Dušan Stojanović

Gost: Dušan Stojanović, osnivač udruženja "ZOO planet"

Razgovor vodio: Sanja Janačković

JV: I ako nisu u obavezi da zbrinjavaju zmije volonteri ZOO Planeta godišnje prime oko 2000 poziva uznemirenih građana. Kažu da na teren izađu onoliko puta koliko im kapaciteti to dozvoljavaju. Gost emisioje 15 minuta je Dušan Stojanović osnivač ZOO Planeta. Dobro došao. Kada neko u svom dvorištu ili kući zatekne zmiju i obrati se vatrogascima ili komunalnoj policiji za pomoć, oni obično pomognu tako što daju vaš broj telefona i time vaša patrola dobije zadatak. Otkud to kada vi niste služba koja je nadležna za rešavanje tog problema?

Kada smo krenuli sa, kada smo osnovali volontersku ZOO patrolu to je bilo pre jedno tri godine, pošto je ona nastala nakon osnivanja samog udruženja ZOO Planet, mi smo pokrenuli pilot projekat sa ciljem da uvidimo kolika je potreba građana za ovakvom jednom službom. To je bio plan da traje godinu dana, upravo ovaj pilot projekat, nakon ovog mi smo izvukli statistiku kako to funkcioniiše, međutim, nadležnim institucijama je očigledno prešlo u naviku pa su nastavili da daju naše brojeve telefona, građani su nastavili da nas zovu a mi smo imali sve manje i manje kapacitete da se odazovemo na te pozive i pomognemo baš svakoj zivotinji i građaninu koji je bio u nevolji.

JV: Pošto je sada maj i vreme kada su zmije najaktivnije verovatno će vas sada zvati još više u ovo vreme. Kako da se oni ponašaju kada zateknu u svom dvorištu ili kući zmiju?

Sezona zmija je već počela, čak i sredinom aprila su krenuli prvi pozivi. Najbolje je da kada građani uoče zmiju da je indetifikuju. Neotrovne zmije uglavnom rastu preko 70 cm i one su jendobojne. Kod nas se mogu pronaći smuk, belouša i ribarica, to su tri neotrovne zmije koje se najčešće mogu naći kod nas. Smuk je crno sive boje sa žutim stomakom, belouška ima kao bele uši, na glavi ima dve bele tufne i ona je takođe jednobojna i ribarica je tamno zelene boje. To su neotrovne zmije i građani kada uoče ove zmije ne bi trebalo da se plaše. One neće da napadnu čoveka, jednostavno može jakim lupanjem u tlo da otaraju ove zmije ukoliko se nađu dvorištu. Mi takođe savetujemo građane da pospu naftalin, koga zmije ne vole. I kada u podrumu ili dvorištu kuće primete zmije mi ih savetujemo da pospu naftalinom taj deo gde se zmija nalazi i ona će od miisa pobeći i neće se vraćati u to dvorište. Konsultovali smo se sa nadležnima koji se bave proučavanjem zmija i preporučili su da se u ove svrhe može da se koristi i sumpor u prahu koji se nalazi u poljoprivrednoj apoteci. Tako da i ova supstanca se može koristiti za takozvano oterivanje zmija iz dvorišta, podruma i ostalog. Mi nismo u mogućnosti da u svakom trenutku izađemo u susret, nismo ni nadležni, što moram da kažem.

JV: Ali ako vas pozovu dobiće savet.

Upravo tako. Dobije savet na koji način da se zaštiti i da smanjimo strah kod grašana. Verujte u tom trenutku kada nas pozovu oni ne znaju da smo mi volonteri, oni misle da smo mi jedini koji moraju da reše taj problem i moramo to da rešimo istog trenutka. Bukvalno je dolazite imamo zmiju tu i tu, to je baš i panično ophođene prema našim volonterima kada se jave. Ali mi pokušavamo da ih tu smirimo, da ih pitamo koja zmija je u pitanju, da kažemo da nije otrovna, da nije opasna, da neće da ih napadne i gledamo na taj način da prvo primirimo osobu koja zove a onda da nađemo najadekvatnije rešenje da rešimo taj problem. U mnogim slučajevima gde nismo imali sredstava za benzina da im izađemo u susret onda su građani dolazili po nas, pa su naše volontere vozili oni, izvukli smo te zmije i pustili na određenu lokaciju . Sprovedemo kompletnu proceduru jer je većina zmija strogo zaštićena, mora da iondetifikuje koja vrsta je nađena, pa GPS tačka gde se vraća tako da je to malo veća procedura i nije ni malo lak posao. Moramo van naseljenog mesta tu životinju da pustimo i sve to iziskuje mnogo novca, iziskuje mnogo angažovanja i truda a verujte mi baš imamo malo volontera i imamo jedno vozilo koej pozajmljujemo za potrebe ovih aktivnosti. A poneka se desi da dnevno imamo i po 60 prijava.

JV: Tokom prošle godine u prirodu ste vratili 68 zmija. Zbog čega vas još građani zovu?

Zovu nas građani za bilo šta vezano za životinje u Nišu i okolini oni se obraćaju našem udruženju. Do broja telefona dođu ili putem nadležnih institucija, kao što su policija i vatrogasna služba ili komunalna policija ili putem sajta, facebooka ili drugih društvenih mreža. Mi bukvalno izlazimo u susret sve. Imali smo pozive i za neke strogo zaštićene ptice kao što su sove, orlovi, jastrebovi. Imali smo slučajeve sa odbeglim konjima koji Romi puste kada završe svoje dnevne poslove, pa onda imao problem da se konj nađe na kolovozu, gde se konj nađe u nekom voćnjaku ili nekom zasađenom ataru nekog poljoprivrednika.

JV: Dešavale su se i saobraćajne nezgode kada se ti konji nađu na ulici.

Imali smo saobraćajnu nezgodu gde je magare bilo na putu kod bivšeg Brikolaža, u tom delu na bulevaru, gde je auto udario mladunče magareta. Ono je uginulo, nije moglo da preživi jer je baš bio težak slučaj a vozilo nije bilo na mestu nesreće, čak nije ni prijavio slučaj nego je pobegao.

JV: Za taj problem osim vlasnika koji puštaju te životinje na ulicu, ko je tu još odgovoran?

Prvenstveno je najodgovorniji vlasnik, za bilo koju životinju. Ne samo za krupnije životinje. Odgovornost snosi držalac životinje, što i zakon o doborbiti životinja propisuje. On mora životinji da obezbedi adekvatan smeštaj, adekvatnu ishranu i negu i adekvatan nadzor. Ne možete da čuvate neku određenu životinju i da tu životinju pustite da se šeta gradom, to nije rešenje.

JV: Ukoliko se ne poštuju pravila ko je dužan da reaguje?

Nadležna je veterinarska inspekcija, ukoliko su u pitanju domaće životinje, ukoliko su u pitanju kućni ljubimci. Životinje koje ne spadaju u strogo zaštićene vrste onda se obaveštava veterinarska inspekcija i komunalna policija koja bi trebala da ide kao pratnja da bi se sprovela procedura kako treba. Kada su u pitanju strogo zaštićene vrste, tu se mora voditi računa koje životinje se uzimaju kao kućni ljubimci obzirom da za držanje mnogih životinja je potrebna posebna dozvola koja se nabavlja preko ministarstva životne sredine, tačnije današnjeg ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i za takve životinje je nadležna republička inspekcija za zaštitu životne sredine i oni sarađuju sa zavodom za zaštitu prirode gde se vrši determinizacija te vrste, tako da ovom prilikom apelujem na građane da vode računa kada nabavljaju neku egzotičnu životinju da ta životinja poseduje adekvatne papire, da poseduje papri o poreklu jer može doći do sankcionisanja upravo tog vlasnika koji nabavi takvu životinju.

JV: Prošle godine ste imali puno poziva od ljudi koji su se bojali sova, zatekli su ih u svojim dvorištima, pa neki su se njih plašili i zvali su da ih uklonite. Šta raditi u takvim situacijama?

Predstavimo građanima da su te životinje deo planete, deo zajednice u kojoj živimo i mi ljudi i da one ne mogu tek tako da se uklone i da se presele sa jednog mesta na drugo. Sove su došle u grad u potrazi za hranom, tu su našle adekvatno mesto, našle adekvatnu hranu i zbog toga su nastanile naše parkove i svake godine ih ima u nekom određenom broju. Nije to neki prevelik broj ali dovoljan da smanjimo štetočine i glodare na ulicama. Da nisu te sove možda bi nas miševi preplavili. Dosta postoji sujeverje, zovi jer im je sova došla na terasu i to je sad neko predskazanje. To su životinje koje su jednostavno deo ove prirode i da moramo da se pomirimo sa tim, da se brinemo o njima, jer oni se na neki način nas štite od tih glodara i štetočina da ne dođe do nekih zaraznih bolesti.

JV: ZOO Planet koji u julu obeležava 5 godina postojanja bavi se pre svega zaštitom divljih životinja. Ali vas ljudi zovu kada je potrebno da se zbrinu kućni ljubimci. Jel postižete i to?

Na žalost tu pomažemo samo kroz našu facebook stranicu, gde pokušavamo preko našeg profila udomimo sve životinje za koje se jave naši građani. Pošalju slike štenaca ili životinja koje ne mogu da drže ali nemamo mogućnosti i izlazimo u susret kada se nađe pas na nekom nepristupačno mestu, kao što je bio slučaj psa u Nišavi.

JV: Tu su pomogli i vatrogasci nedavno.

Tu smo sami u saradnji sa fondacijom za zaštitu životinja FAPS. A kada je pas bio iza Kazandžijskog sokačeta u gradilištu tu su vatrogasci izašli u suret i pomogli nam, dali su nam merdevine, morali smo da se spustimo u podrum koji je bio dubok jedno 4 - 5 metara da izvičemo psa odatle.

JV: Udruženje ima oko 500 članova ali ZOO patrolu čini svega vas nekoliko. Koliko je teško baviti se tim poslom?

Jako je teško zato što ZOO patrolu moraju da čine ljudi koji su prošli određenu obuku. Ta obuka iziskuje pružanje adekvatne prve pomoći životinji, sama zaštita volontera, to je na prvom mestu.

JV: Gde završavaju tu obuku?

Naše udruženje im organizuje kroz rad sa starijim volonterima, koji su u ZOO patroli od osnivanja i u saradnji sa našim veterinarima, u saradnji sa predstavnicima za zaštitu  prirode oni prođu adekvatnu obuku i praktičnu i usmenu tako da posle toga su spremni za rad u ZOO patroli. Naravno, jedno vreme sa njima idu iskusniji volonteri ali je problem što ti članovi shvate veoma brzo da nisu za to pa odu. Taman pripremite volontera za ZOO patroli kada on ode.

JV: Malo njih je spremno da radi 24h dnevno. Osim članova koji bi radili bez radnog vremena šta je to što vama nedostaje?

Nedostaje nam adekvatna oprema za pružanje pomoći životinjama. Nedostaje nam vozilo za transport životinja i adekvatna oprema za zaštitu volontera.

JV: To su zaštitne rukavice, zaštita od zmija.

Zaštitne rukavice, zaštitna odela, hvataljke za zmije i druge životinje, transporteri za to i naravo adekvatno vozilo.

Koliko puta ste se obraćali gradu za pomoć? Kakavi odgovori su bili?

Grad nam je samo prošle godine pomogao sa malim delom sredstava za poktivanje jednog dela troškova benzina. Inače za jednu ovakvu službu i kapacitet koji ima Nišavski okrug, jer nas zovi ljudi ne samo iz Niša nego iz drugih gradova. Iamli smo pre neki dan poziva čak iz Prokuplja, zovu nas iz Jagodine, Novog Sada, Negotina, baš smo imali pozive iz drugih gradova. Zaista nam je potrebno mnogo više sredstava jer samo za opremu i za te osnovne troškove zbrinjavanja je potrebna neka suma od 500.000 dinara da bi se obezbedili samo sa opremom. Da ne pričamo o izlasku na teren gde bez 50km ne možemo jednu aktivnost da sprovedemo.

JV: Pokrenuta je akcija “Budimo svi društveno korisni” i kako mogu građani da pomognu?

Ovaj projekat je podržala Trag fondacija i ovom prilikom pozivamo sve građane i institucije i privatna preduzeća koja su u mogućnosti da pomognu i da na naš žiro-račun uplate sredstva. Ovaj projekat traje do kraja maja, nakon toga će Trag fondacija duplirati sredstva u visini do maksimalno 5.000 dolara. Tim novcem ćemo mi kupiti adekvatna sredstva za zbrinjavanje životinja, transportere, ukoliko budemo skupili dovoljna sredstva možda nabavimo i vozilo za transport i deo sredstava će se koristiti za samo sprovođenje aktivnosti. Troškove benzina, lečenje zbrinutih životinja i za ishranu životinja kod nas.

JV: Od osnivanja udruženja do danas da li se promenila svest i odnos ljudi prema životinjama?

Možemo da kažemo da se promenila svest. Mnogo više ljudi zove, čak i oni koji us bili u stanju da kažu mene ne zanima životinja, čak i takvi ljudi se obračaju nama i tu nam je potrebna podrška državnih institucija, jer ako smo doneli zakone koji treba da se poštuju i ako smo mi kao NVO pokrenuli da građani poštuju zakon i da zovu kada je u pitanju strogo zaštićena vrsta trebalo bi i da država pomogne u ovom trenutku da se taj zakon sprovede kako treba.

JV: Hvala na gostovanju.

Hvala i vama.

JV: Moje ime je Sanja Janačković, gledali ste emisiju 15 minuta.