Nenad Lalatović

Gost: Nenad Lalatović, trener FK "Radnički" Niš

Razgovor vodila: Milica Jovanović

JV: Nakon pauze od 35 godina Nišlije će imati priliku d au svom gradu pogledaju jednu međunarodnu fudbalsku utakmicu. Naravno reč je o FK Radnički, koji će u četvrtak 12. jula od 21h dočekati ekipu Gzira u prvom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. Ujendo ovo će biti i premijera trenera Nenada Lalatovića na Čairu u toj ulozi. O očekivanjima na međunarodnoj sceni ali i o njegovom dolasku na Čair danas razgovaramo upravo sa Nenadom Lalatovićem. Dobordošli u studio Južnih vesti.

Hvala, bolje vas našao.

JV: Kasnije u odnosu na druge timove ste saznali imena protivnika, kolika je prednost to što ste odmorniji od njih? Niste igrali pretkvalifikacije a sa druge strane kolika je mana to što vam je to prva takmičarska utakmica u sezoni?

Ja bih više voleo da smo i mi odigrali 2 takmičarske utakmice. Ekipa koja ima više takmičarskih utakmicau nogama ona je u prednosti. Oni na neki način znaju u kakvoj su formi, mi naćalost još ne. Iako smo u pripremnom periodu odigrali 4 utakmice, gde smo imali 3 pobede i 1 nerešen rezultat. Vidim da tu postoji jedna mala euforija ali ja kažem, još nisam zadovoljan načinom i smatram da Radnički mora mnogo bolje da igra nego što je igrao u te 4 utakmice. I ako smo imali dobre rezultate, jer mi smo jedan nov tim, tim koji tek treba da se stvara, iam puno novih igrača, igrača koji su dolazili u hodu. Ova ekipa sa Malte je ekipa koja igra već 2 godine zajedno, to je ekipa koju ne smemo da podcenimo. Samim tim, sada su doveli igrače iz Serije A, imaju 2 brazilca, nigerijca. Njihov napadač je postigao 30 golova u njihovom provenstvu, polušpic je najbolji igrač Malte. Očekuje nas teška utakmica ali mi smo, koliko je to bilo moguće za ove 4 nedelje spremili, što je bilo moguće i za sada sam u ovom trenutku zadovoljan u kavoj smo formi. Tek ćemo videti svoju pravu formu, šta smo uradili za 4 nedelje, kada budemo igrali prvu utakmicu kvalifikacija.

JV: Pomenuli ste ekipu Gzira, koje su njihove glavne prednosti a koje su mane sa druge strane?

Svi iamo vrline i mane. Njihova najveća vrlina je napad. Po toj krilnoj poziciji i ta 2 vezna igrača sa špicom, to su im najbolji igrači, koji prave prevagu na utakmici, to smo videli kada smo ih analizirali. U ovoj utakmici protiv Andore na strani su pobedili 2:0 a kući 2:1, to su ta 3 ili 4 igrača njihov motor ekipe. Mi polako spremamo taktiku kako da to neutrališemo, njihov motor ekipe i da iskoristimo neke mane, mi smo ih uvideli, da ne pričam sada ovako, jer nikad ne znate šta može doći do njih. Mi ćemo pokušati, neke mane koje smo uvideli, stručni štam i ja, da iskoristimo. Mi smo to polako predočili igračima i sada ćemo raditi, ova 2 dana, na tom taktičkom planu, da izađemo na kraj sa njima. Ja se nadam da ćemo izađi. Ova utakmica je posle 35 godina da Radnički igra ovako jednu značajnu utakmicu i daćemo sve od sebe da obradujemo naše navijače pobedom.

JV: Recite mi šta će biti glavni aduti Radničkog, obzirom na to da ste se malo ponovili.

Jedan nov tim, ima dosta novih igrača, jedan adut Radničkog da ćemo igrati, Radnički ima svoju filozofiju, kod mene će igrati uvek za gol više, igraće jedan napadački fudbal. Da smo doveli igrače koju mogu da ispune te zahteve. Sa starosedeocima koji su ostali ovde. Zadovoljan sam i sa igračima koji su ostali ovde i nadam se da će biti naš prvi adut biti naša publika. Jer očekujem da će doći u velikom broju. Jer ovom novom timu Radničkog. koji još nije uigran na ovom nivou na kom mora da se uigra. Još meni ne deluje onako kako ja hoću, nam treba podrška. I tu podršku očekujem od naših navijača da budu naš 12 igrač. Očekujemo pun stadion i očekujemo da zajendičkim snagama i jednom drugačijom, agresivnijom, napadačkom igrom Radničkog dođemo do pobede.

JV: Pomenuli ste sada navijače, imao euforiju koja nesumnjivo vlada u Nišu, posle 35 godina. Sa druge strane vaši sukobi sa navijačima su tu, vi ste se njima izvinili. Da li očekujete da će oni da pređu preko toga, da će biti dobra atmosfera na tribinama?

Do sada, kada god sam dolazio ovde, navijači Radničkog, to je baš jedan od mojih kolega, koga jako cenim i poštujem, Rastavac rekao, nemojte da dolazite na utakmicu da navijate protiv Lalatovića nego da navijate za Radnički. Tu utakmicu sam pobedio Radnički sa Borcem 1:0. Kada smo se borili za to drugo mesto i baš je to bila njegova izjava posle utakmice. Ja sam se izvinio, naravno. Ja sam sada trener ovde i uvek ću se izviniti nekome ako vidim da sam nekom nešto uradio i da to nešto nekom smeta. Ja samo nikada nisam znao šta sam uradio. Jer samo jedanput sam imao, bila je žestoka prepirka, sa čovekom koji je bio unutar, posle utkamice, gde am ja pobedio Radnički sa 1:0 sa Borcem ali on nije bio navijač, on je bio neki funkcioner. I došao je u prostor gde nije smeo da bude. Jednostavno, sa njim sam imao sukob a nikada ni sa jednim navijačem Radničkog, nikada nisam rekao ružnu reč, niti protiv Radničkog, niti protiv ni jednog navijača. Ali jendostavno moj temperament je takav kakav jeste, u Srbiji gde god se pojavim svi dolaze da pobede mene. I svi imaju nešto protiv mene, ali to je očigledno da nešto vredite. Čim izađem na stadion, da li sam trener Vojvodine, Čukaričkog, da sam trener Borca, ne pobede klub protiv kog igraju nego pobede mene. Meni to prija i godi ali kažem nadam se da će publika biti okrenuta ka našem Radničkom, jer Radnički igra utakmicu posle 35 godina, da će dati podršku, što je meni jako bitno, mojim igračima, a što se tiče mene ako budem zaslužio ja ću imati, ako ne budem zaslužio neću. Ne razmišljam puno o tome ali bih voleo. Ne tražim od njih da me hvale ili kude ali dok sam trener Radničkog tražim samo da daju podrđku mojim igračima. Možda će dati i meni ako budem zaslužio.

JV: Kažite mi, da se vraitmo malo na sastav. Dosta novih igrača je došlo, neki su i otišli, kako ste zadovoljni pojačanjima? Da li su se uklopili u tim?

Jesu. Ono što sam rekao, pojačanja su dolazila u hodu. Kada sam počeo pripreme 10.6. nisam imao sve igrače na okupu i to je bio mali hendikep. Čak 3 igrača, ono što sam ja zamerio i rekao da je meni nedopustivo da trener dođe na okupljanje i da 3, 4 igrača koji su izneli veći teret prošle sezone ne budu na prozivci. To je za mene nedopustivo. A igra se jadna ovako važna, bitna utakmica za Radnički. Jednostavno da u otišli na odmor bez programa. Da su došli, da su urađeni pregledi 8. i 9. da vidimo u kakvom su stanju, da počenmo zajedno svi pripreme. Jer je to bitna utakmica i za klub i za Niš i za novi stručni štab i za igrače. Tako da je to ono što nisam očekivao. Za sve treba da prođe vreme, neke stvari treba da se promene i dok sam ja sigurno će se promeniti disciplina, jer samo iz velike discipline možemo da pravimo dobre rezultate i svako u svakom trenutku mora da zna šta je njegov deo posla. I jednostavno ja znam šta je deo mog posla i ja se toga držim i jednostavno ću dati sve od sebe da Radnički izgleda bolje nego do sada. Što se tiče igrača zadovoljan sam tim igračima što su došli. Ja sam dao sve od sebe i moj stručni štab, da se uigramo što je bolje moguće. to na neki način pokazuju i rezultati koje smo postigli u pripremnom periodu. Opet kažem, vidim ja kao trener da to nije na onom nivou na kome ja očekujem i ne može to tako brzo da bude. Došlo je puno novih igrača, ovi što su bili ovde, došao je novi trener, ja ne znam 5, 6, 7 za godinu dana, što isto nije dobro. Ali tako je to kod nas u Srbiji, treneri se brzo menjaju. U ovom trenutku sam zadovoljan ali trebaće još vremena da Radnički izgleda onako kako ja to hoću.

JV: Sa tim Radničkim koji će izgledati tako kako vi hoćete. Da li mislite da ima kvaliteta da ponovite uspeh koji ste imali a Vojvodinom?

U Evropi?

JV: Da.

U Evropi smo mi napravili stvarno čudo. Jer smo prošli 1. 2. 3. 4. imali smo jedan nerešen rezultat, jedan poraz i sve pobede. Ali sam ja sa tom ekipom proveo 8 meseci pre nego što smo odigrali prvu evropsku utakmicu. Nismo prodali ni jednog igrača, još smo doveli 2 igrača, imali smo tim na okupu koji su navikli na mene i ja na njih. Znali su tačno šta tražim od njih. I to je bio jedan uigran tim. Ovo je sada jedan novi tim ali kažem daćemo sve od sebe, za početak da prođemo prvo kolo, ja ću biti jako zadovoljan. Onda, posle toga, ako bi dao bog, da prođemo prvo kolo, onda bi izvukli ili Ferencvaroš ili Makabi Telaviv, to su ekipe koje kada kupe igrača u stanju su da plate 0.5 miliona obeštećenje. Mi u Srbiji, na ćalost, sem Zvezde i Partizana niko ne može da plati obeštećenje, čak i kada ono košta 20.000 evra. Nego dovodimo one igrače koji su slobodni na tržištu, da dođu za platu. Tako da kažem velika je razlika između nas i tako velikih klubova. Kažem, u fudbalu je sve moguće. Niko nije očekivao da će Vojvodina doći toliko daleko, pa smo došli. Jednostavno i oni treniraju koliko i mi, ako verujete u sebe uspeh će doći. Želim da i mojim igračima prenesem tu neku moju energiju, pobedničku. Ja se nikoga ne plašim i apsolutno veruem da kada ja i moj protivnik izađemo da ja uvek mogu da ga pobedim. Tako da to želim da prenesem na moje igrače, da veruju u to i ako budu verovali u to, za početak da prođemo Maltu a onda da se nadamo da možemo da prođemo i treće kolo.

JV: Dobro, hvala. Sada da se malo vratimo na pripreme. Imali ste sasvim solidne rezultate. U poslednjem meču ste kapitensku traku dali mladom Aleksi Jovanoviću. Da li to znači da će doći do nekih promena na mestu kapitena ili je to bila neka nagrada za njegov trud?

U tom trenutku Aleksa, hteo sam pošto samo igrali protiv Rostova, Rostov gde igraju kapiten Karpin, ekipa kao Makabi Telaviv gde ima igrače po 500.000, 1.000.000 evra. Nismo znali u tom trenutku njihovu snagu, igrali smo sa zadnja 2 vezna igrača. Aleksa je dobio moje poverenje i od tih igrača, prvih 11 koji su istrčali na teren, on je dete Radničkog, dete Niša i ja sam odlučio da dam jednom mladom igraču, kome će to puno značiti. Pogotovo što se igra protiv rostova koji je preozbiljan protivnik. Da mu pokažem da verujem u njega i dao sam mu kapitensku traku, jer Aca Jovanović nije počeo tu utakmicu od početka, tako da zbog toga je dobio traku. Apsolutno kako je radio u pripremnom periodu, zaslužio je.

JV: Ali Aca ostaje kapiten?

Aca Jovanović ostaje kapiten. Kada god Aca Jovanović bude u startnoj postavi, počne od prvog minuta on će biti kapiten Radničkog. Sada nisam još o tome razmišljao, nisam pričao sa ljudima iz kluba, tu odluku ću doneti ja do srede, kada Aca ne bude igrao ko će biti kapiten Radničkog.

JV: Sada da vratimo na sam vaš dolazak u Radnički. Nakon prošle sezone predsednik sa zamrznutom funkijom Ivica Tončev obećao je Nišlijama i navijačima Radničkog titulu u ovoj sezoni. Koliko se vaše ambicije poklapaju sa njegovim?

To je bila euforija i Radnički je izašao u Evropu posle toliko godina. U fudbalu je sve moguće. Ne znam koliko su drugi na to spremni. Ja bih voleo da u Srbiji bude prvak i Borac iz Čačka. Ako zasluži, ako igra najbolje, ako ima najbolji tim. Ne treba da gledamo veličinu kluba pa da kaže ova 2 kluba sada mogu da se menjaju. Ja bih voleo da se umeša i neko treći, da se napokon, ne znam da li ove ili sledeći desi da neko drugi sem Zvezde i Partizana osvoji titulu. To bi bilo fenomenlano za Srbiju, za srpski fudbal, za sve da se desi nešto novo kod nas. A ne ceo život jedno te isto. Što se tiče titule mislim da je malo prerano pričati o tome, prvo da mi napravimo tim, da se skockamo, da uspe jedan trener Radničkog da bude ovde malo duži period. Da se igrački kadar okupi zajedno na godinu dana, pa onda da pričamo o tako nečemu i da se nadamo tek sledeće godine.

JV: U više navrata prošle sezone ste govorili i pored tih čestih promena trenera u Radničkom da vi znate da će Radnički osvojiti titulu.

Ne titulu, već da će se plasirati u Ligu Evrope.

JV: Da, da se plasira u kvalifikacije za Ligu Evrope. Zašto ste to potencirali?

Radnički je imao kvalitetan tim i video sam da igraju jako dobar, prosto kod kuće, da pobeđuju, mada pobeđivao sam ja sa Čukaričkim, 6 meseci sam imao sve pobede. Spartaka sam u 2 utakmice pobedio 7:1, pa je Spartak bio ispred mene. Žao mi je zbog toga i moram da kažem da mi je jako žao mojih igrača iz Čukaričkog. Ja im više nisam trener ali su oni ostali u mom srcu. Svi igrači koje ja treniram, kada odem ja ih uvek postavim u srcu. Znam koliko su napora dali, šta su sve uradili, koliko su to želeli. Kada imate sve pobede kod kuće, 6 meseci, ne nerešeno, sve pobede. I glavnog konkurenta pobedite sa 7:1 u 2 utakmice, onda ste apsolutno vi zaslužili da budete ispred njega. Što se tiče Radničkog mi smo oba puta izgubili od Radničkog, jednom ovde iz penala i jednom kod nas kući je bilo 1:0 za Čukarički, drugo poluvreme gospodin Brnar je radio šta je radio i izgubili smo utakmicu sa 8 igrača. Tako da kažem, to ostaje jedna velika žal, Radnički je apsolutno zaslužio to 3. mesto. Jer kažem još jedanput. Pobeđivao je i igrao je stvarno dobro i stvarno je imao dobar tim. Ali Čukarički je zaslužio da bude ispred Spartaka.

JV: Još jedna situacija sa vašim izjavama ranije. U par navrata ste prošle sezone rekli da je vaš cilj inostranstvo. Opet ste imali ponude iz inostranstva, ipak ste se odlučili za Radnički. Zašto?

Ja već 10 godina radim svakodnevno. Verujte mi ja za 10 godina nisam dobio otkaz ni u jednom klubu. Obično mene ljudi dok ne upoznaju i dok ne dođe onako, skeptici su, ne prihvataju me odmah. Ali kada me upoznaju onda me zavole. Jer jednostavno vide kakav sam momak i kako radim i koliko dajem sebe u svakom klubu u kome radim. Onda sam došao u situaciju da kažem 10 godina sam radio u srpskom fudbalu, već sve znam, srpski fudbal kao svoj džep i želeo sam da neki svoj kvalitet, koji smatram da imam, kao trener. Zato što smatram da biti sa Vojvodinom 13 meseci i ne izgubiti utakmicu, sa Čukaričkim 6 meseci i imati sve pobede. Sa Borcem biti 2. na tabeli posle 17 kola. Ipak vi nešto vredite i imate neki kvalitet da od 4 najveća kluba u Srbiji, ovo je sada moj treći. Trenirao sam Crvenu Zvezdu, Vojvodinu i Radnički, bio selektor. Ovde sve što sam mogao da radim i sve što sam mogao vodio sam, sada sam sa Radničkim. I da je vreme da odem u inostranstvo. Neke starije kolege su mi rekle da bi otišao u inostranstvo moraš da napraviš pauzu, ne možeš da odeš u inostranstvo ako radiš. Moraš da kažeš neću raditi 3 meseca i ja sam ih poslušao. I kada sam to izjavio onda su počeli da mi se javljaju klubovi. Imao sam sa CZK Sofiju skoro završen transfer i bio sam zadovoljan i sa platom. Ta plata je za naše uslove bila velika ali je došao sportski direktor Balakov koji je hteo da na tom mestu dovede svog prijatelja sa kojim je dugo igrao u Nemačkoj, Nemca. Imao sam još 2 ponude za koje ja nisam bio zadovoljan finansijski. Ponuda Radničkog, gde su ljudi dolazili iz Radničkog, to jest Ivica Tončev. Ovom prikom mogu da mu se zahvalim jer me je pozvao da dođem u Radnički. Jer sam za sada, kako se sada osećam napravio pravi izbor. Da li je bio pravi izbor videćemo kada počnu utakmice. Smatram da Ivica Tončev od kada je došao u Radnički, dosta uradio za ovaj klub. Jer jednostavno, dok je on na čelu kluba Radnički je uspeo da izbori da bude među prva tri kluba u Srbiji i da izbore jednu ovako veliku utakmicu evropsku, posle 35 godina. Naravno da zasluge prvo idu na račun igrača, navijača, onda moram da kažem i na račun gospodina Tončeva. U mom razgovoru sa njim on me ubedio da dođem i pošto ne živim sa decom, želeo sam, oni žive kod majke, želeo sam da ih uhvatim na mesec dana, da odem sa njima na more, da im se više posvetim nego što im se posvećujem. Jer ne mogu ni da im se posvetim, zbog svog posla. Sada sam ovde u Nišu, ne mogu sve slobodno vreme da provedem sa njima.Što je meni i krivo i teško, jer bih voleo da imam više vremena da se posvetim njima. To je ono što mene najviše boli u ovom trenutku, ali to je moj posao da bi sutra njima mogao da pružim bolji život ja moram da radim, da pravim svoje ime, da stičem ono što smatram da njima treba. Kao što svaki roditelj za svoje dete uvek smatra da zaslužuje najviše. Tako ja smatram za svoju decu. Ali kažem još jednom napravio sam pravi izbor, odlučio sam se za Radnički, posle razgovora sa ivicom tončevim, on me ubedio da ostanem u srpskom fudbalu, Ja sam za Radnički uvek govorio da Niš kao grad i Radnički kao klub apsolutno zaslužuju da igraju Evropu, jer sam bio trener Čukaričkog i ono što kažem, mi smo zaslužili igrački ali kada uđete na stadion i ima 100, 200 gledalaca to jednostavno nije to. A Radnički, kad god sam gostoao ovde publika je neverovatna, atmosfera je žustra, ja to volim i volim da iza sebe imam 4000, 5000 ljudi. Jer smatram da sam to imao u nekim bivšim klubovima da bi napravio još bolje rezultate. Nadam se da ovde, sa ovom publikom imati rezultate. Ja to ne govorim a bi se nekom, ne znam šta. Meni uopšte nije bitno da li će mene neko da voli ili ne, meni nije bitno da me neko voli. Meni je samo bitno da me voli moja porodica i ono što misli moja porodica o meni i moji najbliži projatelji. Ovo ostalo ko će šta da proča, ko će šta da kaže ja se nikom ne pravdam, nikom ne polažem račune, samo svojoj porodici, drugi me ne zanimaju, mogu da pričaju šta hoće, jo bih voleo da samo kada nešto dođe i da neko dođe i da mi kaže u lice, tada bi bio najsrećniji, tada bih video koliko je taj neko hrabar. Da me pogleda u lice, stane isped mene a ne da se krije iza i da mi priča svašta. Ja volim hrabre ljude jer sam ja hrabar. Ja sve ono što hoću da kažem nekom ja mu kažem u lice. Nikad se nisam krio ni iza koga i voleo bih da taj neko ko misli nešto o meni da dođe i kaže ja smatram to i to i to. Da bude hrabar ja bi mu pružio ruku. Obično su to kukavice koje ne smeju da ti kažu ništa u lice nego kada su u masi se sakriju negde iza, pa pričaju gluposti.Ja sam uvek tu za takve stvari i jednostavno ne bojim se nikoga, verujem u sebe i najbitnije mi je moja porodica.

JV: To je bilo to, hvala vam gostovanju. Ovo je bila emisija 15 minuta a moje ime je Milica Jovanović.