Momir Stojanović

Gost: Momir Stojanović, Narodni poslanik SNS iz Niša

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Kada je moj gost u ovom studiu bila Vukosava Crnjanski iz Orvorenog parlamenta zaključili smo da je jedan od načina da se narodni poslanici približe građanima i otvaranje poslaničke kancelarije. Narodni poslanik Momir Stojanović je poslednji u nizu poslanika iz Niša koji je otvorio kancelariju u najvećem gradu na jugu Srbije. Gospodine Stojanoviću dobrodošli u studio Južnih vesti. Otkud ovakva odluka? Da li ste se i vi vodili idejom da se približite građanima ili su razlozi za otvaranje kancelarije neki drugi?

Pa nisam ja poslednji u nizu, ja sam prvi od narodnih poslanika iz Niša koji je otvorio kancelariju narodnog poslanika. Ona je do sada bila u ulici Božidara Ađije a sada je prebačena u Voždovoj ulici. Ta kancelarija je jedan od načina da se komunicira ga građanima. Narodni poslanik mora biti stalno kao predstavnik građana u kontaktu sa građanima, mora da sasluša nihove probleme, mora da artikuliše njihove probleme prema parlamentu. Ja dnevno imam kontakte sa građanima i ta praksa kontakta sa građanima je prisutna u parlamentarnoj praksi drugih zemalja. Tako da i poslaovnik predviđa takvu mogućnost.

JV: Samo da razjasnimo to oko otvaranja kancelarije. Mi smo do sada znali za kancelariju gospodina Stošića iz PUPSa koja je bila na Trgu Pavla Stojkovića, pa sam zbog toga rekao da je ovo druga po nekoj našoj evidenciji. Možda ja grešim.

Lokalna samouprava je dužna da obezbedi prostor za otvaranje kancelarije narodnih posalnika. Lokalna samouprava nema dovoljno prostora ja sam se odlučio da sam finansiram i plaćam kancelariju narodnog poslanika. Tačno je da je gospodin Stošić dobio jedan prostor gde je otvorio kancelariju narodnog poslanika iz PUPSa i ne vidim tu nikakav problem. Ja sam se odlučio da sam finansiram svoju kancelariju, da bih bio u kontaktu sa građanima.

JV: Moguće je da svaki poslanik ima svoju?

Poslovnik predviđa. Čak vodeća praksa u vodećim zemljama Evropske unije je da svaki poslanik, ali to su zemlje koje imaju daleko veći budžet, da svaki poslanik ima svoju kancelariju i da svaki poslanik ima nekoliko ljudi kao pomoćno osoblje, koji će raditi u toj kancelariji. Svaki psolanik ima odgovarajuća novčana sredstva mimo plate u parlamentu upravo za finansiranje tog pomoćnog osoblja za rad kancelarije. Pošto smo mi zemlja sa ekonomskom situacijom kakvom jesmo, mi ne možemo sebi da priuštimo takvu mogućnost.

JV: Kakva su vaša iskustva? Da li građani koriste tu mogućnost koju sada imaju za kontakt sa vama?

Kako da ne. Verujte da ja kada radi parlament u Beogradu, pošto sam član mnogih odbora, dosta sam opterećen ali kada dođem, mahom vikendom, sijaset građana. Verujte da imam dosta kontakata, pokušavam da rešim neke probleme, neke uspevam, neke ne. Neke preko nadležnih ministarstava pokušavam da artikulišem, za sada sam u celini zadovoljan koliko uspevam da kao narodni polanik neke probleme građana rešim.

JV: Da li je moguće da ti problemi dođu do ministara i onih koji odlučuju i koji ih rešavaju?

Svakako. Građani ustupaju pojedina dokumenta koja ja nosim u ministarstva. To su pritužbe, žalbe, neostvarena prava, neki dobri projekti i meni kao narodnom poslaniku je posao da te kontakte obezbedim sa nadležnim ministarstvima. Dovoljna je komunikacija između nas narodnih poslanika i lokalne samouprave, mislim da postoji prostora da se ćešće sastajemo sa gradskom vlašću, da sa njima razmatramo neke klučne probleme, da pomažemo gradskoj vlasti u komunikaciji sa nadležnim ministarstvima. To je posao narodnih poslanika da pomažemo oko realizacije pojedinih investicija i mislim da tu ima više prostora i da je potrebno uvesti praksu da se makar jednom nedeljno narodni poslanici iz Niša, ili makar petnaestodnevno sastaju sa čelnicima gradskih struktura.

JV: Sada nije takva situacija?

Sada nije takva situacija.

JV: Misilite da je razlog u toj nekomunikaciji do lokalne samouprave ili do zauzetosti narodnih poslanika?

Ja mislim da su narodni poslanici spremni i voljni, mislim da je tu problem kod lokalne samouprave. Ali problem je naprosto i to što se zasedanje lokalnog parlamenta uvek poklapa, po pravilu, sa zasedanjem republičkog parlamenta. Ja sat to više puta ukazao to i Predsedniku skupštine i Gradnonačelniku da je potrebno u različitim terminima sazivati zasedanja lokalnog parlamenta u odnosu na republički parlament, da bi poslanici, pojedini poslanici su poslanici u Parlamentu republike Srbije i odbornici, kako bi oni mogli da učestvuju u radu lokalnog parlamenta. Međutim, za sada po pravilu, hoću da verujem da je to slučajno, nije namerno, uvek kada je zasedanje parlamenta u Beogradu zasedanje je i lokalnog parlamenta.

JV: Kakva je saradnja sa vašim kolegama, narodnim poslanicima iz Niša? Nije bitno da li su iz vladajućih stranaka ili iz opozicije.

Imamo jako korektnu saradnju sa gospodinim Bradićem a pogotovu sa gospodinom Milosavljevićem, nas je nekoliko posalnika iz Niša, kao što znate. Mislim da tu ne postoji nikakav problem u komunikaciji, niti u dogovaranju, za sada nisma primetio da postoji neki problem.

JV: Imali smo juče da je gospodin Milosavljević predložio izmenu krivičnog zakona u delu koji se odnosi na kažnjavanje prestupnika, silovatelja. Dao je neki predlog o medicinskoj kastraciji. Da li ako to uđe u skupštinsku proceduru može da očekuje vašu podršku?

Ono što ja mogu da primetim, da gospodin Milisavljević je agilan narodni poslanik. Međutim, da bi vi sproveli neku ideju potrebno je obezbediti neki širi konsenzus. Ako bi svi od 250 poslanika imali stav o nekom predlogu, zakonu, inicijativi onda bi to stvaralo jednu konfuziju u radu parlamenta. Ja ne kažem da je ta ideja loša ili dobra. Ali mislim da bi gospodin Milisavljević trebalo da nađe malo više prostora da obavi neophodne konsultacije, prvo sa narodnim poslanicima iz Niša, drugo sa odgovarajućim poslaničkim grupama pa da onda ide sa takvom inicijativom. Meni se čini da je on sklon da na svoju ruku stalno pokreće neke inicijative koje onda neko mora da usaglasi. Ako je narodni poslanik pokretač zakonskih rešenja onda on mora da obezbedi podršku u parlamentu za taj zakon.

JV: Tu se onda vraćamo na ono prvo pitanje o komunikaciji. Prvo razgovor sa kolegama, pa onda.

Tao je. Prvo razgovor sa kolegama iz svoje poslaničke grupe, pa onda razgovor sa kolegama iz svog grada i sa juga Srbije a potom i sa drugim poslaničkim grupama kako bi ta inicijativa bila prihvaćena. Ovako svaki poslanik može da ima bilo kakvu ideju, po poslovniku može da pokreće bilo kakvu inicijativu, kada bi 250 poslanika tako pokretali inicijative za izmene zakona mi bi imali ršum od milijardu zakona. Postoji tačno procedura, neka dobra parlamentarna praksa kako se to radi.

JV: Jedan ste od najaktivnijih poslanika iz Niša ako se pogleda statistika Otvorenog parlamenta koji prati izlaganje svakog narodnog posalnika. Obično kada nam dođu poslanici sa juga imamo pitanje zašto niste aktivniji jer statisitka za njih pokazuje da se javljaju vrlo retko. Oni se brane time da ili su to neki stranački dogovori ili nisu njihove teme ili nisu njihovi zakoni a čini se da vi često učestvujete u raspravama, ne vezano po oblastima. Otkud to? Da li je to neka sloboda koju imate iz vaše stranke, iz vašeg poslaničkog kluba? Ili je to vaša lična inicijativa?

Ja mislim da svaki poslanik mora da bude jako aktivan. On mora da opravda poverenje građana, on nije poslat u pralamnet da sačeka da mu istekne mandat. Ja se trudim, po prirodi sam takav da se trudim, da se borim, da se zalažem za svoj kraj, za svoj grad, za svoju zemlju. Ja sam se, možda i ova činjenica govori zašto me malo više ima i u medijima i u parlamentu, zato što sam član odbora za Kosovo i Metohiju, člad odbora za odbranu i unutrašnje poslove i predsednik odbora za kontrolu službi bezbednosti. Čini mi se da drugi poslanici iz Niša nisu toliko zastupljeni u odborima ali to njima ne smeta da uzmu aktivno učešće, da daju svoje predloge, izmene, dopune ili inicijative za donošenje zakona. Slažem se sa vama da postoji prostora da budu aktivniji. Ja ću se truditi ovaj mandat da se borim, koliko ću u tome uspeti neznam ali mi je savest čista. Pokušavam ono što je u mojim mogućnostima, adekvatno mom iskustvu, obrazovanju i ja bih rekao malo većem iskustvu da pomognem poslaničkoj grupi i parlamentu a pogotovo da pokušam da oni predlozi koji se tiču naše lokalne sredine da to prođe.

JV: Poslednjih dana ste bili aktivni oko izmena krivičnog zakonika, posebno dela koji se tiče onih koji ratuju van zemlje. Kakve su odluke odbora kojim ste vi presedavali po tom pitanju i generalno šta ćemo novo naći u tom krivičnom zakoniku a da se odnosi na taj problem?

Mi imamo jedan ozbiljan problem. Juče smo razmatrali u načelu predlog izmene, odnosno predlog dopune krivičnog zakona. Ali je pre toga prethodila sednica odbora za Kosovo i Metohiju gde smo razmatrali bezbednosne aspekte ugrožavanja našeg stanovništva na Kosovu i Metohiji sa aspekta delovanja radikalnih islamističkih grupa. Tu su bili predstavnici nadležnih službi Ministarstva unutrašnjih poslova i mogu vam reći da taj problem polako postaje ozbiljan problem za bezbednost Srbije. Sve više naših građana koji pojedinačno ili organizovane grupe odlaze na razna ratišta i oružane sukobe van zemlje. Srbija se pridružila zemljama koje su napravile koaliciju u borbi protiv ISILa, formiranje islamske države Iraka i Levanda. Srbija se obavezala da će pored ustupanja obaveštajnih i bezbednosnih podataka učiniti i praktične korake. Donošenje dopuna ovih zakona je jedan od koraka, jer su neke zemlje pored BIH i Makedonije već donele izmene krivičnih zakona, po kojima sankcionišu učešće njihovih građana na ratištima van njihovih zemalja. Ove izmene i dopune se odnose na glavu 34. koja tretira zločine protiv čovečnosti. I nakon poglavlja agresivni rat predviđaju se dva nova člana 386a. i 386b. Jedan član se odnosi na sankcionisanje pojuedinačnog učešća naših državljana u oružanim sukobima i ratištima van naše zemlje, a drugi član se odnosi na organizovano prikupljanje novca, obučavanje, vrbovanje i organizovano prebacivanje u druge zemlje. I jedan i drugi član će odvratiti naše građane. Postavlja se pitanje šta se dešava sa našim građanima koji su već na ratištu, pa zakon kada bude sutra razmatran po pojedinostima i nadam se i usvojen, u roku od 8 dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, to je poruka i rok svakom našem građaninu koji se po bilo kom osnovu nalazi van naše zemlje i učestvuje u oružanom sukobu da se vrati. Nakon isteka tih 8 dana zakon stupa na snagu i svi koji se u tom trenutku zateknu van naše zemlje doći će pod udar ovog zakona.

JV: Šta kažu neka istraživanja i istrage, verovatno policijske istrage? Da li ima vrbovanja u Srbiji? Znamo da je Novi Pazar najizraženiji po tome, da li nešto ima u Preševskoj dolini?

Ta pojava je za sada najprisutnija na Kosovu i Metohiji i u Raškoj oblasti. Jučerašnja hapšenja petorice lica koji su optuženi za podsticanje terorizma govori da su čak imali nameru da učine terorističke napade u Srbiji. A u Bosni je to već odavno registrovano i bila su neka hapšenja u Bosni, bila su hapšenja na Kosovu i Metohiji i evo sada imamo hapšenja u užoj Srbiji i to govori da su oni jako povezani. To nije beznačajan bezbednosni problem, to je ozbiljan bezbednosni problem, jer najveći bezbednosni problem šta sa tim ljudima kada se vrate. Oni se napajaju tom ideologijom na tim ratištima, ostvaruju dobre veze sa nosiocima međunarodnog terorizma, oni se obučavaju u kampovima i oni po prirodi i po povratku u zemlju predstavljaju ozbiljan bezbednosni problem. Jer oni regrutuju dalje svoje istomišljenike. I ova krivična dela koja smo predvideli. Danas se na ratište ide iz dva razloga iz marerijalnog ili iz ideološkog. Mislim da će ova krivična dela prilagoditi krivičnim sankcijama, težim i lakšim krivičnim delima. Teži oblik je ako neko iz ideoloških razloga odlazi na ratište za razliku od onih koji zbog teške ekonomske situacije. odlazi zbog materijalnih razloga. Blaži oblik krivičnog dela je kada odlazi zbog materijalnih razloga. Sada je tu sijaset firmi koje posreduju u tome, mi smo u zakonima predvideli da sankcionišemo i te firme. Na žalost te firme koje pod formom turističkih putovanja, zapošljavanja odvode naše građane. U stvari se radi o organizovanom vođenju za novac na ratište i one dolaze pod udar našeg zakona. Biće to problematično zato što se mahom radi o stranim firmama. Te firme su u prošlosti bile jako bliske obaveštajnim i bezbednosnim sistemima tih zemalja. Sada kada je to postao bezbednosni problem oni ne mogu da ograniče rad tih firmi.

JV: Ne možemo da se dotaknemo teme koja je takođe ustalasala tu bezbednosnu sliku Srbije i sada oko parade ponosa znamo da je. Jedini incident koji se zapravo desio je intervencija niške žandarmerije nad bratom Aleksandra Vučića, oni su malo pretukli Andreja Vučića. Vi ste u odboru za kontrolu bezbednosnih službi, bilo je natpisa po ovinama da je to bila neka da kažem istorijska svađa između Vojnobezbednosne agencije i Polcije. Da li je to došlo do vas? Da li će o tome biti reči na odboru? Kako stoje stvari? A bili ste i na čelu Vojnobezbezbednosne agencije godinu dana.

Nisam bio samo godinu dana, bio sam duže. Ja sam predsednik odbora za kontrolu službi bezbednosti, to nije u nadležnosti odbora za kontrolu službi bezbednosti. Ja sam član odbora za odbranu i unutrašnje poslove i mi smo na predzadnjoj sednici zaključili da ćemo posvetiti jednu raspravu kada dobijemo izveštaj nadležnih organa. Meni se čini da oko tog slučaja postoji dosta politizacije. Stvari su sasvim jednostavne. Stekli su se uslovi da se preispita stanje u niškoj žandarmeriji. Jedinice žandarmerije su sastavljene od pripadnika koji su bili pripadnici specijalne antiterorističke jedinice i nekih drugih jedinica koje su se ugasile. Radi se o ljudima koji su učestvovali na mnogim ratištima, bivše SFRJ. Radi se o pojedincima iz tih jedinica koji su labilnog psihičkog stanja, radi se o ljudima koji u tom komandnom kadru nemaju adekvatne ljude. Sazreli su uslovi, a to provejava sada i u stavu Ministarstva unutrašnjih poslova, treba da se detaljno prečešlja stanje. Razmišljanja su da se pojedini odredi ukinu, do toga da se spajanjem specijalne antiterorističke jedinice, protivterorističke jedinice Srbije i Žandarmerije formira samo jedna. Ja sam istog mišljenja da ovolikoj zemlji kakva je naša ne trebaju 3 specijalne jedinice MUPa, jer to mnogo košta a i realno je da imamo jednu jedinicu. Da li će se ona zvati Žandarmerija ili specijalne protivterorističke jedinice sasvim je sve jedno. A sledi nam i donošenje zakona o policiji. Mislim da će taj zakon urediti mnoge stvari što se tiče specijalnih jedinica. U svakom slučaju reorganizaciji specijalnih jedinica, posebno Žandarmerije pristupljeno, vi vidite da je Ministar zatražio da se obave lekarski pregledi svih pripadnika. Da se utvrdi njihovo psihološko stanje, da se vidi da li oni mogu da rade u specijalnoj jedinici. Što se tiče ovog incidenta, stime ću završiti, mislim da je taj incident ispolitizovan. Politizacija tog slučaja, nevezano da li je to brat premijera ili je brat vaš ili moj, mora da se pokaže u praksi da pravna država deluje. Činjenica je da je tu upotrebljena prekomerna sila, za to javnos mora da sazna, ko je upotrebio i iz kojih razloga i sve detalje vezano za to. Sektor unutrašnje kontrole MUPa radi na tom slučaju. On će izvestiti Ministarstvo i Ministra unutrašnjih poslova, on će se obratiti javnosti i saopštiti šta je istina. Kakav god bude zaključak mislim da je u ovom slučaju prekomerno upotrebljena sila, bez razloga i šta se nama kao građanima može desiti u toj situaciji. Mislim da premijer namerno nije hteo a prida neku veliku važnost jer se radi o njegovom bratu ali mi smo u prošlosti imali takve incidente, koji su se kasnije kobno završili. Zato reagujemo na prvi incident. Mislim da nije bilo potrebe za takvom prekomernom upotrebom sile.

JV: Hvala vam na gostovanju. Gledali ste emisiju 15 minuta, moje ime je Aleksandar Stankov.