Majkl Devenport

Gost: Majkl Devenport, Šef Delegacije EU u Srbiji

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

JV: Srbija je napravila veliki napredak u pristupanju Evropskoj uniji, bar gledano na papiru. Koliko smo blizu Evropskoj uniji razgovaramo sa ambasadorom Majklom Devenportom. Gospodine Devenport dosta dugo ste u Srbiji, pretpostavljam da ste bar probali rakiju, jedan od domaćih brendova, građani se ove boje da kada budemo pristupili Evropskoj uniji nećemo smeti da pečemo rakiju. Ima li istine u tome?

Hvala na pitanju. Vi ste prvi novinar u Srbiji koji mi je postavio ovo bitno pitanje i dobra je prilika da odgovorim na vaše pitanje. Srbija nije nikakav izuzetak mislim da svaka zemlja im svoja pića, svoja ekvivalnetna pića u Mađarskoj, u Rumuniji imaju svoja pića. Da li je to šljivoviva ili palinka. Nije Srbija jedina zemlja kojua ima svoja piće. Stvar je dosta jednostavna, svako ima naravno pravo da peče šta god želi da peče za lične potrebe. U svakoj zemlji članici Evropske unije jeste tako. Nisu prestali da peku paliku u Mađarkoj posle pristupanja Evropskoj uniji. Za pića koje se proizode za široku prodaju i široku potrošnju naravno da važe pravila koja štite kvalitet proizvoda i to je samo u slučaju prodaje. I to u korist potrošača da zanju šta piju. Ali za obične građanine koji peče za svoje lične potrebe nije to problem.

JV: Kako stoje stvari sa uzgojem prasića? To je deo tradicije kao i svinjokolj.

Mislim da je priča slična kao u vezi sa rakijom. I u tome Srbija nije izuzetak. Naravno da druge zemlje u ovom regionu imaju slične običaje čak i u drugim delovima Evrope, npr Španiji, Portugaliji imaju slične običaje. Mislim da je poznata kod vas kao svinjokolj, nije u tome Srbija nikakav izuzetak. Ljudi koji uzgajaju svinje za ličnu upotrebu, meso koje sami prave, za lične potrebe, za potrebe svog domaćinstva. Nije to nikakav problem. Međutim ako je o reč o prodaji tih proizvoda naravno da je u interesu tih potrošača da postoje pravila zaštite kvaliteta proiuzvoda. I to je razlika.

JV: Dakle nema razloga za strah da neće moći da se peče rakija?

Mislim da nema. U Mađarskoj i Austriji što se tiče njihovih proizvoda mislim da nema razloga za strah ni u Srbiji.

JV: Govorili smo o predrasudama koji građani Srbije imaju pri pristupanju Evropskoj uniji. Postoje li predrasude u Evropskoj uniji što se tiču Srbije?

Mislim da postojoji verovatno ograničeno znanje u većini zemalja Evropske unije. Ljudi malo znaju o Srbiji, malo znaju o vašj tradiciji, još manje znaju o tome kako izgleda Srbija danas. ALi mislim da se to menja, na bolje. Zbog većeg broja kontakata između Srba i građana drugih zemalja. Naravno zbog toga što građani Srbije mogu slobodno da putuju po Evropi. Više ima tih prijateljskih kontakata između Srba i građana drugih zemalja Evrope. Naročito što se tiče mlađih generacija. Čini mi se da je to. Veći broj stranaca dolazi sada u Srbiju na festivale, npr Exit i vraćaju se u Srbiju.

JV: U pitanju je jedna vrlo aktuelna tema pogotovu ovde na jugu Srbije. U pitanju su i pretnje medijima, odnosno postoje pritisci na medije i u svojim izveštajima brojne međunarodne institucije organizacije upozoravaju na ogromnu zavisnost lokalnih medija od javnih budžeta. Odnostno od novca koji daju gradonačenici, predsednici opština, direktori javnih preduzeća i to da to utiče na njihovu uređivačku politiku. A time i na informisanje građana. Kako delegacija Evropske unije gleda na taj problem.

Mi smo shvatili pre 4 godine da bi trebalo da uvoji u Srbiji nova medijska strategija i Delegacija Evropske unije je radila u tom pravcu. OEBS na primer, mnogo je bilo organizacija koje su shvatile ozbiljnost problema oko medijske scene u Srbiji i jedan od veoma bitnih aspekata je finansiranje medija i medijskih kuća. Zbog toga sam veoma zadovoljan time što je Vlada republike Srbije usvojila novu medijsku strategiju. Došlo je do celog niza javnih rasprava na ovu temu, uključujući i ovde u Nišu. I rezultat svih tih rasprava je jedan set tri zakona o javnom informisanju, o elekrtonskim medijima i o javnim servisima. Mi kao Evropska komisija smo dobili prva dva zakona na razmatranje, čekamo sada treći. Ubeđen sam u to da će to biti jedan od najvećih prioriteta za novu Vladu. Naravno da će to biti što se tiče finansiranja. Mislim da se to tiče ne samo finansiranje na nacionalnom nivou već i na lokalnom nivou.

JV: Na lokalnom nivou, kada ste pomenuli problem informisanja jedan od najvećih problema, jedan od kamena spoticanja je formiranje takozvanih regionalnih javnih servisa. Trenutno postoje lokalni mediji koji su u vlasništvu gradova ili opština. A sada se govori o formiranju regionalnih javnih servisa koji bi bili u državnom vlasništvu ali u malo izmenjenoj formi. Kakav je tu stav delegacije?

Bilo je reči o formiranju takozvanih regionalnih servisa tokom rasprava. Naravno da je to veliki izazov ako želite da imate, ne samo jedan javni servis već i javne servise na regionalnom nivou morate naći neki održiv način za finansiranje. Nisam siguran kakvo će biti rešenje prema ovim novim zakonima. Nismo dobili nacrt tog zakona ali će ključna stvar biti održivost. U svakom slučaju ako je reč o javnom finansiranju javnih servisa, javnih medija ključna će biti transparentnost tog finansiranja. Trebalo bi da se nađe način da se obezbedi potreban transparentnost.

JV: Da probamo da se vratimo na jug Srbije. Često kada se ovde pomene Evtropska unija i pristupanje Srbije Evropskoj uniji građani znaju da pitaju šta mi imamo od toga. Kako vi objašnjavate građanima, eto konkretno juga Srbije? Šta jug Srbije može konkretno da očekuje od tog procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji?

Mislim da je prvo što želim da istaknem to što je cela Srbija izrazila želju da postane zemlja članica Evropske unije. Sada smo ušli u novu fazu tih odnosa. Započeli smo zvanične pregovore 21. januara i u okviru tih pregovora na početku želimo da se bavimo izazovima pravosuđa, fundamentalnih ljudskih prava, borbom protiv korupcije, borbom protiv diskriminacije. Mislim da je jasno da napredak u svim ovim oblastima se tiče svih građana Srbije, ne samo u Beogradu, Vojvodini već i u Nišu i na jugu Srbije. ;islim da je to suština. Naravno da će Evropska unija nastaviti sa programima saradnje i pomoći za Srbiju. Mi smo tomo 13 do 15 godina izdvojili više od 2,5 milijardi evra za Srbiju. Sada u ovoj novoj fazi ćemo nastaviti sa našim programima. Pre svega želimo da podržimo napore Srbije u vezi sa pregovorima i da dođe do uspeha u ovim pregovorima. Ovo će biti naš prioritet. Na jugu Srbije u okviru tih programa ja sam danas bio na sastanku u vezi sa velikim projektom EU Progres. Više od 17 miliona evra samo izdvojili za različite programe na jugu i jugozapadu Srbije. Mi smo sada izjavili da ćemo nastaviti sa sličnim programima u većem broju opština na jugu Srbije.

JV: Samo za kraj jedno kratko pitanje. Kako komentarišete vi čestu priču političara da se mnoge stvaqri rade zbog Evropske unije a ne zbog samih građana. Da li to rade da bi opravdali možda očekivanja evropskih političara ili da bi se možda dodvoravali građanima?

Želim da vam kažem da je Evropska unija najveći donator u Srbiji. Daleko najveći donator, kao što sam rekao više od 2,5 milijarde evra tokom jedne decenije i tako će biti i tokom sledećeg perioda. Mi smo posvećeni proširenju Evropske unije. Mislim da je politika Evropske unije bila dosta konsekventna u tome došlo je u decembru do zaključka da se odredi datum za otpočinjanje pregovora. Sada smo ušli u novu fazu i čini mi se da je Evropska unija veoma posvećena proširenju uključujući Srbiju kao jedna ključna zemlja u ovom regionu.

JV: Hvala vam što ste bili naš gost. Bila je ovo emisija 15 minuta moje ime je Predrag Blagojević.