Radmilo Kostić

Gost: Radmilo Kostić, Narodni poslanik SNS iz Pirota

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Pirot je jedna od retkih opština sa juga Srbije koja u republičkom parlamentu ima 2 poslanika. Jedan od njih je i Radmilo Kostić, predstavnik SNS. Gospodine Kostiću dobrodošli u studio Južnih vesti.

Bolje vas našli.

JV: Vi ste već u drugom mandatu u Narodnoj skupštini. Šta ste u prethodne dve godine uradili za vašu opštinu?

Obzirom da građani koji prate zbivanja u republičkom parlamentu mogu da vide ono što se dešava u plenumu. Odnosno diskusije po zakonskim predlozima, međutim ono šta se ne vidi a na šta mi obraćamo najviše pažnju to je rad po odborima. Ja sam i u prošlom mandatu bio član odbora za finansije, a u ovom mandatu sam član i odobra za privredu i finansije. Šta smo imali kao prioritet unazad dve godine, da kažem to je kompanija Tigar a.d. obzirom da jedan veći deo koji se bavio autogumom je prodat Mišlenu, to najverovatnije i vi i vaši gledaoci, čitaoci znaju. Međutim, ovaj drugi deo kompanije koji se bavi proizvodnjom gumene obuće, čuvenih opanaka, čizama i tehničke robe je ostao u jednoj nezavidnoj poziciji. Sa nekim dugom od 50 miliona evra, tako da je trebalo puno napora i u Ministarstvu privrede i finansija da se na kraju usvoji UPPR ili unapred pripremljen plan reorganizacije preduzeća. Tako da to preduzeće ostaje da živi i radi na sreću svih Piroćanaca, obzirom da je tamo zapošljeno 1700 ljudi. Takođe ljudi koji su nam se obraćali iz drugh kompanija i meni i drugom narodnom poslaniku iz Pirota. Naše je bilo da obezbedimo kontakte, da u njihovo ime odnesemo ponekad neki dokumenat ili pribavimo neko rešenje, tako da je to taj deo koji se ne vidi. Ono što građani vide je ono što se dešava u plenumu.

JV: Trenutno je u jednoj nezavidnoj situaciji su i randici AHA Mure, pošto ste rekli da ste u odboru za privredu da li ste sa njima imali neki kontakt? Da li postoji način da i njima pomognete?

U situaciji u kakvoj je danas AHA Mura “1. Maj” obzirom da je stečaj u Slovenačkoj firmi, koja je matično preduzeće, AHA Mura Morska Sobota, izvinite ako sam pogrešio.

JV: U Sloveniji.

U sloveniji. Proglašen je stečaj pre 3 meseca, ne mogu da se setim datuma. Mi smo odmah, obzirom da je i načelnik Pirotskog okruga iz naše stranke, pokrenuli inicijativu i prema Ministarstvu privrede i finansija i prema Poreskoj upravi da vidimo kakv će biti status ćerke firme, odnosno “1. Maja” u Pirotu. Svedoci ste da ovih dana da Ministarstvo privrede, odnosno ministar Sertić je bio u SLoveniji sa svojim kolegom Ministrom ekonomije u Sloveniji, razgovarali su, napravili su radnu grupu, koja će u narednom periodu naći sigurno najbolje rešenje koje u ovom trenutku može da se nađe. Obzorom da je privatizacija izvršena u aprilu 2012. i prodata imovina preduzeća, vlasnici kompanije AHA Mure, tako da je to preduzeće 100% privatno. A i sami znate da u Srbiji ima više od 300.000 privatnih preduzeća. Obzirom da je broj radnika 1318 ne dozvoljava da se tretira kao bilo koje drugo privatno preduzeće, zbog broja radnika. Stečajni upravnik iz Slovenije i naš Ministar privrede oformili su tu radnu grupu, traži se strateški partner, neko ko će dokapitalizuje. Ot preduzeće koje ima jednu lepu tradiciju i u Pirotu i u zemlji i u regijonu nastavi da radi, a pre svega zbog tih radnika tamo. Kažem, ja se nadam najboljem ali to već nije u našim rukama.

JV: Vi ste otvorili i poslaničku kancelariju u Pirotu i malopre pomenuste da često građanima izađete u suret prenošenjem nekih njihovih problema u parlament i nekih dokumenata. Da li su oni zainteresovani da sarađuju sa vama? Da li dolaze u poslaničku kancelariju?

Kako da ne. Nešto manje od 2 godine ja imam poslaniču kancelariju, negde blizu centra Pirota. Tkao da ljudi dolaze sa nekim problemima. Ono što mogu da kažem, to govorim i u lokalnim medijima u Pirotu, da 90% ljudi koji dođu u stvari traže posao ili za sebe ili za svog najbližeg. I sami znate da taj procenat nezaposlenih kod nas je najteži ekonomski problem. Mladi ljudi ne žele da osnuju porodice i da zanuju brak zato što nemaju posla ili žive kod roditelja. Znate i sami, to je u Nišu, Pirotu, neke opštine imaju izraženiji problem, kod nekih je manji. Svi delimo istu sudbinu. Rekao sam da 90% dolaze zbog toga, ostalo da se žale na neke postupke u pravosuđu i takve stvari, ja mogu savetom da kažem i sami znate da pravosuđe, tužilaštvo, policija su nezavisni organi.

JV: Govorite o zapošljavanju i dali ste mi odličan šlagvort za sledeće pitanje. Tiče se vaše supruge. Ona je iz Tigra prešla u Nacionalnu službu za zapošljavanje. Vrlo lako je došla do posla. Posle jednog napuštanja radnog mesta, pa to ne ide u korist vaše priče da se teško dolazi do radnog mesta.

Obzirom da je moja supruga bila rukovodilac pravne službe u Tigru, raspisan je konkurs u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, pre sada više od godinu dana. Bilo je 12 kandidata, testirani su, svako je mogao da ima uvid u to i pisani deo testa i usmeni deo testa. Možda je malo neprijatno što me to pitate ali u svakom slučaju vi možete da proverite u Nacionalnoj službi ko je bio najbolji kandidat.

JV: Ne sumnjam da je bio konkurs.

Uslov konkursa je bio minimum 5 godina rukovođenja u sferi zapošljavanja, odnosno kadrovske politike. Kažem rukovodilac pravne službe u Tigru.

JV: Drugim rečima imala je potrebno iskustvo za to radno mesto.

Da. I sad da li naše supruge ili neki naši rođaci nemaju pravo da konkurišu zato što smo u srodstvu, mislim da je malo bezveze.

JV: Naravno da imaju, svakako da imaju ali se uvek tu povlači to pitanje stranačko-porodičnog zapošljavanja. Ako se član neke porodice čiji je član već funkcioner zaposli u nekom javnom preduzeću uvek se neka sumnja javi da tu postoji.

Vi ste novinari i možete to slobodno da istražite.

JV: U redu hvala. Da se vratimo na vaše poslaničko angažovanje. Pomenuli ste malopre i Dragana Todorovića, kolegu iz Pirota. Kakva je saradnja sa njim?

Odlična.

JV: Ima dogovora?

Naravno. Obzirom da smo ja i on odbornici u lokalnom parlamentu i nalazimo se u opoziciji u Pirotu, naravno da i po tom pitanju sarađujemo.

JV: Imali ste kao predsednik Okružnog odbora SNS poziv kandidatima za direktore javnih preduzeća da dožu i razgovaraju sa vama i dobiju plan organizacije daljeg rada u tim preduzećima. Ono što je najzanimljivije u celoj priči je to da nije bilo stranačke podeljenosti i da može da dođe ko god. Otkud takva ideja? To mi deluje nesvakidašnje za današnju političku scenu.

Obzirom da mi u našem odboru u Pirotu imamo 19 stručnih saveta koji se bave svako, svojom oblasti, mi smo došli na ideju da smo pravili programe po tim sektorima da svako ko želi da konkuriše za budućeg direktora u bilo kom javnom preduzeću da može da dođe kod nas da mu mi ponudimo taj program i način kako mi vidimo rad u javnom preduzeću. Tako da je dosta ljudi dolazilo, neki su konkurisali, zatražili su pomoć oko nekih delova. Sada bilo koji konkurs za direktora javnih preduzeća podrazumeva da se radi plan za naredne 5 godine. Tako da je dobro da se konsultuje i stručna javnost i ljudi iz politike i obrazovanja i kulture. Svaki normalan čovek koji želi da sutra ako bude izabran na mesto direktora bilo kog preduzeća, pre svega javnog preduzeća da pokaže najbolje rezultate. I što da se neko od nas ili članova naše stranke ne nađe da pomogne eventulalno u tome.

JV: Da li su se kandidati odazvali vašem pozivu?

Kažem da je bilo sigurno desetak njih. Njih 4 ili 5 su konkurisali, ostali su smatrali da u tom trenutku ne mogu jer konkursi su bili takvi, malopre sam vam napomenuo da se tražilo minimum 5 do 7 godina u rukovođenju tim sektorima. I sami znate da mlad čovek koji sada završi fakultet, pa volontira, kada on ima potrebno vreme da ima radni staž a kamo li 5 godina u rukovodeđenju. Tako da su ti ograničavajući faktori konkursa, šta da radimo.

JV: Kao član odbora za finansije i odbora za privredu, verovatno ste upoznatiji i od nas ovde na jugu i od novinara inače sa nekom aktuelnom finansijskom situacijom u zemlji. Nedavno smo imali izjavu ministra privrede gospodina Sertića da je Srbija u recesiji. To nisu pozitivne vesti. Da li ima nade da se nešto promeni? I da li je zaista tako?

Obzirom da ste svedoci da od 2008. naročito izraženo, deficit u budžetu Republike Srbije koji se kretao od milijardu i po do dve milijarde evra svake godine. Bilo je potrebno da se država svake godine zadužuje i za dug koji je nastao i prethodne godine, plus dug po kamatama, tako da smo mi došli u jednu situaciju da imamo ogroman javni dug, da imamo ogroman spoljni dug, da imamo ogromne kamate. Ove godine je samo taj deo troškova za kamate je bio preko 100 milijardi dinara, samo za kamate. I sami znate da od 2008. na ovamo i uticaj svetske ekonomske krize koliko se odrazio kod nas. I pad zaposlenosti, negde od 14% pali smo na 28%. Tako da kada imate smanjenu privrednu aktivnost imate i manje prilive u budžetu. Zanimljivo je da mi u Srbiji imamo između 15 i 18 poreskih prihoda. U nekim razvijenim zemljama imate 40 poreskih prihoda. Država je jaka onoliko koliko uspe da ubere poreze. Kod nas je problem i siva ekonomija, gde neki procenjuju da i do 30% ukupnog prometa se obavlja u toj sivoj zoni. I država nema ništa od toga, nema PDV, nema nikakve poreze.

JV: Tu odlazi taj novac koji bi mogao da uđe u državnu kasu.

Tako je. I sami znate dolaskom novog direktora poreske uprave, čuli ste i slučaj i sa kladionicama i sami ste svedoci koliko je u jednom danu zatvoreno kladionica, zato što se krije pazar. Bili su neki kafići koji kažu da je puno ceo dan a dođete na kasu i vidite da je samo 25 kafa prodato.

JV: Inspekcijske kontrole su jače, to je činjenica i imao i mi pozive privatnika iz Niša, da li su ugostitelji, da li se bave nekom drugom delatnošću, koji se uslovno rečeno žale na veliki broj inspekcija koji im dolaze svake nedelje i kontrolišu. Sa druge strane znači veći broj inspekcija i više para u državnoj kasi.

Grubo je da kažem uvođenje neke discipline. A opet ako vam u toku meseca dođe tri, četiri puta kontrola da li ćete vi u narenom mesecu smeti da ne kucate fiskalni račun. To opet podiže neki nivo svesti. Jer svi živimo u ovom društvu, svi imamo decu i nadamo se da ćemo da zadržimo svoju decu i sutra unuke ako svi gledamo da sakrijemo nešto od države, onda smo svi u problemu. Tako da čini mi se da je to dobor za sve. Možda se desi da vam neki privatnik, vama ili meni prigovori a šta će svaki dan inspekcije ali inspekcija kada dođe ako je sve u redu neznam čoveka ili privatnika kog su kaznili. Uglavnom se plaše oni koji imaju nešto.

JV: Oni koji loše rade. Pirot je jedna od retkih opština u Srbiji koja u većinskoj vlasti nema većinu koju vodi SNS. Zapravo tamo je Vladan Vasić duži niz godina. Na izborima je SNS osvojio drugi rezultat, 10 mandata u skupštinskom parlamentu. Imali smo situacije u nekim drugim opštinama i gradovima u Srbiji, posledni je slučaj Kragujevca gde je SNS nekako sa nekim koalicionim partnerima prekomponovao vlast i preuzeo većinu. U Pirotu se to nije desilo, niti je bilo pokušaja. Da li se razmišlja o tome? Ili se čekaju sledeći izbori?

Ja to sada ne mogu da vam kažem, u ovom trenutku. Ali mogu da vam kažem da je predsednik opštine aktuelni, tad i sad, on je unazad 12 godina predsednik opštine nastupao u koaliciji sa URSom i G17, još uvek postoji URS i G17 i SPO, njih sam zaboravio. To je bila neka struktura, da li će ona da se održi, to je vreme pred nama pa ćemo da vidimo.

JV: Niste menjali broj odbornika? I dalje imate 10?

10 bili, 10 i dalje.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala i vama.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta a moje ime je Aleksandar Stankov.