Dragi Zmijanac

Gost: Dragi Zmijanac, direktor Prve dečje ambasade

Razgovor vodio: Sanja Janačković

JV: Dok jedni smatraju da je hemijska kastracija silovatelja, povratnika i pedofila surova, drugi smatraju da je to jedina odgovarajuća kazna za takve osuđenike i smatraju da je to jedina moguća mera koja može da spreči da se takvi zločini ponove. Makedonije je jedina zemlja u regionu, ustvari prva zemlja u regionu koja je uvela takav sistem kažnjavanja a za to se izborio gospodin Dragi Zmijanac, osnivač i direktor Prve dečije ambasade u svetu. Dobro došli. Gospodine Zmijanac vi ste podneli inicijativu da se hemijska kastracija uvede kao moguća kazna za silovatelje i pedofile. Političari su zatim to izglasali. Šta vas je navelo na takav predlog?

Mi već 23 godine radimo na ovom. Prvi slučajevi kada smo otkrili da su deca rtve pedofila, kada je bilo to tabu tema još 96. godine. Shvatili smo da nam je zakonodavstvo slabo i nije dovoljno preventivno za sprečavanje ovog teškog, najtežeg krivičnog dela koje može nekom detetu da se desi, koje ostavlja traume za ceo život. Onda smo tražili od zakonodavnog doma, Skupštine, da poveća kazne i intezivno smo radili preko našeg SOS dečijeg centra, gde smo registrovali slučajeve. Deca su žrtve poznanika, roditelja, najbliže rodbine. U svari u 70% slučajeva deca poznaju napasnike. Onda smo shvatili da treba da probamo preko represivne metode, sa povećanjem kazne da delujemo da se suzbije ova pojava. Vlada republike Makedonije u avgustu 2008. godine na hitnoj sednci je povećala kazne. Povećali su na 10 godina, bilo je do 8 godina. Onda su se slučajevi ponavljali i onda smo svatili da mi imamo problem sa recidivizmom. To znači da pedofil ne može da kontroliše svoj libido nagon i on kada je na slobodi on to ponavlja nekoliko puta. Posebno na decu do 14 godina. Onda smo tražili moguće preventivne mere koje će da stave pod kontrolu ovo psihološko rastrojstvo i tešku pojavu i zagovarali smo nekoliko rešenja. Preko podrške medija i podrške građana Skupština republike Makedonije je usvojila. A to je, prvo da se minimum 15 godina kazni ovo seksualno zlostavljanje pedofila.

JV: Kolika je bila kazna ranije?

3 do 8 godina. Onda su prhivatili da jedan član 188. krivičnog zakona, ako se ovo delo napravi na posebno grozomoran način i kada je ugrožen život deteta da sudija može da dosudi doživotnu kaznu. Onda su prihvatili centralni registar, da bude javan i dostupan za sve građane. Onda smo uspeli kada je proces dokazivanja u toku da pedofil bude u pritvoru a da sudija samo pomoću video izjave u specijalnim skrin sobama, najviše dva puta dete da da, a da na glavnom pretresu ne dozvoli suočavanje deteta žrtve sa počiniocem ovog krivičnog dela. Zato što to može da bude komšija, rođak, otac. I najpreventivnija mera, gde mi pomažemo pedofilu, da se ne ponovi ovo krivično delo, da se stavi pod psihološki tretman i medicinski tretman, takozvana hemijska kastracija. Gde pomoću terapije medikamentima njegov libido i nagon će biti pod kontrolom. Jer on u stvari nema samoregulirajući mehanizam, tkao da sam sebe spreči da ovo delo ne ponovi.

JV: I to znači da se na određeno vreme procenjuje da se njemu ponovo inekcijom da ta androgena blokada?

On treba da bude podvrgnut ovom tretmanu i da se na svakih tri meseca javlja. Ako se to ne uradi njegov libido i nagon se vraćaju u normalu. To znači da lekari i policija i socijalni radnik moraju da budu u dobroj kordinaciji. Ono što nisu prihvatili narodni izabranici je nošenje GPS lokatora, da bi policija znala gde se tačno pedofil kreće, da bi mogli da reaguju ako se nalazi u prisustvu dece u obdaništu, na nekim sportskom manifestacijama i svuda gde se deca kreću.

JV: Zašto to nisu prihvatili i kakvo je obrazloženje?

Nismo dobili obrazloženje, da li zbog zaštite ljudskih prava ili zbog ekonomskih indikatora koji će da povećaju troškove. Mi i dalje zagovaramo to, kao preventivna mera. I ono što nam se dopada da je ovde u Srbiji aktuelno, taj Marijin zakon, da nateramo narodne izabranike da i to prihvate da svako delo zlostavljanja na detetu ne zastareva.

JV: Da se ugledate na srpsko pravosuđe u tom delu.

Pravimo razmene. Srbija će najverovatnije da prihvati Makedonski model. Najveća prevencija, dosan nismo dobili uveravanje ni od jednog psihijatra i pedijatra, neurospihologa i neurologa da dok je pedofil u zatvoru sa njme se sigurno radi na tretmanu i dok je on na slobodi da neće da ponovi delo. Naprotiv iskustva kažu da 70% od ovih počinilaca to delo ponove. Svetsko podaci kažu da ako se podvrgne psihološko - psihijatrijski i medicinski sa hemijskom kastracijom, još dok je pedofil u zatvoru, da se ovo delo sa 70% smanjuje na 5%.

JV: Postoje stručnjaci koji su protiv hemijske kastracije i oni kažu da ukoliko oni prime te androgene blokade da oni gube seksualni nagon ali ne gube motiv za nasilje. Kako se to pokazalo u praksi? I kažu da će oni ispoljiti nasilje na neki drugi način.

Nasilje može svako da ispolji i to ne važi samo za pedofile. Mi pedofile ne možemo da prepoznamo po profilu. To su obični ljudi, ljudi primarni koji teško i uporno rade na dobijanju poverenja deteta. To su poznanici deteta i ono što je najinteresantnije, pedofil kada siluje dete on smatra da je to dete htelo a ne on. On ne može da prizna da je učinio tako teško krivično delo i što je najinteresantnije on preti detetu. AKo dete to nekome prizna. Zato je procenat neprijavljenih slučajeva je 1:10. Mnoge devojčice godinama ćute u vezi sa tim, zbog stida, srama, da ne pukne bruka u porodici jer detetu je pedofil poznat. A ono što je interesantno da roditelji nemaju toliku edukaciju da prepoznaju šta se detetu dešava i da mogu na vreme da intervenišu. Dete se povlači, mokri u krevet, daje neke znake a to treba roditelj na vreme da detektuje i mislim da je neophodno da se formira centar za rad sa decom žrtvama seksualnog zlostavljanja zbog toga što prvih 48 sati su ključni da se radi na tome. Ako se dete vrati u sredinu gde je sliovano, smatrajte da je mogućnost pedofila da izvrši pritisak na dete da promeni izjavu i da se to u praksi dešavalo. Zato tražimo da pedofil bude na sigurnom u pritvoru i da proces ovog krivičnog dela bude što kraći.

JV: Da li su stručne službe, one koje rade sa decom dovoljno sposobne da prepoznaju takv problem i da prepoznaju da je dete imalo situaciju i da je bilo izloženo seksualnom zlostavljanju?

Mi smo na našem sajtu objavili podrecenziju jednog neuropsihijatra vodić kako da roditelj prepozna kada je dete žrtva seksualnog nasilja. Isto tako treba da se radi na prevenciji, za edukaciju dece. Da deca imaju prava na privatnost i da niko nesme da dodiruje intimne delove tela, da deca nesmeju da primaju poklone od nepoznatih, da ulaze u auto, da ulaze u stan. Tu moraju da se molibizuju vaspitačice još dok je dete u obdaništu.

JV: Kako roditelji, nastavnici, vaspitači i pedijatri mogu da prepoznaju?

To treba da se sistem podigne. Sada mi radimo na pravnoj regulativi i medicinski tretman. Mora i vaspitnoobrazovni sistem da se uključi u priču kako da se ova patologija, psihičko rastrojstvo pedofila stavi pod kontrolu kako ne bi bilo sledeće dete žrtva.

JV: Oni koji zagovaraju neuvođenje ovakvog sistema kažnjavanja u sistem pravosuđa kažu da se njima krši ustav, jer ustav predviđa nepovrediv psihofizički integritet svake osobe.

Ja sam imao konflikt i sa borcima za ljudska prava. Ja kao branitelj dečijih prava ne mogu da razumem odbranu boraca ljudskih prava da pedofil bude na slobodi a pri tome da dete bude i dalje ugroženo. Mogu da debatiram sa borcima za ljudksa prava da mi daju garanciju da ako je pedofil na slobodi to neće da ponovi. U vezi sa tim otvoreni smo za debatu. Dosad nas niko nije uverio da postoji bolji preventivni metod i zato ovo naše zagovaranje i zastupanje i lobiranje za hemijsku kastraciju. Mi hemijskom kastracijom ne odstranjujemo trajni nagon pedofila, to je fizička kastracija. Fizička kastracija postoji u Češkoj a hemijska kastracija je uvedena u nekoliko zemalja, kao što su Danska, Poljska, Češka, SLovačka, Južna Koreja, Rusija, Moldavija i Makedonija, prva u regionu. Gde deluje humano i preventivno. I ka pedofilu da ne ponovi delo, jer za svaki recidivizam se zalažemo za doživotnu kaznu ili celoživotna izolacija zatvot bolnica i da ne postoji sledeće dete žrtva.

JV: Neka istraživanja pokazuju da je svako 5 dete žrtva neke vrste seksualnog nasilja.

Seksualnog nasilja ili uznemirenja.

JV: Da li je to tačno?

To je tačno. Imao sam jedan susret baš u Skoplju, jedna škola gde je jedan nastavnik seksualno zlostavljao decu i bio je veoma omiljen i poznat. On je bio nastavnik muzičkog vaspitanja i kolege nisu mogle da veruju da on može da počini takvo grozno krivično delo.

JV: Kako se to otkrilo?

Otkrilo se uz pomoć jedne nastavnice. Jedna nastavnica je pričala sa decom, insirisana jednim filmom i deca su se otvorila da nastavnik muzičkog vaspitanja njih stavlja na skut i on ih je dopirao i draznio ih je i oni su se požalili u vezi sa tim. Taj nastavnik je bio osuđen krivično i direktorica je bila razrešena, psiholog je bio razrešen. Ali kada sam imao susret posle 20 godina u istoj toj osnovnoj školi, imao sam susret sa svim direktorima iz te opštine, baš na ovu temu razgovor i ja sam rekao da se ne osećam dobro jer sam u školi gde je nastavnik muzičkog obrazovanja pre toliko godina, to je bilo 96. godine, da je to počinio. Direktorica je rekla ja sam bila njegov đak i on je bio mnogo dobar čovek. Pedofili su dobri ljudi, niko profilom ne može da ih otkrije, oni uporno rade na dobijanju poverenja dece, čak su ubeđeni da su deca htela da se to desi. Problem je u tome što oni ne mogu da shvate da trajno za ceo život.

JV: Kakve to posledice ostavlja na decu?

Da nisu dovoljno odgovorni da mogu sebe kontrolisati. I pomoću terapije medikamentima i hemijske kasrtacije u ovom momentu je jedino moguće preventivno rešenje da se pomogne pedofilu i detetu. Ako neko ima bolji metod, kako prevencije, da ne bude samo represivni, zatvorska kazna, onda smo spremni da debatiramo i da razgovaramo, kako da decu zaštitimo od nasilja.

JV: Kako treba raditi sa decom koja su žrtve seksualnog nasilja? Da li oni mogu da se vrate normalnom životu?

Mogu da se vrate ako se deluje dosta rano. zato kažem prihvatni centar za decu žrtve seksualnog nasilja je potrebno da se otvori u bilo kojoj državi i da je bitno da se tih prvih 48 sati potrebno da se dete otrgne od sredine gde mu se to desilo. Da se radi paralelno i sa onim koji je to delo učinio i sa detetom na njegovoj rehabilitaciji i reintegraciji. Pritom da to bude strogo i diskretno vođeno od stručnih lica da dete ne bude osuđeno od sredine gde se to delo desilo.

JV: Rekli ste da u Makedoniji postoji registar takvih prestupnika. Kako to funkcioniše u praksi i ko može da mu pristupi?

Svako može da mu pristupi.

JV: I koliko ima registrovanih?

Ima oko 200 pedofila koji su postavljeni na centralni registar ali je to od 2006. dosad osuđeni. Pre toga ne. Ima tu i dobrih i loših strana. Dobra je to što svaki građanin može da bude informisan. Loše je što neko može da posegne po pedofilu i da može krivično da odgovara ako ga ubije ili tuče. Sa druge strane žigoše se cela porodica ako neki pedofil imenom i prezimenom tamo. Znači da sva njegova porodica i radbina je žigosana zato što svi znaju da taj i taj je pedofil. Onda je vlada odlučila da je taj centralni registar da ljudi preventivno deluju i zaštite svoju decu.

JV: Gospodine Zmijanac hvala vam na gostovanju. Moje ime je Sanja Janačković, gledali ste emisiju 15 minuta.