Momčilo Vidojković

Gost: Momčilo Vidojković, predsednik Nezavisnog sindikata policije Srbije

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: U danima kada je u Beogradu još jedan policajac izvršio samoubistvo a istraga unutrašnje kontrole MUPa pokazala da je pokojna inspektorka Niške policije Anica Mitić trpela pritiske nadređenih. O svim problemima policajaca razgovaramo sa Momčilom Vidojevićem, predsednikom Nezavisnog policijskog sindikata Srbije. Gospodine Vidojeviću dobrodošli. Čini se da serija samoubistava policajaca ne prestaje, ovo je, u Zemunu što se desilo pre desetak dana, 5 u poslednja 4 meseca. Šta se to dešava i zašto se vaše kolege odlučuju da dignu ruku na sebe?

To je dokaz da smo i mi koji smo u toj uniformi od krvi i od mesa. Mi smo sasvim običan jedan narod koji trpi sav ovaj pritisak, takozvane krize ili takozvanih ekonomskih reformi u Republici Srbiji. Stim što, pored svega što nose ostali građani i mi kao deo građana što nosimo sav taj teret i sav taj pritisak, zbog specifičnosti rada službe, zbog specifičnosti poslova koje obavljaju policijski službenici, to je još jedan dodatni teret. Dok se taj teret tovari, po onoj narodnoj, tovarima se tovari, nismo svi stabilni da bi sve to izdržali, pogotovo, što sav taj pritisak ne prati određena adekvatna pažnja poslodavca. U ovom slučaju MUP-a, odnosno nemamo jednu kvalitetnu psihološku preventivnu službu. Mi smo u prethodnom periodu tražili od Ministra unutrašnjih poslova, koji samo formalno i politički maže pričom, samo da se bavi problemima policije, nije tačno. A to ću u daljem delu razgovora izneti kao argumente. Tražili smo od Ministra, između ostalog, da se formira jedna nezavisna psihološko preventivna služba u MUP-u, koja bi se bavila problemima policajaca. Ostanemo sami u ovim ludim vremenima, imamo 2 smanjenja plate, imamo sada dnevnice, imamo uporno godinu dana, Ministar vodi jednu opasnu kampanju u javnosti a to je da pretnjama i ucenama zaposlenima dovodi nas u jednu, zaista, nezavidnu situaciju. Smanjena nam je plata, biće otpuštanja, e sada jhavno preti formiraćemo izuzetno jaku službu Sektora unutrašnje kontrole koji će olako moći da hapsi policajce, da istera policajce, pa se onda setimo šta je i Premijer i Ministar ponavljaju to x puta. Kome se ne sviđa neka ide neka radi kod privatnika.

JV: Otvorili ste nekoliko tema, samo da idemo redom.

Samo da završim. I onda finiš svega toga je da donosimo Zakon o policiji, koji će biti rigorozan. Taj zakon koji je u najavi, ako prođe ovak kakv jeste bog neka nam pomogne. A sve ovo pričam, nije to samo pritisak na policajce, nije to ugrožavanje rada policije i elementarnih ljudskih i radničkih prava policije. Već ovakav način odnosa prema policajcu je ozbiljno kockanje sa bezbednošću građana. Jer je policajac poslednji stub bezbednosti građana.

JV: Ja sam došao do nekih informacija, kada smo već govorili o psihološkom savetovalištu, da to već postoji u okviru ministarstva. Kako ono funkcioniše i koliko često se vaše kolege odlučuju da se posavetuju sa stručnjacima koji tamo rade?

Izuzetno loše. Znate zašto? Zato što je ta psihološko preventivna služba i prijem psihologa, ne znam po kom kriterijumu, ok to stavimo u stranu. Najgor stvar je što svaki izveštaj psihologa na terenu ide direktno pred načelnika. Mi imamo povezan sistem načelnika, komandira te rukovodne strukture, na nivou Policijske uprave, pa se to proteže i na nivo MUP-a i to je ona najgora stvar. Kao što pričamo u Lebanu. Imali smo slučaj u Lebanu gde je VD načelnika po izjavama mnogih policajaca izvršio pritisak na kolegu koji je posle njegovog razgovora psihički puko. Šta se dešava, taj načelnik šalje, navodno, neku komisiju za ispitivanje i onda uzima od drugog pomoćnika i kaže daj izjavu da si ti sa njim obavio razgovor. Tu se priča zatvara. Oni kažu da se zatvara, kod nas se zatvorit neće, uhvatili smo se za to kao pijan plota i teraćemo se. Ovakvi izveštaji, ovo je strašno. Ovo je izveštaj sektora unutrašnje kontrole, koji smo mi tražili po zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja i ovde je strašno. Prekrečeno, upućeno na ovo, upućeno na ono. utvrđeno je da je bio pritisak.

JV: Govorimo o slučaju inspektorke Mitić iz Niša?

Tako je. Imamo slučaj da je policijskom službeniku zaista mnogo potrebna taj psiholog da razgovara sa njim. Ali kada on zna da taj psiholog, taj izveštaj podnosi onome zbog kog on i traži psihologa, onda on zaista nema šta da traži sa njim. Idem uz banderu, bandera nikome neće reći pa ću da pričam banderi. Imali smo zadnji slučaj ubistva policajca policijske brigade. Tu ćemo tek da otvorimo priču, direktno je vršilac dužnosti komandira te jedinice govorio javno, propagirajući neki, versku sektu ili šta već, da mi ništa ne treba da tražimo u ovozemaljskom životu, da sve treba da ostavimo ovde, da nama ovde ništa ne treba i da što pre treba da idemo na taj svet. Još imamo takvog rukovodioca organizacione jedinice i šta se dešava. Umesto da neko to da čisti. Da se odmah razumemo niko ne može mrtvog da vrati, mi ne tražimo da bude još gore, da i taj drugi bude mrtav pored tog. Da istražimo zbog koga je Anica digla ruku na sebe, zbog koga kolega iz brigade ili bilo ko. Imate ove godine u ovoj PU već 2 samoubistva. Da neko odgovara, da oni budu udaljeni više od tih ljudi, da nemaju više kontakta sa tim ljudima. Šta je sa ovima što je utvrđeno, oni i dalje likuju? Oni će i dalje da budu na visokim funkcijama. Zašto se ne primeni sistem kao prema policajcima? Pokretanje disciplinskog postupka sa merom udaljenja do okončanja disciplinskog postupka. Ajde da pričamo o nekoj moralnoj odgovornosti. Zašto Grekulović nije podneo ostavku posle svega ovoga? Jer je on izneo neistinu u javnost. To smo mi argumentovano dokazali da je govorio neistinu.

JV: Kako policajci da reaguju u takvim situacijama? Kada trpe pritiske, evo izveštaji pokazuju, vi govorite o tome. Kako vaše kolege da reaguju? Kome da se obrate?

Dok ne budemo dovoljno jaki, policajci neka bar sednu sa nekim od predstavnika Nezavisnog policijskog sindikata Srbije. Neka dođu kod nas da pričamo, 2-3 sata, da vidimo šta može da se pomogne, da pokušamo da ih odvratimo. Ja neću nikada reći imena, mogu da me obese ali sigurno sam 2 - 3 godine čak 4 - 5 kolega odvratio od suicida koji su nosili. Imamo jednog u jednom delu organizacione jedinice, u jednom odredu Žandarmerije koji je rekao jednom kolegi da mi nije bilo Momčila razmišljao sam da dignem ruku na sebe. Ali uvek im kažem moj primer, ja sam trpeo pritisak, borio se godinama, te 2007. taj prokleti Jočić sa njegovom ekipom, koja je i sada ostala u MUP-u. Tu je direktor, tu su mnogi, taj Kuribak nije otišao u penziju. Kada je on vršio pritisak na mene, na moju porodicu, isterivaje, sve sam to nekako preboleo. I onda svima kažem evo ja sam to sve preboleo. Nije rešenje dići ruku na sebe već boriti se.

JV: Govorili ste malopre o disciplinskim merama. Ko bi trebalo da povuče te oštre rezove?

Ministar. Ali ne može on povući oštre rezove kada on dovodi politički podobne. Umesto da se izvrši depolitizacija službe on povlači za sobom. Imamo zadnje vreme, zadnjih 15 - 20 dana svi se hvale kako jaki kadrovi, dva državna sekretara su došla iz Skupštine, kadrovi SNS-a došli u MUP. To je politizacija MUP-a, to nije dobro, da se razumemo. Nemam ja ništa protiv SNS-a, ni DS-a, ni SPS-a, ne znam koliko tih stranaka ima, nema protiv nikoga.

JV: Svako od njih je na neki način vodio policiju.

Ali mora da se izvrši profesionalizacija, mora depolitizacija MUP-a da se izvrši. Ajde da shvatimo da Ministar dođe kao politička ličnost i on da bude veza između Vlade i MUP-a. Ali da dođe i da sa sobom dovede autobus iz stranke, za koja ja ne znam kakve veze imaju sa policijom. To je strašno.

JV: Govorimo o pritiscima, pokazuju to i neki izveštaji koji su tu kod vas, vi ste pričali o tome do sada. Nama građanima je to nekako neverovatno. Da u policiji takav pritisak na ljude, koji bi trebalo da štite građane. Postavlja se pitanje kako građani da veruju policajcima?

Evo kako. Da bi vi sve to shvatili neko mora da podnese taj teret, pa makar i ovako kako ga mi nosimo, pod pritiskom, pretnjama, ucenama. Jer MUP je i dalje, veliki deo ljudi koji su u MUP-u iz vremena komunizma. I povlače sa sobom to što su iz vremena komunizma. Misle da je MUP zatvorena institucija. Ne, to je kraj, nema tu više priče. Znamo mi zašta MUP treba da bude zatvorena institucija, za istrage, za hapšenja, za akcije koje spremaju. Ali za oblast rada, radno pravnih odnosa, za trošenje novca u MUP-u, za tendere to mora da se otvori. Tu nema kraj, koja stroga službena tajna. Mi ćemo svaki dokument koji dođe do nas a na kome stoji stroga službena tajna. Neka nas streljaju tog trenutka mi ćemo to izneti. Ne može neko za tender da kaže strogo poverljivo. Pa nije poverljivo jer ja kao građanin dajem pare da taj policajac bude lepo obučen, da bi ja stao kraj policajca i kažem bravo, ovo su moje pare u njemu. Da on ima adekvatnu uniformu, da ima sredstva za rad, da ja ne čekam sat vremena dok me je neko napao u stanu da dođe policajac, već da dođe što pre, za 5 do 7 minuta. A ne dođe do mene za to što je moj novac otišao u luksuzne automobile koje voze načelnici, njihovi saradnici iz vrha MUP-a . A policajac mora sam da krpi gume, mora da moljaka ko će da mu popravlja auto i uspeo je da ostane na putu. To treba otvoriti. MUP treba što više otvoriti u tom delu prema građanima. Građani moraju da shvate zašto policajac treba da bude više plaćen od ostalih državnih službenika, nameštenika, ostalih zaposlenih. Pa sam neka vidi da li u Nemačkoj, ok ja bih voleo da imamo platu kao u Nemačkoj, ali u Nemačkoj policajac ima platu u rangu poslanika. To nije slučajno, ako je policajac dobro plaćen, zadovoljan svojim poslom, ako ima adekvatnu psihološku preventvnu službu za sebe, ako ima zakone koji ga štite. On će najlakše da štiti građane i građani su oda najviše bezbedni, u tom delu. To treba da shvate građani. A ne da neko uporno priča da su svi ti državni službenici, svi zaposleni u javnom sektoru debili koje treba otpustiti jer imaju platu. Ne treba svako ko dođe u Vladu, svaka Vlada koja treba da dođe da se bori da više građana bude uposlenih, da što bolje rade firme, da i ti isti građani imaju što veću platu. A ovamo ne može neko da štedi na doktoru, od koga mi život zavisi, da štedi na profesoru, nastavniku, od koga mi zavisi kako će dete sutra da mi vaspita i izvede na ulicu. Naravno mimo svega bezbednost građana. Policajac je preposlednja karika u socijalnom lancu. Znate koja je poslednja karika? Zatvor. Jer policajac dovodi do te poslenje karike i doktora i direktora nepoštene i sebe dovede jednog trenutka.

JV: Nešto od ovoga što ste sada govorili napisali ste i u svom zahtevu, koji ste još jula uputili MUP-u. Da li je neko odgovorio na taj vaš zahtev?

Zahtev se odnosi na?

JV: Zahtev se odnosi. Tu je bio spisak nekih problema koje ste vi naveli. Tražili ste da se formira komisija koja će da ispita uzroke suicida u poslednjih 10 godina. Tražili ste da se napravi plan i program o pružanju kvalitetne psihološke pomoći, da se vrate u džepove plate koje su više puta izvučene, tražimo, jedan od zahteva je da se plati topli obrok i regres, da se isplati 12 meseci zaposlenima što se duguje dolazak i odlazak sa posla.

Za sve to što tražimo, za sve to imamo rešenje. Mi smo prošle godine, kada su krenuli da nam režu budžet, kada su doveli ruku do džepa, naravno posle su zavuli u džep jer su ostali sindikati. Mi smo ispali crni, čak nas optužuju pojedini sindikati da nas Ministar omrze sve nas zbog vas. A samo što iznosimo istinu. Zašto nas omrze. Pa malo hvalite Ministra, pa ćutite ovo što smanjuju. Kako da ćutim, ja sam tu, mene su zaposleni birali da ja njih predstavljam, da njihovo nezadovoljstvo predstavljam direktno kod Ministra. I da pokušamo da to rešimo pre nego što su nam zavukli ruku u džep. Na desetak, petnaestak strana MUP-u i Ministru smo dostavili kako da uštedi 12 - 15 milijardi na godišnjem nivou. I da nam ne diraju tih 10.000. To niko nije hteo da čuje, zašto? Meni nije jasno. Ajmo da uštedimo, da konačno dođe neki domaćin. Dobili smo brdo vozila u funkciji, mora da se sreže. Šta je sa tim vozilima? I dalje se vozila teraju. Bog zna ko ih vozi i gde ih vozi. I još je došlo novih, neka Japanska donacija, sve je to u funkciji, sve se to tera, blinkere svakog dana.

JV: Ali su dnevnice smanjene.

E bravo. Ali se ne uzima tamo gde treba da se uzima. Smanjuju nam dnevnice. Za te dnevnice smo imali problem sa dva sindikata. Večeras je objavljeno i mi smo sutra ujutru sa pravnim timom objasnili ono što jeste. Ono što je istina. Sve dnevnice MUP-a, dnevnice u kopnenoj zoni bezbednosti su sve na osnovu uredbe iz 2007. godine koju je tada Koštunicina vlada donela. Ta uredba je sada promenjena, po toj uredbi nema više 5% prosečnog ličnog dohotka već ima 150 dinara za punu dnevnicu, 75 dinara za pola dnevnice. I to je kraj. Kod mene je uvek bilo 1+1=2 i mi to izbacimo na sajt i pojasnimo ljudima. Oni su nas zvali, pitali, veliko je nezadovoljstvo, mi smo već u toku noći imali katastrofa koliko napada. Nemam problema da kažem, od Nezavisnog sindikata policije i Sindikat srpske policije. Gde su oni javno objavili na svojim internet stranicama da imaju obećanja iz kabineta, obećanje Ministra da se to ne odnosi na policiju. A nijednim drugim aktom nemamo, ni zakonom o policiji da kaže dnevnice za policijske službenike će da budu toliko i toliko. Sretnu me posle par dana predstavnici tog sindikata i kažu, zašto stvaraš u javnosti i dižeš tenzije. Ja kažem samo istinu iznosim. Pa ćuti malo, dok se za mesec, dva krene primanje tih dnevnica, ljudi se ohlade. Ne, kažem, moramo ljudima da iznesemo istinu. Ma koliko to teško bilo i koliko bolelo. Jer ja sam davno shvatio da živim u zemlji Srbiji u kojoj samo dve stvari ne mogu da ti oproste. Da kažeš istinu i da budeš pošten.

JV: Kada će zakon o policiji da bude usvojen?

Ako slušamo Ministra on je dosad davno usvojen. Po našim informacijama tek početkom ili sredinom sledeće godine. No, daj bože nikada da ga ne usvoje u ovakvom obliku kao što su predložili. Mi smo pokušavali da alarmiramo i sindikate i predstavnike reprezentativnih sindikata policije, pogotovo Nezavisni sindikat policije, koji van svake logike fantastično funkcioniše. Čak ga je i Ministar u Skupštini pohvalio. Da je to sindikat sa kojim on dobro sarađuje. Hvala im nemoj više da sarađuju, jer u mom imenu kao policijskog službenika ili bilo čije jer ta saradnja nas je dovela do toga da mi bude budžet umanjen nekih 20%, da nemam više dnevnicu, ja i moje kolege. Pokušavali smo i preko Nezavisnog sindikata policije i Policijskog sindikata Srbije i Sindikata srpske policije da ne pričam koliko puta smo upućivali Ministru unutrašnjih poslova, ukazivali da određene članove zakona o policiji budućeg, najavljenog, ne sme zbog građana da prođe. Policajcu tim novim zakonom visi malj nad glavom, koji će svakog trenutka da ga ubije. Da li ja sa tim maljom, sa tim teretom treba da izađem na intervenciju, da zaštitim građane. Kada već nismo ništa uspeli, kada smo saznali da je otišao na Savet Evrope, tu Evropski komisiju taj predlog zakona o policiji mi smo naše obrazloženje, nekih desetak, petnaest stranica preveli na Engleski i na Srpski jezik i onda smo uputili svim ambasadama članicama Evropske unije, pa smo uputili ambasadama Kine, Rusije, Amerike, uputili smo Savetu Evrope, Evropskoj komisiji, uputili smo našim ministarstvima. Naravno, tu smo odmah dobili optužbe da radimo protiv interesa Srbije. Ja radim protiv interesa Srbije što kažem gospodo nemojte mi detetu uzimati parče hleba, nemojte duša me boli. I ja radim protiv interesa Srbije. Treba da se stidi svako ko to kaže ili eventualno da nas nazove kriminalcima, kao što nas nazivaju.

JV: Došli smo do kraja. Hvala vam na gostovanju.

Hvala i vama.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta moje ime je Aleksandar Stankov.