Jurica Stanković

Gost: Jurica Stanković, poznati niški sportista

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

JV: Na tradicionalnim medijima televiziji i radiju i sa druge strane na društvenim mrežama često se mogu naći potpuno različite infomracije o katrastrofalnim poplavama u Mačvi i Zapadnoj Srbiji. Razgovaramo sa Juricom Stankovićem poznatim niškim sportistom koji je učestvovao u akciji spašavanja da probamo iz prve ruke da dobijemo informaciju šta se tamo dešava. Jurice kada smo se u nedelju prepodne čuli zvučali ste veoma uznemireno. Zbog čega?

Mi smo se odavde iz Niša, nakon svih onih snimaka koje smo videli, videli smo da je bolje da skočimo u pomoć tim ljudima nego da sedimo skrštenih ruku po nekim kafićima u Nišu i mislim da je mnogo više ljudi to trebalo da uradi. Ali eto ja sam se sa svojim društvom, drugovima organizovao i čamac i kombi i prevoz i hranu i odeću i garderobu. Sve ono neophodno što je trebalo ljudima da se ponese. U svojoj sopstvenoj režiji smo krenuli u 1h noću iz Niša, stigli smo tamo oko 15.30 izjutra. Već su tamo pripadnici Žandarmerije, vojske, policija bili na izmaku snage tog dana, tako da je bilo mirno. Krenuli mso u akciju spašavanja nakon mog kontakta sa Gorskom službom spašavanja i dali su mi neke odrednice u kojim pravcima da se krećemo iako niko od nas ne poznaje Obrenovac, nikad nismo ni bili tamo. Situacija na terenu uopšte nije ni malo sjajna. Ljudi mogu da vide putem sredstva informisanja kako to izgleda ali realno je mnogo gore nego što možemo da vidimo na televiziji. SItuacija je stvarno katastrofalna, kataklizma koja se desila Srbiji, ne samo Obrenovcu i u drugim mestima. Puno ljudi ima koji su i dalje ne evakuisani, puno ljudi kojima je potrebna pomoć i zato ja od kada sam se vratio gostovaću na svim medijima i apelujem da se što više ljudi uključi u pomoć ovim ljudima.

JV: Jurice, kažete da ste otišli do Obrenovca kombijem.

Da.

JV: Na društvenim mrežama se pojavljuju informacije da nije uopšte moguće prići kolima, odnosno da se građanim ne dozvoljava prilaz.

Moguće da u nekim poslepodnevnim časovima nije moguće. Mi smo došli takoreći do vode, niko nas nije zaustavio. Do samog kriznog štaba, do hotela Obrenovac, odakle su i sve akcije spašavanja i kretale. Mi smo tu došli bez ikakvog problema, čak ujutru, u tim satimo, dok još nije svitalo mi smo gledali kome da se obratimo za neke informacije u kom pravcu mi da se krećemo. Jer mi smo došli sa čamcem koji nema motor, već je to rafting čamac koji može da primi 6 osoba i na taj način mi smo morali mnogo više da veslamo da bi smo došli do određenih delova grada. Nakon te kordinacije sa GSSom.

JV: Zašto sa GSSom a ne sa policijom?

Zato što je GSS mnogo bila efektivnija. Imali su pripremljene mape, znali su informacije, odakle je najviše ljudi evakuisano, da nas šalju u prave delove grada. Imaju čak i neku vezu sa ljudima koji su i dalje u zgradama i kućama gde je najhitnija pomoć. Recimo da treba da se izvadi neka trudnica koja je tri dana bez vode, bez hrane. Ima strašnih stvari na koje smo morali da reagujemo odmah pri dolasku. Voda koja je izuzetno hladna, uginule životinje koje plutaju po vodi, kanalizacija koja se pomešala. To je već treći dan od kada je voda stigla u Obrenovac. Oseća se već i smrad, već kreće određen deo neke zaraze. Mi smo se potrudili da što više ljudi izvučemo, sa tim našim malim čamcem. 38 osoba smo spasili, što starijih osoba, što žene, što decu. Ali obzirom da nismo imali adekvatnu opremu jer mi smo se za dva sata organizovali iz Niša. Momci svi sportisti, jedan drug je došao čak iz Čikaga Saša Jakovljević, koji je odmah priskočio u pomoć. DOšao čovek na godišnji odmor ali eto iskoristio ga da spasi ljude u Obrenovcu. Boki Jocić, došao iz Toronta, naš poznati muzičar isto je skočio da pomaže čovek. Nismo ni jednog trenutka razmišljalju i krenuli smo tamo. Situacija koja nas je zatekla stvarno je jeziva.

JV: Dobor ali šta je tamo? GSS vam je davao informacije gde da tražite ljude. Šta ste vi tamo zatekli? Koliko je opšte voda? Da li ima nekog po tim kućama, zgradama? Obrenovac nije mala opština. Da li su se evakuisali svi? 

Kada smo krenuli da veslamo krez.

JV: Ko je bio pored vas? Jel bilo tu još čamaca?

Krenuli smo da veslamo kroz ulicu Kralja Milana u 5h ujutru apsolutno nije bilo nikoga. Mi smo jedini kao na pustom ostrvu u onolikom gradu. To je jedna mrtva tišina, sunce je polako već počelo da izlazi u neko vreme. I samo se čuju neka zapomaganja od ljudi nas vide ali mi ne možemo da ih registrujemo. I kako smo polako prilazili vidimo da u svakoj zgradi, a voda je bila čak do 1. sprata zgrade, na nekim mestima a na nekim i niže. Ali prosečna dubina je bila takva da može da se vesla i da može da se stane dole na podlogu. Tako da ta cela situacija u kojoj smo se svi našli i kako smo krenuli ljude da izvlačimo, mogu da kažem da u svakoj zgradi sigurno ima 20 stanovnika u jednom ulazu neevakuisanih. To odgovorno tvrdim. Jer Obrenovac ima 60.000 stanovnika a evakuisano je bilo do tog dana 25.000 ljudi.

JV: Šta ti ljudi traže u tim zgradama? Jel oni nisu stigli na vreme da se evakuišu, odbili su.

Kako su nam rekli, njima je voda za pola sata stigla u grad u visini od 4m. Oni uošte nisu stigli da reaguju, čaj je to bilo noću. Jednostavno ljudi su ostali zarobljeni, mnogi u kolima, mnogi su uspeli da se spasu na gornje spratove. Ali Obrenovac ima puno prizemnih kuća i vidimo na snimcima da je voda do krovova. Da se nadamo da u tim kućama u kojima je potpuna poplavljenost, da u tim kućama nije ostalo nekih ljudi. Imali smo prilike da vidimo da ljudi kroz crepove krova da izlaze i da ih stavljamo kod nas u čamac.

JV: Šta je tim ljudima potrebno?

TIm ljudima najviše je potrebna voda u ovom trenutku. Oni su kolko toliko za ta tri dana, taj frižider koji su imali kući pa je to počelo da se otapa, čak smo videli neku ekipu koja je pravila roštilj na vrhu zgrade. Za divno čudo bilo je ljudi koji su odbijali da se spasu.Jednostavno neče da napuste svoje domove, bilo je takvih mnogo. Mi koji smo došli čak iz Niša da ih izvadimo na sigurno prosto je bilo neverovato da u takvim momentima. Međutim ljudi su potpuno ležerni, čuvaju svoj imetak, imovinu, plaše se da neko ne dođe u njihov stan. To su neke stvari koje se dešavaju na terenu. Ali ono što je mene začudilo da mi nismo videli ni jedan drugi čamac, sa jednom takvom sličnom ekipom kao što smo mi, dobrovoljaca, volontera, spasioca. Da su neki momci iz Beograda, koji su sa nama bili tu da veslaju, pa da uđu u neku drugu kuću, da neke druge ljude spašavaju. Od onolikog Beograda, onoliko čamaca kod hotela Jugoslavija, mi od 4h ujutru do 9h ujutru nismo videli neki drugi čamac koji prilazi da ljude vadi. Eto to je ono što je meni bilo najviše krivo. Jednostavno nisam mogao da shvatom da komšije koje su tu kod njih na 20km nisu našli za shodno, verovatno je bilo ljudi koji su išli. Ali na ovoj lokaciji gde smo mi bili to se vidi na našim slikama, apsolutno mrtva tišina i nema nikakvog pomeranja. Samo smo mogli da vidimo po neki pas na nekom krovu ili neka mačka na nekom drvetu. To što je stiglo da se spase. Mnogi konji su se spaslili, verovatno neka ergela ima u Obrenovcu, pa su zbog snage i veličine uspeli da otplivaju i da dođu do nekog mesta gde već mogu da se sklone.

JV: Kažeš da nema čamaca drugih ekipa volontera. Šta je sa ekipama za vanredne situacije, sa spasiocima?

Toliko je velika površina, da je bilo potrebno hiljade čamaca da bi se ti ljudi spasili. Uđete u deo grada gde je apsolutna pustoš i gde nema ničega. Jednostavno mi sa ovim malim čamcem iz Niša, proto nam je bilo čudno da tu nema aktivnosti. Zato sam ja odmah apelovao i groz GSS sam pričao da je mnogo bolje u tim mometima u nedelju ujutru da se koristi čamac za rafting. Iz prostog razloje, jer veliki čamci koji su bili već od petka, subote, koji su koristili motor, oni su već tada mogli da idu jer je bila velika voda i svuda u Obrenovcu je moglo da se vozi motorom. Ali kasnije kada se nivo vode spustio jedan metar onda je upotreba takvih čamaca sa dubokim gazom bila itakako teška. Dolazili su do nekim mesta gde su ljudi te čamce morali da nose preko ulice koja je već izvirila iz vode i da uđu u neku dubinu i to je oteavalo spašavanje ljudi. Kada stavite deset ljudi u tako veliki čamac šta ćete sa njima kada treba da pređete sa jednog dela na drugi. To su uglavnom starije osobe, dosta ljudi je bilo nepokretno. Recimo taj centar za starije osobe bilo je 300 ljudi koji su morali da se evakuišu. Moram da pohvalim našu ekipu koja je bila isto na terenu. Južna morava 2, ribočuvarska služba 3 čamca, 600 ljudi su spasili. Žandarmerija niška je bila tamo, Vatrogasna služba je bila tamo. Mi smo bili limitirani samim tim što smo ušli bez opreme u vodu. I ta hladnoća vode je mogla da se izdrži u bilo kakvim uslovima 4 do 5h. Nismo mogli više. Došli smo posle i sa svim tim ljudima nakon evakuacije da promenimo garderobu, da se obučemo u suvo i toplo. Nakon toga vidimo Slovenačke ekipe, stižu Mađari, Bugari na to mesto i već se voda polako povlači. Mi smo rešili da krenemo nazad za Niš a usput ako ima potrebe za Paraćin, Jagodinu, Svilajnac, da tamo negde pomognemo.

JV: Priča se u medijima da ima dosta stradalih. Tačnije govori se o ogromnom broju nestalih. Šta kažu građani sa kojim ste razgovarali i koje ste evakuisali?

Sigurno da ima dosta žrtava. Tačan broj u ovom trenutku niko ne može da vam kaže. Još je visoka voda iz šrostog razloga, jer je visok nivo Save. Taj nivo Save drži nivo vode u Obrenovcu. To je taj sistem spojenih sudova. Jednostavno dok Sava ne izgubi vodu, dok ne otekne, onda će voda da se slije iz Obrenovca i onda će biti bolja situacija. Međutim, velika je ovo katastrofa koja je zadesila naš narod.

JV: Kako je bila komunikacija? Mobilnim telefonima, radio stanicama?

064 mreža nije imala siugnal, zato što je bila potopljena bazna stanica u Obrenovcu. 065 je radila i problem je bio sa dopunom baterija. Nemate mesto gde možete da dopunite telefon. Mi smo poneli po tri teleona. Onu vodu koju smo poneli iz Niša smo stavili u naš čamac i dodavali smo ljudima gde god smo prilazili. Čak je bila i jedna srećna situacija dok smo veslali izvirio je jedan paket Lav piva, ohlađen, stavili smo ga u čamac. Kada smo stigli do jedne zgrade ljudi su se itekako obradovali kada smo im doneli paket piva. Moj utisak je da sam impresioniran onim što su tamo ljudi na terenu uradili i koliko su se trudili. Uključile su se sve službe i đubretari iz Obrenovca su svojim kamionima da vade ljude i da prevoze. Sve je na terenu bilo raspoloživo ali po mojoj ličnoj proceni, obzirom da se ja bavim tim organizacijskim poslom, pogotovo u nekim surovim uslovima, kao što su ski centri, planina, hladnoća, mislim da je moglo mnogo bolje da se organizuju. Da ako bude haos u vodi, da ne bude haos i van vode.

JV: Hvala vam što ste bili naš gost. Ovo je bila emisija 15 minuta, moje ime je Predrag Blagojević.