Goran Ćirić

Gost: Goran Ćirić, Narodni poslanik DS iz Niša

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Nekada Gradonačelnik Niša i direktor Pošta Srbije a danas narodni poslanik i predsednik IO DS, gost emisije 15 minuta je Goran Ćirić. Gospodine Ćiriću dobrodošli u studio Južnih vesti.

Hvala na pozivu i bolje vas našao.

JV: Za početak da krenemo od vašeg poslaničkog angažovanja. Listajući sajt Otovrenog parlamenta koji prati rad narodnih poslanika u Skupštini Srbije, jasno se vidi da ste vi jedan od najaktivnijih poslanika iz Niša. Govorite o mnogim zakonima, o različitim temama pa prosto pitanje koje se nameće nakon razgovora sa vašim kolegama iz skupštinske klupe. Da li je to zato što puno znate o funkcionisanju lokalne samouprave i uopšte državne uprave ili je prosto takav stranački dogovor da vi iamte slobodu govora po svim tačkama i o većem broju zakona koji se razmatraju u Slupštini?

Svakako je važno neko iskustvo institucijalno i kada imate tu vrstu institucijalnog iskustva i odgovornosti koju ste nosili za sistem veći od 2 ljudi i kada vodite grad od 300.000 ljudi ili privredni sistem od 15.000. Znate koliko je potrebno raditi i koliko je potrebno doneti odluka uz ozbiljne kompromise. Tkao da je i sam nastup u skupštini definisan i tom vrstom odgovornosti. Ne možete da se bavite samo kritizerstvom ali je svakako bliža materija u svakoj oblasti i poznavanje vunkcionisanja parlamenta, javnih preduzeća, budžeta, lokalnih samouprava i nažalost, to bih želeo da istaknem, moj je cilj u parlamentu da govoreći, a vrlo česot se zadržavamo na globalnim temama i na temama koje se tiču republičkog budžeta, javnih preduzeća na nivou republike, koja su u izuzetno teškom stanju ali vrlo malo govorimo o stanju lokalnih samouprava i lokalnih javnih preduzeća. Ja mislim da veoma važno vratiti fokus interesovanja javnosti na taj lokalni nivo. Stanje u lokalnim samouprava u Srbiji i svakoj državi je onda potka koja drži svaki tepih čvrstim, koja drži državnu funkciju. Mislim da je vrlo opasno igrati se sa stanjem lokalnih samouprava u bilo kojoj državi a posebno u Srbiji. Moj pokušaj da stalno govoreći o budžetu kao važnom, evo to je aktulena priča o rebalansu budžeta, sada smo pred usvajanjem novog budžeta, govorim koliko je važno vratiti samopouzdanj lokalnim samoupravama. Nažalost imali smo zakone koji su skraćivali prihode i transfere prema lokalnim samoupravama a o tome se vrlo malo govori. To jeste moj cilj. Mislim da je zadatak svih nas, narodnih poslanika koji ne dolaze samo iz Beograda i naravno poslanike iz Beograda koji ne razmišljaju samo o svojoj lokalnoj samoupravi da brane to pravo. Pomalo je apsurdno da ja kao opozicioni poslanik i mnoge moje kolege iz opozicije, više se bore za transfere i veći nivo prihoda i veći nivo izdvajanja za lokalne samouprave i sam grad nego sami ljudi.

JV: Upravo je to moje sledeće pitanje. Da li mogu poslanici opozicije da promene u tom delu? Svojim maksimalnim zalaganjem čini se da su veće šanse da nešto učine oni koji su na vlasti, poslanici iz vladajuće većina a oni znamo kada su se donosili ti zakoni umanjenja poreskoh stopa i poreza na dohodak, koji se direktno slivaju u budžet lokalne samouprave, glasali su za taj zakon i nisu bili nešto glasni po tom pitanju.

To je stvarno zabrinjavajuće. Ćinjenica je da je sa usvajanjem jednostavnog zakona, smanjenje tih transfera ili poreskoh prihoda sa 12% na 10%, sa tih minus 2% Nišu je uskraćeno u transferu godišnjem oko 800 miliona dinara. I onda kada vidite posledice toga da se Niš zadužuje da bi održao tekuću likvidnost i da bi isplatio plate upošljenima u javnom sektoru vidite da sama organizacija lokalne samouprave postaje neodrživa. Niko nije digao glas iz lokalne vlasti i rekao da to nije održivo stanje, znate gde to vodi, ako ti ljudi snose odgovornost za funkcionisanje grada svakako je njihova dužnost da kažu i ukažu gde će to voditi i sam grad ali i čitavu državu. Mislim da je ot izuzetno važno pitanje, neko će reći uvek je lakše opoziciji da napada neke zakone ali je možda i prilika da se vratimo u taj period od 2000. do 2004. godine kada sam nosio tu ličnu odgovornost za funkcionisanje grada. Da smo mi imali grad te 2000. godine malo ko to pamti ali može da se proveri sa budžetom od 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, dakle grad od 300.000 stanovnika sa 10 miliona evra budžeta u toj dinarskoj protivvrednosti. To nije bilo dovoljno za funkcionisanje i mi smo za tri godine uz političke aktivnosti i uz podizanje infrastrukturnih projekata, uz ozbiljne donacije podigli ta budžet na 60 miliona evra za dve godine. Znači već 2003. je taj budžet porastao na 60 miliona evra. On je rastao do nekog trenutka 2004. do nekih 72 miliona evra. Evo sada ćete videti tu stagnaciju i kada imate podatke a o tome se vrlo malo govori, da se planirani budžet grada Niša, podaci iz SKupštine ostvaruju sa 50% od plana. To je vrlo uznemirujuć podatak i mislim da je poslednji alarm i upozorenje za one koji vode ovja grad da podignu svoj glas i da nađu rešenje.

JV: Mora lokalna samouprava po vama da bude agresivnija u smislu obezbeđivanja tih sredstava koje sleduju iz poreza i prihoda koji se ostvaruju na državnom nivou.

Naravno. To je zadatak svakoga ko vodi grad i to jeste i njegova ličan odgovornost i njegova referenca. Ja ne shvatam i tu vrstu ličnog motiva u kome će se meriti upravo taj rezultat i neka bliža istorija će pokazati podacima na koji način je padao taj trend prihoda u gradu i budžeta sa kojim može nešto da se uradi. Na kraju to se vidi na našim ulicama. Svako od građana Niša može da se prieti šta je to kapitalno urađeno u poslenje dve i po godine.

JV: U čemi je razlika u toj agresivnosti u borbi za bolji budžet, u borbi za bolje finasijsko stanje lokalne samouprave u odnosu na period dok ste vi bili gradonačenik i u odnosu na danas? Da li je to razlika u nekoj političkoj volji i odnosu u vladajućim strankama?

Svakako postoji i ta politička volja i taj realni uticaj lokalnih lidera i ustrojstvo same stranke. Vi znate da je građanski Niša rastao i njegova pojedinačna i lična ambicija posebno od 96. godine u građanskih protesta, kada se građansko Niš izborio za rezultate izbora. To je jednostavno bio bunt protiv krađe na izborima, građani su na ulici izborili te izbore i dizao se taj talas građanskog aktivizma. Sada kada svi govorimo i sedimo u tom parlamentu i govorimo o evropskom vrednostima zaboravljamo da su suštinske evropske vrednosti upravo učešće građana u donošenju odluka i jačanje kapaciteta institucija. Dve jednostavne osnovne stvari. Mi smo imali taj rast građanskog aktivizma, koji je doneo veliku pobedu 2000. godine, opet u odbrani rezultata izbora na republičkom nivou. Niš je imao taj talas i energiju, gde smo u tom periodu od 2000. do 2004. godine jačali institucije ali i tim političkim uticajem uticali na proces decentralizacije u Srbiji. Sama činjenica i apsolutni autoritet predsednika vlade i predsednika vladajuće stranke Aleksandra Vučića govori o tome da nema čoveka u toj stranci koji može da kaže bilo šta što se razlikuje u odnosu na njegovo mišljenje. I da prosto imate inhibiranu Srbiju koja nema nikakve inicijative. To možete da vidite na sednicama Vlade u kojima se podvikuje ministrima koji treba da grade svoj autoritet u čitavom jednom lancu važnih institucija kakve su zdravstvo, prosveta, privreda, finansije. Kada vi nemate ljude od autoriteta da pokrenu te stvari i da grade spostvenim autoritetom takvu vrstu organizacije države šta onda možete da očekujete od lokalnih vlasti Vranja, Leskovca, Niša ili na dalje.

JV: Rekli ste da se u Skupštini sve češće zalažete za loklane samouprave, konkretno misleći i na Niš. Sa pojedinim Nišlijama kada ovako razgovaramo možemo da čujemo da se i vama kao bivšem gradonačelniku ali i Zoranu Živkoviću koji je takođe bio na visokoj funkciji u gradu, često spočitava da ste sa prestankom mandata u Nišu zaboravili na Niš i na Nišlije i otišli u Beograd. Kako to komentarišete?

To može da se čuje. Posle 2004. godine i pokušaja da obezbedimo taj kontinuitet posle rasta, realnog rasta i velikog uspona grada, a ja sam ga ilustrovao nekim podacima. 2004. na izborima je pobedio Smiljko Kostić, naravno da u tom trenutku snosite i neku ličnu odgovornost, pa u političkom smislu dajete prostora nekim drugima, tako da je moje angažovanje bilo na nekom drugom nivou u želji da se otvori prostor i ka mlađim ljudma i novim ljudima koji će pokazati svoju kreativnost. Ja sam se 2008. vratio u politiku, u politički život u suštini vodio jedna sistem koji je i tada rastao i mislim da se upravo ta odgovornost prema jednom državnom sistemu pokazuje i odgovornost prema sopstvenom gradu. ono što smo uradili u gradu Nišu kroz taj sistem u komw sam radio pokazuje, takođe, brigu ne samo za Niša nego i za ovaj najsiromašniji deo Srbije. I Leskovac i Vranje i okolinu, Pirot ali u suštini mnogi to povezuju sa tim angažovanje u tim centralnim institucijama. Stim da je moja porodica ovde u Nišu i moja deca su završila ovde školu, tako da sam j, praktično, poslom krenuo tamo. Mislim da je važno shvatiti i to, da svako ko može da vrati bilo kakvu vrednost, bilo da je on iz Brazila, bio iz Makedonije ili nekog drugog grada, ako dođe u Niš kao trener u sportskom klubu, ako dođe kao dobar privrednik, kao pokrene sopstveni posao u Nišu on je za mene najveći Nišlija i neko ko doprinosi svom gradu. Treba negovati takve ljude.

JV: Vratimo se na angažovanje u parlamentu. DS je čini se najača opozicija trenutno u Skupštini Srbije aktuelnoj vlasti, međutim i pored brojnih amadmana i pored izuzetnih diskusija, da kažem jedan moj lični utisak, retko šta se usvaja, retko ima sluha u vladajućoj većini za predloge opozicije. Kakva je situacija iza kamera? Kakva je saradnja sa ministrima? Kakva je saradnja sa kolegam poslanicima iz SNSa i koalicije koju ona okuplja?

Prvo ovo važnije. O ličnim saradnjama mi možemo da govorimo i o ličnim utiscima i o ljudima sa kojima nemate nikakav lični problem. Sa druge strane sam način rada parlamenta i način usvajanja zakona je nešto što je vrlo indikativno i pokazuje namere ove vlasti da stvarno radi zajednički sa opozicijom, ne samo sa opozicijom nego sa građanima Srbije na nalazenu najboljih zakonskih rešenja. A to je i preduslov da se poneka dobra zakonska rešenja na pravi način implementiraju jer će široku krug ljudi koji radi na tome i utiče na način na koji se to usvaja, ta zakonska rešenja shvatiti kao svoja pa će samim tim i implementirati to na bolji i efikasniji način. Da skratim, svi zakoni su donešeni po hitnom postupku, što znali da imate jedan dan da isčitate 500 strana zakona, da date predloge amadmana u zakonskom roku i da se pripremite na jedna kvalitetan način da diskutujete o tome. I kada budete spremni i kada uložite taj napor znate da se malo toga usvaja, usvojeno je nekih 5 do 10 amadmana u toj seriji usvajanja zakona. Ali apsurdna je i ta priča, da vi usvajate zakon o rebalansu po hitnom postupku. Zamislite to da se po hitnom postupku usvaja rebalans budžeta u novembru, a to je bilo jako hitno. Mislim da je iz tog pitanja vrlo važno reći da nije nastup opozicije da radi samo u tom smislu, u tom zakonodavnom delu, važan je i kontakt sa građanima. Mislim da je važno reći da je naš način i odgovor na ono što smo najžešće kritikovali u ovom rebalansu budžeta a zo je zakon o smanjenu plata i penzija u Republici Srbiji, gde smo jasnim argumentima upozorovali i prethodnog ministra finanasija Lazara Krstića, koji je doneo onaj zakon o solidarnom porezu i rekli da neće doneti nikakve efekte i očigledno da nije donelo nikakve efekte. Sada imamo ogromnu rupu u budžetu sa malim prihodima i sa 40 milijardi većim deficitom budžeta. Otišli smo na nekih 230 milijardi deficita. Mi smo rekli da smanjenje plata i penzija neće popraviti finansijsko stanje u Srbiji, jer smanjenejm plata i smanjenjem agregatne potražnje smanjuje se i potreba za proizvodnjom, za upošljavanjem ljudi, za novim radnim mestima. To se jasno vidi u mnogim državama, pa je evidentna i izjava novog predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera koji je rekao da svi političari u Evropi koji misle da će samo restriktivnom štednjom i takvim potezima doprineti novim radnim mestima, zapošljavanju i rastu ekonomije treba vrlo brzo da zaborave takvu vrstu politike. Zbog toga DS od sutra pokreće jednu akciju u kojoj će sakupljati potpise da bi uz partnerstvo i koaliciju sa građanima Srbije koji se ne slažu sa ovakvim rešenjima sakupila dovoljan broj potpisa, potrebno je 30.000 potpisa za ulazak zakona o ukidanju ovih zakona o smanjenu plata i penzija. To je jedan od načina na koji će poslanici DS učestvovati u partnerstvu sa građanima u promeni loših zakona. Nije samo to pitanje nastupa u parlamentu i volje vlade i vladajuće većine da prihvati naše predloge već je cilj da napravimo interakciju, da otvorimo pravi dijalog sa građanima Srbije.

JV: I za kraj poslednje pitanje da budemo što koncizniji. DS je pretrpela poslednjih godina dosta podela, nedavno je gospodin Pajtić izabran za predsednika stranke, vi ste bili potpredsednik, sada ste na čeli IO. Kakva je situacija u toj stranci? Da li se ona vraća na noge i kakvi su planovi?

Dve i po godine svedoci smo jedne harange protiv svih demokrata u Srbiji. I sve demokrete su po definiciji bile krive za sve što se dešava u Srbiji. Mi smo zatrpani svakakvim podacima, događajima, dnevnim od dronova do poseta jednog, drugog premijera, pregp velikih afera, vekovnih pljački i sada već bivših ministara u krađu podataka Poreske uprave a da se ne pominje ko je suštinski odgovoran. Odgovoran je predsednik vlade i vlada koja dve i po godine nije ostvarila nikakv rezultat. Jedini rezultat je svaliti svaku vrstu odgovornosti na DS. Tako je 70 ljudi iz DS privođeno, punoilo je naslovne strane dve i po godine a za 55 njih nije ni podignutza optužnica. Nisu uspeli da podignu nikakvu optužnicu, ti ljudi su ostali na stubu srama a nije bilo nikakvih razloga za to. Naravno da to utiče na ljude, da to demotiviše neke ljude ali je vrlo važno reći i to da se DS i ovim akcijama i svojim nastupom u javnosti, koliko god bila zatvorena ta medijska scena u Srbiji vraća na velika vrata i ja sam siguran da ćemo kroz partnerstvo i jedan hrabar nastup u tom smislu, konsoliaciju stranke i u organizacijskom smislu i vratiti se u onaj preriod kada je DS mogla da odlučuje. I da podsetim još jednom, od 2000 godine kada je DS nosila odgovornost u Srbiji, najveću odgovornost, izuzev perioda od 2004. do 2008. nikada nisu smanjivane ni penzije ni plate, nego je od onih 30 evra prosečne plate 2000. godine u oktobru mesecu, posle dolaska premijera Zorana Đinđića plata rasla do prosečnih 400 evra. To nije spektakularno ali nikada nisu smanjivane plate i penzije nego je bilo kontinuirano rasta. Sada vidimo rezultat rada ove vlade i ove koalicije.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala i vama.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta moje ime je Aleksandar Stankov.