Miroslav Krstić

Gost: Miroslav Krstić

Razgovor vodio: Marija Vučić

JV: Skupština Srbije usvojila je pre desetak dana novi zakon o izvršenju i obezbeđenju. Šta taj zakon donosi, pozitivno ili negativno, za građane ali i šta je to na šta se građani najviše žale kada su izvršitelji u pitanju i o još nekim drugim stvarima razgovaramo danas sa Miroslavom Krstićem iz Sindikata zaposlenih radnika na određeno vreme. Gospodine Krstiću dobro došli u 15 minuta.

Hvala na pozivu.

JV: Kao što sam rekla u najavi građani, makar oni sa kojima smo mi novinari razgovarali, doživljavaju izvršitelje kao nekakvu vrstu noćne more. Imaju dosta problema sa njima i šta je ono na šta se građani vama i vašem sindikatu najviše žale, kada su u pitanju izvršitelji?

Ono što je naš sindikat, koji je veoma mlad, evo godinu dana kako postojimo, mi smo osetili dosta na svojoj koži, pre svega i naši članovi šta znači privatni izvršitelj. Naravno, maja meseca smo krenuli sa jednom aktivnošću da primedbe damo. Nama je osnovni cilj zaštita socijalno ugroženih članova i građana Niša. Pošto smo mi na nivou Srbije i to je krenulo da dajemo inicijativu na nivou cele Srbije. Išli smo redom, dali smo zahteve, dali, na ovaj postojeći koji i dan dans važi, reći ću vam zašto važi. Krenuli smo sa inicijativom i dali svoje predloge. U međuvremenu smo, letos, krenuli sa akcijom potpisivanja peticije, dajem vam hronologiju stvari koje smo uradili. U oktobru smo dali zahtev Vladi Srbije, nadležnim ministarstvima da zaustave delovanje privatnih izvršitelja, u odnosu gde javna komunalna preduzeća, zaustave davanja predloga za izvršenje, dok se ne usvoji novi zakon o izvršenju, koji sam vam rekao. Ovaj postojeći je toliko nečovečan, toliko neustavan.

JV: Šta je problem sa privatnim izvršiteljima kada govorite o nečovečnosti? Šta je ono na šta se građani žale?

Osnovno ustavno pravo, mi smo se pozivali na ustav. Na član 1. na član 40. na član 91. pre svega. Da sve dažbine koje se plaćaju od poreza i drugih dadžbina su opšte. Svi smo u obavezi to da plaćamo. Međutim mora da se gleda ekonomska moć obaveznika. To nam je osnovno stvar oko koje pričamo i za koju hoćemo da izdejstvujemo pravednije zakone i pravičnije zakone, odnosno, čovečne zakone. Velika je noćna mora, da kažem, građana. Osetili smo i u gostovanjima koja smo imali na brojnim televizijama. Ono što su privatni izvršitelji uradili je da su uzeli sva sudska ovlašćenja, njihov zaključak je bukvalno postao sudska odluka. Sa ovim novim zakonom, koji je stupio na snagu, ja ću vam taksativno nabrojati šta su to novo uveli i očekujemo da od 1.6.2016. kada realno stupa ovaj novi usvojeni zakon o kome pričate, tada će krenuti sa tim zakonom. Do tada, delovaće po ovom postojećem zakonu o izvršenju.

JV: Ako dobro razumem, jedna od glavnih problema je to što izvršitelji kucaju na vrata socijalno najugroženijih, koji jednostavno nemaju ništa da daju. Nema šta da im se uzme. Koji je predlog vi imate? Kako izvršitelj i kako izvršna vlast da postupa u tim situacijama kada treba popisati nešto izvršnom dužniku koji je socijalna kategorija? Šta raditi onda?

Izvršna vlast zanete ko je u Nišu? To je Gradso veće na čelu sa Gradonačelnikom. Kada smo mi uputili zahteve njima, svakom gradskom većniku i Gradonačelniku da zaustave izvršitelje, posebno na terenu gde su najugroženiji. Naveli mso ko je socijalno ugrožen. Ništa nisu uradili. Da razmotre da li može po 2 osnova da se prigovori na taj zaključak, zato što sada postoje samo 2 osnova. To je na zastarelost i na neispravnost računa. Nemojte da odbijate prijem tih zahteva, u roku od 5 dana, ako ne prigovorite ide dalji postupak. Protiv toga ne možete da se borite.

JV: To je po ovom starom zakonu? Još uvek važećem?

On i dalje važi do 1. jula 2016.

JV: Šta podrazumeva novi zakon kada je reč o prigovorima? Da li daje neke veće mogućnosti izvršnim dužnicima?

Pošto ja nisam stigao da sa pravnicima vidim detaljno šta je to novo ali ovih dana smo analizirali nove stvari koje su možda ispravljene i šta je to po nama nešto bolje. Vratili su instituciju žalbe. Vi možete uneti prigovor i žalbu kao pravni lek.

JV: U kom trenutku, po tom novom zakonu, može da se podnese žalba?

I dalje će ostati ono doneće vam na vrata, prvi put. Ono što će da usledi na sudskoj tabli. Ono što vam donesu, primite, na osnovu toga možete u roku od 8 dana.

JV: Po novom zakonu 8 dana.

I prigovor i žalba 8 dana. Tih 3 dana viška imate. U sledećoj instanci možete. Predaja sada neće biti preko prviatnih izvršitelja nego će se direktno sudu dati. Sada su vratili nešto što se zove pravda odnosa putem suda. Ono šti nas tereti jeste i ono što brine jeste šta će sa socijalno ugroženom kategorijom. Pozicija Niša, posebno našeg grada, u odnosu na celu Srbiju, to je Neoprostivo. To je najžalosnija stvar koju možete da čujete. O tome se radi, zato smo se mi digli i borimo se da se to zaustavi i da se to sagleda. Naš osnovni deo, oko koga se najviše borimo jeste izrada socijalnih karata porodica. To mora pod hitno da se uradi, da se realno sagleda socijalno, ekonomsko stanje porodice.

JV: Šta bi to podrazumevalo lkada su izvršitelji u pitanju, kada dolaze u socijalno ugroženu porodicu, da tako kažemo. Da li to znači da predlažete da zakon bude drugčiji za one koji nisu socijalno ugroženi a neke drugčije mere da se primenjuju na socijalno ugrožene? Da li to znači da izvršitelji ne treba da idu kod onih koji su socijalno ugroženi?

Tada se neće više privatni izvršitelji zvati privatni, nego javni izvršitelji. To je promena naziva. Ovom zakonu koji su oni doneli treba, pod hitno, doneti zakon o imovinskom cenzusu, koji sadrži ovu priču koju vi kažete. Mora da se sagleda ko može da plaća račune. Onaj koji je ostao bez posla, koji nema mogućnosti. Nama je osnovni, to ću vam kasnije reći, model, da se donese. Mi smo ga već pripremili. I onaj zakon o imovinskom i program imamo. A ovaj važan dokument koji smo danas i juče promovisali jeste pravilnik da se zaštite ugroženi kupci, odnosno, ugroženi građani od plaćanja obaveza. To je ono za sve da se odnosi plaćanje računa, komunalnih poreza i drugih dadžbina.

JV: Šta to konkretno znači, ta zaštita njih? Kako konkretno zaštiti? Tražiti manje nego što su dužni ili kako?

Kada sagledavate socijalnu kartu porodice to je jednostavno. Videćete da je osnovno merilo potrošačka korpa porodice. Koja se zvanično objavljuje u Ministarstvu trgovine, svakog meseca. Čemu ona služi? Samo da se objavi. Ne, nego na osnovu te potrošačke korpe, na osnovu njenog iznosa sagledaće te odnos tog iznosa sa odnosom ukupnog prihoda u domaćinstvu. Taj odnos nam je pravilo koje mi želimo da ponudimo kao rešenje. To je taj procenat popusta. Od 0 do 100%. 0 dinara, nemate prihode do visine potrošačke korpe, toliki su popusti. 1%, 50%, 90% to nam je osnovno merilo.

JV: Da li, bilo je pritužbi građana na troškovnik izvršitelja. Gde između ostalog stoji i pored redovnog duga i kamete, ulaze i nagrada izvršitelju za uspešno izvršenje ili usluge bravara. To je bio jedan slučaj, usluge bravara, koji nije morao da obija bravu. Čovek mu je otvorio vrata izvršiteljima ali su mu naplatili usluge bravara što je potpuno, kako taj čovek kaže i kako se generalno misli, besmisleno. Kako to komentarišete? Ima li potrebe za takvim troškovima?

To se više puta postavljalo tokom ovog perioda i tokom ove godine. Taj veliki javašluk, to bahato ponašanje, mislim da je to prevršilo meru. Ljudi su u takvom stresu, u takvom stanju da više, najveći strah je od njih. Ne od tog gubitka posla nego da ne plate račun, jer ne znaju šta ih čeka. Vidite da su i novim zakonom odredili da će imati asistenciju policije i da će raditi od 7 do 22 časa. Ovo sa troškovima, koji su toliko visoki, bez kontrole, bez nadzora, njima je dato sve da urade. Vi možete bilo šta da uradite ali vi ste meta za izvršenje. Imate načelo srazmere, koji je i u novom zakonu, to je vrlo važno pomenuti, ono što vam uzimaju a posebno nekretnine, mora da se vodi računa i na osnovu člana 1. ustava i na osnovu člana 40. gde vam je stan ustavno pravo, kažu neotuđivo. Da vodite računa da ti dugovi za koje ste dužni a nemate mogućnosti da ih platite, nađe rešenje preko ovoga što sam vam rekao i da se ti stanovi ne otimaju. Imate ceo opis u novom zakonu kako će nekretnina da vam se uzme. Jednostavno načelo srazmere, da se ono ispoštuje prema iznosu računa. A ne da vam u bescenje ide licitacija ili da vam uzimaju tu nekretninu a vi da ne znate šta ćete.

JV: Da li postoji nešto što će novi zakon, koji će stupiti na snagu kad?

1. jula 2016.   

JV: Da li postoji nešto problematično u tom novom zakonu? Da li ste stigli da to proanalizirate, kada je reč o građanima? Čime će taj zakon da ih zakine, da tako kažemo?

Uopšte nije dobar. Reći ću vam za penzije. Najviše smo se nadali da će ukinuti izvršenje nad minimalnim zaradam i nad penzijama. Ono ⅔ zarade koje je stajalo. Ja ne razumem zašto su stavili ovakvu rečenicu da će ograničenje izvršenja na zaradi ili plati, naknade zarade, provodiće se u vidsini do 2/3 zarade. Kažu da one zarade i one penzije koje su na minimalcu, njima će dozvoliti 1/2. To je isto kao ovo što je ostalo na minimalcu. Da li je to ponižavanje.

JV: Da li ste vi podnosili neke amadmane za taj zakon? Zajedno sa sličnim usruženjima iz Srbije?

Naravno.

JV: Da li je nešto od toga usvojeno?

Da podnosite peticiju i da podnosite zahteve. Tu mi je dokument, 21 organizacija iz cele Srbije. Možete da zamislite od svih ministarstava a posebno od gradskih većnika i Gradonačelnika nismo dobili da sagledaju ovu priču. Samo je Ministarstvo za lokalne samouprave, Kori Udovički odgovorila na naš zahtev sa rečenicom nismo nadležni za to. Lokalne samouprave, javna preduzeća su u nadležnosti lokalne samouprave.

JV: Vaš glas, ne vaš lično nego svih sindikata i udruženja nije se čuo u Skupštini pri izglasavanju?

Mi smo dali nekim poslanicima naše amadmane, kao zadnji korak. Da vide, da se probude.

JV: Šta se desilo sa tim?

To su sve neke rečenice, posebno oko ovih minimalaca. Bilo je samo preformulisanje. Žalba, na kojoj smo insistirali, ta žalba je vraćena. Ta instanca da može preo suda, da više ne ide izvršitelj kao sudski organ, to je usvojeno. Druge stvari su ostale.

JV: Pošto se približavamo kraju emisije. Jedna bitna stvar je ostala ne spomenuta. Gradsko veće je nedavno usvojilo pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava ugroženog kupca toplotne energije i pošto se vi zalažete, dali ste i podršku Udruženju predsednika skupštine stanara. Koji je vaš plan? Kako zaštititi najugroženije kategorije kada je reč o naplati grejanja?

Ja ću samo taksativno da vam nabrojim. To je veoma loše urađeno od strane gradske vlasti. To je neodgovornost, netransparentnost, čak je i licemerno urađeno.

JV: Šta su to loše uradili?

Kada objavite pravilnik o usovima zaštite ugroženog kupca, pre svega ovde se odnosi na grejanje i kada kažete da će neki prihodi biti sagledani. To su iznosi kojima mi ne znamo izvore, primeniti neke koeficijente za koje mi znamo da nisu zvanični koeficijenti koje EU primenjuje, statistike. Kada primenite tu metodologiju uopšte vam nije jasno o čemu se radi. Dobijete popust u kW/h i da ne nabrajam mnogo je tih nepravilnosti. Jedna je ključna, dajete rok 15 dana ljudima, socijalno ugroženima, da prikupe 6 dokaza u roku od 15 dana. Kada je objavljen pravilnik, kako su ga objavili, na tabli. Nigde nije to transparentno objavljeno. Vi mučite ljude da prikupe te dokaze, mi smo pitali i na skupu da li znate. Niko ne zna.

JV: Kakve dokaze, o kakvim dokazima se radi?

Dokazi su da nemate primanja, o imovini.

JV: Mislite da je 15 dana mali rok za to?

Kako nije, prošlo je 10 imate još 5 dana ako neko čuje i ako zna. To je veoma nekorektno i veoma ponižavajuće. Zato mso reagovali i zato naš jedan predlog ističemo, koji će zaštiti. Pokušaćemo na svim instancama ovo da uradimo. Da se uvedu pravila, pravilni koeficijenti, zvanični koeficijenti za korekciju dohotka. Da ukupan dohodak koje prihoduje jedno domaćinstvo uporedi sa potrošačkom korpom i da se taj procenat svede na pospust između prihoda i tog popusta.

JV: To je odprilike ono što smo pričali maločas o izvršiteljima. Da je i na lokalnom i na generalnom republičkom nivou sagledati platežnu moć građana, odnosno, da li su socijalno ugroženi ili su u mogućnosti da plaćaju.

Tako je. I da svedemo ovu priču. Moraju da se urade socijalne karte porodica. Zašto? To je veoma kratak, jednostavan posao. 30 dana, 250 mladih, obrazovanih, sa biroa, uradiće popis, uradiće socijalne karte, baze podataka i ne trebaju vam više dokazi da prikupljate.

JV: Hvala vam najlepše na gostovanju.

Hvala i vama.

JV: Moje ime je Marija Vučić, vi ste gledali emisiju 15 minuta.