Mirjana Živić Todorović

Gost: Mirjana Živić Todorović, predsednik Sindikata prosvetnih radnika Niša

Razgovor vodio: Sanja Janačković

JV: Đaci ove školske godine nisu išli u školu ni 2 meseca, a već dočekuju štrajk. U sredu 28. oktobra neće imati prvi čas jer prosvetni radnici štrajkuju da bi podsetili da dogovori sa ministarstvom, koji su napravljeni posle najdužeg štrajka u istoriji srpske prosvete, nisu postignuti. Gošća emisije “15 minuta” je Mirjana Živić Todorović, predsednica Sindikata prosvetnih radnika Niša. Dobrodošli, Mirjana.

Hvala.

JV: Na ovu vest većina, javnost reaguje rečima: “Prosvetari se opet bune”. Kako im odgovarate na to?

Odgovaramo im, da su naši zahtevi koje je ministar u protokolu potpisao ispunjeni mi ne bismo ponovo štrajkovali i ne bismo se ponovo bunili. U prevodu, da smo se držali dogovora, sada ne bismo bili u jednočasovnom protestu.

JV: Ti dogovori se odnose na uvođenje platnih razreda i isplatu jednokratne pomoći. Nijedna od te dve stvari se nije dogodila?

U protokolu je bilo i zbrinjavanje tehnoloških viškova i uključivanje reprezentativnih sindikata u planiranje strategije obrazovanja do 2020. godine. Mi smo hteli da se uključimo i da sistem poboljšamo.

JV: Šta se dogodilo?

Dogodilo se da sem zbrinjavanja tehnoloških viškova, ukrupnjavanje norme procentašima. Od ostalih tačaka iz protokola ništa nije realizovano.

JV: Postoji rok do kraja školske godine, odnosno do kraja kalendarske godine. Da li je moguće da do tada nešto bude urađeno?

Kako mi to možemo da znamo ako o tome nismo do sada pregovarali? Kada radite na poštovanju nekog dogovora, onda se obe strane sastanu, odnosno sindikati i predstavnici Vlade i dogovore i ispreciziraju ono što su potpisali. Do ovog trenutka mi ne znamo kolika će biti jednokratna pomoć, moram da naglasim samo jednom i nismo pregovarali ni o tome kako će izgledati isplaćivanje te jednokratne pomoći. Hoće li biti odjednom, pošto je u visini plate, biti isplaćena u 2 rate, kako to mi kažemo. Takođe ne znamo, pošto je do visine plate, to može biti 400 ili 500 dinara. To je do visine plate, koliki će biti iznos.

JV: Dogovori su postignuti i ništa nije precizirano. Kao što sam rekla u najavi, prošle godine se štrajkovalo punih 5 meseci. Da li je taj štrajk bio uzaludan?

Ne bih rekla da je bio uzaludan. Nakon tog štrajka, eto vidite, mnogi prosvetni radnici nisu ostali bez posla, jer smo zahvaljujući dobrom kolektivnom ugovoru koji smo potpisali nakon tog štrajka, dobili tu 5. tačku kolektivnog ugovora na osnovu koje možemo da zbrinemo ljude koji bi eventualno ostali bez posla.

JV: Na koji način je moguće njih zbrinuti?

Zbrinjavani su tako što su neki ljudi odlazili u penziju, prirodnim odlaskom zapošljenih u prosveti odlazili u penziju, na njihovo mesto su ostajali ljudi koji su ostajali bez dela norme ili bez cele norme. Iz prostog razloga jer su mnoge škole upisale manje odeljenja ili se smanjio broj dece u tim školama zbog pada nataliteta, pa su ljudi ostajali bez posla. Da nismo potpisali taj kolektivni ugovor i tu 5. tačku ljudi bi jednostavno ostajali bez posla.

JV: Šta je sa platnim razredima?

To je, kako bih ja rekla, mrtvo slovo na papiru. Mi jesmo potpisali platne razrede, tim protokolom Vlada se obavezala da do 1. januara 2016. godine platni razredi zažive u javnom sektoru. Zasada niko od reprezentativnih sindikata nije video nacrt platnih razreda. U medijima smo čuli da se na njima radi, da će oni stupiti na snagu negde od početka januara, ali kažem niko od nas ih nije video kako oni izgledaju, šta oni predviđaju. Mi imamo puno pravo da budemo i time nezadovoljni jer nismo aktivno učestvovali kao sindikati u iradi platnih razreda. A nas se direktno tiču.

JV: Oko protesta koji će biti u sredu usaglasila su se sva 4 reprezentativna sindikata koja ste maločas pomenuli. Da li to znači da ste ponovo jednistveni, obzirom na to da se u petomesečnom štrajku pokazalo drugačije?

Svaki od sindikata pronalazi različite puteve kako će doći do cilja. Ovo ujedinjenje je upravo iz razloga jer smo negde shvatili da smo ujedinjeni jači. Svi sindikati su na istoj liniji, imaju isti cilj da se poboljša situacija u prosveti. To nam je negde i zadatak. Zašto smo svi zajedno u ovom protestu, pa zato jer svi imamo isti problem i delimo iste muke. Ujedinjeni smo jači i lakše ćemo doći do cilja.

JV: Zašto dolazi do tog razjedinjavanja, i to usred štrajka?

Usled štrajka dolazi do razjedinjavanja jer moram tako da kažem…

JV: Koliko politika utiče na to?

Naravno da ne. Različiti sindikati imaju različitu viziju tako kako mogu da dođu do rešenja. Evo sada se pokazalo da je Unija opravdano sumnjala da se potpisani protokol neće ispoštovati i to je bio jedini razlog zašto mi nismo dugo potpisali protokol. Iz prostog razloga jer su ostali sindikati potpisali protokol u kome ništa nije precizirano. Niste imali datum kada ćete dobiti jednokratnu pomoć, niste imali datum kako će izgledati i kada će doći platni razredi, niste imali obećanje da ćete učestvovati u rešavanju, odnosno izradi tih platnih razreda, niste imali reč da ćete učestvovati u pravljenju strategije obrazovanja, tako da mi jednostavno nismo hteli da potpišemo mrtvo slovo na papiru. Potpisali smo protokol, jer smo ostali usamljeni i oslabljeni, negde smo i diskriminisani bili u tom trenutku. Znate da su ljudima koji su bili u protestu, odnosno, štrajku umanjene zarade.

JV: Zbog toga su bile najavljivane krivične prijave protiv ministra. Dokle se stiglo sa tim?

Ja nisam u toku, verovatno predsedništvo razmišlja o tome, ali mislim da usled ovih velikih poslova tokom leta, bavili smo se sobom nismo se bavili Ministrom. Ali svakako se osećamo diskriminisano samom tim činom Ministra prosvete.

JV: Kada sindikati dogovaraju štrajkove, hoće li ih biti ili ne, koliko se misli na đake? I kada se postavljaju uslovi, odnosno zahtevi Ministarstvu, koliko se tu misli na učenike?

Ovde se upravo misli na učenike. Jer ako nemate dobar platni razred, onda je motiv nastavnika drugačiji. Hoću da kažem u okviru platnih razreda vi možete da napredujete. Ambiciozni nastavnici će raditi više, vodiće decu na takmičenja, spremaće ih više, posvećivaće se učeniku više. Ovako svi mi primimo istu zaradu na kraju meseca. I nastavnici koji se više angažuju i nastavnici koji se manje angažuju. Platnim razredom je predviđeno da nastavnici koji više rade i više se bave decom mogu više da napreduju u okviru tih platnih razreda. Samim tim i njihova motivisanost biće veća. I sve ovo ostalo, naša želja da poboljšamo sistem obrazovanja naravno da se tu misli na učenike koji su u centru obrazovanja. Kada se govori o sistemu obrazovanja na prvom mestu je učenik, dobar sistem obrazovanja, pa tek onda predavač kao neposredni izvođač delatnosti.

JV: Kakav je kod nas trenutno sistem obrazovanja? Kako biste ga opisali?

Opisala bih ga kao haotičan sistem. Mi stalno govorimo da taj sistem treba promeniti, od početka. Kada kažem od početka, tu mislim i na one predškolske grupe, pa onda osnovnu školu, pa treba dobro uraditi reformu srednjih stručnih škola i gimnazija, a naravno ne bih zapostavila i obrazovanje dece koja su na fakultetima.

JV: Šta su najveći nedostaci?

Manjkavost sistema je prvo haotičnost. Loši planovi i programi, koji su često preobimni i zastareli. Imali smo situaciju da učenici iz časova informatike rade lekciju koja je davno prevaziđena, zastarela je, a nalazi se u najnovijem udžbeniku iz informatike. Kako se konektovati…

JV: Dajl-ap vezom.

Da, upravo.

JV: Koliko mogu nastavnici sami da ostupaju od tog programa i da sa đacima uvode stvari koje nisu zastarele? Koliko je to moguće?

To je sreća, da i pored svih ovih okolnosti u kojima nastavnici rade oni su zaista jako odgovorni i veliki su entuzijasti. Vole svoj posao i maksimalno su posvećeni. Stalno se edukuju, stručno usavršavaju, permanentno se obrazuju i samim tim prate inovacije u nastavi i to uvode na svojim časovima. Sve te inovacije primenjuju. Međutim uz pomoć štapa i kanapa teško je raditi u razredu. Nama je potreban kvalitetan udžbenik. A kada smo već kod toga, vi ste sada svedoci da na našem tržištu ima mnogo izdavača, mnogo udžbenika.

JV: Deluje da je sada moguće odabrati bolji?

Tako je.

JV: Da li je tako u praksi?

A upravo i to mnoštvo udžbenika izazvalo haos u obrazovanju. Često se roditelji žale, opravdano se žale, da jedno dete ne može da nasledi udžbenike starijeg brata ili sestre. Kolika je verovatnoća da će dete biti baš kod istog nastavnika…

JV: Zato što nastavnici sami biraju udžbenike?

Tako je. Koji će odabrati baš udžebik koji je koristio njihov stariji brat ili sestra koristio.

JV: Međunarodna testiranja i istraživanja takođe pokazuju da obrazovanje u Srbiji pokazuje neke loše rezultate. Uglavnom se dolazi do nekih zaključaka da naša dece ne uče u školi da razmišljaju kritički i da logički zaključuju, već da se vrednuje samo učenje napamet. Da li je to moguće izmeniti i kolika je odgovornost nastavnika što je to tako?

PISA restovi pokazuju slabe rezultate naših učenika, ali kao... Vidite, sa druge strane da imamo učenike koji su najbolji matematičari u svetu. Ili u Engleskoj na tačmičenju iz engleskog jezika kada su deca iz Srbije najkvalitetnija.

JV: To su pojedinci koji se izdvoje kod nas, zaista jesu najbolji. Ali prosečno gledano?

Prosečno gledano, sistem je takav da ne motiviše decu da uče više, već ih uprosečuje. To je posledica lošeg sistema obrazovanja. Jer ne postoji mogućnost da deca razmišljaju kritički i logički, pogotovo, uzeću primer srednjih stručnih škola, gde se dete školuje za, uzeću primer, auto-mehaničara i gde ono može da primeni stečeno znanje? Mora direktno da ode u neku fabriku automobila, da ima praksu, što je ranije bilo. Kada smo mi bili učenici mi smo imali prakse u velikim fabrikama. Deca koja su išla u srednje stručne škole su išla u Elektronsku, Mašinsku, Duvansku industriju. Sada prosto ne postoji mogućnost za takvim praksama i ide se samo na puko bubanje.

JV: Da li sindikati mogu da se konkretno zalažu za poboljšanje nastavnog programa, njegovu izmenu?

Upravo je to bila jedna od tački, odnosno zahteva koje smo mi poslali Ministru prosvete, kritika, pre bih rekla. Mi smo tražili da u skladu sa strategijom obrazovanja Vlada počinje da izdvaja više sredstava za obrazovanje. Tako smo tražili da budemo uključeni u pregovore o zakonu o javnim ustanovama koje bi takođe uzele u obzir kvalitet obrazovanja, snabdevanje škola nastavnim sredstvima, kvalitetom udžbenika.

JV: Mi koristimo kredu, sunđer, tablu dok u Švedskoj svi rade na tabletima.

Mi se često pozivamo na taj norveški i švedski sistem obrazovanja, ali zanemarujemo podatak da su oni u materijalno boljem položaju od nas kao društvo, tako da mi malo para izdvajamo za škole.

JV: Pogotovo su niške škole u lošoj materijalnoj poziciji. Često imaju problema sa finansijama, računi su im često u blokadi, zbog toga imaju problem i da nabave neke osnovne stvari, kao što je grejanje tokom zime, pa ostaju deca u jaknama za vreme nastave ili ne idu u školu par dana dok se to ne reši. Koliko vi možete da utičete na to, da se to poboljša?

Na to, nažalost, ne možemo da utičemo. Jer to nije u našoj ingerenciji. Možemo da ukazujemo na taj problem ispred sindikata ali to rešava lokalna samouprava.

JV: Kakav je odnos lokalne samouprave i prosvetnih radnika ovde kod nas?

Recimo da sada imamo, proteklih par meseci, neću reći par godina, da se ta saradnja poboljšava. Da smo u tom smislu sagledaniji bolje. Ako vidite da lokalna samouprava dozvoli da škola ostane bez interneta onda vam je jasno koliko smo mi zanemareni u toj priči.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Molim

JV: Moje ime je Sanja Janačković, gledali ste emisiju “15 minuta”.