Dragan Dobrašinović

Gost: Dragan Dobrašinović, predsednik Topličkog centra za ljudska prava i demokratiju.

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

JV: Prošla nedelja se u Srbiji završila tragedijom, smrću sedmoro ljudi, tek rođene bebe i šest osoba koje su pokušavale da joj spasu život. Pored i dalje otvorenog pitanja odgovornosti za tu tragediju, otvoreno je još nekoliko tema, pre svega da li je informisanje medija o celom tom slučaju ugroženo pravo na informisanost građana, odnosno, da li je ugoroženo zdravlje stanovnika a time i pravo na život. Razgovaramo sa Draganom Dobrašinovićem, predsednikom Topličkog centra za ljudska prava i demokratiju. Gospodine Dobrašinoviću, pre svega, da li je upućivanjem ivotno ugroženog pacijenta sanitetom bez dovoljno kiseonika ugroženo pravo na život?

To je ključno pitanje. Stanje u našim zdravstvenim ustanovama, transportne mogućnosti, to je sve ono što ukazuje da ljudski životi u ovoj zemlji nisu zaštićeni. I to je pitanje kojim se treba baviti, treba da se bavi stručna javnost i svi građani ove zemlje a prevashodno oni koji su nadležni da obezbede normalne uslove za život i lečenje ljudi. Naravno, situacija koja se dogodila pre nekoliko dana, tragedija koja nas je zadesila je pokazala da su stvari jako loše, uverila nas je u ono što svi dobro znamo, na jedan vrlo loš i očigledan način. Možemo sada raspravljati o tome danima, nedeljama, mesecima da li je pravo na život ugroženo ili nije. Jedni će reći jeste, drugi nije, neko će nači poseban ugao posmatranja ali je činjenica da smo ostali bez sedmoro ljudi. I to je tragičan epilog stanja u kome se nalazi ovo društvo.

JV: Koliko je bitno da se onda nađu odgovorni?

To je najbitnije. Ali osim toga vrlo je bitno da se stvore uslovi za normalan život ljudi, za lečenje ljudi, za normalan razvoj svakog pojedinca.

JV: Ali šta je za to potrebno?

Molim.

JV: Šta je za to potrebno?

Potrebno je mnogo toga. Potrebno je da se uspostavi sistem, potrebno je da se odrede i fokusiraju prioriteti, da se radi pošteno, da se radi odgovorno, da se radi naprave strategije, da se naprave modeli ponašanja, da se primeni ono čega ima u normalnim i razvijenim društvima, da se vodi računa o čoveku koji je u centru interesovanaj političara samo u trenucima kada se odigravaju ili pripremaju izbori, U svim drugim situacijama mi znamo kakav je odnos političke, nazovi, elite prema pojednicu, građaninu, čoveku bio zdrav ili ugrožen. Prema svakom pojedincu u ovoj zemlji, bilo da je to dete koje nema osnovne uslove za školovanje, nema normalnu klupu, nema najosnovnije učila koja se podrazumevaju u 21. veku, bilo da je reč o pacijentu koji nema kiseonik u automobilu ili bolnici, bilo da nedostaju zalihe krvi u domovima zdravlja, bolnicama, zdravstvnim ustanovama, bilo da se pojavljuju bakterije koje su iskorenjene u svim pristojnim zemljama. A od toga umiru našu ljudi evo u 2015. godini.

JV: Dobro. Ali da se ovo ne bi pretvorilo u političku diskusiju. Šta je konkreno moguće da građani sami urade, odnosno kako da se sami izbore za ta neka prava?

Ovo je pareksalans političko pitanje, zato ova diskusija liči na političku. Jer oni koji odlučuju, a to su političari, dužni su da obezbede osnovne uslove za život i za normalnu zdravstvenu zaštitu pacijenata, ako pričamo sada o ovoj konkretnoj situaciji.

JV: Ali kako mi da ih nateramo na to?

Tako što ćemo biti odgovorniji prilikom izbora, prilikom glasanja, to je jedna stvar. Druga stvar, tako što im nećemo dozvoliti da rade ovo što su radili sve ove godine, da politiku ogade i udalje od normalnog čoveka. Pristojni ljudi su se povukli, ostao je veliki prostor za one koji vode politiku na način na koji je vode. Isključivo u svom sebičnom interesu a na štetu svih građana ove zemlje. Mi moramo kao građani da nađemo model da demontiramo ovakvu vrstu razumevanja i vođenja politike i da uspostavimo jedna normalna i drugačija pravila političkog života.

JV: Vi ste se u svom radu u poslednje vreme dosta bavili ukazivanjem na korupciju. Davali razne predloge kako da se stvari razreše. Verujem da bi, pošto su već svima puna usta borbe protiv korupcije. Da li uopšte ima mogućnosti da se tu stvari promene, da se možda taj novac koji sada odlazi u džepove, kao što ste samo rekli, političara, koji se vro često bore samo za svoj lični interes, da se taj novac iskoristi za neki opšti interes, na kraju krajeva za to da saniteti ostaju bez kiseonika?

Naše politike ili ono što na politike liči u raznim oblastima su pre svega delklamacije i proklamacije. Tako i borba protiv korupcije. Slična je situacija u obrazvanju i u bilo kojoj oblasti društvenog života. A kada je u pitanju korupcija tu su stvari osetljivije zato što je to očigledna neodgovornost, nemar, bahatost, očigledne su zloupotrbe ljudi koji su od strane građana izabrani da vode društvene procese, da upravljaju određenim segmentima društvenog i javnog života. Naravno da zbog korupcije, kao takve, tako prisutne i u tolikoj meri izražene nemamo sve to što nemamo i naravno da imamo sve ono što imamo a što ovo društvo čini vrlo bolesnim i dekadentnim.

JV: Kako rešiti taj problem? Korupcija je bar nešto, ako pričamo o drugim stvarima često možemo da dođemo na teren politike. Međutim kada govorimo o korupciji tu su stvari matematički jasne.

Precizne i jasne. Naravno vidi se.

JV: Međutim, viste kao građanski nadzornik čak u jednom slučaju ogromnog javnog tendera, odnosno javne nabavke, za gradski prevoz u Nišu ukazivali na korupciju.

Jesmo i ukazivaćemo i dalje.

JV: Šta se dešava sa tim?

Jedan deo odgovornosti jeste na nama kao građanima. U konkretnosm slučaju mi jesmo bili građanski nadzornici, jesmo još uvek, postupak nije okončan. Mi smo dužni bili da ukažemo na probleme, na propuste na zloupotrebu postupka javne nabavke. Međutim, ja smatram da je to dužnost svakog pristojnog čoveka u ovoj zemlji, svakog građanina. Da ne pristaje na te vrste zloupotreba, da ne pristaje na te vrste igri i manipulacija u kojima su dobri i pošteni ljudi stalno oštećeni. Večitno gubitnici. A u kojem propalice i probisveti neprekidno prosperiraju i napreduju. Normalan čovek, pristojan čovek ne sme da pristane na takva pravila igre i ne sme da se pomiri sa tim. On je dužan zbog sebe, svojih prijatelaj, svoje porodice, zbog budućnosti ove zemlje i ovog društva, zbog svojih potomaka da neprekidno ukazuje i da da sve od sebe kako bi se stvari u jednoj zemlji promenile. Nije to samo pitanje dana kada glasamo, nije to samo pitanje nečega što je nama intimno, odvratno, gadno, čega se gušamo nego je to pitanje načina na koji ćemo organizovano kao građani, kao ljudi na jedan artikulisan, pristojan način reći dosta je bilo. Dosta, to se više ne radi.

JV: U konkretnom slučaju šta se dešava, vi ste podneli čak i krivičnu prijavu.

Tako je.

JV: Međutim ovde gradski funkcioneri su tu informaciju primili sa i.

Videćemo. Naravno da pimaju sa i kada imaju jedan pravosudni sistem koji je tako formatiran da neprekidno radi u interesu političara i neprekidno radi na štetu građana. I naravno da oni očekuju da će stvari biti iste i naravno da se zalažu za status quo. Naravno da je pravosuđe, da kažem, asistent u jednom podaničkom odnosu prema izvršnojvlasti i to na neki način njih čini bezbednim. Međutim ja nisam siguran da će u ovom slučaju biti tako i ono što ćemo mi dalje raditi to je neprekidno insitiranje na tome da pravosuđe najzad počne da radi svoj posao i da tretira političke funkcionere na način kojih ih čini odgovornim u slučaju da odgovornost zaista postoji. Ne da ih neprekindno abolira za sve one zloupotrebe koje su načinili u ovoj zemlji u zadnjih nekoliko desetina godina.

JV: Dobro. Ali bojim se da javnost prosto ne vidi bilo kakvu reakciju, bilo kakvu kaznu. Imali smo slučaj, upravo ste vi podneli krivičnu prijavu protiv bivšeg predsednika opštine Prokuplje u vezi sa igralištima, Milana Arsovića.

Tako je, mi smo podneli krivičnu prijavu, podignuta je optužnica od strane višeg javnog tužioca iz Prokuplja, doneta je prvostepena presuda, on je osuđen na 18 meseci zatvora, međutim Apelacioni sud je to vratio nazad iz nekih njima znanih razloga, opet se vodi postupak pred prvostepenim sudom, Višim sudom u Prokuplju, kroz par meseci ćemo imati epilog i ja u tom konkretnom slučaju očekujem osuđujuću presudu i to bi mogao biti jedan od pokazatelja kada u pravosudnom sistemu ipak postoje neki delovi, neki segmenti koji su zdravi. Za razliku od većeg dela pravosudnog sistema koji je u potpunoj defanzivi i koji je potpuno oboleo od podaništva prema izvršnoj i svakoj drugoj vlasti. Ali mi kao građani, da bi pravosuđe profunkcionisalo i da bi proradilo moramo neprekidno da vršimo pritisak. Nažalost tao je. Neko će reći što bi mi to radili kada postoje zakoni. Tako je, postoje ali ta stvar ne radi. I zato mora neko neprekidno da pritiska a ti koji imaju najviše interesa i interesovanja da to bude normalno i zdravo jesu građani ove zemlje. To je naša dužnost.

JV: Da se vratimo samo na trenutak na situaciju u Nišu i na tender. Gradonačelnik je čak povodom vaše reakcije kao građanskog nadzornika nedavno izjavio i čak vas optužio da ste lagali. Izjavio je.

Da smo mi lagali. Ne mi smo njega optužili da je lagao.

JV: Pardon. On je vas optužio da je zbog vas grad pretpeo štetu od 30 miliona dinara a vi njega da je lagao i pozvali ga da pokaže dokaze.

Tako je, da pokaže dokaze. On je tvrdio da postoji neki meil u kojem mi kažemo da ćemo tužiti ukoliko se ne primeni neki zatvoreni postupak. Ajde ovako, da krenemo redom. Mi smo građanski nadzornici. Mi dobro poznajemo Zakon o javnim nabavkama, za razliku od Gradonačelnika Niša. U Zakonu o javnim nabavkama ne postoji termin tužiti, neka ukuca na pretraživaču, ako mu nije teško a verujem da ima dovoljno slobodnog vremena a tek će ga imati, nadam se i neka ukuca termin zatvoren postupak. Takvi termini ne postoje. Dakle mi takve termine nikada ne bismo upotrebili. Mi takav mail, takve sadržine nikada nismo uputili. Grad Niš zbog našeg delovanja nije pretrpeo nikakvu štetu. Naprotiv, štetu je pretpreo zbog delovanja Gradonačelnika i svih onih koji su učestvovali u pripremi jedne prevrne javne nabavke u kojoj su oštećeni građani Niša, a vezana je za javni gradski prevoz. Imali smo prilku da na vašem mediju, na poralu Južne vesti slušamo one čuvene radio drame i one dogovore o uslovima koje treba prilagoditi jednom ili drugom ponuđaču, Nišekspresu i Aerodromu. Imali smo čitavu jednu ujdumu, imamo sada jeftin pokušaj spinovanja ali naravno, stvari su ovde vrlo jasne, oni koji su odlučivali u postupku javne nabavke a to su ljudi iz Direkcije za javni gradski prevoz grada Niša, dakle, oni snose svu odgovornost za to što je postupak izveden na način na koji je izveden Mi smo uzkazivali, postoji naša prepiska, mi svaki mail čuvamo, zato smo pozvali Gradonačelnika Niša da pokaže taj mail ukoliko ga ima, on ga danima ne pokazuje. Očigledno ga nema i to je za nas očigledan, mi smo to znali i ranije ali za građane ovog grada i ove zemlje očigledan dokaz da je taj čovek slagao. A onaj što slaže se zove kako kod vas u Nišu? Kod nas se zove lažov.

JV: Imali smo slučaj prikrivanja ako mogu tako da kažem ugovora koji je potpisan između grada Niša i Gorana Bregovića u vezi sa koncertom, njegovim nastupom 13. januara. Taj ugovor smo mi tek nedavno dobili od Gradonačelnika i ustanovilo se da je ugovor potpisan naknadno, dan kasnije i u tom ugovoru piše u budućem vremenu Goran Bregović će nastupiti u Nišu. Kako vi vidite to?

Očigledno su oni u nekom problemu sa vremenima. U plusvanperfektima, u futurima dva i ne mogu tu da se snađu. To je smao dokaz da se ovde ugovori sklapaju na jedan prevaran način. To je ugovor koji je čista simulacija jednog pravnog posla, to je pokaztelj da to u stvari nije pravi ugovor već jedan papir koji teba da pokrije nešto što se desilo a što je izazvalo opravdanu sumnju javnosti da se dešavaju neke stvari bliske prevari, nekoj vrsti prevare. Održan je jedan koncert, oni su tvrdili da je ot donacija Gorana Bregovića, pre toga su tvrdili da postoje neki anonimni donatori, koji iz neke hrišćanske kulture ne žele da se predstave javnosti. Menjane su priče više puta i na kraju imamo ugovor koji je potpisan sutra za juče, tako beše, ko će se snaći u njihovim vremenima. Tako da je to isto jedna stvar koju bi nadležni organi, oni koje moram opodsećati da su dužni da rade svoj posao, a to su tu tužilaštva, stvar koju bi nadležni organi trebalo da ispitaju. Tetak, tako se zvala firma. Nekada smo imali ujku iz Amerike, sada imamo tetka iz Sarajeva i biće tu raznih likova i rođačkih odnosa.

JV: Ukazivali ste dosta na korupciju, ne samo u Nišu već i na sumnju u korupciju kada su u pitanju neki nacionalni tenderi. Pitanja koja smo dobili od građana preko tvitera, kada smo najavili ovaj razgovor je da li vam se sada češće javljaju službenici iz očigledno javnih ustavnova koji bi ukazivali na to? To bi po nekoj logici bilo ono što bismo nazvali uzbunjivačima javnosti.

Uzbunjivači, duvači u pištaljku, kako god nazvali, razumemo se dobro znamo o čemu je reč. Da. Nakon svih stvari o kojima smo javno progovorili a progovorili smo o svemu o čemu smo imali potpune informacije a to jeste stanica Prokop, a to jeste tender za prevoz u Nišu, a to jeste Dulić i njegove malverzacije, dobili smo pre par dana i pravosnažnu presudu kojom se potvrđuje da smo apsolutno iznosili istinite navode a uvek iznosimo istinite navode. O slučaju Srbija open i promocije akcije Očistimo Srbiju. Nakon svih tih stvari koje su se dešavale u poslednjih nekoliko godina, jedan broj ozbiljnih ljudi se ohrabrio, to su ljudi iz sistema, to su ljudi koji rade u raznim javnim preduzećima, ustanovama, gradskim upravama, ministarstvima i ti ljudi se javljaju. Nije im lako da prelome, znaju da je stepen zaštite koji država može da pruži takvim ljudima vrlo nizak, skoro da ne postoji ali na svu sreću a to je ono što ohrabruje to je odgovorni, hrabri, dosledni ljudi koji su spremni da svoja saznanja podele sa onima koji se bore protiv korupcije.

JV: Gospodine Dobrašinoviću hvala vam što ste bili gost emisije 15. minuta.

Hvala vama.

JV: Moje ime je Predrag Blagojević, prijatno.