Marica Božić

Gost: Marica Božić, predsednica sindikata "Nezavisnost" PU "Pčelica" Niš

Razgovor vodio: Sanja Janačković

JV: Vaspitači vrtića “Bambi” nisu primetili kada je petogodišnji dečak izašao u dvorište a u decembru prošle godine desilo se da je trogodišnjak iz vrtića “Zvončići” istrčao nekoliko stotina metara niz izuzetno promentu ulicu. Kako ovo može da se dogodi? Gošća emisije 15 minuta je predsednica sindikata Nezavisnost predškolske ustanove “Pčelica” Marica Božić, dobrodošli. Da li biste vi poverili dete na čuvanje vrtiću i vaspitačima u Pčelici kada je situacija ovakva.

Ja sam majka četvoro dece i svo četvoro su mi odrasla u vrtiću i problem na koji ukazuje sindikat “Nezavisnost” jedan duži period je broj upisane dece po vrtićima. Mi ako što vidite namamo prava na grešku na svojim radnim mestima jer smo odgovorni za dečije živote što je nenadoknadivo. Međutim, neko u ovom gradu nema sluha za predškolsku ustanovu “Pčelica” što je očigledno. Jer ako su propisani ti normativi zakonom za celu Srbiju, taj zakon je usvojen 2010. godine i takav zakon nije dugo postojao i svi smo se obradovali. Svi predškolci su se obradovali kada se desilo to da se usvoji zakon, međutim u Nišu se očigledno ne primenjuje. Primera radi, ako u jednoj grupi treba da bude upisano 12 upisane dece po normativima, Ministarstvo je najviše dozvolilo do 20% iz objektivnih razloga zbog potreba grada a mi imamo 24 ili 26 upisanih u takvoj grupi. Svako ko razmišlja ne može da shvati da neko ima oči za tako prepunu grupu. Ili mi imamo grupe sa 40 deteta. To u “Bambiju” nije se desilo u toj grupi, desilo se u popodnevnoj ali gde treba da bude 16 ima 40 upisane dece.

JV: Dok vi ukazujete na prekobrojnost dece u grupama direktor predškolske ustanove “Pčelica” Zoran Jonić kaže da se ne može govoriti o prekobrojnosti. On je naveo primer da ako treba da bude 20 dece upisano bude upisano 25 ali da dolazi 17. I da zbog toga nisu grupe prekobrojne. Kakva je situacija?

To što je on izjavio, ne mogu da shvatim da direktor jedne ustanove već pet i po godina, tako nešto izjavljuje. Jer zakonodavac koji je određivao normative on je imao u vidu da su to predškolska deca, da imao boginje, da imamo epidemije, da imamo bake i deke i nigde ne postoji izraz dolazeća deca kao kod Zorana Jonića. Deca su upisana po broju po normativima po kojima treba da budu upisana. Po njegovoj teoriji mi treba da upišemo 60 dece da bi nama redovno dolazila 20 deteta ili 50 da upišemo. Ja sam u Odboru za predškolstvo na nivou cele Srbije. Ja sam neko ko ima uvid u sve predškolske ustanove. Na primer na jugu uopšte nemaju potrebe za tolikim brojem dece. I mi se ne plaćamo po dolazećoj deci, mi se plaćamo po uredbi. Svako dete je plaćeno. Dete koje ne dođe u vrtić, iz opravdanih razloga, isto dobijamo 50% od cene deteta za to dete. Nikako to ne može da mu bude opravdanje za ovoliki broj dece.

JV: Kakav je sistem zaštite u vrtićima kada može da se desi da eto dete neprimećemo izađe van?

Vrata su nam non stop zaključana. Svi smo jednako odgovorni, od spremačice do odgovornog lica u vrtiću. Mi imamo ustaljeno da su nam vrtići zaključani u 8.30 posle prijema dece sa određenim mestom gde nam stoji ključ i po potrebi neko izlazi. To se desilo u “Bambiju, u vreme kada su roditelji došli po decu iz prve smene a dovođena deca iz druge smene i verovatno je tu propust napravljen.

JV: Roditelji upravo i na to ukazuju na taj period kada dovode decu u vrtić i kada ih izvode. Kažu da tada može bilo ko nesmetano da uđe unutra. Da li postoji neki način da se bezbednost bolje osigura?

Nemamo dodatno lice koje bi o tome vodilo računa ali tu su spremačice, tu smo mi vaspitači i sestre koji smo upoznati, čak šta više mi tražimo i od roditelja odobrenje kome možemo dete da damo. Taj propust kod nas ne može da se desi da mi nepoznatom čoveku damo dete. To je isključeno da se desi. A ovo što je dete izašlo to je mešovita od beba do 6 godina. Ja koliko sam upoznata 20 dece je bilo u tom trenutku, nema opravdanja, nama to nesme da se desi ali mi moramo i sestre vaspitači da se zaštitimo na način da se poštije zakon i da radimo isključivo po normativima.

JV: U ovakvim uslovima da li su deca u vrtićima bezbedna?

Sami nek zaključe i roditelji. Meni je strašno žao kada pročitam diskusuje roditelja koji optužuju isključivo nas. a ima roditelja koji kažu ja imam dva ili tri deteta koja imam kući pa ne mogu u momentu da. Mi smo odgovorni za najmanju ogrebotinu. Zamislite zatvorite 33, Jonić može da da izjave kakve hoće, na terenu je drugačija priča. Bila nam je prosvetna inspekcija ui na licu mesta su upisala dolazeću decu. Po 35 deteta u sobi. Tu treba da se umeša neko da zaštiti prava deteta. Sada se na to stvarno obraća pažnja. Jer zamislite 33 deteta, pa da su 5 vaspitača ne bi mogli da imaju uvid u sve i svako dete. Drugo mi imamo po zakonu o inkluziji i decu sa specijalnim potrebama. A na svako takvo dete 3 manje treba da bude u grupi upisana.

JV: Da li se to poštuje?

Ne. A zamislite jedno takvo dete zahteva veću pažnju. Ne veću, u trenucima zahteva svu pažnju. Mi na primer u Beogradu postoje grupe i u Novom Sadu koje su uvećane ali imaju po tri četiri vaspitača. Mi nekad nemamo ni zamenu za vaspitača koji je na bolovanju. Kada smo već u toj priči za “Zvončiće” to je bilo kada su 5 radnika falila tog dana. 5 radnika nije bilo, iz različitih razloga. To je bilo uoči Sv. Nikole, žene su uzele godišnje odmore. To nije bilo nikakvo opravdanje za ono što je moglo da se desi i vala bogu nije desilo. One su sve odgovarale ali po hijerahiji nije odgovornost išla od vrha nego ćemo uvem mi biti odgovorne.

JV: U prekobrojnim grupama postavlja se pitanje i kvaliteta rada sa tom decom. Kakav je kvalitet rada sa njima?

Upravo ste čuli. AKo postoji dete inkluzivno u grupi da li može da se obavlja vaspitno obrazovni rad? Ja sam možda pristrasna jer mnogo dugo od 18. godine radim u “Pčelici” toliko truda i toliko energije ulažu što možete da vidite na maskenbalima, na priredbama vaspitači da bi se održao taj vaspitno obrazovni rad i da bi ta deca. Na taj broj dece ako se ne radi vaspitno obrazovni rad oni mogu samo da se pobiju ili mora da se organizuju u vaspitni rad.

JV: Kao predstavnik sindikata ukazivali ste na to da nema sredstava za higijenu zbog čestih blokada računa. Kako se snalazite kada je to u pitanju?

U vreme kada smo ukazivali na to bilo je strašno. Kupovale su servirke sudomile da peru suđe.

JV: Da li ste vi kupovali ili roditelji?

Servirke su lično kupovale za pranje suđa. Roditelji su kupovali sapun i toalet papir. Mi smo dobijali ili nismo. To je bio period od aprila, maja prošle godine ali ne mogu tačno da vam kažem. Sada dobijamo u nekim količinama koje mogu da podmire. Tu roditelji treba da znaju da zahvaljujući nama, to je bio letnji period nije došlo do epidemije. Sterilni su nam svi nalazi, to su naši rezultati. Direktno nas zaposlenih u “Pčelici”

JV: Iz uprave “Pčelica” takođe kažu da ta finansijska kruza nije samo rezultat utuženja od strane preduzeća već i zaposlenih koji traže jubilarne nagrade. Jonić je takođe izjavio da u poslednjih godinu i po dana 30 miliona dinara otišlo na isplatu jubilarnih nagrada. Koliko je to zapravo uticalo na ovu situaciju?

Sami možete da vidite, 200 miliona duga. Nije tačno da je 30 miliona otišlo, ja imam završne račune iz 2012. 2013. Dugovanja potiču mnogo ranije a jubilarne nagrade su počele tek da se naplaćuju u 2013. sudskim putem. Tu su i otpremnine koje isključivo idu preko utuženja. Da vam ne pričam da su to uvećani troškovi, sudski, advokati, duplo više nego da se to redovnim putem. Mi radnici smo samo zabrinuti za normalno funkcionisanje ustanove zato smo to uizneli u javnost. Nije na nama da pratimo tok novca. Mislim da neko u ovom gradu mora da se pozabavi time. Kada smo bili kod Gradonačelnika tqkvih zabrinutih. Kod nas je kulminiralo januara meseca kada smo mi 9. januara primili 3, 4 do 5 hiljada dinara po radniku. To je bila neka razlika, treći deo za novembar mesec i tek tada smo počeli da reagujemo jer smo se stvarno uplašili šta će biti do kraja godine. Gradonačelnik je nama tvrdio da su obaveze prema “Pčelici” 80% koliko su zakonom predviđene ispunjavane. Dalje je da oni vide zbog čega su se nagomilala dugovanja.

JV: Na meniju dugo nema mleka a sa druge strane kažu u “Pčelici” da je ishrana u skladu sa standardima. Da li je to baš tako?

Ako dete dobije u toku nedelje jednom ili dvaput mleko a za doručak, mislim da sam dala i Južnim vestima, jelovnik od jedne nedelje ili da je za svaki doručak bio čaj ili sok. To su jutarnje aktivnosti gde deca moraju da imaju i belančevine i ugljene hidrate da bi mogli i vaspitni rad da odrade i da se igraju, da skaču, da trče. Ono što ja znam da su velika dugovanja prema mlekari i da se to uzima u minimalnim količinama dok se stari dug izmiri.

JV: Vi smatrate da ishrana dece nije na zadovoljavajućem nivou? To je trenutno ili?

Mi koji direktno deci serviramo mislimo da nije. Jer su deca u toku prošle godine, sada se nešto popravila, od kada smo reagovali, nešto se dešava ne u onoj meri koliko bi trebalo. Odgovorno tvrdima da su deca u toku prošle godine za užinu dobijala samo jabuku.

JV: Iz vašeg sindikata stižu optužbe da i ako su radnici generalno nezadovoljni kompletnom situacijom da nisu spremni da stupe u štrajk zbog pritisaka od strane uprave. Kakvi su to pritisci koji oni trpe?

U trenutku kada smo mi najavili štrajk, odluka je doneta 27.12. pa su pregovori krenuli. Nama prvo zakon o štrajku minimalno prava daje. Drugo, mi radimo sa decom i to bi bio veliki problem za grad i za ustanovu. U razgovorima sa gospodinom Perišićem koji je nama garantovao dve uplate u toku godine, kao što primaju u gradskoj upravi mi smo bili razumni i zamrzli smo u trenutku štrajk. Stim, da je ostalo na direktoru Joniću da kaže kako će tu jednu zaostalu zaradu, on tvrdi da je pola, jer gradska uprava primi. Sada su u gradskoj upravi, mi se prema njima orjentišemo, oni su primili drugi deo marta a mi smo primili drugi deo februara. To su znači dve uplate. Do današnjem dana nama niti je direktor Jonić obećao, ni garantovao, niti predložio na koji način ćemo mi dobiti.

JV: Kakvi su to pritisci zbog kojih zaposleni ipak neće u štrajk?

Pritisci su odmah bili. Sazvao je sastanak odgovrnih lica to su kao neke šefice vrtića i naložio im da održe sastanke i da se ljudi pismenim putem ili javnim glasanjem izjasne ko je za štrajk a ko nije dalje da vam ne objašnjavam šta se sa tim dešavalo.

JV: Zahtevali ste celokupnu proveru rada “Pčelice” i kontrolu rada, reakciju inspekcije rada, finansijske policije. Na kakve to nepravilnosti u radu “Pčelice” sumnja sindikat?

Što se finansijske policije tiče tražimo da se vidi zbog čega je došlo u ovakvu situaciju.

JV: Dug od 185 miliona dinara.

To je bez te naše zarade. 185 miliona su dugovanja ustanove prema dobavljačima. Ako uzmete tu celu jednu zaradu koju duguje zaposlenima to je već preko 220 miliona. Kažem vam ta je to više nego četvrtina budžeta za celu godinu. Nismo bez razloga zabrinuti. Drugo, što se inspekcije rada tiče zaposleni u vaspitno obrazovnom delu, to je taj deo koji finansira budžet, po 5, 6 ili 7 godina rade na određeno vreme, produžava im se ugovor na po dva meseca. Vi znate šta znači adaptacija deteta na određenog vaspitača. Uopšte nije u redu da se vaspitači menjaju na dva meseca ili na godinu dana. Obično je bilo uzmeš grupu i do škole, osim kada je trudničko bolovanje ili neka druga. Sada se dešava da se u sred školske godine vaspitači prebacuju iz jednog vrtića u drugi uz obrazloženje da su to potrebe ustanove a za to ne postoji dokaz.

JV: Šta mislite? Kako će sve ovo što ste nam ispričali uticati na poverenje roditelja u “Pčelicu”?

Mogu samo da poručim roditeljima da su im deca bezbedna onoliko koliko je u našoj mogućnosti i koliko zavisi od nas. Za sve smo odgovorni, sve smo majke, uglavnom. Toliko dugo radim u “Pčelici” bežanje dece ja ne pamtim. Ovo se sada desilo u kratkom vremenskom.

JV: U roku od 5 meseci u medije su dospela dva slučaja. Da li to?

To je to. Sigurno 12 holjada rodite cirkuliše kroz vrtiće a opet sam sigurna da se opet sve to dešava jer ovoliki broj dece ja ne pamtim.

JV: Gospođo Božić hvala vam na gostovanju.

Hvala vama.

JV: Moje ime je Sanja Janačković a vi ste gledali 15 minuta.