Dragan Jocić

Gost: Dragan Jocić, Dispečer u JP "Aerodrom" Niš

Razovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Na Niškim ulicama su već desetak dana novoizabrani autobusko prevoznici. Primedbe imaju građani, najglasniji su Medoševčani ali žale se i prevoznici. Gost emisije 15 minuta je Dragan Jocić, jedan od osnivača kružne linije i danas dispečer u tom preduzeću kao i član saveta SNSa za saobraćaj. Gospodine Jociću dobrodošli u studio Južnih vesti. Za poečetak šta ne valja u ovom nedavno završenom tenderu za izbor javnih prevoznika u Nišu?

Mi smo 1. semtembra 2014. godine trebali da proslavimo 10 godina rada kružne linije 34. Mi taj jubilej slavimo tako što je kružna linija 34. ukinuta. Bez obzira na raniju odluku skupštine grada kojoj je presedavao gospodin Mile Ilić, gde su na predlog nekih većnika i poslanika, bilo je predloga da se linija ugasi kao nerentabilna, doneta je odluka na zahteve većine poslanika i građana da linija ostane takva kakva je. Aerodrom bi bio doveden u situaciju da je morao da učestvuje na tenderu ili bi po tom modelu ostao bez linije. Gradskim strukturama je poznato da smo mi još 2004. godine kada smo formirali ovu gradsku kružnu liniju sa Francuskim vozilima iz donacije, bili spremni da obavljamo samo saobraćaj na toj liniji. Kasnije smo proširili vozni park kupovinom 10 FAPovih vozila za smer A i smer B. Mogu da kažem da smo mimo svih očekivanja 2004. godine jako dobro počeli da funkcionišemo, svi se sećaju da smo imali cenu karte 15 dinara u odnosu na tada aktuelnog gradskog prevoznika Nišekspres koji je imao cenu od 30 dinara, koja ničim nije bila opravdana. Na moje iznenađenje linija je projektovana sa 76 izmena putnika u turi. Ti prihodi bi pokrivali troškove poslovanja, goriva, plata i održavanja. Međutim mi smo za veoma kratko vreme, već prvi mesec došli do 5000 putnika dnevno, da bismo veoma brzo došli do 8000 putnika dnevno. Što je bio jako dobar prihod. Ljudi su dobro prihvatili jer je linija svima odgovarala. Pokrivala je sve 4 opštine, sve pijace, sve bolnice, železniču, autobusku stanicu, sve školske centre i ostalo da ne nabrajam. Korisnici su izuzetno dobro.

JV: Tu su bile i 4 opštine, pokrivene.

Tako je.

JV: Rekli ste na početku da je linija 34. ukinuta, mi imamo informacije iz Direkcije za javni prevoz da je skraćena. A kakva je situacija, ako ćemo da je zovemo skraćenom, sa brojem putnika i da li je ona sada rentabilna?

Kada smo ušli u sistem integrisanog tarifnog sistema naplate karata, mi smo imali prodaju oko 2000 karata dnevno i prihod od 120.000 dnevno. Sada za prvu nedelju na ovoj, ja neznam kako da je nazovem ali ne mogu da je nazovem linija 34. jer ona tu funkciju više nema, tu je prodaja karata negde 50% prepolovljena i prihod je samom tim 50% prepolovljen. Mogu isto da kažem da smo mi od stručnjaka iz Direkcije, kako oni sebe pre svega nazivaju, dobili jedan red vožnje, na kome piše da je red vožnja a ni u jednom segmentu ne liči na red vožnje.

JV: Zašto? Šta nedostaje?

Dobili smo neke turaže od 9,5 do 10 sati. Bez pauza. Zako o bezbednosti u saobraćaju nije ispoštovan i zakon o radu. Došli smo u situaciju da nam ljudi iz Direkcije kažu, pa jedini ste vi koji poštujete zakon.

JV: Zakon u smislu da vaši vozači voze. Koliko?

Po zakonu nesmeju da voze duže od 8 sati. Sve ostalo je opasno ugrožavanje bezbednosti saobraćaja. Da se razumemo i naši čalanovi porodica i naši sugrađani se voze i dolaze u situaciju da ga premoren vozač udari na pešačkom prelazu.

JV: Ako ja dobro razumem redmo vožnje je upravo to predviđeno? Da se vozi više od 8 sati.

Da. Redom vožnje je predviđeno 9,5 do 10 sati. Takve su turaže date. Nama je po tenderskoj dokumentaciji dato 3 vozila na jendom i 3 vozila na drugom smeru sa 12 vozača. AKo bi to tako realizovali onda bi vozači morali da rade po 10 sati. To je van svake pameti.

JV: Rekosmo da je linija skraćena, da je prepolovljen i prihod a mi smo nedavno imali na vašem mestu je sedeo direktor Direkcije za javni prevoz gospodin Saša Petronijević. On je rekao da su analize rađene i da su njihove analize pokazale da je ta linija nerentabilna. Da je razlog za skraćivanje upravo taj. Da li su te analize došle do vas? Analize koje je radila Direkcija i da li ste vi radili neke vaše interne analize u preduzeću?

Mi smo radili internu analizu. Naši kondukteri, pre svega, ne obavljaju samo posao konduktera. Oni rade kao kontrolori, kontrolišu mesečne i povlastice a i rade kao operativci. Prate red vožnje, snimaju po potrebi, po nalogu dispičera i skupljaju prigovore i primedbe putnika. Tako da oni imaju tri u jednom i od velike su koristi. Mi smo u julu mesecu izvršili snimanje, vozači su brojili ulaz na prvim vratima a kondukteri na drugim i trećim. Došli smo do podataka da 123 putnika prevezemo u turi, u proseku dnevno. Sa cenom od 60 dinara i sa 111 dinara koliko smo dobili tada od Direkcije po kilometru, nama je 44 putnika bilo sasvim dovoljno da zadovoljimo tu cenu. Smatramo da je cena previsoka i mene je iznenadilo prosto kao dugogodišnjeg radnika u saobraćaju, 30 godina radim u saobraćaju. Cena po kilometru se primenjuje u linijskom prevozu. I ona je u okruženju evro, pa čak i ovde u Nišu 90, 80 centi. Sada da odete kod bilo kog Niškog prevoznika za evro po kilometru voziće vas ceo dan. U gradskom prevozu cena prevoza se izračunava po broju izmena putnika u poluturi ili turi. Zato se i vrše ta snimanja. Da bi se odredila cena i da bi se odredio red vožnje. Projektant reda vožnje treba da bude čovek od velikog iskustva, neko ko je sigurno 10, 15 godina proveo u saobraćaju i treba da ima dosta saradnika i dosta podataka da bi uradio kvalittan red vožnje i da bi ispoštovao sve zakonske odredbe. Ja stvarno neznam ljude u Direkciji, gospodina Petronijeviča odlično poznajem, njemu je prvo zaposlenje bilo na Aerodromu, ja sam njima bio mentor i Miliću i Petronijeviću, radili su sa kontrolorima i praćenjem GPS. I apsolutno mi nije jasno kada su oni snimali, mi ih nismo videli u vozilima. Vi morate da budete u vozilima da snimite koliko izmena putnika se izvrši u turi. I odakle im ti podaci. Dobio sam informaciju da su oni angažovali Ekonomski fakultet da radi tu analizu. Pored toliko eksperata u Direkciji potrebni su podizvođaći da saberu broj putnika i da podele sa brojem tura.

JV: Ali najbitnije je da su vaša snimanja pokazala da linija nije nerentabilna. Jel tako?

Naša linija da je bio tender raspisan tako da prevoznici daju ponudu, mi bismo sigurno ponudili 25, 30 dinara za pojedinačnu kartu i iamli bi ekstra zaradu.

JV: Cena karte bi bila duplo manja nego što je danas?

Duplo manja. Tako je.

JV: To je u suštini bila i osnovna ideja prilikom osnivanja linije?

Tako je. Sada je ideja ljudi iz Direkcije da građani plaćaju što više karata. Zato su skratili ovu liniju i nazvali je linija 34. Čuo sam skoro na televiziji neko od tih gradskih moćnika kaže pa šta ko pođe iz Durlana siđe kod Tehničkog fakulteta, prošeta se kod logora i jedno 20 min čeka iz Brzog broda za Ratko Jović, pa tu još kupi jednu kartu. To ništa nije strašno. Gradski prevoz je veoma vitalna komunalna delatnost, oni treba da budu servis građana i treba da se omogući građanima da sa jednim ili nijednim presedanjem stignu u sve delove grada. Što je imala za cilj ova kružna linija. Svi dobro znaju da su iz svih delova grada mogli da stignu u drugi deo grada sa jednom vožnjom.

JV: Govorili ste malopre o tenderu koji je podrazumevao da prevoznici ponudesvoju cenu po kilometru. Drugačije se kako kažete radi u svetu a ipak je Aerodrom na kraju učestvovao na tom tenderu. Poslali ste svoju ponudu.

Mi smo bili dovedeni u situaciju da izgubimo liniju i izgubimo posao. Zato smo morali da učestvujemo. Nismo uopšte očekivali da će biti izmenjena, mogu da kažem osakaćena ova linija 34. Očekivali smo da će biti ispoštovana ranija odluka Skupštine grada da linija 34. ostane onakva kakva je. I samo iz tog razloga smo morali da idemo na tender. Mada van svake pameti je po mom mišljenju da grad koji je osnivao tu delatnost za potrebe grada, to svoje javno preduzeće i tu svoju delatnost šalje na tender u konkurenciji sa privatnicima. Mislim da je ovo presedan u zemlji.

JV: Tako je. Na kraju ste dobili pored te skraćene kružne linije i linije Sarajevska - Kalač brdo i Njegoševa - Tehnički fakulteti. Da li imate resurse za obavljanje prevoza na tim linijama?

Sada ovao sužena linija 34. i sa ovolikim radnim vremenom mi apsolutno nemamo resurse jer moramo 3 posade da stavimo na ovakvoj liniji kakva je, skraćenoj a na onoj celoj smo imali po dve posade. Što se tiče ovih niških brda, ovo je stvarno čudo. ovo je neobjašnjivo po meni. Jel možda ovo privatno javno partnerstvo koje se uveliko agituje. Dali ste javnom preduzeću brda, da se tamo lome autobusi, potrošnja je veća, koje je ponudiloi najnižu cenu, a privatnim prevoznicima ste dali linije u ravnom delu grada. Po meni je to veom delikatno i ja bi to više nazvao zloupotreba službenog položaja i ispitao bi te stvari. Moj predlog je da se građanima i Aerodromu vrati linija 34. u onakvom stanju kakva je i bila. Mi smo spremni da sa 9 vozila uzmemo učešće u radu na kružnoj liniji 34. da u vršnim vremenski intervalima prevozimo ljude na 10 minuta, van toga na 15 i 20 a uveče na 30 minuta.

JV: Jasno, ali pretpostavljam da je to sada skoro neostvarilo jer je tender već završen, ugovori sa prevoznicima su potpisani a i koliko bi na kraju ako se vrati kompletna kružna linija. Da li bi to uticalo na vas da vozite i ove dve linije koje ste dobili da vozite?

Mi nemamo kapaciteta da vozimo ove dve linije. Te dve linije bi trebale da budu vraćene onim paketima kojima su i pripadale pre 1. semtembra. To da se razumemo. Da li je moguće ili nemoguće, kada je moguće preko noći raspisati javnu nabavku od milijardu i po a upoznati ste stim, oko izbora ova dva prevoznika.

JV: Hitna nabavka.

Ako je to zakon i ako tu ima pravde i zakonitosti ovo je apsolutno povraćaj na staro i poštovanje Skupštinske odluke i poštovanje volje građana. Mi smo svakodnevno zatrpai pozivima. Evo u Ratko Jović što su skupljali ljudi peticiju, u Branko Miljković isto, da ne govorim o preduzećima u severozapadnoj industrijskoj zoni. Sada se i Džonskon Elektrik otvara. Nišekspres prevozi ljude kroz centralnu gradsku zonu, mi dovozimo ljude u severozapadnu industrijsku zonu sa oboda. I apsolutno nemamo nikakvih veza. Sada su ljudi prinuđeni da idu Somborskom do centra da bi sačekali Nišekspres da bi došli u severozapadnu zonu. I gužve su mnogo veće, evo naši radnici, policija, carina nemo gu ljudi da dođu, da se popnu u ta vozila kod autobuske stanice ili kod logora. Velike su gužve.

JV: Kako stoje stvari sa kondukterima? To je najavljivano kao jedno od ušteda za grad, jer su sada kondukteri prebačeni prevoznicima i oni su na njihovom platnom spisku. Kakava je situacija kod vas? Da li ih ima u autobusima, na svim linijama. Da li ste ih neglde izbacili? Kako stoje stvari?

Mi smo izbacili konduktere, po nalogu Direkcije, iz ovih Njegoševa, Kalač brdo, međutim i tu se javlja potreba za kondukterima. Jer je gore uspon gore i da kondukter obraća pažnju na kusur, na izdavanje karte ili na saobraćaj ili na parkirana vozila. Već imamo primedbe naših vozača da je vrlo rizično, a i oni prodaju po 50 karata u poluturi ili turi. Tako da je jako neprilagođeno i nebezbedno.

JV: Sve ste to izneli u jednom dopisu resornom većniku zaduženom za saobraćaj Mihajlu Zdravkoviću. Šta vam je on odgovorio? Da li on ima sluha za vaše probleme?

Gospodin Zdravković mi je odgovorio da tehničke probleme, recimo imamo sa Mokranjčeve ispred našeg polaska ide linija za Branko Bjegović. Apsolutno bezveze se penjemo uz Mokranjčevu, što mene čudi. TO je ono što vam kažem da projektant mora da bude vrlo iskusan čovek. Vrlo mnogo podataka da ima. Da li je to namerno urađeno ili nenamerno ja stvarno neznam. Ali žale mi se vozači da nepotrebno kružimo preko Mokranjčeve. Oni idu ispred nas do tehničkih fakulteta. Onda ljudi su prinuđeni da plaćaju dve karte. Presek se vrši u Mokranjčevoj. Ako ste vi ušli u Zetskoj, kod bolnice ili kod Margera morate u Mokranjčevoj da pravite pauzu i da kupite još jednu kartu. Ako ste se popeli kod Niteksa i idete do autobuske, morate kod tehničkih fakulteta da pravite pauzu i da kupite još jednu kartu. Sve je idealno smišljeno da se izuzetno izmaltretiraju građani Niša i prevoznik. Naši kondukteri su prinuđeni, pošto mi nemamo dovoljan broj vozila, upadaju vozila iz rezerve a ona posada koja radi mora napolju da provodi pauzu. Sada provode pauzu jer je toplo vreme, nailaze hladni dani imaćemo povećana bolovanja, mi nećemo imati ljude.

JV: Ima li nade da se to promeni? Šta kaže većnik?

Većnik kaže da postoji ta odluka veća, odluka grada, da samo mogu da otklone primedbe oko ovih tehničkih stvari a da linija ne može da se vrati. Vrlo mi je delovao obeshrabrujuće, mada ja mislim da će građani Niša rešiti ovaj problem. Ipak se radi o njihovoj koži i malo je čudno i smešno da neki stručnjak i eksperti kako sebe nazivaju iz Direkcije ovako se ponašaju prema svojim građanima. Mogu da kažem da je ta Direkcija po meni jedna fantomska firma. Ona je ugrađena između putnika i prevoznika. U drumskom prevozu prevoznik je obavezan da izdaje karte, karta je ugovorna obaveza između putnika i prevoznika. U ovom slučaju prevoznici prodaju karte Direkciji, što je van svake pameti. Ako dođe do slomljenih putnika Direkcija treba da odgovara i da snosi odgovornost.

JV: Jasno. AKo se ništa ne promeni kakva je po vama budućnost ovog dela javnog preduzeća?

Teško je da ćemo mi moći da ispoštujemo ovo stanje. Jednostavno tehnički ne postoji mogućnost, tehničke mogućnosti ne postoje. Moraćemo da uvećamo broj ljudi, samim tim uvećaćemo troškove. Ja se nadam da će se ljudi iz Direkcije i gradskih vlasti prizvati pameti i da če pod hitno da proprate, stvarno da proprate. Uvek smo na raspolaganju, mi na Aerodromu imamo stvarno stručan tim, koji ima dugogodišnje iskustvo u radu. Čak Niš poseduje izuzetne stručnjake za gradski prevoz. Spomenuo bih gospodina Šindića,koga je Lasta uzela da razvija saobraćaj na jugu Srbije a Niš je tom čoveku okrenuo leđa. To je po meni najbolji poznavalac gradskog saobraćaja, međugradskog i ekspresnog u ovom delu Srbije.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Molim.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta, moje ime Aleksandar Stankov.