Dragoljub Draža Petrović

Gost: Dragoljub Draža Petrović, novinar lista "Danas"

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: On je u svom tekstu gradonačelnika Beograda prekrstio u Siniša Mali ali tehničar, za premijera Vučića napisao je da je pametniji od pametnog telefona, a 5 miliona evra Srebrenici procenio kao vansudsko poravnjanje sopstvene ličnosti premijera Srbije. On je Dragoljub Draža Petrović, novinar Danasa i kolumnista Nedeljnika i televizije N1. Sudeći po ovome što sam pročitao to su samo delovi iz nekih vaših tekstova, izgleda da inspiracije ima na pretek?

Pa ima inspiracije. Svaka vlast je na neki način inspirativna ali ova je nekako meni baš inspirativna toliko da nekad razmišljam da na sledećim izborima glasam za njih jer ako se desi, što je teško izvodljivo ali ako se desi da oni padnu sa vlasti nećemo imati tako dobre likove. Jer šta pisati o Pajtiću, njemu možete posvetit dva, tri kolumne nije prosto lik koji može da vam izazove inspiraciju i da vi od toga napravite sprdnju. Ova vlast je nekako sastavljena sa jednim čovekom koji je u vrhu vlasti, koji je vrhovni autoritet i okružen nekim tipovima koji kao da su iskočili iz nekog vodvilja i onda vam to, naročito za ovu vrstu tekstova koje ja pišem. Neki satirični pristup, to bude fenomenalno. Kada me ljudi pitaju, ja pišem za dva, tri medija kolumne i to je sve iz glave.

JV: Upravo je i to moje pitanje. Da li je potreban neki poseban trud, neka neumorna pletisanka, muza, neka vodilja ili su dovoljni potezi političara da se veliki broj tekstova na nedeljnom nivou, kao što rekosmo pišete za mnoge medije, odradi?

Nekako se ispostavlja da je moja muza, kao Davinčiju je bila muza Monaliza, meni je Vučić muza. Sve što on radi je dobro za neku šalu i ovi oko njega. Ja sam novinar 20 godina, pisao sam sve novinarske žanrove, od vesti, reportaža, intervjua, najduže sam bio reporter i kolumne sam počeo da pišem pre 10 godina. Sada pišem 4 kolumne nedeljno i onda ljudi pitaju otkud sad. Mi novinari smo navikli, naročito u dnevnim novinama da pišemo svaki dan po neki tekst i onda uđete u taj neki ritam da možete. Naprosto, toliko događaja se desi tokom jedne nedelje, koji su jako dobri za neke skečeve kakve ja pišem. Nekad razmišljate koji događaj da preskočite, koji vam je ispiritivniji, imate mogućnost da birate temu.

JV: Da li u tome pomaže i to što, evo, juče je bio jedan tekst baš na, ceo prilog je urasdila televizija N1 o eksponiranju premijera i njegovom prisustvu u medijima. Oni su mu izračunali nekih 8 sati, ako sada ne grešim, da je bio zastupljen u medijima protekle nedelje. Da li to eksponiranje dodatno pojačava inspiraciju?

Vi imate sada tu situaciju da televizijske stanice nemaju programsku šemu, naročito ove sa nacionalnom frekvencijom. Jer vi nikada neznate kada će Vučić d zakaže konferenciju za štampu i onda se automatski neke emisije izbacuju. To je jedinstven slučaj u poslednjih 25 godina, ja se vremena druga Tita mnogo i ne sećam i ovih komunističkih funkcionera, da se sve konferencije koje neki čovk drži, u ovom slučaju premijer, drži prenose direktno. Ja se sećam u vreme Tadićeve vlasti, gde takođe nije bila sjajna situacija u medijima ali niste imali situaciju da Tadiće drži konferenciju za štampu dvaput, jedanput je Vučić u toku dana držao dve konferencije za štmpu koje su direktno prenosili i Pink, RTS, Studio B, beogradska televizija. Čak Studio B nekad prenosi sa logom Pinka. Ja ne znam zašto bi neko morao da svaku svoju reč smatra bitnom da je gleda cela nacija. Ja se sećam kada je Tadić bio i kada nije bila sjajna situacija u medijima ali bilo je malo bolje nego sad. On je držao konferenciju za štampu koje se direktno prenosila jedino kada je uhapšen Ratko Mladić. To jeste bio događaj od velikog značaja. Vučić šta god ima da saopšti to se prenosi direktno.

JV: Da li je veći problem to što on smatra da je svaka reč bitna ili što mediji koji to prenose uživo smatraju to isto?

Ja kada sam pitao ko je sada rekao RTS-u i Pinku da prenose deirektno. Ajde Pink je privatna televizija i mogu da prenose Vučića ceo dan ako žele ali ko je rekao RTS-u, zašto im Vučić kada se već toliko bori za slobodu medija i pristup svih političkih aktera, novinara i analitičara medijima, što nije slučaj. Zašto ne kaže pa nemojte ljudi preterujete malo. Kao što je mogao da kaže i ovima sa Pinka kada su pravili, pa preterujete, to nije cenzura nego iz ljudske pristojnosti. Mene je blam da pravite emisiju Rušenje Vučića koja se emituje 6 sati na Pinku u nedelju, kao što je bilo pre 10 dana. Kako mu nije neprijatno i kako mu nije neprijatno da izađe u Informeru naslovna strana Vučić ima, na slovo m, meni bi bilo sramota da mi se neko toliko ulaguje. Postoji ljudkska pristojnost i da toliko iskačeš, ja ne znam Vučić jedino nije bio u vremenskoj prognozi, kada bolje razmislite u ovim infomrativnim emisijama, mada kada je spasavao ono dete u Feketiću, ja mislim da je bilo u delu vremenske prognoze.

JV: Na ivici između informativnog programa i vremenske prognoze.

Ovi su rekli, juče je na N1 bila ta neka vest da je on više u programu nego vremenska prognoza. Jedino što vremenska prognoza zna ponekad da bude tačna.

JV: Zaključili smo da inspiracije ima ali ima li cenzure?

Ja sam jedan od novinara koji pišu kritički o ovoj vlasti ali mislim da je taj izraz cenzura pogrešan. Naprosto pogrešan, jer vi nemate slučaj kao u vreme bombardovanja ili kao u akciji Sablja, da glavni urednici odlaze u Vladu i nos otiske sutrašnjih novina i idu na brifinge da im kažu ovo nemojte da puštate zato što je to nezgodno u ovom trenutku. Gde postoji direktna cenzura. Ovde više postoji nešto što je diktatura nad medijima, odnosno ne na svim medijima, nego nad glavnim medijima koji formiraju mišljenje biračkog tela. Imate prvi put slučaj da privatni mediji, koji su najuticajniji, mislim na Pink, ovaj vode nonstop predizbornu kampanju Aleksandra Vučića, iz nekog svog razloga. Vi ne možete tom mediju to zameriti ali to je očigledno jedan savršen dil naprednjaka i vlasnika te televizije, Željka Mitrovića, koji je bio uz sve vlasti. Ako se sećate na Pinku je 5. oktobra u popodnevnim satima, kada je već bilo jasno da Milošević pada, su se pojavili oni bubnjari Dragoljuba Đurićića, sutradan je Željko Mitrović zvao Olju Bećković da pređe na Pink, ona je bila na Studiju B. On je čovek jako dobro umeo da pliva u tim nekim situacijama i meni se čini da kada Vučić ode da će se desiti to. To je teško zamisliti da će on da ode tako lako ali da će se pojaviti u studiju i zvaće Peđu BLagojevića i mene i zvati da pričamo.

JV: AKo sam vas dobro razumeo, vama se nikada nije desilo da vas neko posle nekog teksta pozove i kaže ej Dražo spusti malo loptu? Makar i to.

U vreme Vučićeve vlasti nije. Ali se dešavalo u vreme vlasti demoktrata da Vučić koje je bio oozicija reaguje na neke tekstove. On jeste jako osetljiv na neke tekstove. Vi ako pitate bilo kog urednika beogradskih novina, Vučić čita svu štampu i on je u vreme kada je bio opozicja zvao non stop. U 9.05, kada zvoni telefon to je Vučić, on malo ranije ustaje i onda pročita sve novine i onda zove da kaže zašto ste ovo pustili i zašto ste ono pustili. Verovatno se to dešava i danas i sada. Mene lično nije zvao, ja sam imao problem sa Vučićem u predizbornoj kampanji, to je bilo onda kada je Toma pobedio Borisa Tadića, odnosno kada su naprednjaci došli na vlast, da u emisiji Stav Stbije koja se emitovala na Prvoj, vosio je Dragan Bujošević. Mene Dragan Bujošević pozove i kaže trebalo bi da gostujete Vučić, ti i bio je kolega Stojan Drčelić. Posle sat vremena je zvao i rekao Vučić ne želi sa tobom da bude u studiju zato što si ti njemu uvredio porodicu. Neka donese taj tekst pa ću ja njemu da se izvinim. Tog teksta nema, on inače ima, znam neke kolege koji su pisali knjige o Vučiću, pa oni kada ga pitaju šta misli o toj knjizi on kaže to je uvreda moje porodice. A nema nigde reči o njegovoj porodici.

JV: Da li ste se sretali sa ljudima, sa likovima o kojima pišete i kakvi su njihovi komentari? Uživo ako se sretnete, pružite ruku ili ne pružite.

Ja sam sreo Maju Gojković, kada sam pisao neki tekst kojise ticao njenog talenta da preživljava u svim mogućim okolnostima i da menja te stranke. Pa sam pravio neki skeč da neki čovek ima neki moskvič koji vozi 50 godina, pa ga nikada nije izdao i onda sam pravio tu neku foru, Maja Gojsković nikada nikog nije izdala i onda je to shvatila. Ja inače nemam tviter ali je ona nešto na tviteru pisala da je vređanje i onda sam je sreo u parku. Ona je fina osoba, Vojvođanka i onda smo se pozdravili i ona je rekla vi ste mene izvređali, Majo nisam samo sto se nismo ilzljubili. Ima tih nekih naprednjaka, imate raznih, imate slučaj ja sam o Đilasu u vreme dok je bio gradonačelnik Beograda pisao svašta. Isto u stilu kao što sada pišem o Vučiću. Onda dođe dan kada Đilas padne sa vlasti, smenjuju ga, prosto vlast DS-a odlazi u istoriju i onda jednog dana meni stiže poruka na telefon i kaže slatko sam se nasmejao i ako si mene zezao ali ne piše ko je. I ja kao ko je to, on kaže Dragan Đilas. Tako da ti političari kada padnu sa vlasti odjednom počnu da se oduševljavaju tekstovima ali dok su na vlasti, to je slučaj sa svim političarima, baš i ne vole.

JV: Mislim da je najbolje cenzuru, u ovom nekom periodu SNS-a, osetio vaš kolega Škoro iz Večernjih novosti, koji je nakon kritike Vučićeve vlade u jutarnjem programu RTS-a, da kažem, ražalovan u Večernjim novostima. Napisao je knjigu “Vučić i cenzura” ali nema prostora ni za promociju te knjige. Kako komentarišete takvu situaciju?

Pa Škora je, to vam je dokaz, vi pošteno radite svoj posao, Škora je bio šef dekska u Novostima i odete u jutarnji program, te je inače jedna usputna obaveza novinara jer vas zovu kolege sa raznih televizija, ja ne volim da idem u jutarnje programe jer ne volim rano da ustajem. Onda se ispostavilo u slučaju Škora da se ne ide u jutarnje programe, ljudi su tada neispavani pa svašta mogu da kažu. Škoro u toj emisiji nije rekao ništa što bi moglo da bude uvredljivo, nego je rako da mu se ne sviđa ta vlada koju formira Vučić, da bi on to drugačije, što je posao novinara da komentariše politiku i aktere političke scene i onda se dešava da SNS izdaje saopštenje. Nikada nije bilo da neka vladajuća stranka kritikuje javni servis, to je faktički pritisak na novinare javnog servisa da paze ubuduće koga će da zovu u emisiju jer ko zna šta će da kaže. A to je i stvaranje doze autocenzure kod nas koji odemo nekad na javni servis, ja ne idem jedno dve godine, pre toga sam išao često, ne bih da pravim neku teoriju zavere ali desilo se jedno vreme da uopšte ne zovu. Postoje tu neke urbane legende da postoje neki spiskovi analitičara koji su politički obojeni pa ne dolaze na javni servis.

JV: Čulo se to i kod nas u Nišu, da postoji tako nešto.

To je nešto tako, to ne mogu da tvrdim ali su mi ljudi koje su zvali na javni servis pa otkazivali rekli da su na nekom spisku. To je bilo još u vreme prethodnog v.d. direktora, koji je nasledio Tijanića. Sada ne znam da li Dragan Bujošević koji je dobar profeinalac to promeniti ali vi stvarate i autocenzuru time što pritiskate kao stranka jednu televiziju u ovom slučaju RTS, da kada odete na RTS vama je prosto neprijatno da možete da kažete nešto u emisiji što će tom kolegi koji vas je pozvao u emisiju da napravi probleme. To je jedna vrsta pritiska na medije.

JV: Sloba Georgijev iz BIRN-a kada je gostovao u ovoj našoj emisiji izneo je stav da Vlada Srbije i Vučić, generano SNS, suzbija kritiku. Svaku vrstu kritike, generalno mi se čini…

Oni će vam reći, kada ih pitate, imate sajtove, blogove, tviter, fejzbuk ali u ovim najuticajnijim medijima kritike Vučića nema. Niti ima debatnih emisija gde će sesti predstavnici raznih stranaka ili razni analitičari pa pričati o tome. Sada slučaj na RTS-u oko Beograda na vodi je bila emisija i 5 minuta se uključuju šefovi gradskih odbora SNS-a i DS-a, pa posle 5 minuta su oni izašli iz studija tamo su se nešto pljuvali i onda je došao Siniša Mali da sledećih 30 minuta u toj emisiji priča o Beogradu na vodi. Ne žele da imaju neku, ako ih čak i kritikujete u nekoj emisiji odmah vas proglase za nekog plaćenika, nečijeg, Miškovićevog. Mišković je postao njihov arhineprijatelj, sa druge strane imate njihovo šurovanje sa raznim, nama su draži arapski investitori, o kojima ne znamo ništa nego Mišković. Neću da branim Miškovića ali je on ipak čovek svašta pokrenuo u ovoj zemlji i imao je neke projekte, sada ti na Miškoviću gradiš. Vučić je od hapšenja Miškovića napravio taj rejting jer su ljudi Miškovića, on je bio svemoguć u ovoj zemlji.

JV: Moram da vas prekinem, pošto smo došli do kraja današnje emisije. Samo još jedno pitanje, pomenuli ste strane plaćenike. Da li to podseća na neku prošlost?

U vreme Slobe je postojao onaj izraz vi ste strani plaćenik. U vreme u ovih raznih DSS-ova, DS-ova tu su više bile da li si ti neki koji hoće da nas vrati u devedesete. Nisam spadao u tu grupu novinara. Sada je sve zavera, kada čitate Informer tačno čitate šta vlast razmišlja o određenim događajima. Piše “Pakleni plan zapada”, pa onda “Pakleni plan Miškovića”, pa “Pakleni plan opozicije”, sve su to neki pakleni planovi, kao da živimo u nekim zaverama. Ja mislim da su oni malo paranoični. To nije baš dobro.

JV: Hvala vam na gostovanu, ima tema na pretek ali vremena nema. Hvala vam što ste gostovali.

Hvala i vama.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta.