Ivan Grujić

Gost: Ivan Grujić

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Dok se svi u Leskovcu pozdravljaju sa hvala što postojiš statistike pokazuju da se u ovom gradu sve teže živi, da novih investicija nema i da sve više Leskovčana odlazi sa juga Srbije. Zbog čega je ovih dana Leskovac glavna medijska tema razgovaramo sa Ivanom Grujićem iz udruženja Edukacioni centar. Da li Leskovac ovih dana gospodine Grujiću može da promeni ime u Meskovac?

Da. To je jedna pošalica koju su smislili građani, meni je bila dosta duhovita kada sam je čuo pre neki dan. Na žalost opet smo u žiži interesovanja javnosti, šire, zbog tih nekih, da kažem, dešavanja našeg gradonačelnika. Poslednji u nizu je bila proslava rođendana Gradonačelnika u jednoj lokalnoj diskoteci i zahvaljujući novim tehnologijama, sada svako ima telefon sa kamerom, pojavile su se te neke slike majca, parola koje su tamo bile i uopšte nekih stvari vezano za troškove i organizaciju rođendana. Sa pravom je to izazvalo veliku pažnju javnosti jer sa jedne strane Leskovac je u velikim i ozbiljnim problemima a sa druge strane imamo jednu proslavu i jedno, građani bi rekli, bahato ponašanje. To je nešto što uvek iritira građane bilo ko da je u pitanju.

JV: Kakva je situacija? Obzirom da je moje sledeće pitanje je to. Građani to vide kao bahatost prvog čoveka Leskovca, zapravo kako komentarišu tu proslavu?

Pa svako to može da kaže iz svog ugla. to je jedna neprimerena proslava u ovom nekom momentu u kome se nalazi grad i svi mi. Nešto što je malo neobično, jedna informacija koja se nije pojavila i koja možda na neki način može da objasni taj događaj na neki način su interni izbori unutar SNS-a. Sada su, počev od lokala se biraju ti predstavnici tih lokalnih.

JV: Počeli su baš 15. marta na svim nivoima.

Tako je. I možda je taj način organizacije rođendana bio neka vrsta i interne kampanje da se pokaže svojim glasačima da Gradonačelnik uživa podršku svojih partijskih kolega. Pošto su tamo bili kao gosti neki članovi iz vrha SNS-a i jednostavno da se pokaže svojim glasačima kao neka vrsta izborne kampanje.

JV: Kakva je zapravo ekonomska slika? Kako žive građani u Leskovcu? Da li je to u skladu da tim kako gradonačelnik proslavlja rođendan?

Ne, to uopšte nije u skladu sa tim. Leskovac ima puno problema i ja kao primer funkcionisanja lokalne samouprave uvek uzimam održavanje puteva. Kod održavanja puteva imamo vrlo jasnu situaciju ko je nadležan, mislim na lokalne puteve u gradu. Nadležna je lokalna samouprava, nije nadležna republika. Imamo jasan interes i potrebu građana da taj problem bude rešen, da se saniraju udarne rupe. I pod tri za to nisu potrebna neka velika sredstva. Negde oko milion dinara se godišnje u Leskovcu odvaja za saniranje tih udarnih rupa. Imamo sada treću godinu za redom da tender za letnje održavanje puteva padne. E kakvu onda imamo sliku o funkcionisanju lokalne samouprave ako tri gone za redom pada tender za krpljenje udarnih rupa u gradu.

JV: Kako to da tumačimo? Da li je to nesposobnost loklalne vlasti ili nesposobnost lokalne vlasti da se dogovori sa onima koji treba da krpe rupe?

Uvek je to odgovronost lokalne administracije. Naravno oni će reći imamo probleme sa zakonom o javnim nabavkama. Ali taj zakon o javnim nabavkama se primenjuje i du drugim lokalnim samoupravama pa prolazi tender. On se već primenjuje od aprila od 2013. godine. Tako da mislim da je najveća odgovornost na lokalnoj administraciji, tako neki jednostavan problem koji ne zahteva puno para ne može biti rešen.

JV: Pomenuli ste novac a imamo od nedavno jednu vest da se Leskovac još dodatno zadužio i da je ukupno dugovanje grada 1,88 milijardi dinara. Znajući situaciju ovde u Nišu gde su zaduženja iz nekih prethodnih godina velika, evo grad je isto ove godine uzeo kredit. Prvo što me interesuje je da li je bilo kreditnih zaduženja nekih ranijih godina u Leskovcu? Prethodne tri godine od kada je SNS na vlasti?

Ja nisam lično upoznat sa tim da je bilo. Mislom da je ovo sada prvo ovakvo zaduženje.Iznos od 358 miliona dinara je dosta veliki iznos. Ono što se pojavilo u medijima je da je on predviđen za razne stvari. Jedna od tih stvari je sređivanje gradskog trga. Niko nije pitao građane, niti je urađena neka anketa, niti je urađena neka fokus grupa, zna se kako se mere stavovi građana. Da neko pita građane za šta oni žele da budu potrošena ta sredstva. Recimo, škola u koju je išla moja majka, u koju sam išao ja, u koju sutradan treba da ide moje dete Kosta Stamenković, ove godine puni 50 godina od postojanja. U toj školi toaleti su isti, uopšte se ništa ozbiljni nije ulagalo do sada. Verujem da ima i drugih problema u gradu i kada bi neko pitao građane i kada bi se to sprovelo na jedan ozbiljan način ljudi bi imali da kažu za šta misle da ta sredstva budu potrošena. Recimo, ono što sam ja mogao da vidim, jedna od stvari na koja biu trebalo da budu potrošena ta sredstva je sređivanje gradskog trga. NEko moje iskustvo putujući po Srbiji i nekim drugim državama, uvek kada neko sređuje gradski trg to je tipična predizborna aktivnost. Jer je to najvidljivija stvar u gradu, kroz gradski trg prolazi najveći broj ljudi, uvek nađete neku prijateljsku firmu sa kojom možete da se dogovorite na koji način i po pravilu donosi puno glasova na sledećim izborima.

JV: Neko je nepisano pravilo da se krediti za rekonstrukciju, pa i tkao značajnih infrastrukturnih delova grada kao što je centralni trg obično uzimaju pred izbore. Znamo da nas 2016. godine čekaju izbori, vidimo da je sada i u Nišu, malopre sam pomenuo isto podignut kredit, tako da možemo da pretpostavimo da ima razloga to podizanje novca i sa predizbornom kampanjom koja sledi.

Tako je. Sa jedne strane je legitimno pravo svih političara da pokušaju da dobiju glasove građana. I taj kredit koji se uzima za neke infrastrukturne stvari koje su od najvećeg prioriteta za građane a to sređivanje fasada ili sređivanje gradskog trga je jedna šminka koja više služi u političkom marketingu.

JV: Jasno. Rekli smo da ekonomska slika nije sjajna, da se građaniu malo šta pitaju šta bi želeli da se u njihovom gradu promeni. Čini se da humor ne nedostaje u Leskovcu? Evo sada ono što sam ja rekao na početku u uvodnom delu našeg razgovora ta neka rečenica “Hvala ti što postojiš”, koja je bila ispisana na majicama na tom rođendanu gradonačelnika Gorana Cvetanovića. Prenela se i u dnevnik jedne lokalne televizije ali na pozorišnu scenu. Da li je to hrabrost ili ludost?

Ja mislim da je to ventil, ventil ljudi koji nemaju mnogo mogućnosti na koji način da prikažu to svoje nezadovoljstvo i onda to humorom. Ja sam video da jedan moj prijatelj kome je pre dva dana bio rođendan na facebooku se zahvalio svim drugima hvala vam što postojite. To je jedan viral koji sada kreće i mislim da će još dugo tu postojati i kao što su i oni snimci koji su bili iz 2014. isto vezani Gradonačelnika u predizbornoj kampanji. Mislim da ljudima ništa dsrugo ne preostaje nego taj humor.

JV: Zašto se sve završava tu? Očigledno se neko nezadovoljstvo leči na taj način, leči humorom. Zašto se sve završava na humoru i komentarisanju? Nema nikakve akcije građana u Leskovcu.

Pa to je jedno apatično stanje koje nije vezano samo za Leksovac, nego vezano za celu Srbiju. Sa jedne strane je u vezi sa razočarenjem u prethodne ljude koji su u ranijem periodu vršile vlast i na lokalnom i na republičkom nivou. Sa druge strane mislim da je i jedna kontrola medija tome doprinela. Ako neko prati lokalne medije u Leskovcu a slična je situacija i u drugim mestima u Srbiji, vidi da ti ljudi koji vode lokalnu samoupravu dominiraju. Sve jedno je da li je u pitanju Leskovac, da li je u pitanju Novi Pazar ili neki treći grad. Nema prostora da se čuje neko drugo mišljenje i neki drugi glas.

JV: Šta može civilni sektor, građanski sektor da uradi po pitanju buđenja te građanske svesti?

Građanski sektor je.

JV: Konkretno u Leskovcu. Da sada ne pričamo globalno nego građanski sektor u Leskovcu.

Građanski sektor može da skreće pažnju javnosti na neke probleme koji postoje iz svog nekog delokruga rada. Ako je na primer neko udruženje koje se bavi zaštitom životne sredine a grad ne ispunjava neke obaveze iz te oblasti ili krši neke propise vezano za tu oblast, može da ukaže na te probleme građanima ili da pokrene neku akciju za to. Bojim se da nema puno energije i želje za tom nekom aktivnošću i da se više čeka da dođu ti izbori 2016. i da se tu izmeri kakvi su stavovi građana.

JV: Ima li novih investitora u Leskovcu? Imamo podatak da je, kada već pominjemo gradonačelnika Cvetanovića on je dosta putovao prethodnih godina. Obišao je veći deo Evrope i neke svetske zemlje. Da li su iz tih zemalja, da li su ti kontakti urodili plodom, da li su stigli investitori u Leskovac?

Koliko je meni poznato ne. Mada realno ne treba puno očekivati od lokalne samouprave kada su u pitanju investicije. Ako gledate koje su nadležnosti lokalne samouprave nema mnogo mogućnosti po zakonima lokalna samouprava da da neki doprinos. Slažem se sa vama da su ta putovanja i možda nepotrebna bila jer ako vidite. Ima jedna slučaj za boravak našeg Gradonačelnika u Parizu. To mi je bilo jedno od prvih putovanja i on je bio u Parizu na konferenciji o rodnoj ravnopravnosti. A u to vreme u gradskoj skupštini je odbijen akcioni plan za rodnu ravnopravnost. Kakvi su onda efekto te konferencije o rodnoj ravnopravnosti ako ne prođe akcioni plan o rodnoj ravnopravnosti u lokalnoj skupštini.

JV: Zanimljive su bile to neke, tu kontradiktornost, kada već pominjemo Leskovačku skupštinu, situaciju da je dan oslobođenja grada pomeren 2 dana isto zbog nekog putovanja. Jel tako?

Jeste.

JV: Tako da je skupština izgleda poznata po tim nekim odlukama?

Pa opozicija kritikuje Gradonačelnika i kaže da se naša lokalna samouprava svela na turističku agenciju, o tome neka sami građani zaključe da li je to istina ili ne. U suštini običan građanin on nema puno kontakata sa lokalnom samupravom. Njemu su potrebne te komunalne usluge, kao što je voda, odnošenje smeća, kvalitetniji putevi. Ali on jednom, dvaput ili triput godišnje ima kontakt sa lokalnom samoupravom. Pravi oni sektor koji vidi kako funkcioniše lokalna administracija je poslovni sektor. Jer on na nedeljnom nivou ima potrebe za različite dozvole, kontakte, svašta nešto vezano iz lokalne administracije i po nekim informacijama koje ja imam ljudi su dosta nezadovoljni radom lokalne administracije.

JV: Nemamo još puno vremena do kraja, da se malo dotaknemo i izbornih tema. Znamo da je 2012. posle lokalnih izbora u Leskovcu vlast formirao Ds sa koalicionim partenira, međutim ubrzo posle toga je spasovdanska koalicija na čelu sa aktuelnim gradonačelnikom Cvetanovićem prekomponovala vlast. Pričali smo dosta o stanju u gradu uopšte i ekonomskoj situaciji građana ali konkretno pitanje je da li takva prekomponovanja vlasti, Leskovac je bio jedan od prvih gradova u Srbiji gde je vlast prekomponovana. Da li umanjuju značaj izbora i značaj glasanja uopšte a opet kao što vidimo posle tri godine ne donose neki značajan boljitak?

To je ključno pitanje. To takozvano usaglašavanje lokalne vlasti sa republičkom u potpunosti obesmišljava lokalne izbore. To se u Leksovcu desilo 2012. ali se desilo i 2008. kada je na vlasti bila DS na republičkom nivou, kasnije na lokalnom. To je loše iz više razloga, prvo što kada imate lokalnu vlast koja je u nemislosti centralne, onda jednostavni ministri u potpunosti ignorišu taj grad. Ne javljaju se na telefonske pozive, ne ispunjavaju ugovorne obaveze koje iz nekih raznih projekata ili zakona republika ima prema lokalnoj samoupravi i stanje je neodrživo. Vi nemate šta drugo nego da promenite lokalnu koaliciju i da usaglasite sa republičkom. Mislim da se na taj način krši i puno zakona Republike Srbije jer vi nemate pravo kao ministar da izbegnete saradnju sa legitimnim predstavnicima građana iz neke opštine. To je na prvom mestu a na drugom mestu potpuno se obesmišljavaju ti lokalni izbori i čemu oni služe. U ovom našem slučaju gradonačelnik treba da bude lojalan samo svom šefu, da pazi da se na neki način ne zameri svom šefu a nije bitno koju podršku građana dobije jer će i ovako i onako da napravi koaliciju.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala i vama na pozivu.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta moje ime je Aleksandar Stankov i hvala vam što postojite.