Ivan Blagojević

Gost: Ivan Blagojević, direktor Nišvil festivala

Razgovor vodio: Sanja Janačković

JV: Nakon što je Nišvilu prošle godine iz republičkog budžeta nije bio dodeljen ni dinar, ove godine Ministarstvo kulture rešilo je da pomogne milionom. Zašto ovu sumu organizacijski tim Nišvila smatra ponižavajućom reći će nam direktor Nišvila Ivan Blagojević. Dobrodošli.

Može se reći da je ponižavajuća pre svega zbog iznosa koji smo ranije dobijali.

JV: Kada kažete ranije, mislite pre 3 godine?

Da. Mi smo od 2010. do 2013. imali potpisan protokol sa Ministarstvom kulture i bili u grupi od 20 festivala od nacionalnog značaja. Dobijali smo 4 miliona godišnje, to jeste bilo nedovoljno ali je bar koliko toliko pomoglo organizaciji festivala. Milion dinara je toliko smešna suma da bi ja u svakoj drugoj situaciji demonstrativno odbio taj iznos i zahvalio se Ministarstvu kulture. Ovog puta to neću učiniti jer je gest komisije interesantan. Ta ista komisija koja je prošle godine napisala obrazloženje da Nišvil nema koncept i da je to komercijalno turistička manifestacija, ove godine tvrdi da je to umetnička manifestacija.

JV: Zašto mislite da su se predomislili?

Mislim da je bio veliki pritisak javnosti a mislim da je neke članove grizla savest, unutar te komisije i da su odoleli pritisku Ministra. Mislim da je on imao nameru da nas i ove godine eleminiše, prosto nas je svrstao u kategoriju festivala kao što su Exit i Guča, iz one priče da smo mi brendovi a ne manifestacije. Mi jesmo brendovi ali smo mi za razliku festivali umetničke muzike, ne zabavne. Tu je on malo pobrkao lončiće a drugi razloj e što nije mrdnuo ka Nišu. Skandalozno je da jedan ministar za par godina svog mandata dođe samo dva puta u Niš. Jednom na otvaranje Svetosavske akademije i drugi put kada ga je Vučić doveo na sastanak Vlade.

JV: Bolja je bila situacija sa prethodnim ministrom?

Mnogo bolja. Moram reći da su prethodni ministri radili svoj posao, nisu bili sekretari Beogradskog sekretarijata za kulturu, kao što se ponaša Tasovac, već su bili na terenu, razgovarali sa direktorima, što festivala, što ustanova, učestvovali u raznim tribinama, sučeljavali mišljenja i istinski radili svoj posao. Imam utisak da Tasovac, osim ovog dela oko Beograda, prosto nije na terenu, ne poznaje prilike i ne radi tvoj posao.

JV: Šta vi radite na tome da mu pokažete šta radi Nišvil?

Mi smo pokušali da pre pre svega zakažemo sastanak, pre par godina kada je on ponioštio, bezobrazno moram reći, 3 miliona dodeljenih diskrecionim pravom prethodnog ministra Petkovića, koji nas je prvo eleminisao sa konkursa a onda revidirao stav. Uvideo grešku i dodelio nam 3 miliona, potpisao rešenje.

JV: Vi ste odbili i nakon toga prihvatli?

Mi smo odbili 2 miliona tada, onda je on podigao na 3 i dogovorili smo se sa gradom da taj novac ipak dobijemo. Da novac legne na račun grada a onda je došao Tasovac i poništio je tu odluku i novc nikada nije stigao na račun grada. Mi smo reklamirali te godine Ministarstvo kulture i napravili značajne troškove. Iza toga je čitava priča došla do zaštitnika građana, mi smo dobili uverenja da imamo osnov da tužimo to, da dobijemo na sudu ali Tasovac ni dan danas nije prolsedio rešenje, kojim poništava gradu, da bi se stekli uslovi za tužbu.

JV: Da li ste vi podneli tužbu?

Nismo podneli jer grad treba da povede upravni spor. Jer ako mi podnesemo tužbu mi ćemo dati jedno 100.000 dinara za taksu ta tužbu a ovako je jednostavnije i grad bi lako dobio upravni spor te vrste. Jer sam Saša Janković kaže da odluka Tasovca nema značaj pravnog akta, već je više u formi obaveštenja. Prema tome ona ne proizvodi pravno dejstvo, iz tog aspekta bi on trebao da nam isplati ta 3 miliona, kad tad. Onog trenutka kada krene da teče rok za žalbu a to je onaj trenutak kada on gradu prosledi odluku. A on to do dana današnjeg nije uradio. Moram reći da je on u međuvremenu napravio iskorak jer je to diskreciono pravo, koje je osporavao ministru Petkoviću, sada on primenio u dva slučaja. To je Beogradski festival umetničke igre, koji je dobio 2 miliona na konkursu, dobio je još 9 miliona dodatnih diskrecionim pravom Tasovca i Kustendorf koji je dobio 9 miliona na konkursu, dobio je još dodatnih 25 miliona. Ono zbog čega smo se mi najviše pobunili je zbog svih nas koji se bavimo muzikom, jer je Tasovac koji dolazi iz sveta muzike naneo neviđenu štetu nama koji se bavimo organizacijom festivala i muzičkih dešavanja, jer nam je smanjio budžet za 10,2 miliona. Povećao je za 20 miliona budžet za filmske festivale, oni sada imaju 70 miliona, a filmnski festivali imaju 300 miliona plus preko Filmskog centra, doduše taj deo ide za snimanje filmova. Tako da je muzika dovedena u jedan čudan položaj da 347 prijava, koliko je bilo se tuklo oko nekih ponižavajućih 30 miliona. a 111 prijava za film je raspodelilo 70 miliona.

JV: Hoćete li možda udruženo nastupiti?

Ja ne znam, svi ćute, odbačene su silne prijave, zanimljvi projekti bačeni su u koš jer toliko malo novca komisija nije mogla da podeli svima. Tako da sam ja u ovoj situaciji stao malo na stranu komisije, koja je delila neku smešnu sumu a zna se valjda svuda u svetu šta više košta. Da li jedan filmski festival, da li festival umetničke muzike ili bilo koje. Naši organizacioni troškovi su stravični zbog tehnike, zbog bekstejdževa. Ostalo se ne može uporediti i kažem umesto da bude 100 miliona za muziku, pa da dobiju i silni neki drugi projekti. U Nišu je ostao Nimus bez para, prošle godine su ostale Horske svečanosti. Dolazimo na domen decentrealizacije kulture gde je Taosvac napravio novi rekord, Nip je dobio u muzici 1,82% od ukupnog budžeta. Kod svih ostalih će biti drastično niži kada se završe svi konkursi, teško da će preći 1%. Niš nije tako mali grad da bi tkao bio ponižavan raspodelom svih tih sredstava. Činjenica je da su Beograd i Novi Sad dobili najviše para, a da su članovi komisije bili iz Beograda i nešto iz Novog Sada.

JV: Da li ste razgovarli o tome sa predstavnicima Niša u parlamentu? Da li oni reaguju u ovakvim situacijama? Da ste zadovoljni koliko oni staju na stranu grada?

Oni su takođe revoltirani i pokazivali su želju da pomognu ali čini mi se da nemaju tu moć. Da prosto nemaju autoritet u okviru svojih partija, tkao veliki, da bi mogli nešto značajno da učine. To jeste veliki problem Niša da nemamo jedan udruženi front i političara i javnih ličnosti koji bi stalu u odbranu i doneli neka dodatna sredstva u grad. Jer kada uplatite Nišvilu računajte da će deo tih sredstava završiti na računima hotela, ljudi koji izvode razne usluge. Posredno od tih platiće seplate, porezi, doprinosi, opet će se sliti u budžet grada ali i u budžet republike. Deo našeg novca završiće za platu tog ministra Tasovca.

JV: Koliko po vašem mišljenu Nišvil zaslužuje novca iz republičkog budžeta?

Podatak od prošle godine da je Exit dobio 39 miliona kao pomoć države, mi smatramo da vredimo jednu četvrtinu Exita. To je 10 miliona, to bi bilo nešto najnormalnije da bude pomognuto od strane države. Mi smo u ovom trenutku na jedna milion koji je možda dovoljan za kids stejdž na Nišvilu.

JV: Koliko ovakav festival košta? Prošle godine je bilo 560 izvođača, 80 koncerata na 7 stejdževa.

Naš ovogodišnji plan je da bude 600 izvođača i 90 koncerata i da bude 10 stejdževa. Napravili smo neki ambiciozan plan 46 miliona. Da 20 da grad, da 20 Nišvil obezbedi i 6 Ministarstvo kulture. Već smo se sapleli na ovom segmentu, grad je rekao da će ispoštovati svoj deo i dok bude gradkse pomoći biće i Nišvila. Nišvli se nada da će uspeti da prikupi od donatora, sponzora, ulaznica ovaj iznos. Troškovi su enormni. Ja verujem da bilo ko da organizuje Nišvil teško da bi mogao ispod 100 miliona da uradi jedan ovako obiman posao na način kako ga mi radimo, tokom cele godine. Većina velikih jazz festivala košta između 5 i 20 miliona evra, prosto mi nemamo hedlajnere tog tipa ali sve ostalo, organizacijski, infrastukturno, atmosferom Nišvil je u rangu najvećih svetskih festivala.

JV: To što se neka imena ponavljaju iz godine u godinu, da li to znači da je festival u programskom smislu dostigao maksimum u odnosu na novac kojim rapsolaže?

Ponavljaju se maksimalno 3 do 4 imena svake treće godine. Normalno je da ti bendovi zaista žele da dođu na Nišvil i vrše čak i mali pritisak. Atmosfera je sjajna, stekli smo neke prijatelje, čak i ne postavljaju toliko ultimatuma oko honorara i nekih uslova oko liste. Mi gledamo da svake treće godine, evo Ikognito je posle 6 godina ponovo na Nišvilu. Možda smo jedini festival koji 90% programa ili 95% iz prethodne godine ne ponovi.

JV: Da li se dogodi da budemo uskraćeni za neka velika imena zbog nedostatka novca?

Jeste. To se konstantno dešava.

JV: Koga bismo gledali da dobijete više para?

Eto, Džo Kokera nismo uspeli da dovedemo, u međuvremenu je umro i nećemo ispraviti to. Imali smo jednu situaciju sa Ajk Tarnerom, gde smo uplatili ceo iznos ali je bilo nekih problema. ima puno ljudi, Soni Rolins je puno zanimljiv, sve su to cifre 100.000 eura. Jamiroquai bi se savršeno uklopio ali računajte 200.000 evra i još toliko da obezbedite za tehniku. Pokušavamo da dobijemo Džo Klintona ali naše finansije u ovoj situaciji kada mi ne znamo da li ćemo imati potpisane ugovore sa bilo kim. Potpisali smo milionske ugovore sa raznim bendovima, potpisati ugovore je veliki rizik za Nišvil. Čekamo taj foto finiš da prođemo kroz njega. Mi ćemo tek u maju potpisati ugovor sa gradom, jeste pozicioniran u budžetu, odvojen novac. Treba proći neke birokratsko tehničke stvari, isto je sponzorima, donatorima. Mi prvi novac dobijemo krajem maja i to je katastrofa. U međuvremenu nam otkaže jedan deo bendova koji insistira na tih 50% avansa, odmah nakon potpisivanja ugovora u januaru i deo bendova koji insistira da im makar kupivo avio karte. Mi finansijski nismo sposobni za to. Narednih godina ćemo se truditi da napravimo drugačiji odnos makar sa gradom, da ne čekamo potpis svake godine, da možda napravimo trogodišnji ugovor. Gde bi nama prvih 10% novca došlo januara da makar možemo kupiti avio karte.

JV: Pomenuli ste da dolazi puno ljudi, a to možemo i da vidimo, iz drugih gradova i drugih država. Oni često pitaju zašto nema kampa. Da li je to u planu?

Bilo je čak vrlo konkretnih razgovora i ja sam sa ljudima koji su radili Exitov kamp, koji su mi prijatelji, pregovarao, čak i dogovorio neke povoljne cene. Onda smo procenili da je jednostavnije da smestmo ljude u studentski dom, gde već imaju dvokrevetne sobe, nego da instaliramo tuševe. Možda za atmosferu to tako i nije loše ali finansijski gledano ispalo nam je isto. Tao da volonteri, njih imamo 350, možda bi oni mogli da budu deo kampa. Kamp snosi određene rizike, sećate se šta se sve na Exitu dešavali, čak i pogibija ljudi, mada doprinosi jedan novi kvalitet festivalu. Ali za sada dok makar ne ustalimo makar elementrni budžet festivala, nećemo razmišljati. Mislim da ove godine, pošto proširujemo još nekim stejdževima da je neki vrhunac zaokruživanja festivala. Ostalo je još da razigramo tu letnju pozornicu koju smo napustili pre mnogo godina, neki prateći program. Sočekaćemo neka druga i bolja vremena, ovo je jedan ruski rulet organizacije festivala, gde mi strepimo do zadnjeg časa da li će nam otkazati bendovi. da li će grad uspeti da se izbori sa problemima, da li će nam pravovremeno preneti ta odobrena sredstva, da li sponzor insistirati da nakon 60 dana ili ćemo uspeti da dobijemo neki avans. Zaista smo u situaciji da nismo puno odmakli, koliko god ovako medijski i marketinški festival izgleda kao velika priča, mi smo i dalje na početku svih tih strahova i borbe za njegov opstanak.

JV: Nisam čula da se neko do sada žali na cenu ulaznice. Za to se svi apsolutno slažu da je pristupačna ali prethodnih godina je bilo nekih zamerki na to što komplet važi samo za jednu osobu i ako je neko sprečen da ode neke večeri na festival ne može tu kartu nikome da da. Zašto je takav običaj?

Svi festivali su prešli na sistem narukvica. Ali ako vi imate za 4 dana 25 bendova i platite to 2.500 dinara, zanči da je vas koncert koštao 100 dinara. U Beogradu sigurno ne bi koštalo ispod 3.000. Mi smo uveli polukomplete. Suprug čuva decu a supruga ide na koncert, da se podele. Moramo i zbog kontrole, smanjili smo dosta upade od kako smo uveli narukvice i pojednostavili mogućnost da publika šeta slobodno. Nama je cilj da ovi koji prate glavni program prate i prateće programe. Na pratećim programima se dešavaju fenomenalni koncerti. Onda oni odgledaju pola koncerta pa odu do Open stejdža i imaju potpun festivalski osećaj i da tvrđava živi u celini i da su oni za taj novac dobili puno, puno toga. Tako da neće biti nikakvih izmena, neka sugrađani na vreme kupuju, bila je 1.500 dinara komplet. Da su požurili, kao što je jedan dobar broj vernih poštovaoca Nišvila, iskoristio tu priliku i neće mu smetati ta narukvica, kako je mi zovemo VIP.

JV: Hvala Vam na gostovanju.

Hvala Vama.

JV: Moje ime je Sanja Janačković, a vi ste gledali emisiju 15 minuta.