Jelena Trifunović

Gost: Jelena Trifunović, predsednica opštine Svrljig

Razgovor vodio: Jelena Canić

JV: Dok se na nivou republike vlasti menjaju, već više od 10 godina u Svrljigu na vlasti opstaje jedna stranka. Kako im to uspeva je jedno od pitanja koja danas postavljamo predsednici Izvršnog odbora USS-a i ujedno predsednici opštine Svrljig Jeleni Trifunović. Jelena, pre svega dobro došli.

Hvala na pozivu i hvala što ste imali stpljenja da sačekate moje gostovanje.

JV: Od 2004. odbornici USS-a čine nosioce opštinske većine, odnosno vlasti. Sada imate i apsolutnu vlast. Kako vam to uspeva i kako očekujete, kako planirate da zadobijete opewt poverenje građana?

Kao što znate predsednik USS-a gospodin Milija Miletić, koji je sada narodni poslanik u republičkom parlamentu a pre toga je vršio odgovornost predsednika opštine i zamenika predsednika opštine. Ono što mi stalno kažemo možete prevariti građane možda jedanput ali ne možete 3 izborna ciklusa zaredom. Mi u kampanju i u izbore ne krećemo mesec ili 2 pre raspisivanja. Kod nas je kampanja od završetka jednih pa imamo 4 godine do narednih. Trudili smo se da u ovom periodu, to je skoro 12 godina, slušamo naše građane šta njima treba, šta su prioriteti. Onda smo vremenom, naravno nasledili smo 2004. godine i velike probleme, pa smo pokušavali deo problema i da rešimo i da izađemo u susret drugim zahtevima.

JV: Da li verujete da ste ispunili sve ono što ste obećali građanima? Šta vam oni kažu?

Ja sam po prirodi nepoverljiva i po prirodi uvek kažem može više i nisam zadovoljna. Sada kada sumiramo rezultate, pošto, pred lokalne i parlamentarne izbore, nekako je to i normalno, da stavljamo na papir šta smo sve uradili. Dosta toga je urađeno, mogu i da vam nabrojim veće stvari šta je od toga. Mogu da kažem i ono za čime mi je ostala žal i zašto nismo završili to do sada. Konkretno, kada se vezujemo samo za prošlu godinu, koja je bila, za razliku od 2014. kada smo veći deo bili u vanrednoj situaciji od poplava i posle od ledoloma. Mi smo u 2015. morali i tu 2014. i planirane projekte iz 2015. da realizujemo. Pre svega, ono što je najvažnije za Svrljižane, puštanje u rad bazena, rekreativnog bazena a ove godine je završen i u junu će početi da radi i poluolimpijski bazen. Stavili smo i krov na višenamensku sportsku halu.

JV: Šta se dešava sa tom halom? Toliko dugo se čekalo, 20 godina.

Hala je početa pre 20 godina, samodoprinosima građana, na tromeđi izmešu osnovne, srednje i predškolske ustanove. Bilo nam je jako žao jer nismo imali sredstava, radili smo sve druge prioritete. Pričačemo i o tome, radili smo na rešavanju vodosnabdevanja koje je jako bilo problematično.

JV: Zašto se toliko dugo čekalo sa halom?

Kažem vam ipak su to bili prioriteti. Kod nas je prioritet bio, kada smo nasledili i odgovornost i vlast u Svrljigu, ugašene su u procesu privatizacije veliki broj firmi, ljudi su ostali bez posla. Naša politika je bila da pomažemo i dolazak novih investitora ali i pomoć i razvoj poljoprivrede. Pa smo od 2004. počeli sa postepeniom povećanjem izdvajanja subvencija iz lokalnog budžeta poljoprivrednim proizvođačima i sada smo došli do procenta od 10% iz lokalnog budžeta izdvajamo za subvencije u poljoprivredi kako bi smanjili opadanje stočnog fonda.

JV: Kako napreduje to?

Opština Svrljig je pretežno stočarska i poljoprivredni kraj. 95% stanovništa živi i bavi se poljoprivredom. Uspeli smo da prema popisima poljoprivrede i sada po podacima nemamo opadaje stočnog fonda nego je na pozitivnoj 0. Bio je trend opadanja a sa ovim subvencijama smo stagnirali to opadanje stočnog fonda. Velikim subvencijama i velikim brojem mogućnosti davanja subvencija naši poljoprivredni proizvođači su osavremenili svoju mehanizaciju i povećavali su i svoje posede i mogli su da se pojavljuju kao konkurentni na tržištu. Naravno, treba još dosta toga da se uradi. Jedna od većih investicija u oblasti poljoprivrede bila je komasacija. 370ha zajedno u partnerskom odnosu sa Nemačkom nevladinom organizacijom GIZ i Ministarstvom poljoprivrede. To je bilo 7 pilot projekata u Srbiji, opština Svrljig je u decembru završila i proglašena je najuspešnijom opštinom.

JV: Vi ste i samo ime stranke kaže da se bavite i da ste posvećeni poljoprivrednicima. Koliko seljaci u okolini Svrljiga osećaju to što radite za njih? Šta vam oni kažu? Da li su zadovoljni?

Jesu, divno je biti na čelu opštine Svrljig zato što su ljudi divni. Imaju strpljenja, imaju razumevanja za naše probleme. Kao što mi imamo za njihove. Nešto može trenutno, nešto treba da se sačeka. Osim direktnih ulaganja u poljoprivredu mi smo pokušali da relativizujemo sela ulaganjem u infrastrukturne objekte u selima i putnu infrastrukturu. Postoji jedinstvena akcija dinar na četiri, ove godine, ranije je to bilo dinar na dva, dinar na tri. Prošle godine je bilo dinar na četiri, očekujemo ove godine dinar na pet. Da na svaki dinar koji sakupi mesna zajednica opština daje 5. Od tih sredstava radimo ono što je tekući problem u mesnoj zajednici. Uz pomoć te akcije asfaltirali smo skoro sve sokake u selima, uradili pristupne puteve, vodovode, rekonstruisali domove kulture, zgrade mesnih zajednica, čak i zgrade ambulanti, gde su one bile u lošem stanju. Obnovili smo ili uradili niskonaponsku mrežu, gde je to bilo potrebno. Obnovili česme, spomenike, sve ono što nam se javilo u zahtevu od mesne zajednice. Bez intervencija lokalnih vlasti, jer smo to prepustili mesnim zajednicama da one same nama kažu svoj problem, uradili smo njihov deo posla. Prošle godine je postojala mogućnost, zakonska, pa je svaka mesna zajednica dobila 400.000 dinara da mimo ove akcije uradi infrastrukturna ulaganja u još nešto. Međutim, zakon je promenjen sa programskim budžetiranjem to nismo mogli da. To je u stvari bilo 2013. već 2014. nismo mogli takvu akciju ali smo sakupili njihove želje pa smo sproveli jedinstvenu javnu nabavku i odradili ono što je bilo urgentno, pored ove akcije dinar na četiri.

JV: Imali ste, bar ste tako govorili, za svoje odbornike ljude koji su dobri domaćini. Da li ćete se time rukovoditi i na sledećim izborima?

Naravno. Broj odbornika nam je svake godine sve veći i veći ali su ljudi ostali isti. Što znači da i po glasačkim mestima kada vidimo, kada stignu rezultati, da su ljudi dali poverenje stranci ali i čoveku koji je zastupljen i koji je iz njihovog kraja. Jako je bitno, kao što sam vam rekla, kao što smo autonomije dali mesnim zajednicama, tamo i naše odbornike i kandidate biramo. Ljudi koji žele da rade, koji se trude, jako mi je drago kada kao predsednik opštine dođe odbornik iz jendog sela ili nekog dela grada i svojski se trudi i zalaže da se reši njegov ili komunalni problem ili infrastrukturni. Čak i pojedinačni problem nekog građanina. To mi je jako drago jer i građani nisu svoj glas dali uzalud. Nekada je nekom građaninu neprijatno ili nema takav odnos da dođe i sam da potraži ali je tu njegov predstavnik u parlamentu.

JV: Iako imate apsolutnu većinu u skupštini u koaliciji ste sa SNS-om. Kako procenjujete sada, da li vam je to donelo dobro ili nešto loše? Kakva je reakcija vaših glasača? Onih koji vas podržavaju. Da li planirate ponovo sa SNS-om u koaliciju na izborima?

Odluku o tome ćemo doneti na stranačkim organima, koji ć uskoro biti održani. Što se tiče koalicije sa SNS-om oni su ušli 2014. Što se tiče reakcije građana videćemo sada na ovim izborima. Inače je jako bitno što je gospodin Milija na listi za parlament izglasan kao poslanik sa liste SNS-a. Kao takav u parlamentu je dosta uvažavan i dobili smo dosta konkretnih pomoći od nadležnih resornih ministarstava. U nekoliko navrata smo dobili pomoć za pokrivanje elementarne štete, nadoknada štete našim poljoprivrednicima, koji su pretrpeli štetu. Od svetske organizacije za poljoprivredu i hranu smo dobili pomoć.

JV: Da li verujete da toga ne bi bilo da nije te saradnje sa SNS-om?

Ono što ja znam je da mi prvenstveno gledamo našeg narodnog poslanika i ja kao predstavnik i predsednik opštine se obraćam njemu za zahtevom a onda on to realizuje. Pretpostavljam da ova vlada izlazi u susret jer pratim statistiku ko dobija sredstva i gde se ulaže u putnu infrastrukturu, šarenoliki je broj opština. Nije samo gde su na vlasti jedne opcije, nego mi se nekako čini da pomoć pružaju tamo gde je to najpotrebnije.

JV: Ono što je neobično u vašoj opštini jeste da imate direktore nekih javnih preduzeća koji nisu iz vladajuće koalicije. Odkud takva odluka? Da li imate možda neprijatne reakcije članova vaše stranke koji možda time smatraju da se zauzima njihovo direktorsko mesto?

Što se tiče direktorskih mesta apsolutno stojim i jedna sam od onih koja je podržala takvu politiku, koju je tadašnji predsednik Milija Miletić vodio, da direktore treba birati po stručnosti. Nikako po partijskoj pripadnosti. Imamo ljude, članove stranke, koji su jako dobri domaćini, dobri ljudi ali ukoliko ne poseduju kvalifikaciju za mesto direktora onda i oni sami ljudi su toga svesni i ne traže. Ono što je kod nas, konkretno, samo je jedan direktor iz redova USS, ostali su, kao što ste primetili, iz drugih stranaka. Jako dobru saradnju imamo sa tim direktorima.

JV: Da li nemate problema sa njima? Nema saplitanja ili nečeg što je karakteristično u politici?

Nema problema. Zaot što se svi mi, recimo, ukoliko imamo direktora Doma zdravlja, direktora Predškolske ustanove, Centra za socijalni rad, osnovne i srednje škole, Centra za turizam kulturu i sport mi svi radimo na zajedničkim problemima naših građana. Jako bi bilo ružno sa moje strane, zato što je direktor iz neke druge opcije, uskratim sredstva Predškolskoj ustanovi za decu. Najviše, ono kada sam gledala konkretno, direktor Predškolske ustanove je iz DS-a, najviše ulaganja samo imali upravo u Predškolsku ustanovu Poletarac. Obnovili smo krov, obnovili smo nameštaj, koji je od osnivanja tu, uradili smo, mislim da je jedina predškolska ustanova koja ima dvorište i terasu sa gumenim oblogama da se deca ne bi povredila. Dobili su novo vozilo. U školu smo dosta toga uložili.

JV: Kada smo kod ulaganja da se vratimo i na čuvenu halu. Kako napreduju radovi i kada očekujete da sve bude završeno?

Kao što sam rekla, zato što smo stalno imali prioritete koji su bili od vitalnog značaja za našu opštinu. Smanjenje nezapošljenosti, evo recimo, mogu i time da se pohvalim da smo krajem prošle godine dobili od Nacionalne službe za zapošljavanje priznanje kao lokalna samouprava koja je najviše uložila u zapošljavanje u oblasti lokalnih samouprava. Rešavali smo komunalne probleme, infrastrukture, probleme vodosnabdevanja. Nekako je ta sportska hala, kao i sam sport i kultura, uvek na marginama i drugi značaj. Ove godine, od prošle godine, već od 2014. postoji projekat i izdvojena su sredstva za ulaganje. I to finansiramo pokrivanje sportske hale i zatvaranje sredstvima iz budžeta opštine Svrljig. Krov je stavljen, očekujemo, malo se zakasnilo sa radovima ali očekujemo prvo lepo vreme da sportska hala bude zatvorena. Ono što nas očekuje i sa čime smo konkurisali sa 3 projekata prekogranične saradnje jesu projekat unutrašnjeg uređenja sportske hale, parterno uređenje, kao i izgradnja muzeja.

JV: Upravo sam to htela da vas pitam. Što se tiče muzeja Svrljig ima šta da ponudi ali na žalost nema muzej da to i pokaže. Da li očekujete da taj projekat prođe?

Svrljig ima arheološko nalazište kraj sela Niševac, Timakum Majus, koje je jako dobro. U krugovima je jako poznato i dosta cenjeno. Dolaze nam stručnjaci iz cele Evrope, posebno ljudi iz Francuske, koj irade na tom lokalitetu. Mi kao lokalna samouprava trudimo se da otkupimo to zemljište kako bi mogli da ga lepo konzerviramo i čuvamo. Drugi problem  se pojavljuje i sa predmetima koji su pronađeni a ne nalaze se kod nas na čuvanju. Sigurno ćemo i ako ne prođemo na konkursu za prekograničnu saradnju, da ćemo iz naših sredstava, u naredne 4 godine, uspeti da izgradimo zgradu muzeja. Koji će se nalaziti pri Centru za turizam, kulturu i sport.

JV: Vodosnabdevanje i samo ste pomenuli, jeste problem Svrljižana. Evo i nedavno voda nije bila za piće u Svrljigu. Šta se radi na tome da se unapredi vodosnabdevanje? Fabrika vode, da li je to izvesno?

Što se tiče vodosnabdevanja, ono je bilo veliki problem u proteklim godinama. U poslednje 4, 5 godine taj problem je, to lično znam zato što živim u naselju koje retko kada da je imalo vodu. Ulagali smo dosta na rekonstrukciju vodovodne mreže. To nam je stavljeno u prioritet poslednjih 8 godina. Od nadležnih i stručnih ljudi dobili smo informaciju, kroz elaborat, projekat, da ukoliko uradimo rekonstrukciju vodovodne mreže, gubici vode će biti manji. Uradili smo 70% rekonstrukcije vodovodne mreže. U proteklom periodu, kada je postojala zakonska mogućnost, davali smo subvencije ljudima za kopanje bunara i to je dovelo do toga da poslednje 4 godine Svrljig nije imao restrikcije vode. Ono što se sada pojavljuje kao drugi prioritet je upravo ta zamućenost, koju ste spomenuli. Raid se o tome da nakon velikih poplava ili topljenja snega voda se zamuti. Ono što je sada u planu i što nam je sada prioritet jeste stavljanje filtera za prečišćavanje na samim izvorištima. Sa nadležnim službama smo se dogovorili da počenemo ove godine, to će moći da proprati sama lokalna samouprava i mislim da već od ove godine nećemo imati problema sa tim zamućenjem. Opština Svrljige je jedna od, jedina opština u Nišavskom regionu, koja ima kompletnu projektnu dokumentaciju sa izdatom i lokacijskom dozvolom za izradu prečišćavača otpadnih voda. Tako da je investicija jako velika, 370 miliona dinara. Sa tim projektima konkurišemo kod fondova EU, pokušaćemo nešto i fazno ukoliko možemo odradimo ali je najbitniji sam projekat koji smo spremili i ta lokacijska dozvola.

JV: Još jedna problem sa kojim se Svrljig suočava jeste činjenica, prema statistici, da su Svrljižani drugi po starosti u Srbiji. Da je prosto staračka opština. Vi imate razne jednokratne pomoći, dajete pomoć bračnim parovima, deci koja se rađaju. Koliko to uspeva? Šta je ono što vi vidite kroz ove godine koje su prošle? Da li uspevate da vratite mlade na selo ili makar da ih navedete da ostanu?

Ono što je jako dobro je recimo od 2011. opština Svrljig daje novčane naknade i pomoć za svaki sklopljen brak koji ostane u Svrljigu 100.000 dinara, na selu 150.000 dinara. Svako rođeno dete dobija 30.000 dinara jendokratno, 7.500 hiljada dinara u toku prve godine života, odnosno, ukoliko je majka nezapošljena 5.000 ukoliko živi u gradu i 7.500 ukoliko živi na selu. Iako ova mera u početku delovala i bila osporavana od strane pojedinih opozicionih odbornika, jer su svi mislili da je to jednokratno, dok ne prođe 2012. i izbori. Mi smo tu meru sačuvali i sprovodimo je i dan danas, realizujemo tu odluku. Rezultat toga je bio da ove godine, po prvi put, naša predškolska ustanova je bila mala i morali smo da uzmemo u zakup adekvatne prostorije kako bi se primila sva deca koja žele da pođu u vrtić i predškolsko. Došlo je, od 2007. gde je bilo samo 54 rođene bebe, sada smo došli do toga da imamo između 80 i 100 beba rođenih u toku godine.

JV: Kako je iskustvo? Da li neko, da li postoji neko verovanje da možda ljudi pre odlučuju na brak zbog tih mera.

Apsolutno sam protiv toga da verujem, kao apsolutni romantik, da se neko odlučuje na brak, tako jedan važan korak zbog para. Postoji mera ako dođe do razvoda, naš Centar za socijalni rad interveniše, sredstva budu vraćena. Ova sva prava se ostvaruju na osnovu podnetog zahteva, postoje ljudi koji su sklopili brakove a nisu podneli zahtev, postoje oni koji su ostvarili to pravo i vratili sredstva, ukoliko nisu ispunili određene uslove iz naše odluke. Kažu da ta početna sredstva njima dosta znače, za početak, naročito ukoliko se radi o mladom bračnom paru koji je bez posla.

JV: I za kraj. Svrljig ima ono što, po čemu je poznat, belmuž i svrljiško jagnje i sir. Koliko opština čini na tome da se to brendira, osim same Belmužijade i da se geografski zaštite ovi specijaliteti?

Mislim da je u proceduru što se tiče, jedna privatna mlekjara je zaštitila belmuž. To je u skladu sa propisima i zakonima, kako može. Mi smo kroz Belmužijadu, koja je prošle godine bila 10. jubilarna. Mislim da smo stvorili jedan brend i turistički potencijal. Jer naša neka matematika je ako je prošle godine Belmužijadu posetilo 80.000 ljudi, svako neka je ostavio 1.000 dinara u Svrljigu. To je ponovo ostalo našem poljoprivrednom proizvođaču, našem ugostitelju, frizeru, taksisti. Bilo kome ko se bavio nekom uslugom ili nekom delatnošću u Svrljigu. Radimo i na sklapanju, zadruga Svrljižanka radi na sklapanju i dovođenju stranih investitora koji žele da ulažu u otkup i odgoj ovaca. Imamo i naše individualne proizvođače, kažem opet, sa ovim subvencijama koje dajemo u poljoprivredi činimo ih konkurentnim na tržištu. Posebno zato što je svrljiško jagnje jedinstveno.

JV: Hvala vam puno na svim odgovorima i gostovanju, ovo je bila emisija 15 minuta, moje ime je Jelena Canić