Sanja Stojančić
Gost: Sanja Stojančić, Zaštinik prava građana Niš
Razgovor vodila: Vesna Milić
JV: Pošto smo pravna država, makar u načelu, moraju da postoje mehanizmi koji štiti prava nas građana, čak i od institucija države, gradova i opština. Sa nama je danas u studiju zaštitnica prava građana Sanja Stojančić. Dobro došla u studio Južnih vesti.
Hvala.
JV: za početak, da li možete da nam kažete šta vi to radite kao zaštitnica prava građana?
Zaštitinik prava građana je institucija koja je u Nišu osnovana 2005. godine sa zadatkom da institucijalno štiti prava građana od samovoljne vlasti i javnih ustanova i u načelu organa i preduzeća čiji je osnivač Grad Niš.
JV: Razlika je u tome što je ovaj državni ombucman…
Državni ombucman kontroliše organe čiji je osnivač Republika Srbija, dok lokalni ombucman kontroliše organe lokalne samouprave.
JV: Kako vi pomažete građanima? Da li je to savetodavno? Da li preuzimate neke konkretne mere, pravne ili bilo kakve druge da im pomognete kada dođu kod vas?
Zaštitniku građana se obraćaju građani Niša, naravno i u svakoj drugoj lokalnoj samoupravi, sa raznoraznim problemima. Najčešće se radi o problemima koje nisu u nadležnosti rada naše kancelarije. ono što zaštitnik građana radi, on pre svega sasluša stranku, obavi razgovor, ukoliko je prestavka osnovana i ukoliko se građanin žali na nešto iz našeg domena rada mi onda primamo taj predmet, ispitujemo okolnosti i činjenice koje su preuzete od strane lokalne samouprave. Gledamo osnovanost te prestavke i dalje postupamo. Ukoliko se problem ne odnosi iz našeg delokruga rada, tu smo svakako da građanina uputimo na pravu adresu. Zaštitnik građana nije besplatni advokat, sam naziv zaštitik građana deluje toliko rogobatno da građani smatraju da zaštitnik građana treba da ih zaštiti od svake nepogode, od svake nepravde koja im je pričinjena.
JV: Šta vi zapravo radite?
Mi štitimo građane od čutanja administracije. To je ono što je svima blisko. Građani ni su dovoljno upućeni u nadležnosti naše kancelarije ali smatram da imaju poverenja da dođu da nam se obrate i da na taj način budu upućeni na pravu adresu gde mogu da reše svoj problem. Ukoliko se ne radi iz naše nadležnosti.
JV: VI samo delujete savetodavno?
Savetodavno i argumentovano.
JV: Ako neki građanin dođe kod vas zbog, recimo, neki službenik a šalteru nije hteo neke papire da mu overi ili nešto drugo, vi mu onda kažete šta on da radi i koem da se obrati da bi zaštitio svoja prava?
Pratimo jedan pravni sled. Građanin mora da ispuni sva redovna pravna sedstva kako bi ostvario svoja prava. U slučaju nepostupanja nekog od strane lokalne administracije, u slučaju da građanin ima dokaza da je pokušao da zaštiti svoja prava i da ostvari svoja prava, te dokaze predlaže nama i dalje postupamo.
JV: Da li postoji nešto što bi građanin mogao tamo na licu mesta, u graskoj upravi, u poreskoj, u socijalnom, nešto što bi mogao na licu mesta da uradi ako neki službnik ne poštuje njegova prava?
Pretpostavljam da je u interesu svih radnika lokalne samouprave i svih tih radnika preduzeća je da što pre, kvalitetnije i brže obave svoj posao. Pretpostavljam da građanin po inerciji, traži da se prvo obrati nadređenom tog radnika.
JV: Zove nekog šefa.
Pa da. To mogu da kažem iz priče koje smo čuli u kancelariji. Da se obično obraćaju šefu i da se na taj način rešavaju odnosi. Mi konkretno radimo na onim probemima gde je podneta neka primedba, neki zahtev za neko rešenje nekog problema. I kada se posle određenog vremena ne dobije odgovor po uloženom zahtevu, onda mi nastupamo.
JV: Vi ste pre nekoliko meseci objavili izveštaj o radu za 2017. godinu. Tu stajale i ne tako dobre statistike, između ostalog da su javne službe često okrenute same sebi, da žute, da nisu tu za građane. Pisalo je da su u gradskoj administraciji građani samo prekobrojni predmeti, da se tako izrazimo. Šta sada? Da li se nešto tu promenilo u odnosu na ranije godine? Vi ste tu od maja 2017.
To sam u izveštaju naglasila, zaista smo iz ranijih godina, do skoro vukli neke predmete. Moram da kažem vukli. Krajem godine situacija se stvarno dosta poboljšala i naišli smo na saradnju lokalne samouprave, svih sekretarijata, koji su nam veoma često, koji su nam u kratkom vremenskom perodu, ostavimo period od 8 dana da nam se odgovori. Zahtev za dostavljanje informacija. U okvirnom periodu lokalna samouprava, javne ustanove i javna preduzeća stvarno su nam izlazila u susret. Situacija se stvarno popravila krajem godine. Taj tempo i taj režim rada se nastavio i u ovoj godini.
JV: To znači da ste vi reagovali u ime građana kod tih službi i onda su te službe vama odgovarale, davale informacije.
Čak mogu da napomenem slučaj gde smo imali veoma dobru saradnju sa JKP Naissus ge smo bili posrednici između grupe građana i JKP, odnosno ovlašćenih lica JKP Naissus. Konkretno vezana za pritužbu koja se odnosila na sticanje statusa legalnih korisnika vode. To je jedan pozitivan primer i prosto vidite svrhu rada te kancelarije, kada se spoje ta 2 subjekta i ka tu dođe do saradnje i ostvarivanje zajedničkog cilja i javnog interesa.
JV: Vi ste tu kao neki medijator.
Jesmo. U suštini društvo nikada ne može da bude zadovoljno. Moja svrha je tu da štitim i građane, a da štitim i javni interes, tako da je prosto ta sarasnja neophodna.
JV: Da li ste zaštitinik građana samo vi ili taj posao radi još neko sa vama?
Po trenutnoj sistematizaciji zaštitnik građana je jedan u kancelariji. U kancelariji imamo još jednog diplomiranog pravnika, koleginica je samostalni savetnik i imamo 3 administrativna radnika. To je zatečeno stanje i takvo stanje je uazad dugi niz godina. Prosto zbog problematike kojom se građani nama javljaju prosto je neophodno pojačati tu pravnu stranu rada te kancelarije.
JV: To su 2 pravnice? Vi i vaša koleginica. Prošle godine, kako ste napisali u izveštaju za 2017. imali ste 2200 obraćanja.
Mogu da vam kažem u prvih 6 meseci 2018. godine kancelariji se obratilo 707 građana. Od toga je objavljeno 548 intervjua, neporednih kontakata i razgovora u kancelariji. 96 telefonskih razgovora i formirali smo 63 predmeta. To nije malo.
JV: Pošto kažete da se situacija ipak malo promenila i da su službe u komunikaciji sa vama bolje odnose. Na šta se sad žale, poslenjih 6 meseci, naši sugrađani?
Poslenjih 6 meseci 54 pritužbe odnose se na rad JKP i pojedinih sekretarijata. I dalje prednjači građevinska inspekcija, što zbogmanjeg broja radnika i stvarno je veliki obim posla. 6 predstavki se odnosi na JKP Naissus, na rad subjekta van kontrole podneto je ukupno 9 pritužbi. Tu se građani uglavnom javljaju zbog povrede prava iz oblasti radnog odnosa, PIO osiguranaj.
JV: Da li je to vaša nadležnost?
Nije. To je republička ustanova i tu smo nemoćni. Možemo da primimo predmet, da ga prihvatimo, da vidimo da li ima sve neophodne elemente i da taj predmet prosledimo republičkom zaštotniku građana, sa kojim imamo odličnu saradnju ali se ne mešamo u domen tog posla.
JV: Da li imate možda povratnu informaciju kako su rešeni ti predmeti?
Vrlo često imamo jer građani prosto osećaju, iamju poverenje u kancelariju našu i dođu, obaveste nas kako se predmet odvijao, gde su stali sa predmetom. Ukoliko je potrebno da se dodatno neka informacija prosledi, ako je potrebno da se nešto iskopira, tu smo da pružimo svu moguću podršku.
JV: To je trebalo da bude i moje sledeće pitanje, da li grašani imaju poverenje u instituciju zaštitnika građana. Između ostalog ako se većemo za to da vi radite, neka informacija se pojavila da je to hodnik, sada ste mi rekli da je reč o nekoj maloj kancelariji, gde ima puno službenika. Koliko oni kada dođu, koliko im je neprijatno da pričaju pred svima, koliko hoće da ta informacija bude rečena samo vama, da samo vi znate o tome? Da li se tu javlja neki problem?
Meni je krivo jer je iz celog izveštaja izvučen iz konteksta taj prostor. Nije se obratila pažnja na rezultate rada i na tako neke stvari. Građani prosto zaslužuju i treba da imaju jednu intimu. Građane primamo svi, od administrtivnih radnika, preko savetnice, ja primam građane. Na izričit zahtev, ako prosto žele da podele taj problem samnom stojim im na raspolaganju, u kancelariji obavimo razgovor, veoma često se dešava da imamo više stranaka u isto vreme i onda je tu malo neprijatno da neko čeka i sluša problem drugog, svog sugrađanina. Trudimo se da izađemo u susret svima. Što se tiče tog prostora u najavi su da će to da se reši.
JV: Da li imate neke konkretne informacije kada bi to moglo da bude? Gde bi moglo da bude?
Zadnja informacija je bila prošlog meseca da ćemo da dobijemo posebnu kancelariju za građane, tako da se ja iskreno nadam. Pregradiće se jedan prostor, tako da će da im omogući kakva takva intima.
JV: Za one koji ne znaju gde se nalazi taj prostor, gde se vi nalazite?
Nalazimo se ulici Nade Tomić br. 13. To je preko puta SUP-a i tu smo svakog dana 0d 7:30 do 15:30.
JV: Vi ste u svom izveštaju naveli i da je ostvarivanje ljudskih prava izuzetno složeno i da njihovo ostvarenje najviše zavisi od ekonomske situacije. Zbog čega to siromaštvo ima veze sa ljudskim pravima? Vi ste naveli da su ranjive grupe siromašni i oni koji su nepismeni, neuki, bolesni, pa čak i nacionalne manjine.
Što se tiče nacionalnih manjina i pripadnika LGBT populacije moram da kažem da njihova prava u Nišu p tom osnovu ni na koji način nisu ugrožena. Pripadnici Romske nacionalnosti, konkretno, javljali su se po istom pitanju, sa istim problemima kao i njihovi sugrađani.
JV: Kolektivno su svačija prava ugrožena. Nema diskriminacije u tom smislu.
Ćinjenica je da je u Nišu socioekonomski status loš i to je godinama unazad tako, njima problem predstavlja i popunjavanje obične prijave, prestavke, javljaju nam se i tim povodom. Čisto da im popunimo jer dobiju informaciju da je tamo negde neki besplatni advokat, besplatni savtnik, onda se obrate da bi im napisali takve stvari. Siromaštvo je veliko u gradu, nemogućnost izmirenja komunalnih troškova dovodi do toga, do prinudnog izvršenja, građani se jave u poslednjem momentu, kada nismo u mogučnosti da pružimo bilo kakvo rešenje. I tada smo nemoćni.
JV: Šta to govori o tome koliko oni poznaju svoja prava?
Ne znaju. Kultura prava, građani ne znaju svoja prava i ta kultura ljudskih prava je na niskom nivou u gradu. A smatram da mediji i vi, samim tim, treba da pomognete na širenju te kulture da bi građani znali kome, kada, zašta i gde da se obrate.
JV: Osim vas koje su to još institucije u gradu? Da li postoji neka besplatna pravna pomoć? Pričali smo o tome ranije.
Besplatna pravna pomoć…
JV: U okviru lokalne samouprave.
… u okviru lokalne samouprave povremeno pojedine opštine imaju i pružaju tu besplatnu pravnu pomoć. Ne uvek. Zato što zakon o besplatnoj pravnoj pomoći još uvek nije uvojen, pitanje je i kada će da se usvoji. Možemo građane da uputimo kada saznamo da pojedine gradske opštine pružaju, uputimo ih da se jave prvo svojoj matičnoj oštini. U nekom drugom slučaju vezano za pitanje diskriminacije veliku i dobru saradnju imamo sa pravnom klinikom Pravnog fakulteta u Nišu. To je za sada, koliko smo mi upoznati i to su institucije koje mogu građanima a pomognu.
JV: Vas bira i postavlja Skupština grada. Da li se do sada deavalo u vašem radu da ste imali neke pritiske od strane gradske vlasti?
Zaista ne. Što se toga tiče stvarno mogu da kažem da imamo korektnu i fer saradnju sa gradskom upravom, sa Skupštinom grada, tako da tu mogu mirne savesti da kažem da nikakvih pritisak nije bilo.
JV: Kako bi ta institucija zaštinika građana mogla da se poboljša, na osnovu vašeg dosadašnjeg iskustva? Vi ste ranije radili u socijalnoj zaštiti. Kakav je vaš utisak sada posle više od godinu dana? Osim ljudstva i boljih prostorija, tih nekih tehničkih stvari. Ima lo još nečega što bi moglo da poboljša?
Treba raditi. Treba mnogo činilaca da se uključi. Podizanje svesti o tim ljudskim pravima. Zaista, ponovo ponavljam, socioekonomski status u gradu je veoma loš. I to je početak i kraj svega. Ljudi su sa te strane veoma nezadovoljni, ono što mi treba da uradimo je da u sadnji i sa lokalnom administracijom i sa lokalnom samoupravom da se trudimo ta tim građanima što više izađemo u susret. Mogu da kaćem da je dobra i povratna saradnja lokalne samouprave kada se njima obratimo prvi put za dostalvjanje neke informacije. Da lokalna samouprava prepozna značaj naše kancelarije i da sam postupak, odnosno da predmet bude rešen u toku samog postupanja, već prilikom prvog obraćanja.
JV: Da li se promenilo nešto posle vašeg izveštaja za prošlu godinu? Da li je bilo nekih reakcija, priča se o tome na Skupštini, da li lokalna samoprava razmatra kako da poboljša te neke stvari. Ako se već non stop krše prava građana u samoj lokalnoj administraciji, da li ima poente da vi non stop nekog zastupate a da se ništa ne unapređuje u tom smislu?
Saradnja sa lokalnom samoupravom je, mogu da kažem, bolja. Da li su kritike iz izveštaja urodile plodom ne znam. Ili se prosto nastavio taj trend sa kraja godine. Rešili smo predmet koji je 2 godine stajao u ormanu, tako da prosto vidim da i oni imaju dobru volju da i nama izađu u susret. Ja se nadam da ćemo da imamo dobru saradnju.
JV: Ja se nadam da će sistemki da se promeni.
Nadam se.
JV: Gradska uprava Niša ima više od 5.000 zaposlenih. Da li je to dovoljno za ovoliki grad?
Pa jeste.
JV: Nije problem u tome da ima manjak ljudi koji rade, da su pretrpani poslom, obično je to neki utisak kada odem u svaku gradsku službu ili državnu da oni službenici vek imaju previše posla, da jure iz kancelarije u kancelariju. Da li je to istina?
Verovatno jeste istina. Ja sam tu da štitim građane, ja svoj posao obavljam kako treba, ja povratnu informaciju dobijem na vreme. Tako da pretpostavljam da postoje radnici u gradskoj upravi koji znaju da rade svoj posao.
JV: Možda postoje i oni koji ne znaju?
U svakom poslu imate nekog ko voli tako da skrene sa jedne teme na drugu u poslu.
JV: Za kraj, samo još jedno pitanje. Juče nam se javio jedan gospodin koji kaže da je njegova supruga, koja je inače trudnica, već mesec dana čeka rešenje iz, ne znam da li je to socijalno ili gradska opština ili uprava koja izdaje to rešenje za besplatan prevoz. Možete li da date neki savet šta oni da rade?
Ja pozivam tog gospodina da se nama obrati, da nam dostavi dokaz da je podneo zahtev i kontaktiraćemo koliko je to u nadležnosti Direkcije za javni gradksi prevoz da vidimo gde je problem.
JV: Hvala vam puno na gostovanju.
Hvala i vama.
JV: Vi ste gledali emisiju 15 minuta, a ja sam Vesna Milić.
-
14:14, 7. 9. 2018.
Zaštitnica građana: U Nišu ima ljudi koji ne znaju da popune prijavu
Loš socio-ekonomski status, a samim tim i nedostatak obrazovanja i znanja o ljudskim pravima, istakla je kao najveći problem Zaštitnica prava građana u Nišu Sanja Stojančić. Kaže i da njena kancelarija sve bolje sarađuje sa lokalnom samoupravom, te da brže dobijaju odgovore o predmetima građana.
22. 11. 2024.
Lišće da podnese ostavku zato što je zapušilo slivnike.
Miško čitalac