjeno. Način na koji je sklonjena ta emisija pokazuje da nešto baš i nije u redu. Vi možete da sklonite tu emisiju i da kažete sklanjam zato što pravim novu programsku koncepciju hoću zabavnu televiziju. I onda kažete ja kršim taj ugovor koji imam i snosiv sve posledice, plaćam penale i sve što treba. A ne ja menjam koncepciju, idi na tamo neki kanal i evo ti više para. To je potpuna besmislica. Vi možete da kažete, ta emisija ima ili nema dovoljan rejting, ne isplaćuj se ili se isplaćuje i da vam to bude razlog za tako nešto. Urađeno je suviše trapavo i to što je urađeno stvara utisak da to nije nešto čisto, nisu čista posla jednostavno. Sada da li će neko uspeti da dokaže da je to tražio neko, da je to uradio, to će biti teža stvar. Sada u Beogradu postoji tih nekoliko konstrukcija ko je to uradio, jedna je da je to uradio Vladimir Beba Popović, ja nisam video ni jedan dokaz za to, kao što nisam video ni jedan dokaz za bilo koju drugu tvrdnju. Ali te dokaze nećemo videti, sasvim sigurno. Niko to neće raditi da ostavlja tragove.

JV: Pomenuli ste Utisak nedelje, međutim tu je Kažiprst, tu je Šarapin problem na Studiu B, tu su još neke emisije koje su gajile tu neku, da kažem, oštru kritičku političku misao, više ih nema.

Mislim da Kažiprst postoji i dalje, Sarapin problem ne postoji stvarno, to je tačno, Kažiprst postoji. Šta je problem? Problem je što ljudi, vi možete da kažete kada se gase neke emisije ovo je pritisak i ovo nije u redu. Ali je drugi problem je to što vlasnik neke televizije može da kaže ja hoću da imam to i to ili meni se isplati to i to. Ja ne razumeme kada lokalne novine prvih 5 strana posvete svetskoj politici. Ako su niške novine pa pišite o Nišu ljudi, Studio B treba da se bavi Beogradom. On je imao nekoliko tih emisija kakve su imale televizije sa nacionalnom frekvencijom. To je ostalo Studiju B iz onog vremena, kada je Studio B bio opoziciona televizija, opozicija Slobodanu Miloševiću i opozicija onda kada na vlast u Beogradu dođu opozicione partije Slobodanu Miloševiću pa preuzmu televizuju. Studio B je upravo klasičan primer političkog uticaja na jednu televizijsku stanicu koja je u vlasništvu grada.

JV: Kažete da može da se desi da vlasnik kaže da se sada okreće drugačijem programu pa onda nestaju emisije. Sada je tu pitanje da li građani imaju mogućnost da dođu do pravih informacija ili se sve svodi na zabavu?

Ja se bojim da se sve te televizije u velikoj meri pretvaraju u zabavne televizije. Da to jeste neki apsolutni trend. Neznam kako stoje stvari sa tim kada su se delile nacionalne frekvencije onda su televizije imale obavezu da toliki i toliki deo programa bude informativni program. Neznam da li i dalje te odredbe i dalje stoje, to stvarno neznam. Biće pogubno ako sve televizije budu zabavne i ja mislim da u Srbiji nema dovoljno prostora i novca za 5 ili koliko nacionalnih televizija. Za 7 miliona ljudi da imate toliko televizija to ne postoji nigde na svetu ali bukvalno nigde. Većina tih televizija radi sa gubitkom. Zašto? Imate privatnu televiziju čiji vlasnik se žali da godišnje je u minusu između 2 i 5 miliona evra. Ja ne razumem zašto neko hoće da ima televiziju i da gubi 5 miliona evra godišnje. Deluje potpuno sumanuto ali iz nekog razloga hoće da je ima. Tako da i kod nas kao i u svetu će postati najvažniji taj profit. U svetu postoje vlasnici medija koji se bave nekim potpuno drugim poslom, nikada se nisu bavili medijima. Sada mediji postaju jedan od njihovih biznisa i oni na medije primenjuju ista pravila koja primenjuju na fabriku automobila, fabriku sokova, fabriku bilo čega drugoga, profit ih zanima.

JV: Kako u celoj toj priči, kada sa jedne strane imamo profit, sa druge strane imamo pritisak uređivačke politike, sa treće možda politički pritisak vlasti. Kako onda novinar da se izbori u celoj toj priči i da se izbori da prenese pravu informaciju građanima?

Ništa, jedino da tera svoju bubu pa šta mu bude. Njegov posao je da ljudimo saopštava istinu. to obično ima neku svoju cenu. Ako hoćeš da radiš to onda si uapred pristao da platiš neku cenu i da znaš da te niko neće žaliti, da niko neće zakukati za tobom ako ti se bilo šta desi. Posle ubistva Slavka mene je zvao Đinđić i rekao ajde da napravimo šetnju, ja sam rekao ajde. Ali ko će još doći? Zoran je zvao nekoliko ljdu, jesu bili ljudi koji su pisali i govorili protiv Slobodana Miloševića ali u tom trenutku nisu hteli da izađu u tu protesnu šetnju. Čoveka su ubili kao psa i nije bilo te solidarnosti. Novinar ne treba da očekuje bilo koju vrstu solidarnosti društva u kome živi. Prosečnog građanina Srbije uopšte ne zanima to da li ću ja biti kažnjen, kao što sam bio kažnjen 98. godine i da mi je ostala ta kazna još bi je plaćao. Njih to savršeno ne zanima. I mi ne možemo da očekujemo tu podršku društva, kako se to kaže. Te podrške jednostavno nema. Novinar je sam sa sobom i sa svojom savešću i time da pristane da bude žrtva, da plaća cenu tome što on hoće da nekome donese istinu.

JV: Kako da se, kao da ohrabrimo one koji se povedu autocenzurom?

Meni su svi ti razgovori o cenzuri i autocenzuri postali onako da mi smetaju. Velika većina novinara je, budimo iskreni, uvek bila u tom nekom miru. Ja ne bih da se mnogo mešam, ne bih mnogo da idem uz dlaku. Većina novinara je živela na taj način. Manji broj novinara je živeo na ovaj način, hoću da idem uz dlaku. hoću da nešto uradim, hoću da platim cenu za to. To je nešto što je uvek bilo u novinarstvu. Sada je dodatno otežavajuća okolnost što vi nemate neke medije u koje možete da se prebacite, kao kod Miloševića. Vi ste imali neke paralelne medije koji su bili protiv njega, niste imali ni jednu nacionalnu televiziju koja je bila protiv njega ali ste imali lokalne televizije, imali ste nacionalne štampane medije, imali ste nedeljnike, dnevne novine, to ste imali. Imali ste i lokalne koji su mogli da budu protiv njega. Vi sada imate jedini suštinski jedini medij koji liči na opozicioni to je nedeljnik Vreme i Nin, to je početak i kraj toga. Vi nemate mogućnost jer vlasnicima tih medija ne odgovara to da budu u sukobu sa vlastima, zato što mnogo toga u njihovom poslovanju zavisi od vlasti.

JV: Vraćamo se opet na profit. Jel tako?

Vraćamo se opet na profit. Njegov cilj je profit. Njegov cilj nije istina. 2002. smo bili na nekom putovanju po Americi i ja sam glavnog urednika Majami tribjuna pitao ako ima dobru priču ali šteti onome koji ima najveću količinu oglasa u tim novinama šta će uraditi sa tim? On je rekao odlično pitanje odgovor je jasan, zna se šta je naš cilj, naš cilj je da pravimo profit. Ako vi kažete da je vaš cilj da pravite profit onda je istina prva žrtva, ako je cilj da pravite istinu onda je profit prva žrtva. Treba to nekako izbalansirati i odlučiti, vlasnici će se uvek pre odlučiti za profit.

JV: Jasno. Poslednjih godina se pojavila ta nova reč spinovanje u medijima i evo nešto što je meni zapalo za oko baš tokom vikenda kada se desila ova situacija sa Rusima i kada je Putin smanjio za 28% isporuku gasa, ovo se deilo u petak. U subotu u jednom od najčitanijih dnevnih listova umesto naslpvne strane koja će o tome da piše mi smo imali podatak o tome da je naš premijer zarađivao 2 funte, kada je bio student. Da li je to nešto karakteristično, vi ste dugo godina u novinarstvu, nešto što se javljalo i ranije ili je to nešto modernije i prosutno samo danas?

Elementarna stvar u novinama i u medijima jeste da nešto što je problem ne pojavi. Nije stvar kako mi govorimo o nečemu, ili kako pišemo o nečemo, nego ajde da nešto što nije dobro da ga sklonimo, da ne postoji u medijima. To je ključni način manipulacije sa medijima. Problem naš je u tome što su manje više svi mediji taboizovani i problem broj dva je što vi nikada niste bili u situaciji da tabloidi vode politiku. Toga nikada nije bilo u Srbiji i to je užasna opasnost za Srbiju. Ne može Srbija da bude pristojna zemlja, normalna zemlja, uređena zemlja ako tabloidi uređuju pravce.

JV: Kako to da rešimo? Opet se vraćamo na profit.

Opet se vraćamo na profit zato što sam ja potpuno siguran da ti tabloidi prosto ne mogu da postoje. Nemaju ekonomsko opravdanje da postoje. Da su u dugovima i da se jedan od tih tabloida svako malo pa ugasi. Likvidira sebe da ne bi morao da plati sve ono što mora da plati i ponovo počinje od početka. I tako vidite novine koje izlaze 10 godina odjednom imaju broj 1. Kako broj 1. ako izlaziš 10 godina. To je zato da bi izbegao da plati sve svoje dugove i ono što ima. To se tako radi. Ja kada sam odlazio iz Politike, ja se nisam bavio parama, bavio sam se uređivanjem novina i tada je jedan od tabloida dugovao Politikinoj štampariji milion i po evra. To je sasvim dovoljan razlog da ga ukineš. Jer može da plati milion i po evra? Ne može, likvidiraj ga i doviđenja.

JV: Malo smo se dotakli i građana ali jedno konkretno pitanje. Da li su građani svesni šta treba da očekuju i pročitaju u novinama? To jest da li su svesni što su političari zbog njih i da neko njih treba da kontroliše i informiše građane?

Vćina ljudi u Srbiji ne razmišlja na taj način. Većina ljudi u Srbiji razmišlja tako da je političar tu da bi ostvarivao neke njihove želje i da im pomogne koliko može u svakodnevnom životu i da im da nedostajajućih 100 evra da kupe lek. Većina ljudi uopšte ne shvata da mediji imaju prava da postavljaju sva moguća pitanja ovoga sveta, mislim da većina ljudi u Srbiji to nažalost ne shvata.

JV: I za kraj. Imate emisiju na TV Prva Stav Srbije jedna od retkih političkih emisija koja je opstala. Da li se plašite za njenu budućnost?

Ja radim tamo sa ugovorom koji potpisujem svakih 6 meseci. AKo se njima isplati da imaju tu emisiju i ako emisija ima rejting biće je. Ako se njima ne isplati i ako emisija nema rejting neće je biti. To je na žalost poprilično jednostavna stvar. Za sada sam ja imao apsolutno korektan odnos sa tim ljudima koji su upravljali tom televizijom, ja nisam imao kontakt sa vlasnicima ja imam kontakt sa našim ljudima koji upravljaju tom televizijom. Iamo sam više nego korektan odnos sa njima i za sada imam apsolutne pohvale za njih.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala vama.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta moje ime je Aleksandar Stankov.