Rodoljub Vidić

Gost: Rodoljub Vidić, predsednik opštine Kuršumlija

Razgovor vodio: Sanja Janačković

JV: Dok se opštine na svojim internet prezentacijama uglavnom predstavljaju kao mesta gde sve funkcioniše savršeno, za opštinu Kuršumlija to nije slučaj. Njena uprava na svojoj internet prezentaciji priznaje “Ekonomska situacija je generalno loša sa sve većim brojem nezaposlenih i siromašnih, kao posledica višegodišnje krize i izolacije, države razvoj opštine je zaustavljen, a većina firmi i preduzeća propala”. Gost emisije 15 minuta je predsednik opštine Kuršumlija gospodin Rodoljub Vidić. Dobro došli.

Bolje vas našao.

JV: Gospodine Vidiću, zašto ste odlučili da ne ulepšavate stvarnost, poput svojih kolega, na internetu?

Još dugo će državi Srbiji trebati da bude uređena država po nekim standardima gde se dobro živi, a tek opštinama na jugu gde znamo kakva je ekonomska situacija. Da je odliv stanovništva, ne u poslednje vreme, već u zadnjih 50 godina, je ekonomska situacija odvodila ljude iz malih mesta, a to je baš intenzivirano zadnjih godina, od devedesetih, a naročito posle zadnjeg rata od 2000. pa na ovamo. I sami ste kazali da malo firmi radi. Imali smo oko 6.000 zaposlenih, sada je situacija da imamo 2.500 zaposlenih. Od toga skoro 1.000 u javnom sektoru. Imamo 3.500 na tržištu rada i blizu 5.000 penzionera. Situacija nije nimalo povoljna, stopa nezaposlenosti je preko 30 % i očekujemo da nas Vlada ipak ne zaboravi i da u kontaktima sa investitorima nekog dovedu i u Kuršumliju.

JV: Kuršumlija spada u devastirana područja. Šta radite da izađete iz te oblasti?

To se meri prihodom po prosečnim primanjima u gradu. Jedini izlaz je veća zaposlenost, otvaranje nekih pogona. Mi imamo šanse koje, ne znam zbog čega, nisu iskorišćene do sada. Imamo Kuršumlijsku banju koja ne radi već 8 godina. Tu se neki spor vodio između države Srbije i Fonda penzionog osiguranja. Sada je rešena jedna žalba i očekujemo da se konačno zna titular banje, pa da vidimo sa kim da pregovaramo da se ona i pokrene. Imamo jedan veliki poslovni prostor bivše konfekcije “7. juli” od 6.000 kvadratnih metara, maltene u centru grada i to je takođe povoljno za tekstilnu ili neku drugu laku industriju. Imamo uslova, imamo potencijala, samo malo više brige od strane države da nam preporuče nekog od tih investitora i biće bolje u Kuršumliji.

JV: Koliko lokalnoj samoupravi znači to što Kuršumlija ima status prvog ranga prioriteta u razvojnoj politici Republike Srbije? Da li se država ponaša u skladu sa tim?

Kada se pogleda da je u kategoriji devastiranih područja i taj prvi rang prioriteta... Međutim, ne osećamo da imamo nešto od toga jer to je malo deklarativno, ali znamo i tešku situaciju u Srbiji. Nije ni u ostalim mestima razvijenijim od Kuršumlije, mnogo bolje. Mislim da ipak treba da se sagleda na neki poseban način, pogotovo što smo mi na krajnjem jugu, da imamo tu administrativnu liniju sa Kosovom 105 km. Da je Kuršumlija jedna od najvećih opština u Srbiji sa 950 kvadratnih kilometra i proteže se od Leposavića do Medveđe.

JV: Vi ste malopre pomenuli potencijale. Kuršumlije jeste nalazište rude bazalta, 3 banje, jedna ne funkcioniše, zatim turističke atrakcije kao što je Đavolja varoš. Kako se sve to može iskoristiti?

Obeležje opštine je turizam. Retkost je u Evropi da jedna opština ima 3 banje. Nažalost, ova jedna ne radi, srećom ove dve rade dobro, koje su u sastavu Planinke, Prolom i Lukovska banja. Tu su potencijali u velikoj drvnoj masi, taj Šik Kopaonika koji kako, tako radi ali u teškoćama je.

JV: “Planinka” i “Šik Kopaonik” su jedina preduzeća za koja se može reći da drže taj privredni razvoj.

Jeste, “Planinka” oko 400 zaposlenih, “Šik Kopaonik” 600, imamo jednu veću hladnjaču 100 radnika i nekoliko firmi u tekstilu i metalskom kompleksu, privatnih i to je to od industrije.

JV: Vaš veliki problem je i nezaposlenost i u lokalnom akcionom planu zapošljavanja za 2015. godinu piše da će iz lokalnog budžeta za smanjenje stope nezaposlenosti za te mere biti izdvojeno 12 miliona dinara. Kakave su to mere u planu?

Mi svake godine, prethodne dve godine smo izdvajali po 20 miliona, a to je za samozapošljavanje, dajemo 160.000 dinara ljudima koji otvore neku samostalnu radnju i započnu neki svoj posao. I za nova radna mesta preduzetnicima koji već imaju firme i koji žele da uposle nove radnike, to je 300.000 po radniku. Ove godine je manje, ne iz razloga što nismo mogli da obezbedimo, nego što zaista nije bilo konkretnih ponuda oko tog samozapošljavanja. Bilo je malo i zloupotreba, da ljudi otvore neku radnju i da samom sebi uplaćuju doprinose, a ne rade. Što nije realno zapošljavanje. Takođe smo imali kod novih radnih mesta, recimo frizer prijavi svoju suprugu kao da je zaposlio i onda uplaćuje te doprinose par godina, ali to nije nama cilj. Cilj je da stvarno uposlimo ljude ali nekako imamo nedostatak ideja. Mi radimo iz svog budžeta koliko se može, čak smo od Nacionalne službe za zapošljavanje dobili i nagradu kao najaktivniji oko zapošljavanja mladih ljudi. I u poljoprivrednom sektoru izdvajamo 15 miliona svake godine za subvencije poljoprivrednim proizvođačima. To je jedan gest koji je naišao na odobravanje, jer ljudi nabave neke mašine, sadnice, 50 % mi isfinansiramo i onda je to dosta bitno. Uz sve programe koje država, kod nas je prisutna i Danska vlada preko programa “Food & Berry”, tako da u poljoprivrednoj proizvodnji imamo neke pomake zadnjih godina.

JV: Da l ise nešto u uslovima izmenilo, pošto kažete da prethodnih godina ste nailazili na te zloupotrebe? Da li one mogu da se spreče izmenom uslova?

Uslovi su ti koji jesu. Uslovi nisu loši, ali mi kontrolišemo. Idemo prvo u kontrolu da vidimo da li taj čovek stvarno ima radnju, pa onda kada se sredstva prenesu kontrolišemo da li stvarno radi. On mora menice da preda, obezbeđenje plaćanja postoji i tamo gde vidimo da sredstva nisu korišćena kakva je to namena pokrenućemo instrumente naplate.

JV: U tom lokalnom akcionom planu za smanjenje nezaposlenosti piše i da se očekuje da država pomogne bar polovinom sredstava. Ako iz lokalne samouprave dajete 12 miliona dinara, to znači da očekujete da država pomogne sa 6 miliona. Koliko je to izvesno?

Prethodnih par godina, preprošle je bilo odobreno, pa su onda rebalansom bužeta Republike ta sredstva skinuta, prošle godine nije država učestvovala zbog nedostatka sredstava, a sada imamo najava. Međutim, mi svoj posao radimo, svoja sredstva smo obezbedili i ako bude konkursa i ako država učestvuje, sigurno će da nas isprate. Jer oni gledaju gde opština više ulaže da se i oni pridruže ako ne ono što imamo, to je to.

JV: Drugi problemi opštine Kuršumlija, koji karakterišu i druge opštine na jugu, jesu niska stopa nataliteta i migracije, i to uglavnom visokoobrazovanih. Šta radite da ih zadržite kod kuće?

U pravu ste. Mi imamo unverzitetske centre u Nišu, Beogradu i deca kada završe srednju školu upisuju fakultete i vrlo mali broj se vraća u Kuršumliju. Snađu se nekako tamo, znamo da i njima nije lako u Beogradu ako nema stan. Svi oni u Kuršumliji imaju neke kuće, ali zbog nedostatka posla ostaju tamo. Ono što mi radimo i što možemo, za sada imamo dosta dobru tu socijalnu politiku. Stimulišemo natalitet na taj način što svim majkama koje nisu u radnom odnosu a rode dete dajemo 20.000 mesečno, godinu dana. Znači 240.000 ukupno. A one koje rode treće dete 18 meseci primaju tu nadoknadu od 20.000 mesečno. One koje su u radnom odnosu dobiju 40.000 jednokratno za rođenje deteta. Stpendiramo svu srednjoškolsku omladinu i studente čija porodična primanja ne prelaze republički prosek. To je preko 800 dece mi sada stipendiramo i to je neki iznos od 22 miliona na nivou godine. Takođe i za novorođenčad su ti iznosi. To uopšte nije malo za naš budžet, ali sredstva uložena u omladinu i u razvoj privrede su najopravdanija, to zasada daje neke efekte, imamo više rođene dece u zadnjih dve godina nego prethodnih. 2013. je bilo 12 dece više, prošle godine 9. Nije nešto puno, ali nema više pad nataliteta nego neki blagi porast.

JV: Da pređemo na neke druge teme. Da li ste došli službenom “mazdom”?

Došao sam privatnim autom.

JV: Da li se isplatila ta investicija od skoro 26.000 evra?

Ne znam čemu to pitanje posle tri godine...

JV: Ima poentu. Pre dve godine, kada ste kupili “mazdu 6” kritike na to što ste uradili su stizale iz vrha Vaše partije. Čak je tada podpredsednik partije Igor Mirović pričao da je to bahata odluka, da je neodgovorna i rekao da se neće tolerisati. Pa sada hoću da vas pitam da li su vam oprostili nakon te dve godine?

Mene niko nije lično pozvao da mi zameri za to. To je jedan auto prosečan, jeste “mazda” ali nije toliko drugačija od “škode oktavije”, nije ni skuplja, koju voze ostali predsednici opština. Imali smo vozilo koje više nije bilo za upotrebu i ja nisam toliko demagog da bih se vozio vozilom koje mi ne garantuje bezbednost na putu. Došlo je vreme da se zameni auto i zamenjen je. Mislim da nema razloga da tu priču, niko od predsednika opštine ne ide autobusom, ni “jugom”, ni “fićom”, ni vozom. Svako ima neko vozilo, zašto je bila toliko zanimljiva ta naša “mazda”?

JV: Vama konkretno se nisu obratili, nisu skretali pažnju, to su bili samo navodi u medijima?

Mene nije niko pozvao, nije ništa kazao, to je bila jedna odluka. Svo su zaboravili da je bila 13. plata u Kuršumliji redovna pojava, da 12 miliona vredi ta 13. plata a to su 4, 5 “mazdi”. To je bilo redovno, a ovo je bilo aktraktivno za javnost.

JV: Prethodnih nedelja je bilo problema sa zavejanim selima, putevi su bili u prekidu, neki su mogli do Doma zdravlja samo bagerima. Vanredna situacija je trajala 10 dana, sada se situacija polako sređuje. Kakva je sada situacija u selima? Je l’ imaju ljudi vodu, struju, telefon?

Ovo je neki kraj zime, kada se nseg brže i topi ali je zaista bilo neverovatno. Metar snega je bio po tim selima. Mi jesmo čudna opština imamo sela preko 1000 metara nadmorske visine, veliku površinu, kazao sam malopre od Leposavića do Medveđe i da nismo uveli vanrednu situaciju tim redovnim sredstvima be bismo mogli da uradimo ništa. Kod nas je komunalno preduzeće zaduženo za čišćenje, oni imaju par mašina i oni stignu da očiste ulice. Međutim, kada smo videli da se tako ne može angažovali smo težu mehanizaciju, guseničare, pomogli su nam i sankama iz Centra za vanredne situacije iz Niša. Tako da smo sve zbrinuli, bolesne, stare. Najveći proble su ta sela. Uvek su na selu živelo zimi i narod je funkcionisao. Valjda je bilo mlađih ljudi i onda su se ispomagali, sada su to staračka domaćinstva, nema blizu ni komšija i onda je malo više i strah. Ne mogu da izađu ni drva da donesu, pa smo imali slučaj da su morali da odu da im počiste dvorište. Šta da radimo, kada neko traži pomoć mora da mu se ukaže na vreme.

JV: Pomoć iz države, da li je stigla?

Jeste nešto. Mi smo se obratili državi, znamo da ima svuda i težih situacija nego kod nas. Dobili smo 10 tona nafte zasada. Zahvalni smo na tome. Pisaćemo komisiji za elementarne nepogode, očekujemo još neku pomoć.

JV: Pre godinu dana bilo je dosta problema sa poplavama, kada su neki opet kritikovali lokalnu upravu da je kriva za to jer nije dovoljno čistila vodotokove i uređivala ih. Kakva je situacija sada pred ovo proleće?

Tada je bila neka paušalna ocena. Lokalne samouprave ne rade svoj posao, ne čiste…

JV: To je stiglo od tadašnjeg premijera. 

Niko nije kazao koja lokalna samouprava. Mi smo imali problema, teškoća, imali smo poplava, ali da nismo na vreme reagovali mi bismo imali jednu katastrofu od reke Banjske, koja bi siguno celo naselje potopila. Mi smo je očistili, nismo znali da će biti poplava ali smo videli da to nije u redu, da je tamo smetlište, da puno ima tog žbunja. Očistili smo je i tu nikakvih posledica nismo imali.

JV: Da li ste sada spremni za moguće poplave?

Mi smi imali samo problema tamo gde su nadležni oni koji su kritikovali rad loklane samouprave, za vodotokove i reda, Toplica, Kosanica su u nadležnosti “Srbija voda”. Mi moramo da tražimo dozvolu od njih i jedva smo je dobili da bismo intervenisali i da spasimo naše stanovnike. Nismo imali velikih šteta što se tiče ugroženosti objekta zato što smo na vreme radili, ali smo imali ogromnih šteta po selima, razneti putevi i mostovi. Mi imamo 800 km lokalnih i nekategorisanih puteva. Nekako se desilo da su te poplave kod nas bile u aprilu, a ova katastrofa u Obrenovcu i ostalim gradovima u maju i onda je donet zakon za majske poplave, pa smo mi ispali van zakona, tako da smo... Dobili smo 3.750.000 dinara, prvu pomoć i to smo iskoristili za pomoć onima kojima je voda prodrla u kuće. To je desetak kuća bilo, dali smo im po 100.000 i za sanaciju tih puteva, mostova. Nažalost, za pomoć poplavljenim poljoprivrednim površinama nismo imali, sada tu, videćemo ako budemo mogli u narednom periodu. Nije bilo neke štete da je odneta zemlja, ali u tom momentu bili su usevi ugroženi i neke štete smo imali u poljoprivredi i to nismo mogli da nadoknadimo.

JV: Gospodine Vidiću, hvala vam na gostovanju. Moje ime je Sanja Janačković, gledali ste emisiju 15 minuta.