Goran Đorđević

Gost: Goran Đorđević, doskorašnji predsednik Gradskog odbora DSS-a

Razgovor vodio: Vesna Milić

JV: Niš je dobio novi statut i ubuduće će imati jedinstvenu Upravu koja bi trebalo da bude efikasnija i da manje košta. Međutim opozicioni odbornici u Nišu imali su primedbe da su izmene samo kozmetičke, čak i na to da je bilo izvesnih nepravilnosti u usvajanju odluka o organizaciji nove gradske uprave. O novom statutu grada Niša i o budžetu za sledeću godinu razgovaramo sa šefom odborničke grupe DSS-a Goranom Đorđevićem. Dobrodošli u 15 minuta.

Bolje vas našao.

JV: Ovako, da čujemo koje su vaše osnovne zamerke na novi statut?

Novi statut i sednica koja se odvijala povodom donošenja novog statuta predstavlja jedno oličenje naše gradske vlasti. Naime, mislim da ne postoji važnija odluka koju jedan skupštinski saziv može da donese nego što je to statut grada i budžet grada. Prilikom donošenja statuta mislim da su se ogledali sve neprincipijelnosti, sve nejasnoće i sve površnosti, čak i svojevrsni volonterizam sadašnjih gradskih vlasti. U tom smislu vaš zaključak sa početka emisije da su promene površne i svakako nedovoljne jeste apsolutno tačan.

JV: To je bio zaključak opozicionih odbornika. Ali zbog čega?

Znate kako, donošenje statuta ne sme da se odvija parcijalno. Da se neki manji detalji ispravljaju, usaglašavaju. Donošenje statuta predstavlja jedan veoma ozbiljan posao,koji kao takav zaslužuje jendu sveobuhvatnu analizu starog statuta. Imamo dosta iskustva u tome šta je bilo nejasno i nedorečeno u starom statutu i onda je svakako trebalo da se donese apsolutno nov statut. Pri čemu bi gradske vlasti iskazale svoj reformatorski karakter i potencial. Međutim u ovom slučaju to je izostalo. Ukoliko se uzme u obzir da je jedina promena u ovom statutu jeste organizacija gradskih uprava, koja u načelu jeste dobra. Jer i DSS podržava jedno takvo rešenje da se sadašnje uprave pretvore u sekretarijate kojima će rukovoditi jedna načelnik uprave. jer jesto to celishodno i ekonomičnije i ono što je za građane Niša najznačajnije, to je jedno efikasnije rešenje, koje ćemo videti kako će zaživeti u praksi.

JV: Bilo je potrebe da se izmeni statut.

Svakako da je bilo potrebe da se izmeni statut grada. Pritom, jedno zanimljivo, da budemo korektni do kraja, jedno zanimljivo razmišljanje izneli su odbornici SPS-a. Koji su izneli primedbe na statut ali su glasali za ovaj statut. Koji su predlagali da se te uprave podele na 2 segmenta i da shodno tome njima upravljaju 2 načelnika uprave. Što je svakako jedno razmišljanje koje je bilo vredno pažnje ali u nekom drugom sazivu. U ovom slučaju to je svakako izostalo.

JV: Novi statut predviđa i to da gradske opštine imaju neka veća ovlašćenja ali po budžetu je planirano da dobijaju manje para. Kako to komentarišete?

To je svakako najspornija stavka u novom statutu. Ja kao odbornik DSS-a polazim od onoga što smo mi pričali u predizbornoj kampanji. DSS je prva izašla za tezom o potrebi ukidanja postojećih gradskih opština. Vidite, te gradske opštine ne služe svojoj svrsi. Jednsotavno one su se pretvorile u samodovoljne organizme koje gradski budžet koštaju između 500 i 600 miliona na godišnjem nivou a koje jednostavno pokrivaju nekih, neću pogrešiti, dvestotinak malih i velikih funkcionera. Tako da svaka izmena statuta, po našem mišljenju, odnosno, po stavu DSS-a mogla bi da ide u pravcu ukidanja postojećih gradskih opština.

JV: Što se tiče budžeta za sledeću godinu. Da li ste videli nacrt?

Nacrt sam video, to je stiglo kao skupštinski materijal. Ali i kada sam pogledao taj nacrt ne mogu se oteti jednom utisku a te odluke o budžetu svake godine, po istoj ustaljenoj metodologiji, za koju verujem da je stara jedno dvadesetak godina, da se stalno obnavljaju i ponavljaju. Da se to radi na jedan rutinski način i kao takav ne uvažava u dovoljnoj meri ni surovu stvarnost u kojoj živimo ni potencijal gradske uprave koja treba da dovede do ostvarenja tog budžeta. Podaci o realizaciji prošlogodišnjeg budžeta, o kojima možemo samo da nagađamo, ono što znamo iz tih podataka koje jednostanvo poseduju odbornici pokazuju da ni prošlogodišnji budžet nije adekvatno sagledan. U tom smislu ilustrativni su detalji da pojedina javna preduzeća i ustanove nisu ni ostvarile zacrtane budžete. Tako da to sve pokazuje na jedan paušalni karakter kreiranja budžeta grada.

JV: Svemu tome prethodila je jedna javna rasprava, pre usvajanja na gradskom veću, na koju su odbornici pozvani svega sat vremena ranije. Da li ste vi bili tamo? Da li ste dali predloge?

DSS nije pozvana na tu raspravu, tako da sve što smo imali da kažemo rekli smo na samoj sednici Skupštine grada. Međutim, to je takođe jedan manir sadašnje vlasti, a to je da se sva rešenja, čak i najznačajnija rešenja, kao što je statut grada, nekako usvajaju adhok. I na nekim čudnim nivoima odlučivanja. Tako da su uglavnom odbornici, a što je i važnije, niška javnost jednostavno suočena sa tim rešenjima na samoj sednici Skupštine grada, eventualno u nekom veoma malom vremenskom periodu koji prethodi Škupštini grada.

JV: Što se tiče javne rasprave vezane za budžet za sledeću godinu.

Što se tiče javne rasprave za budžet to skakako jeste prilika da se ukaže. Međutim ono što je najlošije od svega jeste to da su se te javne rapsrave pretvorile u paravan, kao jedna proizvodnja privida koja treba da ukaže na transparentnost tog budžeta. Sama činjenica da svi amadmani koje je opozicija podnosila se glatko odbijaju pokazuje da su se te javne rasprave pretvorile u jednu paradu za javnost.

JV: Da li ste vi bili na toj javnoj raspravi?

Ne, ja nisam bio na javnoj raspravi.

JV: Zbog čega?

Imao sam neke svoje poslovne obaveze.

JV: Bili ste obavešteni?

Bio sam obavešten o javnoj raspravi.

JV: Mislite li, pošto je budžet za sledeću godinu za četvrtinu manji od prethodnog, to jest za ovu godinu, mislite li da je to posledica Vučićeve kritike?

Da li je posledica Vučićeve kritike ili ne to je sada teško reći. Očigledno da tu postoji više faktora. Svakako da jedan dobar deo rezultata ovakvog bužeta nalazi se u politici Vlade republike Srbije. Koja par godina unazad u velikoj meri skraćuje sredstva koja se prenose iz centralnih vlasti na nivo lokalnih samouprava. Što je svakako loše. I onda u tom slučaju lokalne samouprave pokušavaju da se dovijaju, kao što se naša lokalna samouprava u Nišu dovija na najgori mogući način a to je zaduživanjem kod banaka i prodajom gradkse imovine. To su sve kratkoročni potezi koji ne mogu u perspektivi da dovedu do boljeg života građana, šta više grad će ostati u kasnijem periodu još siromašniji nego što je danas.

JV: Osim tih sredstava koje dobija od Republike na koji način biste vi povećali prihode grada? Kakav je vaš predlog?

Na prvom mestu mora doći do ukidanja gradskih opština. Ja vam kažem da gradske opštine koštaju grad 500 - 600 miliona dinara godišnje. To su ogromna sredstva za grad. To je skoro, ajde da kažem 10% gradskog budžeta. Ta sredstva mogu da se upotreba kako bi se rešavalo i pitanje Toplane i ovi najznačajniji infrastukturni projekti koji su danas potpuno skrajnuti. Kao što je izmeštanje pruge iz gradskog jezgra.

JV: Vi ste skoro podneli ostavku na funkciju predsednika gradskog odbora vaše stranke zbog određenih koalicija sa SNS-om. Pa da vas pitamo, čemu ta isključivost?

Nije tu reč o isključivosti. AKo se isključivost može povezati sa principijalnošću onda ste vi svakako u pravu. Nikada nije bio moj manir da ja javno pričam o unutarstranačkim dešavanjima. Mi smo imali te razgovore, polemike unutar DSS-a da li treba i kako se treba ponašati u političkom životu generalno. Polazeći od jednog nasleđa DSS-a koje svakako služi samo za ponos, ja sam uvek bio na stanovištu da politička ideja predstavlja simbol svake stranke. a da odnos prema političkoj ideji predstavlja jedini garant da će građani to prepoznati i dati podršku i za neke naredne izborne cikluse. Obzirom da je tu došlo do delimičnog razmimoilaženja u razmišljanjima ja nisma imao druge nego da podnesem ostavku na mestu predsednika gradskog odbora.

JV: Vi ste tada kazali i da ćete vratiti odbornički mandat ukoliko to bude traženo od vas.

Ja sam ponudio i da vratim odbornički mandat stranci. Jer sam i na taj način želeo da manifestujem jedan politički princip koji je kod nas potpuno unakažen, a to je da po mom dubokom uverenju, a ja mislim da to ima osnove i u zakonu, čak i u našem Ustavu, da mandat ipak ne pripada odborniku, već mandat pripada stranci. Kako odborniku tako i poslanicima u republičkom parlamentu. Vi ste svedoci da u jednom trenutku kada se pojavilo jedno dosta čudno tumačenje Venecijanske komisije koji je prihvatio i naš Ustavni sud. Onog trenutka kada je proglašeno da su poslanici i iodbornici vlasnici mandata naš politički život se pretvorio u jednu kaljugu i jednu potpunu pijacu. Ja mislim da u prethodnim sazivima, zadnjih 6 godina, u Skupštini grada Niša nekih 40 - 50 odbornika promenilo svoje stranačke dresove. Ja msilim da je to svakako loše…

JV: To je takođe uradila odbornica Dveri koja je bila sa vama u koaliciji.

Da, tako je. Isto je loše i predstavlja kompromitaciju političke ideje a mislim da to može, generalno, da predstavlja impuls ozdravljenja našeg političkog života u celini.

JV: Da li možete da prokomentarišete situaciju u DSS-u i kako će nastupiti ukoliko budu novi parlamentarni izbori?

Ako dođe do parlamentarnih izbora svakako da DSS treba da traži svoje partnere u srodnim strankama. Na prvom mesto to je Srpski pokret Dveri, tu apsolutno nema nikakve dileme. Sada, da li će doći do raspisivanja novih parlamentarnih izbora ili je to još jedna predstava za javnos videćemo. U svakom slučaju odluku o tome doneće centralni stranački organi.

JV: A što se tiče unutarstranačke, ima li nekih raskola? Da li možete to da prokomentarišete?

Trenutno, nesporno je da DSS preživljava teške trenutke. Bilo je velikih potresa unutar naše stranke ali ja verujem da stranka mora da stane na svoje noge kako bi spremno dočekala, ne samo parlamentarne, već i predstojeće predsedničke izbore. Potom gradske izbore u Beogradu.

JV: Ima li demokratije unutar stranaka?

Demokratije unutar stranaka ima onoliko, u onoj meri koliko su demokratski principi pretvoreni u političke ideje. I koliko mogu da ih nose ljudi koji se bave politikom. Jedno kratko podsećanje. Ivan Skerlić, još pre 100 godina zaključio da političke ideje u Srbiji vrede onoliko koliko vrede ljudi koji ih nose. Mislim da taj princip i taj stav i ako je star 100 godina nikada nije bio aktuelniji nego danas.

JV: U pregovorima za ulazak Srbije u EU skoro su otvorena i zatvorena neka nova poglavlja. Vaš politički stav vezano za to je jasan ali možete li dodatno da prokomentarišete?

Upravo i pregovori sa EU jasno pokazuju koliko naša zemlja predstavlja jedan poludržavni subjekat, koji je lišen svakog suvereniteta. Da je to jedan put ponižavanja Srbije i jedan put kojim se Srbija rešava svog suvereniteta pristajući na najbanalnije ucene koje dolaze od nekih skorašnjih članica Unije. Mi smo ranije ukazivali da DSS nije načelno protiv ideje evropskih integracija. Međutim, ono što mi moramo da ukažemo jeste da mi sa EU imamo jedan ozbiljan problem. A taj ozbiljan problem ogleda se u činjenici da EU ipak Srbiju ne sagledava kao državu koja treba da postoji u jednom realnom vremenu i jednom realnom prostoru. Naš stav, još stav Vojislava Koštunice još od 2008. je bio da dok se ti nesporazumi sa EU ne reše teško mi možemo da se približavamo i da krenemo u taj proces pridruživanja EU, koji je već upitno kako će se i okončati. Posle Bregzita i svih ovih dešavanja očigledno da EU i nije više ono što je bila pre jedno desetak, petnaest ili dvadeset godina.

JV: Ima li Niš perspektivu u toj evropskoj politici?

Niš kao grad svakako da ima perspektivu a sada koliko je perspektiva Niša vezana za evropske integracije to baš nisam siguran. Ono što je najvažnije je da Niš mora u okvitu sopstvenih mogućnosti, sopstvenih snaga. a nesporno je da Niš ima taj potencijal, da učini sve da iznađe neke nove moduse, neke nove strategije koje bi Niš izvukle iz ove situacije u kojoj se danas nalazi. Mislim da situacija u gradu nikada nije bila lošija u zadnjih 15, 16 godina.

JV: Hvala vam puno.

Hvala vama.

JV: Ja sam Vesna Milić a vi ste gledali 15 minuta.