Goran Ćirić

Gost: Goran Ćirić, poslanik DS-a

Razgovor vodio: Jelena Canić

JV: Na listi DS-a za parlamentarne izbore na 7. je mestu i najbolje pozicionirani kandidat sa juga Srbije. Od 2000. do 2004. bio je gradonačelnik Niša. Bio je i podpredsednik DS-a, trenutno je predsednik Izvršnog odbora te stranke. Naš gost danas gospodin Goran Ćirić. Gospodine Ćiriću pre svega dobrodošli u studio Južnih vesti.

Bolje vas našao, hvala na pozivu.

JV: Koalicija okupljena oko DS-a predala je izbornu listu u Nišu, vi ste tu bili kao podrška. Da li to znači da imate velika očekivanja od te koalicije?

Da imam zaista velika očekivanja. Pre svega znajući te ljude koji su na toj listi i znajući pre svega predstavnike stranaka koji su shvatili da je neophodno udružiti sve one stranke, sve one ljude, pojednice koji su ostavili nešto ovom gradu i uradili nešto za grad Niš. Grad Niš je u ovom trenutku u zaista nezavidnoj poziciji, kao mnogi gradovi u Srbiji ali čini mi se da i po onome što stiže kao vesti iz grada prednjači u dezorganizaciji, u bezidejnosti i mislim da je potrebno dati priliku ljudima koji su nešto uradili za ovaj grad. Svako nosi i svoje vrline i svoje mane ali mislim da to treba da bude merilo. Jer kada pogledamo ove rezultate lokalne vlasti u Nišu u poslednje 4 godine. Prošle su 4 godine zaista, sa najboljom namerom, ne možemo da se setimo nečega što je urađeno, nečega što je kapitalno. Mislim da su prokockali svoju šansu i da je potrebno dati priliku ljudima koji imaju sopstvene reference i koji imaju svoj profesionalni rezultat.

JV: Čime mislite da će ta koalicija pridobiti poverenje?

Pre svega tim iskustvom. Iskustvom ljudi koji su dugo na političkoj sceni, mnogi kažu da mnogi su predugo na političkoj sceni ali je iskustvo očigledno potrebno. Ali je tu i puno novih ljudi, mladih ljudi koji svom energijom treba da daju i zanove tu energiju pre svega u kombinaciji onoga što se često govori, u sportskom rečniku kaže, kombinacijom iskustva i mladosti. To jeste potrebno za grad ali je pre svega potrebno napraviti tu atmosferu ozbiljnijeg političkog uticaja na nivou grada. Mi na žalost vidimo i to da bez političkog uticaja ljudi u vrhu lokalne vlasti nema ozbiljnih rešenja za sam grad. Mnogi od nas koji su nosili odgovornost za ovaj grad kroz protekle godine su donosili nešto projekata iz republičkog budžeta. Podizali taj budžet, recimo od 2000. godine kada je budžet iznosio 10 miliona evra. To bi sadašnja protivvrednost bila, grad je isti, od 1.200.000.000 dinara, bilo bi nezamislivo da grad funkcioniše. Mi smo za 3 godine taj budžet ušestrostručili. Od 10 miliona na 60 miliona evra, koliki je i poslednjih godina. On i posle 2003. godine stoji na tom nivou. Da biste uspeli da uradite neke dobre stvari za grad prvo treba konsolidovati budžet. Mi znamo da se gradska vlast zadužuje besomučno.

JV: Kako komentarišete česte blokade računa grada? Bili ste na tom mestu, znate kako to funkcioniše. Šta mislite da je razlog? Koji je vaš komentar?

Ja mislim da je razlog zaista bezidejnost i potpuna dezorganizacija, stanje javnih sistema koji prave gubitke, ogromni problemi u javnim komunalnim preduzećima, što ugrožava kvalitet života ljudi. Mi prečesto govorimo o tome, o stanju budžeta, o budžetskom deficitu, o bruto društvenom proizvodu, o javnom dugu. Neophodne su te makroekonomski pogledi obzirom na ekonomsku situaciju u zemlji. Najbitnije je da govorimo šta to znači za konkretne ljude, za sve nas koji živimo u ovom gradu. Ako je Medijana u gubicima, ako je Gorica u gubicima, ako imaju probleme u funkcionisanju, ako neisplaćuju zarade radnicima, biće demotivisani, neće redovno iznositi smeće, neće održavati ovaj grad. Raste problem čistoće u gradu, raste problem održavanja zdravstva nas pojedinaca. Vodovod mora da funkcioniše na kvalitetan način. Toplana mora da funkcioniše na kvalitetan način da bismo imali isporuku toplotne energije na najkvalitetniji način. Vidimo nezadovoljne građane koji se bune zbog neefikasnog poslovanja toplane. Ovde se odvija život i u lokalnim samoupravama je neophodno uspostaviti tu vrstu odgovornosti. Pre svega na nivou komunalnih sistema koji prave ogromne gubitke, stabilizovati budžet, ne trošiti novac za nepotrebne stvari, neefikasno. Iz toga može da proističe, sa novim ulaganjima, sa podizanjem i te poreske osnovice.

JV: Šta vi vidite kao nepotrebne troškove koje ova vlast pravi?

Najveći nepotrebni troškovi su velika i nepotrebna administracija. Ukoliko bi ona davala proizvod, ukoliko bi gradska uprava uspela da podstakne lokalni ekonosmki razvoj, ukoliko bismo imali nove prihode u budžetu, ukoliko bi taj budžet rastao. Rekli smo 60 miliona sa nekih 7, 8 milijardi da to poraste na nekih 15 milijardi, gde bi bilo prostora za nove investicije. Onda bi to imali smisla. Na ovaj način to zaista ne može da funkcioniše.

JV: Kažete ogromna administracija. Da li to znači da ukoliko ova koalicija okupljena oko DS-a došla na vlast u Nišu da bi to značilo i otkaze u javnim preduzećima i uopšte u upravama grada?

Treba snimiti tu situaciju i …

JV: Dugo se priča o tome.

Dugo se priča ali očigledno da je bilo upošljavanja, to smo videli. Na nivou države 50.000 govorimo o Srbiji, nije to samo Niš. 50.000 uglavnom partijski upošljenih ljudi iz aktuelne koalicije i pre svega vladajuće stranke. To isto se dešava u Nišu. Mislim da je vrlo bitno, pošto se najavljuje racionalizacija a svakako racionalizacija treba da bude, Ministar državne uprave i lokalne samouprave najavljuje i sam premijer. Racionalizacija treba da bude ali mi se zalažemo za to da racionalizacija krene od onih koji su upravo poslednji došli. Upravo tih partijskih ljudi koji su poslednji došli i tim redom. Iz koje god stranke bili. Ako si poslednji došao prvi ćeš i osetiti taj proces racionalizacije. Na ovaj način se zastrašuju mnogi ljudi koji su dugo u tim sistemima, nepotrebno a koji imaju ogromna iskustva, pružili su ogromno znanje da bi ti sistemi ralsi i sada oni mogu da budu upravo ta meta. Upravo se zato zalažemo za racionalizaciju ali na taj način da oni koji su poslednji ušli prvi izađu iz tih sistema.

JV: Da li to znači da možete, uslovno rečleno, da obećate da neće biti partijskog zapošljavanja, u smislu da neće kadrovi DS-a i vaših koalicionih partnera ući u javna preduzeća, ukoliko osvojite vlast?

To svaki odgovoran čovek mora da obeća i da javno kaže. Mislim da je to vrlo važno u ovom trenutku i da treba stabilizovati rad svih javnih preduzeća. Ja mogu o tome da govorim na nivou države Srbije…

JV: To je ono što se zamera svakoj partiji dugo dugo.

… nisam se kandidovao u gradu ali mogu da dam i neke primere. Mogu da dam i neke primere. 2000. godine. O ovoj atmosferi ja sam juče razgovarao sa ljudima, osećaju atmosferu kod predaje liste Niš moj grad. Ovo podseća na atmosferu 96. godine. Okupili su se ljudi koji međusobno imaju svojih razlika ali su se okupili oko toga da zaista nešto mora dobro da se uradi za grad. Ovo treba da bude poziv svim pojedincima koji žele dobro svom gradu i onima koji nisu politički opredeljeni. Ali sa jasnom svesti da treba prvo racionalizovati budžet grada, da treba ozdraviti taj javni sektor i javna preduzeća u Nišu. Hteo sam da kažem taj primer, 2000. godine su sva javna preduzeća od 2000. do 2004 su bila pozitivna. Sem Toplane u jednoj godini zbog velikih potraživanja i dugovanja ali u konsolidovanom bilansu je bila pozitivna. Sada dolazimo do situacije da se javna preduzeća, što je bilo nezamislivo, zadužuju da bi održala tekuću likvidnost. Podižu kredite i unapred troše neka sredstva i neko će naredne 2017. godine morati da vraća 2 milijarde nekakvog kredita, što će apsolutno ugroziti kvalitet života u Nišu. Mi vidimo sada i to ne treba zloupotrebljavati ali upravo je to cilj. Razmišljati o svakom pojedincu, jer se ta nebriga o budžetu, ta nebriga o stanju u komunalnom sistemu, a onda odražava tako što čopori pasa napadnu ženu pre 2 dana, a evo sinoć i devojku kod starog groblja. Ta bezidejnost i to da se ništa ne preduzima kod bilo kog problema u gradu u stvari pokazuje opšte stanje u gradu.

JV: Da se vratimo na izbore i te dogovore oko koalicija. Na republičkom nivou DS je sa Novom Srbijom i Pokretom zajedno za Srbiju. Međutim to nije slučaj na lokalu. Zbog čega je to tako i da li mislite da će generalno zbuniti glasače? Mislim na glasače u Nišu, konkretno.

Mislim da je važno govoriti o konstrukciji koalicija i nastupu i tačno je. Mi imamo republičku listu Za pravednu Srbiju, sa jasnim pozivom i sloganom živeti normalno, živeti sad. Ne u obećanjima, ne u futuru, ne za 5 godina, ne za 10 godina. Mi verujemo da je moguće živeti normalno i živeti sad sa dostojanstvom i boreći se za pravedniju Srbiju. Mi smo se na republičkom nivou okupili na taj način, znate da je bilo razgovora o jednoj ili više kolona. Mislim da kao odgovorni ljudi treba da nađemo i našli smo načine da uspostavimo taj pristup ovim izborima tako što će najveći broj građana izaći na izbore. Jer je sada važno da se podigne izlaznost i da građani stvarno uzmu sudbinu u svoje ruke i odlučuju o tome kako će živeti i kojim ljudima će poveriti poverenje. Mislim da je to bila odlučujuća odluka na republičkom nivou u toj konstrukciji koalicije. Sa druge strane svi lokalni odbori su imali prostora da odlučuju u skladu sa generalnom politikom DS-a, sada govorimo o DS-u. U gradu Nišu se otvorila ta mogućnost i u razgovoru sa ljudima koji su isto bili spremni. DS je razgovarala i sa SDS-om i sa Narodnim pokretom Srbija i sa Zajedno za Srbiju i sa Novom strankom i sa Reformističkom strankom i sa mnogim drugim strankama. Ovde je uspostavljena koalicija, videli ste, 4 stranke sa LDP-om koga nismo pomenuli. DS, SDS, NPS i LPD i ja mislim da je to zaista pobednička koalicija od ljudi koji mogu zajedno, koji su našli jedan zajednički imenitelj i dogovorili su se oko programa za Niš. To je meni sasvim logično jer nam nije bio cilj da unificiramo svaki grad. U svakom gradu u Srbiji je različita politička scena, pa i pojedinačni odnosi i to je ono što smo poštovali u DS-u.

JV: Kako komentarišete, to jeste, prosto su oni imali na sebi slobodu da odluče sa kim hoće ili neće na lokalu da se udruže. Ali dugo se govorilo o takozvanoj ujedinjenoj niškoj opoziciji, čak i pre nego da izbori budu raspisani. Međutim, to se nekako raspalo. Šta mislite da je razlog tome? Da li bi bili uspešniji da su sve stranke opozicije bile ujedinjene ovde u Nišu?

Moguće je da to interesuje građane Niša i naravno da ću vam odgovoriti na to pitanje. Dug je spisak stranaka koje se predstvljaju opozicijom. To je nešto što izgleda drugačije na papiru nego u realnosti. Na terenu sa snagom infrastrukture, sa organizacijom na lokalnom nivou. Nema svih stranaka koje vidimo na nacionalnom nivou u lokalnim odborima. Imate 175 gradova u Srbiji i nema svih tih stranaka koje su u opoziciji i onih koje su na vlasti nemaju svoje organizacije u tim gradovima. Tako da je ovo logično rešenje. Mislim da ljude u Nišu treba više da interesuje šta je to proizvod i šta ti ljudi treba da daju. I šta ta koalicija treba da reši ovde u gradu. Juče je bila tema, sa predaje liste, da li je ovlašćeni za predaju liste poneo ličnu kartu ili ne, da li se kasnilo 5 minuta, 10 minuta na predaju te liste. Malo da govorimo o tome u kakvom nam je stanju školstvo u Nišu, sa blokadama škola. U kakvom su stanju komunalni sistemi, u kakvom je stanju budžet. Na koji način se grad bori za to da zadrži status regionalnog centra, što je neophodno uraditi u gradu. Ko je gubio u ove 4 godine uticajne regionalne institucije. Pogledajte kod korporizacije EPS-a, malo se govorilo o tome u gradu. Da li je neko iz grada, iz gradskog rukovodstva, gradonačelnik podigao glas? Morao je da podigne glas. Kod korporatizacije EPS-a Jugoistok prelazi praktično pod jednu kapu jednog sistema. Gde ste na taj način, kroz taj holding sistem EPS-a imali više sistema koji su regionalno raspoređeni, pa su ti ljudi, na 1.000 ljudi primali plate upravo u gradu Nišu i deo poreskih davanja su išle u budžet grada. Na ovaj način ste jednim potezom gumice skinuli te prihode Nišu i taj prihod ide na centralni nivo. Pogledajte šta se uradilo sa usvajanjem novog zakona o privrednim komorama. Nema regionalne privredne komore kao pravnog lica. I ko je digao glas. Vi imate ljude koji su na vlasti i koji treba da se bore za samosvojnost i za uticaj ovog grada ali u isto vreme dižu ruke i glasaju za jedno takvo rešenje. Govorimo o medijima, svaka čast Južnim vestima, jedan od retkih i slobodnih medija, pravih medija koji su otvoreni za opoziciju i za stranke na vlasti. Niš nije smeo da tako alko ostavi tu mogućnost da ima svoju regionalnu televiziju. Mi smo se kao poslanici upravo borili za to i davali amadmane boreći se za regionalizaciju.

JV: Upravo da vas pitam to. Koliko poslanici mogu da se izbore za svoj grad?

Da budemo realni, pre svega poslanici vlasti. Pre svega poslanici vlasti i ljudi u političkom smislu. Mi smo kao poslanici opozicije glasali protiv tog rešenja, jasno i glasno govorili protiv takvog rešenja i rekli da za 100% budžeta koji je odvojen za RTS i RTV potrebno je samo 2% da bi 2 regionalna servisa u Nišu i u Kragujevcu ostala i funkcionisala. Samo 2% od tih 100%. Niko od poslanika iz Niša sem nas opozicionih poslanika Dušana Milisavljevića, Blaška Bradića i mene nije glasao za ta rešenja. Podnosili smo i amadmane da bismo doprineli tom rešenju i sačuvali nešto. To isto smo radili oko Regionalne privredne komore i oko mnogih drugih rešenja ali nije bilo glasa iz samog grada. To jeste suština političke scene i odlučivanja i podizanja samopouzdanja političkog, svakog pojedinca i građanskog samopouzdanja u Nišu. Niš neće biti uspešan grad ukoliko nema tog samopouzdanja i ukoliko se ne podigne taj politički nivo uticaja grada Niša na vođenje centralne politike u Republici Srbiji. Počeli ste sa tom najavom da li je 7. ili 10. ili neko drugo mesto na republičkim listama. To može u nekom delu da govori o tom statutusu ali to nije dovoljno. Potrebno je uticati na nivo izvršne vlasti i uticati na mestima gde se donose te odluke. Mi na žalost u Srbiji imamo samo jednu tačku i jednog čoveka koji donosi te odluke a da njegova politička struktura prosto nema ni hrabrosti, ni smelosti, ni volje da utiče i proba da zaštiti svoje građane i grad Niš ali i ostale gradove u Srbiji.

JV: Gosodine Ćiriću hvala vam na gostovanju i na svim odgovorima. Ovo je bila emisija 15 minuta a moje ime je Jelena Canić.