Olivera Jović

Gost: Olivera Jović, poverenik pokreta Dosta je bilo u Leskovcu

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Dok svi hrle u vladajuće stranke ona je u poslednjih godinu dana promenila dve opozicione političke opcije. Ali pravo pitanje je da li u Srbiji uopšte ima opozicije. Gost emisije 15 minuta je Olivera Jović koordinatorka pokreda Dosta je bilo Saše Radulovića u Leskovcu. Gospođo Jović dobrodošla u studio Južnih vesti.

Bolje vas našla, hvala na pozivu.

JV: Da krenemo od ovog pitanja koje sam izgovorio u mom uvodu. Da li u Srbiji ima opozicije?

U Srbiji ima opozicije, definitivno. Pod opozicijom ne podrazumevam samo političke stranke koje se trenutno nalaze u Skupštini republike Srbije, već deo Srba je opozicijonog opredeljenja. Svi oni birači koji nisu izašli na birališta kada su bili izbori su takođe pokazali svoju volju, odnosno rekli su ne svim političkim strankama, tako da smatram da postoji potencijal i to veliki.

JV: Nažalost nismo u prilici da često vidimo te ljude koji su sa nekim drugačijim razmišljanjima u odnosu na ono što propagira vladajuća većina. Gde su ti ljudi?

Postoje dve stvari. Prva stvar je to što se svi zatvaramo u mala plemena na društevnim mrežama. Treba naći način da se ljudi sa društvenih mreža praktično angažuju na realnom polju u pravom životu, to ne mogu da budu ulični protesti, jer više nije tako raspoloženje, niti je moguće tako graditi sistem u Srbiji. Ali postoje načini da se kritične mase okupi oko zajedničkih ideja. Ja smatram da postoji dosta dobrih ideja u Srbiji, da još uvek postoje ljudi intelektulaci koji mogu da povedu neke promene i da svi mi zajedno možemo da promenimo državu u kojoj živimo.

JV: Šta ćemo za letargijom, sa apatijom, mislim da je to sveprisutnija pojava u našem društvu?

Mislim da će nedostatak novca u mnogome da doprinese nestanku apatije i letargije a pojavi zdravog besa koji naravno rezultuje promenama.

JV: Mislite da se bližimo tome?

Da, mislim da se bližimo tome. Pogotovo sa najnovijim smanjenjem penzija, sa dosadašnjim smanjenjem plata, pre svega srednjem sloju, ljudima koji ni malo nisu zaslužili da im se plate smanjuju. Tipa, profesori, nastavnici, lekari i svi ostali koji rade zaista ispravne stvari za ovu zemlju. Za razliku od budžetskih, ne budžetskih, pošto su svi ovi na budžetu već službenika u birokratiji i administraciji koji prosto nezasluženo veći deo prima to što prima.

JV: Upravo su ta smanjenja i mere štednje Vlade Srbije i izvele na ulice advokate, evo imamo najavu štrajka zdravstvenih radnika, prosvetari najavljuju svoje proteste, studenti su na ulicama.

Advokati su iz drugih razloga jer zakon o notarima je potpuno loše sproveden i loše napravljen i iz tog razloga su. Mi podržavamo njihove zahteve.

JV: Ali deo njihovih zahteva je i finansijske prirode, oni gube određeni procenat neke svoje zarade time što su notari uvedeni u taj pravosudni sistem.

Imamo podatke. Svako ko hoće može da proveri da je u proteklih mesec dana notar u Beogradu zaradio 150.000 evra.

JV: I to je najniža zarada, koliko sam ja informisan iz novina. Najniža je 150.000 a najviša je išla do 290.000.

Meni su to strašne cifre.

JV: Za Srbiju danas i prestrašne.

Mislim da su advokati u potpunosti u pravu.

JV: Osnovno pitanje. Ti protesti, da li je to početak budženja neke drugačije, tog drugačijeg razmišljanja?

Pa da. Pogotovo protesti sindikata, protesti lekara i prosvetara. SMatram da jesu početak buđenja i početak toga da narod kaže ne više ovakvom načinu vođenja zemlje, ne ovakvom načinu vođenja ekonomije. Jer ovo što se sada radi, mislim da već četvrti put pokušavaju da urade istu stvar na isti način. A racionalan čovek ne radi ako hoće drugačije rezultate istu stvar na isti način. Menja se način. Mi imamo smanjenje u republičkom budžetu 270 miliona evra manjka. Iako su povećani porezi, iako je povećan PDV, nema jednostavno priliva u budžet. Sada još dalje smanjujemo kupovnu moć. I dalje smanjujemo način na koji će ljudi uopšte moći da kupe. Bukvalno se sada kupuju lekovi na komad, to je strašno.

JV: Vi ste u pokretu Saše Radulovića Dosta je bilo, govorili ste malopre o interenetu a to je nekako i krenulo preko interneta, tkao su i angažovene neke nove snage za taj pokret. Ali dosta je kritika sada izrečeno sa vaše strane, imate loi neki predlog da se to promeni? Da se to poboljša? Konkretno da se ne smanjuju plate i penzije, da se ne kupuju lekovi na komad.

Mi imamo kompletno rešenje i to vrlo ekzakno proračunato. U budžetu ima novca, on se samo ne raspodeljuje onako kako treba. Pre svega naš plan je u tome da se otpiusti preko 100.000 partijskoh parazita, odnosno preko 15% ljudi koji su tu došli u nekoliko godina bez ikakvih realnih potreba, odnosno sa kupljenim diplomama, što se sve više i više pokazuje u skandalima. I da sa tih milijardu evra uštede preraspodeli da ti ljudi dobiju sacijalnu pomoć dok ne dođe do toga da se zaposle a da se 700 miliona evra uloži u razvoj privrede, odnosno u razvoj povoljnog tržišnog okruženja. Mi trenutno imamo veoma nepovoljno tržišno okruženje i sve više i više postaje nepovoljno. Mi imamo ogromne poreze i doprinose na plate. Mi imamo 64% izdataka. Vi ako hoćete da zaposlite nekog od 300 evra bruto plate vi morate 120 evra da date državi a samo 180 evra radniku. Zbog toga imamo ogramnu sivu ekonomiju, preko 30%. Preko pola miliona ljudi radi u sivoj ekonomiji, neprijaljeno. To su ogromni odlivi iz budžeta i prosto može se to vrlo brzo dovesti u red. Ali je potrebno demontirati ovaj parazitski sistem, potrebno je demontirati ove šeme, burazersku ekonomiju koja trenutno postoji a koja ne vodi ničemu.

JV: Dolazite iz Leskovca. Da li i dole ima burazerske ekonomije i da li ima i dole tih šema?

Naravno. To se preliva sa vrha na dno. To je svuda tako. Ili iz baze ka vrhu. Prosto se oslikava situacija na republičkom nivou tako se prosto dešava i na lokalnom nivou. Da se razumemo nije to nešto što je SNS izmislio, to je situacija u proteklih desetinu godina. Nisu postavljeni zdravi temelji, ni tržišnog poslovanja, ni nemešanja politike u ekonomiju države. Uloga države je da stvori povoljno okruženje, ne samo ekonomski. Mi ovde često mešamo ekonomiju i razvoj sa surovim profitom. Ne odražava razvoj samo ekonomija, razvoj odražava to što u Leskovcu nemamo normalno dečije igralište, nemamo sređene ulice, nemamo sređene kanalizacione mreže. Prosto, niko ne sprečava nikoga u Leskovcu, neko iz Beograda ili u Nišu, da uradi normalne stvari za svoj grad, za građane njihovog grada. To je nešto što zavisi od lokalne politike.

JV: To znači da političari ne razmišljaju o građanima, to jest više razmišljaju o sebi  o svojim funkcijama a manje o građanima.

To znači da se ovde svi bore oko nekog plena. Taj plen su javna preduzeća, taj plen su državne ustanove, taj plen su plate od 100.000 dinara. Mi sada imamo neko licemerje vrhunsko. Da se smanjuju penzije i naravo pozivam sve penzionere da potpišu peticiju pokreta Dosta je bilo protiv smanjenja penzija jer je to prosto neustavno, nelegalno i da traže od PIO fonda. Mi imamo na našem sajtu dokument gde oni mogu da traže od PIO fonda, ko želi naravno, odluku na osnovu koje im smanjuju penzije. Moraju da imaju odluku, moraju da imaju pravo žalbe na odluku i moraju da imaju na osnovu kog zakona je donešeno. Da bi se smanjuile penzije mora da bude promenjen zakon o PIO fondu. Mora da bude nekoliko zakona promenjeno da bi došlo do ovoga. Jednostavno isto je i u Leskovcu, isto je i u Beogradu vlada povećava sebi plate a smanjuje penzionerima penzije. To je prosto licemerno.

JV: Prvi koji bi možda to mogli da spreče su opozicioni odbornici, opozicioni poslanici u parlamentu, međutim sve ih je manje zbog preletanja. Makar je takva politička situacija, takav politički trend poslednjih godina. Otkud među političarima i među funkcionerima takva atmosfera?

Upravo zbog te deobe plena i zbog novca. Mislim da je sve stvar interesa. Ono što je neki predlog da se to spreči je tako što bi se bilo kome, prvo definisati pojam preletača, jer ukoliko čitave grupe građana i različiti pokret stupi u koaliciju sa nekom drugom političkom strankom to je sasvim normalno i prihvatljivo. Ukoliko neko u toku samih izbora, kao kandidat jedne stranke ili nekoliko njih neposredno pređe u drugu stranku ili drugu političku opciju. Meni je potpuno neprihvatljivo da neko iz LDP pređe u SNS. Koja je to promena ideologije. Šta ti treba da doživiš kao osoba da bi toliko mozak promenio, suvi interes. Da se takve osobe spreče da se bave javnom dužnošću, javnom funkciom, bilo u lokalnom preduzeću, instituciji, kao i članovima njegove uže porodice. Na taj način direktno udaramo na korupciju. Nema podele plena, može ostaje u parlamentu, niko ne uzima ustavno pravo, bilo da je lokalni ili nacionalni. Da on ili ona budu reprezenti određene politike u koju veruju ali nema plena. I nema funkcije i nema novca.

JV: Da li mislite da ti preletači zaista, kada menjaju stranke, razmišljaju o ideologiji?

Rekla sam malopre. Mislim da razmišljaju samo o interesu i o deobi plena a to je nedopustivo. Naša država nema mnogo vremena. Prvo mi i demografski jako loše stojimo, populaciona politika, kao takva rogobatan je naziv, ali imamo jako puno starog stanovništva i sve će starije da bude kako teku godine. Mi imamo jako mali broj novorođene dece. Ko god hoće može da ode na Republički zavod za statistiku da pogleda kakve su statistike. Za 50 godina mi ćemo se prepoloviti. Mi moramo brzo da reagujemo i moramo vrlo efikasno da reagujemo a nije nemoguće. Država je uvek najači igrač u dvorištu. Vi uvek možete da sredite svoje dvorište, to nije nemoguće. Uzmite primer fiskalnih kasa, sećate se kakav je otpor bio, sve se uvelo za nepunih 6 meseci. Kada država hoće, država ima mehanizme. Ovde je potrebno u potpunosti demontirati sistem u kome se na vlast dolazi radi čiste koristi i u kome se isti ljudi neprekidno vrte.

JV: Što se tiče vašeg političkog angažovanja. Vi ste formirali Novu stranku u Leskovcu kada je Zoran Živković pokrenuo tu političku opciju.

Na nivou Srbije.

JV: Da, na nivou Srbije. A zatim ste nakon kratkog perioda prešli u pokret Dosta je bilo. Otkud takva promena?

Ja se nisam složila sa nekim politikama u Novoj stranci, kako unutrašnjim tako i. Nije mi odgovarala ekonomska politika i još neke stvari koje su se dešavale. Imama jako puno prijatelja u Novoj stranci, nisam otišla sa nekim ružnim iskustvom, nikakvi dramatični lomovi se nisu dešavali. Ono zbog čega sam se ja učlanila u Novu stranku je bila profesorka Vesna Rakić Vodelinelić, Srbijanka Turlajić i tako neke osobe kojima se ja divim. Dosta toga sam naučila. Međutim pokret Dosta je bilo i Saša Radulović mnogo više odgovaraju i mom temperamentu i mom načinu razmišljanja a i politike su mi prosto bliže. Da se razumemo, pokret Dosta je bilo nije postojao kada sam ja formirala zajedno sa još nekim ljudima učestvovala u formiranju Nove stranke. Prosto nije postojao. Inače ja ne bih bila u Novoj stranci nego bih od početka bila sa gospodinom Radulovićem. On se formirao decembra meseca a mi smo se formirali januara, odnosno aprila. Poprilično dug vremenski period.

JV: Kakvo je interesovaje građana Leskovca za politiku pokreta Dosta je bilo?

Poprilično veliko interesovanje. Znači ljudi se zanimaju, pitaju. Imamo dosta pratioca kako na FB strani, tako i na Twitter nalogu. Mi se praktično zasnivamo na nekom sloju koji puno čita, puno saznaje, puno želi da prodre u suštinu, ne samo da ide u površno razmatranje.

JV: Vaša interesovanja su ekonomija i ženska prava. Nedavno ste i bili na Paliću, razgovarali sa predstavnicima lepšeg pola o problemima u Srbiji. Kakavi su vašu zaključci i šta je ono što bi mogle žene da doprinesu a da svima nama bude bolje?

Pa pazite nije bilo puno muškaraca na Paliću, što se tiče lepšeg pola. Ali je bilo jako puno žena, bilo je interesantnih razgovora, mi smo tri dana proveli u vrlo konstruktivnoj atmosferi. Bile su predstavnice i predstavnici različitih grupacija našeg društva. Uključujući političare, političarke, aktivistkinje, članice određenih sindikata, institucije. Razgovarali smo o raznim tememama pre svega o tome gde ide naša zemlja, gde mi želimo da naša zemlja bude u narednih 6 godina. Složili smo se da svi zajedno želimo jedno društvo koje će biti ekonomski napredno ali da istovremeno ima zadovoljena osnovna socijalna prava. Uključujući prava na besplatno socijalno i zdravstveno, na mnoge druge pogodnosti koje nemamo u ovom trenutku. Društvo jednakih mogućnosti, društvo gde su muškarci i žene ravnopravni i da smo vlasni nad politikama razvoja i jedni i drugi. U ovom trenutku političke stranke su izmestile te odluke od građana. Sve ovo što smo pričali i preletačine i raspodela plena i gomila ljudi koji su potpuno needukovani na određenim pozicijama koje zahtevaju određeno znanje uzrokuju da se nikako ne formiraju razvojne politike. Da se čak i donešene strategije nikako ne primenjuju. Mi nemamo kontrolu i nadzor, to smo konstatovali, ni nad čim što se sprovodi. Zakoni se donose bukvalno za jedna dan. Čak je Evropska unija skrenula pažnju da bez obzira što smo mi u procesu pridruživanja trebalo bi da se vode javne rasprave, treba da se čuje šire mišljenje građana o određenim zakonima jer svaka vlast donosi zakone koje običan građanin treba da sprovede. Svi ćemo mi da osetimo to na svojoj leđima, to pridruživanje Evropskoj uniji.

JV: A retko ko nas neko pita da li smo za te zakone ili nismo.

Tako je. I retko kada ih prilagodi lokalnim uslovima što je vrlo bitno. Jednostavno zahtevamo pravedno drušvo. Ovo društvo mora da postane pravedno i pravna država. To je ono što boli ogroman broj građana i veliki broj građana kada razgovaram sa njima se žali upravo na to. Da je pravda ili nedostupna ili nije dostupna svima jednako.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala vama.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta a moje ime je Aleksandar Stankov.