Dragan Gajić

Gost: Dragan Gajić, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu

Razgovor vodio: Vesna Milić

JV: Pre dve nedelje na konferenciji za medije povodom Noći istraživača jedan niški profesor, sa Niškog unioverziteta je izrazio svoj revolt povodom beogradizacije Srbije. Između ostalog on je pomenuo i kritiku premijera Vučića na rad svih univerziteta u Srbiji osim Beogradskog. Profesor sa Prirodno-matematičkog fakulteta Dragan Gajić sa nama u studiju. Dobro došli.

Hvala.

JV: Vi ste pre nekoliko nedelja došli u žižu javnosti, mediji su obratili pažnju na vasm skoro svi su preneli ono što ste vi govorili na konferenciji. Šta mislite zbog čega je to bilo tako? Da li zbog toga šzo nije svojstveno našoj akademskoj zajednici da govori o tome?

Sticajem okolnosti je to ispalo tako. Naime ja sam polazeći na tu konferenciju čekao 8 ili 10 minuta da se podignu rampe. I onda sam bio besan zato što znam da se 20 godina priča da će železnički saobraćaj izmestiti iz centra grada i ništa se na tom planu nije uradilo. I onda sam ja rekao, neprimereno za povod konferencije, izrekao nešto što je vezano za tu beogradizaciju, čega smo valjda svi svesni i verovatno zbog toga što je čitav jug, čitav deo izvan Beograda upravo svesno te situacije da se govori samo o Beogradu, da su velike investicije u Beogradu, da je velika nezaposlenost izvan Beograda, da je zvanični jezik ove zemlje prilagodio beogradskom izgovoru. Onda je došlo do toga da je ta moja izjava, bez moje namere da bude baš tako, bila prihvaćena širom zemlje. Ja sam dobio na stotine tih smsova, mejlova u kome se ljudi slažu samnom i oni koji se ne slažu. Ali je bilo onih koji pozivaju na to da sada treba organizovati referendum o ocepljenju, kako je jedan rekao, od Crnigrada. Ne, nije meni to bila namera.

JV: Obično čujemo od opozicionih političara takve izjave, nije nekako svojstveno akademskoj zajednici, to jest profesorima. Da li oni treba da pričaju o tome? Da ukažu na te probleme koji vladaju.

Ja ovde nisam govorio kao profesor univerziteta, ja sam izneo svoj lični stav. Ja jesam u nekakvim tewlima na univerzitetu ali je ovo bio baš moj lični stav.

JV: Da li mislite da neko sa univerziteta treba da priča o tome?

Znate, intelektualci su, to moram da kažem, ponašaju se prilično oportuno. Pustite me da radim ono što radim, nemoj da me čačkaš i biću zadovoljan. Ali to nije problem intelektualaca samo ovde, to je problem intelektualaca u svetu. Zarad te slobode da možemo da se bavimo onim što volimo, mi smo spremni da prećutimo mnoge stvari.

JV: Mislite li da je to u redu?

Daleko od toga da je u redu. Vi znate, to je pre svega stav, kako bih rekao, sklopa ličnosti. Neko to prihvata, neko to ne prihvata. Ja još jednom kažem, to nije imalo veze sa mojom profesijom. To što sam ja profesor univerziteta to ne znači da sam zbog toga istupio tom prilikom tako. Po logici stvari intelektualci, obzirom da dosta čitaju, da dosta prate, onda bi bilo logično da neke relacije u društvu dosta razumeju od onih koje to uopšte ne interesuje. Kada je čovek intelektualac onda polazi od toga da osim što ga interesuje uža struka, njega ipak interesuje neka i širina u svemu tome.

JV: Da se podsetimo, pre svega, 2011. godine kada je jedan prorektor sa univerziteta bio smenjen sa tog mesta zbog toga što je javno govorio u jednoj TV emisiji, naime radi se o Vlastimiru Đokiću. Da li je to možda, on nije govorio o Beogradu, ali da li je to možda bio znak profesorima da ćute?

Ne. Znate, moj status je sasvim drugačiji od njegovog, on je u to vreme bio prorektor. Izjava prorektora podrazumeva, on je čak u toj emisiji, gde je govorio, bio upravo u svojstvu prorektora univerziteta. Očigledno da je on tada iznosio stavove koji nisu bili usklađeni sa stavom kolegijuma Niškog univerziteta ili Rektorata i to je bio razlog da je Rektor Niškog univerziteta tražio njegovu smenu. Ovde sam ja imao potpuno lični stav, za koji kažem da nema nikakve veze sa tim. Meni je suština bila na beogradizaciji i o tome da li je Niški univerzitet i svi ostali univerziteti da li vrede ili ne vrede a vredi samo Beogradski univerzitet. O tome može da govori bilo ko a ne samo profesor univerziteta.

JV: Upravo se u Dragan Antić oglasio tim povodom skoro. Kasnije nego što su to učinili rektori Novosadskog ili Kragujevačkog univerziteta. On je najavio posetu premijera Vučića Nišu, to jest univerzitetu i Elektronskom fakultetu. Da li će ta poseta imami nekog efekta i da li će premijer možda promeniti mišljenje nakon što bude video kakvo je stanje?

Znate kako, ja ne mislim. Prvo, ta poseta je u svakom slučaju dobra i to je prava stvar. Na kraju krajeva mnogo se stvari može ako ne razrešiti onda makar razjasniti i u direktnom razgovoru. To je jedno. Drugo, ja ne mislim da je premijer istupio na takav način zato što poznaje sasvim dobro tu situaciju. Ja mislim da je njegova izjava bila nedovoljno promišljena. Ne možete, evo Niški univerzitet je dosad iškolovao 60.000 ljudi, 60.000 ljudi je diplomiralo na univerzitetu. To su ljudi koji su gradili ovu zemlju kao stručnjaci, koj i ne samo ovaj grad, nego mnogo šire, nažalost i mnogo razvijenije zemlje nego što smo mi, jer ih ima, pogotovo uz poslednje vreme svuda. Na Niškom univerzitetu imate preko 1.400 nastavnika, saradnika, doktoriralo preko 1.200 ljudi, pri čemu ti doktorati nisu kupovani, da se razumemo. Prema tome, ne može se na takav način diskfalifikovati, čak ni kompletno naše obrazovanje. Ne možemo da kažemo da su PISA testovi jedino merilo znanja naših učenika. Ja bih voleo da mi testove za zapadnje zemlje mi napravimo prema našem obrazovnom sistemu da vidimo kako bi njihova deca prošla. Tu ima stvari o kojima treba razgovarati, to sugurno. I verovatno mnogo što šta menjati ali obrazovanje ne trpi reforme koje su prebrze i nepromišljene. Zato je potrebno da, ono što bismo rekli, geruzijum, veće staraca mudrih u Atini. Mi to u stvari imamo, imamo prosvetne savete, tamo treba razgovarati na duže staze uopšte o strategiji.

JV: Prošlo je deset godina od primene Bolonskog sistema, to nije mali period. Da li možemo da kažemo kako je to uticalo na naš obrazovni sistem?

Ja mogu da kažem svoj lični stav. Moj lični stav je da to nije dobro. Zato što smo, mogu da obrazlažem, verovatno će oni koji su se zalagali za to i da se približimo Evropi i zapadu. Evropa je preduzela taj korak koji se naziva Bolonski proces. Ali mi smo uradili, rekao bih, bez upravo ovakvog promišljanja. Prilično na brzinu je urađeno. Ima mnogo za koje se može da stavi primedba i koje su evidentno loše ali ništa se ne pokušava da se otkloni. To je prva stvar. Imate ljude koji završe osnovne studije, konkretno u našim strukama Filozofki, PMF, završe osnovne studije i ne mogu da rade ništa. Zašto? Zato što nije napravljena nomenklatura zanimanja koja podrazumeva njihove diplome da bi oni mogli da rade. Moj stav je a da apsolutno svaka godina studija, svaka diploma vama mora da omogući da možete nešto da radite.

JV: Da li to važi samo za Niški univerzitet ili generalno?

To važi za celu zemlju. Vi završite osnovne studije i osnovnestudije su vam ulaznica za master studije. To je besmisleno.

JV: Što se tiče Niškog univerziteta, da se vratimo na tu temu. Imam utisak da vlada generalno mišljenje da profesori sa tog univerziteta se ne bave dovoljno naučno-istraživačkim radom. Šta vi mislite?

Ja ne mislim da je to tako. Druga stvar, mi matoriji se sve manje bavimo tim radom, neki da a neki ne. Ja sam se više posvetio popularizaciji nauke ali ne mislim da je to tako, taman posla. Vi imate, recimo kod mene na PMF-u mi imamo oko 40% publikacija koje izađu sa Niškog univerziteta pripadaju PMF-u. 3 godine za redom smo mi dobijali naše mlađe naučnice su dobijale najviša priznanja, 3 godine za redom. To su međunarodna priznanja, za najbolje mlade naučnice. Mi imao ljude, Niški univerzitet ima sada odeljenje Akademije nauke, imamo 5 akademika. To jeste proizašlo iz njihovog rada. Ono što je interesantno i o čemu svakako treba voditi računa je da se izbori nastavnika na na fakultetu, bar sada, na svim univerzitetima, nije samo na našem, vrednuju na isti način kao što se to vrednuje kod izbora istraživačkih zvanja na institutima. Jednostavno, rekao bih, da se ne poklanja dovoljno pažnje pedagoškom radu, to se nekako ne vrednuje na adekvatan način. Beogradski univerzitet ima veliki broj instituta, gde se ljudi bave naukomi svi ti njihovi radovi su ušli u tu masu radova koji su sa Beogradskog univerziteta i između ostalog, ne kažem da je to jedino, između ostalog je to podiglo rejting i svaka čast, jako dobro. Ja ne negiram da je Beogradski univerzitet najbolji ali negiram to da je…

JV: Rektor Niškog univerziteta je rekao da je obzirom na to kolika sredstva dobija od republike Niški univerzitet najbolji. Da li se slažete?

Ja to ne mogu da tvrdim. On bolje barata tim podacima koja su sredstva ali svakako i o tome treba voditi računa. Dajte da vidima ako je Beogradski univerzitet pet puta veći od Niškog, recimo, nemam predstavu koliko puta je veći broj studenata, onda dajte da vidimo da li on prima srazmerno tome sredstva ili je tu nekakav, postoji neki disbalans. Novosadski univerzitet ima dva izvora finanasiranja iz republike i iz pokrajine. Pre nekoliko godina je postojala intencija da se proglasi nacionalni univerzitet Srbije, što u prevodu znači Beogradski a da svi ostali univerziteti se onda finansiraju na drugačiji način u odnosu na Beogradski. To smo mi protumačili onda da sve što je južno od Bubanj potoka njih ne interesuje. da kažem da su veliki napori rektora ondašnjeg i kasnije da do toga ne dođe. nekako nisam siguran da se to ponovo neće aktivirati takva inicijativa. Ova zemlja ukoliko želi da opstane, ukoliko želi, ono što sam ja figurativno rekao, ukoliko želimo da se ne ispuni to Tarabićko svi Srbi pod jednom šljivom, koja se zove Beograd, ova zemlja mora da povede računa o ravnomernom razvoju i ako hoćete o decentralizaciji.

JV: Da li baš sve zavisi od para? da li i od toga da nema dovoljno dobrih projekata na univerzitetu koji bi finansiralo ministarstvo ili eventualno neki drugi fondovi?

Možda. ali znate kada vi hoćete da se udružujete sa nekim institucijama iz inostranstva, da sarađujete, te saradnje svakako ima i mnogi ljudi sarađuju na inostranom nivou. Onda se postavlja pitanje koliko ćete vi parcipitirati, ne možete vi da imate samo mozak i da parcipitirate ništa. Potrebno je, ako se bavite nekom eksperimentalnom naukom, vi morate da imate i aparature i instrumentare koji će obezbediti rezultate koji su na nivou svetskih. Ja sticajem okolnosti znam, dok sam bio u tom naučnom odboru za astrogeofizičke nauke pri ministarstvu na nivou Srbije. Istakao čovek problem Geološkog fakulteta koji je rekao: “Znate šta ako hoću da napravim jednu bušotinu dubine 2km i da dobijem rezultate koji su od interesa za svet to košta 500.000 evra”. to je samo jedan eksperiment.

JV: Kada smo već kod toga srpski mediji su preneli istraživanja, to jest, naučni rad jednog profesora fizike sa američkog univerziteta. Zapravo naslovi su bili da je on otkrio suštinu života, to jeste vaša oblast ali on je u svom radu objasnio da je veća verovatnoća da u univerzumo postoji planeta slična zemlji nego da ne postoji ni jedna koja ima života. Šta vi mislite?

Tu postoje 2 različita gledišta. Jedno glediše je, to je gledište retke zemlje, da je život izuzetno retka pojava, pogotovo ovako visoko organizovan i oni imaju argumente zašto je to tako. Da bi se uopšte život formirao, ja ne govorim o toj prebiološkoj revoluciji, to je teza da se život formirao od neorganske materije, kroz tu prebiološku revoluciju. Mnogo je faktora potrebno da budu istovremeno ispunjeni da bi se tako nešto desilo. sa druge strane imate kopernikansku hipotezu gde se kaže da mi ništa nismo specijalno u svemiru, prema tome, a takvih svetova kao što je naš ima na milijarde u svemiro, onda zašto ne bismo tvrdili negde tamo moguć.

JV: Šta vi mislite?

Ja mislim da obzirom na veliki broj planeta u svemiru logično je da života ima. Nisam siguran koliko ima civilizovanih formi, kao što je ova naša, jer mi jednostavno nemamo podataka o tome, nismo dobili ni jedan ukazatelj da tkao nešto postoji. Ono što pričaju o letećim tanjirima to je bla bla. sa druge strane mogu recimo sa sigurnošću da tvrdim, prema onome što danas znamo da u Sunčevom sistemu život je eventualno moguć ali ne u organizovanoj formi izvan Zemlje. Tu pre svega mislim na neke primitivne forme, kada kažem primitivne, tu su ćelijskog tipa ili bakterije na Marsu, eventualno na nekim satelitima Jupitera ali u principu možemo da tvrdimo da ovako organizoan oblik života kao što je to slučaj na Zemlji u sunčevom sistemu nema. Ima mnogo faktora koji treba da budu ispunjeni, svi istovremeno da bi se takav oblik života formirao.

JV: Hvala vam puno na gostovanju.

Hvala vama.

JV: Bio je ovo profesor Dragan Gajić sa Prirodno-matematičkog fakulteta, ja sam Vesna Milić a vi ste gledali 15 minuta.