Gordana Janković

Gost: Gordana Janković, šefica Odeljenja za medije Misije OEBS u Srbiji

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Čini se da su danas pretnje novinarima sasvim normalna pojava. Ali da li su oni koji prete svesni da zapravo prete građanima i da li mogu da spreče slobodno novinarstvo? Gost emisije 15 minuta je Gordana Janković šefica odeljenja za medije misije OEBS u Srbiji. Gospođo Janković, evo da zapravo vama prete, neću da pitam kako biste se osećali ali ću pitati kome biste se obratili prvo?

Imala sam ja pretnje ranije dok sam živela u Srbiji. Kome bi se danas obratila. Pa postoje novinarska udruženja, postoje asocijacije medija, postoje fondovi koji se bave zaštitom novinara, kao fond Biljane Vučo. Postoji niz načina da se čovek zaštiti, ja se sećam slučajeva kada je solidarnost bila na delu kada ste se obraćali kolegama da objave iste stvari ali to danas ne funkcioniše. Postoje i međunarodne organizacije koje se bave zaštitom novinara i koje pomažu advokatima na lokalnom nivou i finansijski i stručno i pomažu ostvarivanju procedure koja onda može da korišćenjem svih mehanizama pravnih u zemlji odvede slučaj i u Strazbur ili neke evropske institucije ili UN institucije ukoliko se iscrpe svi pravni mehanizmi u okviru zemlje. Institucija ima, solidarnosti ima manje nego što sam očekivala, ja sam se vratila posle dugih 15 godina van zemlje i nisam verovala da će situacija biti zaista ovakva kakva jeste danas.

JV: Koliko je zapravo značajna ta solidarnost? Znamo da NUNS i UNS novinarska udruženja, najznačajnija novinarska udruženja i reprezentativna, uglavnom osude te pretnje i na tome se završe. Koliko je značajno da kolege i u drugim medijima rade, da prosto prenesu to kao iformaciju i prosto pokažu da su uz tog kolegu?

Užasno je važno da kolege iz drugih medija na neki način budu u posedu informacije koja je problematična i da rade dalje na njenom produbljivanju. Zato što se time pokazuje to da je informacija to što vodi uređivačke politike i da je zapravo interes građana informacija i to koja je tema političkje represije plasiraju drugim medijima. To se radije radilo i dogovaralo na nekim solidarnim akcijama. Ja se sećam kako je nastao Lokal Press. Lokal Press je nastao tako što je urednik Borskih novina bio optužen za karikaturu svi koji su bili prisutni na treningu za lokalne novine, u to vreme u organizaciji kragujevačke Svetlosti davnih dana, svi su objavili istu karikaturu. Tada je bilo novinarske solidarnosti i to je bilo važno za formulisanje asocijacije. Sada toga ima nešto manje izgleda.

JV: Sa jedne strane imamo novinarsku solidarnost a sa druge imamo institucije povodom pretnji uredniku našeg portala Predragu Blagojeviću vi ste razgovarali sa načelnikom niške policije Srđanom Grekulovićem. Šta vam je on rekao? Šta će policija preduzeti?

Policija, očigledno, preuzima odmah i prati postupak, istražuje i koliko mi znamo vi imate dosta dobar odziv policije kada prijavljujete pretnje. Ono što je fantastično je da je vaša praksa da snimate razgovore, znači da su te pretnje dobor dokumentovane i prema istrazi policije onda vrlo jednostavno prijaviti i onda očekivati da tužilaštvo krene sa postupkom. Dobili smo informaciju da je to u toku i jako nam je drago da policija u Nišu vrlo ozbiljno zaštićuje novinara i uzima to kao vrlo ozbiljan zadatak.

JV: Dakle, ako uzmemo iz vašeg odgovora, mi možemo da kažemo da policija ima mehanizme da se bori protiv pretnji novinarima?

Koliko ja shvatam iz ovog današnjeg razgovora policija ima mehanizme a u Nišu trenutno situacija takva da policija uzima ozbiljno potrebe informisanja građana i prema onome što smo dobili kao informaciju i od policije i od kolega novinara jeste da postoje mehanizmi na kojima policija radi da bi se te aktivnosti približila javnosti. Oni imaju dnevne brifinge, oni imaju svoje pres konferencije, oni se odazivaju rado na pozive novinara da govore o implementaciji zakona, o problemima, na neki način učestvuju u obrazovanju generalno građanstva za korišćenje nekih zakona na čijoj implementaciji oni rade.

JV: Kakav je vaš utisak? Da li je država sposobna da zaštiti slobodno novinarstvo?

Država gradi svoje institucije, prolazi kroz niz reformi koje omogućavaju slobodniji rad sudstva, tužilaštva nesmetani i ne uplitanje vlasti i političkih struktura u rad. Time sa slobodnim sudstvom, sa nezavsnim institucijama koje su izglađene i imaju poverenje i štite interes građana trebalo bi da novinarstvo dobije na neki način mnogo bolju zaštitu. Ono što je užasno važno, novinarstvo neće dobiti zaštitu sve do momenta dok se na neki način steknu uslovi za nezavisno finansiranje medija. Jer vi nemate tržište u Srbiji. Bez tržišta sa velikim uplivom novca koji na različite načine kroz različite budžete do medija nećete dobiti ni na koji način zaštitu novinara. Odnosno ta sloboda je pod nekim znakom pitanja. Južne vesti su jedan od retkih medija koji ima vrlo značajnu nezavisnost u tom smislu. Ja se nadam da će način na koji Južne vesti funkcionišu biti inspiracija i drugima za to preipitivanje profesije jer se mnogo govori o selfcensorshipu. Institucije države kroz zakone, nezavisno sudstvo, nezavisno tužilaštvo, nezavisne institucije, policiju koja sarađuje sa novinarima obavlja istrage, sve to podrazumeva nekakvo okruženje za medije koje je jako važno. Ne može jedna linija da  zaštiti.

JV: U tom delu je veoma važno da se mediji na neki način oslobode tog finansiranja od strane države i lokalnih samouprava. Jel tako?

Jako je važno. Odnosno važno je da se definišu transparentno mehanizmi, kriterijumi po kojima se neka budžetska sredstva lociraju za medije. Znate, vi ćete uvek imati javna preduzeća koja će imati mogućnost davanja reklama ili objavljivanja tendera u medijima. Jako je bitno da je taj proces njihovog davanja poznat, transparentan, da postoje kriterijumi koji jasno definišu zašto određeni medij a neki drugi. Ne može se usmeravati ta pomoć koja ide iz javnih preduzeća i novac onih koji plaćaju porez. Ne može se davati selektivno, ne može se davati bez kriterijuma koji su jasni i svima dostupni.

JV: Vrlo je važno da kažemo da ta javna preduzeća i lokalne samouprave koja daju novac samim tim finansiranjem su vlasnici medija i imaju pravo da utiču na uređivačku politiku.

Apsolutno ne. Mi ovde imamo hibride gde vlasnici na lokalnom nivou jesu i lokalne samouprave, mi imamo još uvek nerešena zakonska pitanja prisustva države u medijima ali koliko shvatamo i do sadašnja vlast i vlast koja će se uspostaviti uskoro posle ovih izbora će doneti ili raditi na tome da se implementacija zakona koja su u procesu usvajanja u stvari da reši taj problem. Izlaska države iz vlasništva medija.

JV: Na tribini NUNSa rečeno je da je medijska scena u Srbiji trenutno otužna i da prosto novinari nemaju dovoljno hrabrosti i ne postavljaju pitanja. Kako možemo da pomognemo novinarima da počnu da postavljaju pitanja?

Vi pitate i to je dobro. To je već dovoljna pomoć. Ja sam malo razočarana tim žalopojkama. Ja razumem situaciju, jako je finansijski teško funkcionisati tamo gde je nepostojanje kompeticija u stvari i taj upliv novca koji dolazi iz različitih sektora koji nisu tržište samo. Ja verujem da tržište treba da reguliše način funkcionisanja medija, ja verujem da javni novac treba da omogući postojanje vesti od javnog interesa za građane. Ali ne verujem da je potrebno na ovaj način dosta haotično novac završava u različitim medijima. I ne prati uvek interes javnosti. S tim u vezi kada se promeni, kada se profesija oslobodi tog tereta, kada funkcioniše u nekakvoj zakonskoj fer utakmici. U fer utakmici koju će omogućiti zakoni i transparentno dolazi do fondova iz javnih institucija moći će i novinari da se vrate nekim pravim vrednostima. Ja se nadam da to što novinari ocenjuju situaciju kao otužnu može uskoro i da samim novinarima da bude motiv da se vrate nekim principima fer novinarstva. Ima i sada medija koji su izrazito važni. Užasno je važna funkcija koju mediji imaju u ovom trenutku to je ta zaštita interesa građana. Građanin i sam traži i učestvuje kroz nove oblike civilnog novinarstva i učešća na socijalnim mrežama traži postavlja pitanja od vlasti.

JV: On to traži u ime građana, jer je glas građana?

Mediji jeste glas građana ali građanin ima i sopstveni glas i ta nova medijska struktura, tehnološke mogućnosti daju šansu da traži sam svoja prava ali je jako važno da se taj interes građana prepozna od strane medija. Ja sam zatečena situacijom gde mediji vrlo često građane koriste kao dekoraciju a građanin u studiju je tu da postavlja pitanja a ne da sedi iza političara ili javne ličnosti da razgovara. To je nešto što primećujem kao problem građanin se ne pita dovoljno kada su mediji u pitanju.

JV: Složio bih se sa vama. Prosto, čini mi se da se u izveštajima više prenose odgovori političara koji i nisu zapravo odgovori na pitanja građana nego si to njihove ideje. Da li političari shvataju to? Da li političari shvataju da su mediji taj modul ili neki deo koji spaja građane i njih? Koji su tu da zapravo iznose probleme građana.

Ja sam u Srbiju došla u vreme predizborne kampanje. Čini mi se da ima mnogo političara na sceni koji razumeju potrebu građana da postave određena pitanja. Ja bih volela da ta transparentnost koja se češće dešava u tim predizbornim dešavanjima nastavi da bude agenda mnogih političkih stranaka i u momentu preuzimanja vlasti. Nadam se da političko sazrevanje građana u Srbiji zapravo dovoljno provocira reakciju političara da odgovore na određeni način i da oni imaju jednu sasvim drugačiju političku zrelost u toj političkoj komunikaciji.

JV: Hvala vam na gostovanju. Pratili ste emisiju 15 minuta, moje ime je Aleksandar Stankov.