Milorad Bjeletić

Gost: Milorad Bjeletić, izvršni direktor BOŠ

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Naš cilj je EU, često čujemo od premijerke Ane Brnabić ali i od drugih političara na vlasti. Šta mi građani imamo od puta ka EU? Da li išta dobijamo ili možda nešto i gubimo? O tome ali i o mnogim drugim stvarima koje se tiču EU razgovaram sa Miloradom Bjeletićem, Izvršnim direktorom BOŠ-a, koja se već 20 godina bavi EU integracijama, tajnije radi na obrazovanju o EU integracijama. Dobro došli u Niš i dobrodošli u studio Južnih vesti.

Hvala i bolje vas našao.

JV: Vi ste ovde zbog jednog projekta koji BOŠ trenutno realizuje koji se zove “Civilno društvo za unapređenje i pristupanje Srbije EU”. Ajmo da krenemo od toga. Kako civilno društvo može da pomogne u ovom celom procesu pristupanja EU?

Tačno je, ja sam danas u Nišu zbog projekta koji izvodimo uz podršku Švedske države. Civilno društvo je jedan pretenciozan termin. Šta on u stvari podrazumeva? Podrazumeva građane koji su organizovani u neke organizacije, u udruženja, u neke fondacije ili zadužbine kojim ima veoma malo. Uglavnom u udruženja. Civilno društvo čine udruženi građani i sada je pitanje šta to građani imaju od procesa EU integracije. Mogu da imaju puno i naš projekat se trudi da tome doprinese. Kako to EU i to što mi idemo ka EU menja živote građana. Naš projekat hoće da to proveri, ta to podrži, da to kritikuje tamo gde se to ne menja, ne popravlja, ne unapređuje. Mi razumemo proces EU integracija i naš put ka EU kao retku priliku koju jedno društvo i država ima da se duboko promeni. Da unapredi način na koji posluje, na koji živi, na koji uređuje međusobne odnose, način na koji unapređuje međusobne odnose, način na koji kounicira sa vlastima, način na koji uređuje pitanja životne sredine, pravosuđa, javnih nabavki, zdravstva, školstva. Građani u tom procesu treba da imaju svoj glas, da oni zbog kojih se ta stvar radi dobace taj glas do onih koji učestvuju u tom procesu, koji mi nazivamo pregovorima.

JV: Imam nekoliko pitanja. Da li građani znaju, pre svega, da mogu da imaju svoj glas i da neko želi da čuje i njihov glas?

Nažalost, velika većina građana ostaje van tog procesa i tu postoji krivica na obe strane. Nama se čini da naše vlasti ne rade dovoljno na približavanju tog procesa građanima. Na informisanju građana šta se u tom procesu dešava. Zašto se neka oblast menja, da li se ta oblast unapređuje i građani odna, upravo zbog toga što nisu dovoljno informisani nisu dovoljno ni aktivni u tom procesu. Tačnije, ne dobacuju taj glas dovoljno daleko do onih koji učestvuju u procesu pregovora i onih sa naše strane, a to su najčešće naša ministarstva ili neka druga vladina tela. Ali i do onih koji su sa druge strane a to su predstavnici same EU ili zemalja članica.

JV: Poslednja istraživanja koje je radilo novoformirano Ministarstvo za EU integracije pokazuju da 49% građana je za ulazak u EU. Kakav je vaš stav o tome? Da li je to dobro ili može i bolje?

Bitno je da građani razumeju o čemu se tu radi. Situacija u kojoj je 90% građana za takođe nije realna,ta znači da oni ne znaju šta to znači. Mnogo bitniji je tu podatak koliko je građana za pozitivne promene u zemlji. Proces EU inegracija znači da se naša država menja i popravlja. Da više liči na one koji su u EU. Države koje su danas u EU čine danas na zemaljskoj kugli najuređeniji i najrazvijeniji pravni, politički, kulturni deo čovečanstva. Mi želimo da uđemo u to društvo, u taj klub, u tu Ligu šampiona, analogno sa fudbalom. Ako mi želimo da uđemo u tu ligu moramo da igramo po istim pravilima. Tih 49% građana, ako stvarno znaju šta to znači to je sasvim dovoljan broj. To je zanimljivo iz drugih primera, kako se proces pristupanja približava tako procenat pada. Upravo zbog toga što su građani informisaniji.

JV: Ali je on značajan jer prosto mi na referendumu, kada dođemo do kraj procesa na referendumu određujemo.

Građani Srbije će odrediti, građani Srbije sa naše strane ali i oni sa druge strane da li će taj čin pristupanja da se desi. Mnogo je zanimljiviji i bitniji za građane Srbije ono što se dešava u međuvremenu.

JV: Te pripreme za ligu šampiona.

Koliko se mi menjamo kao društvo, koliko mi unapređujemo naše pravosuđe, naše pitanje životne sredine, koliko mi manje zagađujemo naše reke i naš vazduh, koliko mi smanjujemo korupciju u našoj zemlji. Pregovori koje smo pomenuli nekoliko puta, u stvari najbitnija stvar se dešava kod nas. Kod nas, u našim organima, našim telima, naši opštinama, našim gradovima.

JV: Šta političari i naši predstvanici kada odu u Brisle pregovaraju sa predstavnicima EU? Da li zaista pregovaraju ili se tu radi o nekim drugim razgovorima?

Pregovor je zvaničan termin i to je prevod tog termina. Objektivno, nema tu mnogo što šta da se pregovara. To mnogo više liči na ispite. U stvari mi samo pregovaramo o tome u kom roku mi možemo da položimo te ispite. U kom roku mi možemo da ostvarimo te standarde koji su tamo već ostvareni. To je kao da pregovarate sa nastavnikom ili profesorom kada ćete vi da popravite vaše ocene. Vi kažete ja bi to u decembru i on kaže dobro. Ja bi to na proleće, može. Ja bih da ponavljam, opet je na tebi. Ja bih da se ispišem iz škole, tim gore po tebe. To što mi odlažemo neke stvari, nekad je objektivno potrebno, nemamo sredstva da ispunimo. Ali nekad su te stvari na našu štetu, na štetu nas građana Srbije, jer nekad se životna, bitna pitanja koja se nas tiču ne uređuju na način kako bi mogla da budu uređena.

JV: Pomenuli ste i rokove. Nedavno je, sada predsednik Aleksandar Vučić, ja mislim da je u to vreme bio premijer…

Već je bio predsednik.

… već je bio predsednik. Pitao je evropske zvaničnike kada ćemo mi ući u EU. Da li je to prava adresa za takvo pitanje?

O tome da li ćemo mi da uđemo, o tome će sigurmo morati da donesu odluku i organi EU, ali to je pitanje pre svega za nas. Predsednik bi mnogo bilje učinio za sebe i za Vladu da je to pitanje postavio Vladi Srbije ili sebi dok je bio premijer. Tačnije, šta smo mi uradili u oblastima koje su deo tog procesa EU integracija da budemo kvalifikovani da postavimo to pitanje. Tačnije, da li smo mi reformisali i unapredili naše pravosuđe? Da li smo mi u poglavlju 32. finansijski nadzor uspostavili tela koja sprečavaju zloupotrebe u javnom finansijama u Srbiji? Nismo. Mi dobijamo, kako izgledaju naše budžetske inspekcije ili kako izgleda revizija.

JV: Kako izgleda kreiranje budžeta, na primer.

Kada vi ta pitanja uredite na način na koji se od vas očekuje i kakav je uređen u vežini evropskih zemalja, vi onda dobijate taj argument da kažete mi smo sve uradili onako kako se od nas očekuje kada ćemo da postanemo, kada ćete vi da to potvrdite. Sve do tog trenutka dok mi u kući našoj nismo našu državu uredili na način, ne da budemo isti kao oni, neće Srbija nikada da bude Švedska i Nemačka, makar u bliskoj budućnosti. Ali makar da ličimo, da budemo blizu tog standarda koji je uspostavljen, ne samo u ovim najrazvijenijim zemljama. Članice EU su i zemlje iz našeg okruženja i bivše komunističke zemlje. Kada vi to u kući rešite onda možete da postalvjate to pitanje glasno i tamo. Sve se to u međuvremenu vama brzo zapuše usta, izvinite imate vi zadatak kod svoje kuće, ne zbog nas, već zbog vaših građana, koji trpe posledice toga što vaš sistem nije uređen na način na koji je mogao.

JV: Imam situaciju, kada razgovara sa građanima o pitanjima EU. Neki od njih kažu to su uslovi. Zašto bismo mi morali kao i oni. Upravo, da li smo mi Švedska? Nismo.

Ne moramo. Mi smo to 90-tih videli. Možemo da ostanemo van ako vidimo da je to dobro za nas. Ali to nije dobro za nas. Uslovi koji s eispred nas postavljaju su uslovi koji se u najvećem broju slučajeva, ogromnom broju slučajeva, skoro svim slučajevima su uslovi koji unapređuju živote građana Srbije. Zato što se ispred nas postavlja sistem koji je bolji i razvijeniji od našeg. Mi se kroz proces približavamo tom sistemu. Popravljamo svoje zakone, popravljamo svoje institucije, popravljamo način na koji živimo u ovoj zemlji.

JV: Vi često putujete po Srbiji, zbog posla. Iz ovih ste naših krajeva, da tako kažemo. Kako ljudi percipiraju put ka EU u različitim delovima? Da li ima razlike u sagledavanju tog procesa u Beogradu i ovde negde na jugu Srbije?

Način na koji građani razumeju nije vezan samo za geografiju. Vezan je za uključenost u političke tokove i i razumevanja u kom pravcu se država kreće. Podrška je sigurno nešto veća u Beogradu, možda i u severnim delovima, jer su neke pozitivne posledice toga, a pozitivne posledice EU integracija su i investicije koje se dešavaju jer smo mi deo jednog jedinstvenog evropskog tržišta. Tamo je podrška veća gde se na ličnom primeru oseti pozitivan rezultat time što smo mi deo procesa EU integracija. Bitno je pitanje toga što su veliki delovi Srbije su jednostavno uskraćeni za informacije. Upućeni su isključivo na medije, na nacionalne medije koji nemaju tu vrstu osećaja za lokalni razvoj i za probližavanje procesa, onih koji se dešavaju na nacionalnom nivou, na nivo života građana. Kako se to što se nešto menja u nekom zakonu o životnoj sredini odražava na život mene pored moje reke koja će zbog toga biti manje zagađena. Jer će onaj zagađivač morati da ugradi filter zato što je to neki propis EU koji smo mi primenili na nas.

JV: To je poglavlje 27.

To je poglavlje 27. koje još uvek nije otvoreno i koje će biti najskuplje i najteže ali ga mi otvaramo, tačnije, menjamo pitanja životne sredine zbog nas. Mi živimo u ovoj zemlji. To što mi zagađujemo naše reke ili zagađujemo naš vazduh i naše zemljište to se odražava pre svega na nas, eventualno na Italiju ili Švedsku ako naš proizvod ode tamo, što nažalost nije tako često. Nažalost, većinu tih štetnih posledica trpimo mi i mi te stvari menjamo zbog nas a ne zbog njih. Zbog toga se pregovori dešavaju, pravi pregovori, ovde a onda se tamo isporučuje rezultat. Kaže se, mi jesmo uradili onako kako se od nas očekuje zato što ste vi kao EU to uredili na taj način. Skoro 500 miliona ljudi ćivi u tom jedinstvenom pravnom i političkom okruženju. Ako je taj sistem dobar za njih, ogromne su šanse da je dobar za nekoliko miliona građana.

JV: Pomenuli ste medije. Kakva je uloga medija u celoj toj priči procesa ka EU? Posebno bi se osvrnuo na primer, uzeću list Informer, koji je u ovom trenutku najčitaniji dnevni list, a često smo u situaciji da neke njihove naslovne strane budu, da tako kažem. antievropske i protiv EU.

To je potpuno legitimno. U zemlji postoji sloboda medija, normalno je da postoje mediji koji su za i koji su protiv, govorim o privatnim medijima. Postoji problem što u našim medijima, dolazi pre svega iz vlasti, koja nije spremna da se dovoljno potrudi da ono što su deklaracije, političke parole spusti na nivo života građana. Da građanima dovoljno jasno objasni kako to promene koje se dešavaju zbog EU i ispunjavanja uslova menjaju i popravjaju živote građana. Čini nam se da bi vlasti mogle da više urade na tome da taj proces približe građanima. Mediji imaju ogromnu ulogu i to ne mediji koji propagiraju, ne mediji koji će sada da hvale EU na sva zvona i da ponovo parolama to rade. Ne. Nego mediji koji će kritički da ispituju taj proces, koji će da informišu da li se nešto u životima građana popravlja, menja ili kvari zbog procesa EU integracija. I onda će građani moći argumentovano da donesu odluku, za koju sam siguran da će biti pozitivna. Kao što je bila kod svih ovih godina i decenija kod drugih zemalja koje su ušle. To je ceo istoćni blok uključujući zemlje bivše Jugoslavije.

JV: Trenutno smo kao država otvorili 10 poglavlja u tim pregovorima sa EU. Među njima su 23. i 24. Oni se odnose na prava građana, slobodu medija, bezbednost, korupcija. Koliko je značajno da upravo u tim poglavljima stvari dovedemo do samog kraja?

Bitno je zbog nas građana Srbije. To da li ćemo mi da se gušimo u korupciji mnogo više treba da zanima nas koji živimo ovde nego tamo nekog u Briselu ili drugoj evropskoj prestonici. Naravno, njih zanima ukoliko se ta korupcija prelije i kod njih, što je realna opasnost, jer mi smo u sred Evrope. Pitanja koja se tiču našeg pravosuđa, naše borbe protiv korupcije, naših sloboda, to su naša pitanja i zbog toga mi kao građani Srbije moramo da budemo najzainteresovaniji za ta pitanja.

JV: I da mi kao građani insistiramo da se.

Naravno. Nažalost, dešava se da neko drugi brine o problemima u našoj korupciji više od nas samih. I da neko iz inostranstva glasnije postavlja to pitanje i insistira na tome. Mi kao građani Srbije to moramo da radimo zbog sebe i zbog naše budućnosti, ne zbog nekog drugog.

JV: Sada smo sa novom Vladom dobili, to već pomenuto, Ministarstvo za EU integracije. Kod njih na zvaničnom sajtu možemo da vidimo da su neke prognoze, njihove, da že Srbija da uđe u EU do 2012. godine. Da li je to realno?

To je pitanje koje to ministrstvo treba da postavi svojim kolegama. Da li su oni spremni da to što su promene koje se dešavaju u Srbiji urade u tom periodu. Iz onoga što smo videli u prethodnih godinu, dve dana, nažalost možemo da kažemo da nismo spremni. Ako pogledamo pojedina poglavlja koja su otovrena, pomenuo sam poglavlje 32. finansijski nadzor i kontrola. I poglavlja koja smo skoro otvorili, tipa javnih nabavki, to će neko reći da su tehnička pitanja, nebitna pitanja, to su pitanja od kojih zavise životi hiljada građana. Jer ako vi imate neuređen sistem javnih nabavki u zemlji, tačnije uređen ali koji nije pošten i ne obezbeđuje dobru konkurenciju, to znači da hiljade preduzeća propustiti šansu da učestvuje u javnim nabavkama i izgubiti posao. Tačnije izgubiće posao preduzeća i njihovi radnici. Tako da o tim rokovima, pre svega treba da se zagledamo u sebe i da sebe pitamo koji su ti rokovi. Onog trenutka kada mi odradimo sve kod nas onda mi dobijamo onaj argument koji ste pomenuli sa pitanjem koji je predsednik postavio. Da ovo smo mi, da li sada vi ovakve koji su urešeni, kao što se od nas očekivalo, hoćete u taj klub najrazvijenijih zemalja sveta.

JV: Vrlo je vaćno da kada ministri usklađuju propise u našoj državi sa propisima EU ne bude to puko usvajanje zakona nego da bude i realne implementacije, zbog građana.

Primene, koja se dešava u najvećem broju slučajeva, neko će reći 70% na lokalu. Naše lokalne samouprave primenjuju te propise. Tamo gde je vlast najbliža građnima. To je veliki problem procesa koji se do sada dešavao kod nas, što se propisi izmene ali se ne učini dovoljan napor da oni budu primenjeni. I to primenjeni i to primenjeni na način koji će popraviti živote građana. Imali smo prilike da vidimo više puta taj scenario, u popisima u oblasti životne sredine, da mi uradimo odlične propise u skladu sa EU a da se nije uradilo ništa da se oni i na lokalu primene. U upravljanju čvrstim otpadom, deponijama i tako dalje. Tako ako zagrebemo u brojnim drugim pitanjima.

JV: Za kraj, pošto smo tu već, možda smo i probili termin, o konkursu BOŠ-a, sada je druga faza. Druga faza projekta. Ko može da se prijavi, kakve ideje treba da ima?

Mogu da se prijave, koji je objavljen na sajtu transformator.bos.rs koji je otvoren do 20. avgusta mogu da se prijave organizacije civilnog društva, udruženja, fondacije ili zadužbine. Ili mediji kojima su izdavači organizacije civilnog društva za projekte koji se tiču građana Srbije u procesu EU integracija, kako to da se taj glas dobaci što je moguće dalje u procesu EU integracija.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala i vama.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta moje ime je Aleksandar Stankov.