Saša Đorđević

Gost: Saša Đorđević, predsednik opštine Gadžin Han

Razgovor vodio: Sanja Janačković

JV: Odlazak mladih, negativan prirodni priraštaj i nezaposlenost i privredna stagnacija neki su od glavnih problema opštine Gadžin Han. Kako se sa njima bori rukovodstvo te opštine reći će nam predsednik Saša Đorđević, inače jedan od opštinskih predstavnika sa najdužim stažom na jugu Srbije. Dobro došli.

Bolje vas našli.

JV: Gospodine Đorđeviću Gadžin Han je 48. godine imao 27.000 stanovnika a sada ima nešto više od 8.000 po poslednjem popisu, 8.357. Prirodni priraštaj je -17,4 promila a prosečna starost stanovnika je preko 50 godina. Da li to znači da opština Gadžin Han nestaje sa mape Srbije?

Nažalost svi pokazatelji koje ste vi naveli upravo to pokazuju. Tako blizu a tako daleko, to je na najkraći način rečeno definicija opštine Gadžin Han. Na svega 18km od centra Niša mi sada imamo situaciju da na području grada Niša imamo cela naselja poput Broja 6 ili naselja Nikola Tesla, zatim Brzog broda, Trošarine, Duvaništa gde su mahom Zaplanjci i gde imate po nekim procenama preko 30.000 ljudi iz Zaplanja koji sada žive u Nišu a u Zaplanju živi svega 8.357 stanovnika, kao što ste i rekli. Nažalost, to je slika ne samo opštine Gadžin Han nego celokupne jugoistočne Srbije. Ako uzmete negde od Kladova pa do Trgovišta, preko Pirota i svih opština situacija je takva. Opština Gadžin Han pored Svrljiga, zatim Babušnice, Bele Palanke spada u te najstarije opštine na jugoistoku Srbije.

JV: Šta se radi da se taj trend osipanja stanovništva zaustavi?

Ono što smo mi ovih godina pokušavali da radimo i sada na neki način radimo jeste da obezbedimo prvenstveno infrastrukturu, odnosno da izgradimo puteve, da odvedemo optičke kablove, što smo i uradili, da obnovimo škole.

JV: Što znači da u selima ima interneta?

Da. U svim našim selima, u relativno svim selima je internet dostupan, sve centrale su automatske, svi ti glavni pravcu su pokriveni optičkim kablovima, tako da imamo mogućnost pristupa savremenim tehnologijama. Međutim, to nije uslov da bi neki kraj opstao. To je u principu preduslov, bez toga u Zaplanju ne bi imali razmišljanja da bilo ko dođe da uložiu opštinu Gadžin Han. Nažalosrt, situacija u Srbiji je takva da vi nemate ulaganja, u ovom trenutku, ni u mnogo većim mestima. Govorim o mestima srednje veličine, tako da za sada tu nema nekog većeg pomaka. Ono što opština Gadžin Han očekuje i ceo ovaj kraj, definitivno, mi smo imali u proteklim godinama nekoliko susreta sa premijerima Srbije, zatim postoje opštine iz 4. grupe razvijenosti, najnerazvijenije, gde smo se mi okupljali i predlagali određena rešenja, za sada to nije prihvaćeno.

JV: Vaša rešenja nisu prihvaćena?

Upravo tako.

JV: Zašto?

Ono što mi predlažemo, te opštine gde spada i Gadžin Han jeste da one defonotovno moraju da imaju drugačiji tretman u odnosu na ostali deo Srbije. A to podrazumeva ako neko hoće da otvori preduzeće i da uposli radnike u Gadžinom Hanu, da uradi brownfield ili greenfield investiciju, definitivno mora da ima povoljnije uslove nego što ima na drugim mestima. Pa naš predlog je bio da porezi i doprinosi u tim mestima se ne naplaćuju na teret poslodavca i na teret zaposlenog, nego da bude oslobođen jednog od ta dva poreza. Jedna mera koju smo predlagali je da porez na dobit u tim opštinama, odnosno za preduzeća u tim opštinama bde mnogo manji nego što je u drugim mestima, zatim porez na imovinu. Predlagali smo da ta preduzeča koja ulažu u te krajeve preko Fonda za razvoj nemaju valutne klauzule na kredite, nego da kamate budu samo dinarske.

JV: Kakave odgovore ste dobili?

Nažalost u poslednjih nekoliko godina nismo ni dobili odgovore, tako da to pitanje ostaje otovreno. Mi kao opština 4. grupe bili smo se organizovali i poslednje sastanke smo imali prošle godine i to je poslato vladi, novoj vladi i ja se nadam da nakon rešavanje ovih velikih problema koje ima vlada Srbije da ćemo konačno doći na red i mi mali, da tako kažem, odnosno da se posveti pažnja i ovakvim opštinama rešavanju njihove situacije. Definitivno ove opštine ostaju bez stanovništva, onda dolazimo u situaciju da ako nemate stanovništvo iamte praznu teritoriju. Napomenuo bih da je to 25% teritorije Srbije, a da u tim opštinama iz 4. grupe živi svega 800 hiljada stanovnika.

JV: I uglavnom su na jugu?

One su na jugu. Imamo deo a to je Novi Pazar, Tutin, Sjenica na jugozapadu Srbije, imamo nekoliko opština vezano pored Dunava, to su opštine Boljevac i opštine vezano uz Dunav koje idu od Kladova pa naviše.

JV: Jedan od problema zbog kojeg stanovništvo odlazi jeste nezaposlenost. Privreda stagnira u Gadžinom Hanu, u njoj radi 250 ljudi trenutno.

Ono što pokazuju statistički podaci jeste da u opštini Gadžin Han imamo negde oko 1.700 zaposlenih, od toga je u samostalnim radnjama, da tako kažem, ne u privatnom sektoru, negde preko 1.000 ljudi a u privrednim društvima i administraciji, domovima zdravlja je 700 ljudi. Vaš podatak je tačan da svega 250 ljudi radi u preduzećima koja proizvode na području opštine Gadžin Han. Nažalost, mi smo imali situaciju da je privatizacija bila 100% neuspešna. To znači da sva preduzeća na opštini Gadžin Han koja su privatizovana su nakon toga otišla u stečaj. Iz stečaja su neka preduzeća kupljena, recimo iz stečaja je kupljena Elektronska industrija i sada je tamo preduzeće Resor. Zatim AGH, takođe radi sa 50 radnika i naše najveće preduzeće Elit Donji Dušnik je trenutno u stečaju. Ono iz stečaja radi.

JV: Dve licitacije su propale?

Upravo tako. Propale su dve licitacije, jedna je bila početna cena 100 miliona i nešto, druga je 80. U toku je treća licitacija gde je početna cena 64,7 miliona dinara. Uplata depozita je 40 miliona dinara, otkup dokumentacije je do 16. marta, uplata depozita do 19. marta a sama licitacija je zakazana 26. ili 27. mart. Ne znam tačno ali jedan od ta dva dana i videćemo da li će biti uplate depozita ili će biti i 4. licitacije. Definitivno Elit će biti prodat, postoji interesovanje, ovih dana je bilo mnogo potencijalnih kupaca koji su obilazili Elit, da li će biti prodata sada na 3. ili kasnije na 4. jer neki definitivno razmišljaju i o ceni koju bi platili za Elit.

JV: Ukoliko bude uspešna ta prodaja koliko porodica bi bilo obezbeđeno tako što bi zaposlilo radnike?

Elid je svojevremeno kada je bio u sastavu RTB Bor imao preko 460 radnika, trenutno u ELidu radi 76 zaposlenih iz stečaja i mi verujemo da je neki optimalan broj, kroz određeno ulaganje i opremu, negde oko 160 zaposlenih. I to bi za taj deo opštine u ovom trenutku bio itekako značajan podsticaj jer se radi o selima koja gravitiraju Donjem Dušniku i ona bi zadržala i potencijalne i mlade. Trenutno na tržištu rada na području opštine Gadžin Han je 228 nezaposlenih i kada to preračunate u stopi onda je to 41%.

JV: Kakava je situacija sa paletarom? Kada je prestala da radi, krajem prošle godine, čini se da su se malo smirili stanovnici koji su ukazivali na to da ona ugrožava životnu sredinu. Inspekcija je izašla na teren i na kraju do kakvih se zaključaka došlo? Da li je njihov strah bio opravdan?

Paletara u tom objektu trenutno nema struje i ona od kraja prošle godine ne radi. Određeni postupci, inspekcijskih službi se i dalje vode, u smislu građevinskih dozvola, zaštite životne sredine, određena rešenja su kod drugostepenih organa. Strasti su se na neki način smirile ali ti postupci na neki način i dalje traju, odnosno po žalbama i dalje se rešava.

JV: Građani su se tada organizovali preko društvenih mreža i objavljivalisu video snimke žutog snega, guste prašine. Da li je utvđeno da je životna sredina ugrožena?

Mi smo imali situaciju da neka merenja koja su vršila, nisu pokazivala da ima te prašine. Ali definitivno ja sam na poziv građana nekoliko puta bio u Gadžinom Hanu preko noći i tu je bilo defnitivno prašine. Malo je teže to i utvrditi na koji način je došlo do te prašine, vi morate da imate neka konstantna merenja, zakonska procedura je takva da kaže da je operater dužan dva puta samo godišnje da vrši ta merenja. Tako da i tu treba uskladiti našu zakonsku regulativu kako bi se na pravi način utvrdilo ali defnitivno je bilo situacija kada je bilo prašine.

JV: Opština Gadžin Han je prema listi razvijenosti regiona, koji je Vlada usvojila pre četiri godine, spadala u devastirana područja sa stepenom razvijenosti ispod polovine republičkog proseka. Jedno od mogućih rešenja, kako ste vi sami isticali u medijima je okretanje poljoprivredi, stočarstvu, voćarstvu i prerađivačkoj industriji. Kako ćete to postići?

Upravo tako. Mi imamo situaciju da trećina opštine Gadžin Han je pod šumom, nekoh 14.000 hektara je obradivih površina i najveći deo Suve planine pripada opštini Gadžin Han, tako da od ukupno 320km kvadratnih, koliko ima opština Gadžin Han taj treći deo otpada na Suvu planinu. Kako postići? Ono što se javlja kao problem u ovakvim opštinama, planinskim opštinama jesu usitnjenost parcela, zatim ne rešavanje imovinsko pravnih odnosa. Ja sam skoro u jednom mediju pomenuo da ova država mora da pokrene neke postupke kako bi dovela do prometa nepokretnosti, odnosti zemljišta, da se na neki način čak i oporezuje neobrađivanje zemljišta. Jer vi ste ipak neki resurs dobili od države ako ga ne koristite onda taj resurs treba da prodate ili da date nekom u zakup, ako stoji neobrađeno da se kroz veće poreske stope država obešteti time što gubi time što vi ne povećavate društveni proizvod svoje zemlje. Ono što je vezano za Gadžin han i poljoprivredu bitno mi smo na nekoj nadmorskoj visini izmeđi 200 i 700 metara koja je odlična za gajenje voća. Napomenuo bih da smo mi početkom 2000 godina imali 2.000 tona jagodičastog voća, sada opet neki mladi ljudi, što je meni drago, obnavljaju određene zasade sa savremenijim tehnologijama, imamo malinjake pod plastenicima, mada imamo jagodičasto voće na foliji sa sistemima zalivanja. Mi pomažemo takve kroz kupovinu opreme iz opštinskog budžeta i drugastvar da započeta hladanjača u Donjem Dušniku, opet i to preduzeće je otišlo u stečaj. Da bude prodato iz stečaja i da se tu uradi neki prerađivački kapacitet, da li tog obima ili manji videćemo. I za to postoji interesovanje. I stočarstvo kao druga oblast imajući u vidu Suvu planinu i sve te pašnjake i prostranstva, takođe i njima pomažemo. Mi smo svojevremeno u pomoć vlade dobili 100 steonih junica iz Nemačke uvoz. To je bio program vlade gde smo mi sufinansirali i verujte da je za 2 tone povećana količina mleka na području opštine Gadžin Han. Mi imamo na području optine dve mlekare jedna u Donjem Barbešu, jednu u Gadžinom Hanu i Nišlije delom piju Zaplanjsko mleko.

JV: Dakle to vidite kao jedan od razvojnih potencijala. Vi ste na čelu opštine 11 godina, ovo je vaš treći mandat. To znači da sasvim dobro poznajete probleme opštine ali trebalo bi da imate i moguća rešenja za te probleme. Šta koči razvoj obzirom da ste sve ove probleme utvrdili i ranije?

Mi smo na neki način utvrdili infrastrukturu. Putevi na teritoriji opštine Gadžin Han su relativno dobri, bolji nego u drugim opštinama. Koči sveukupni društveni ambijent, loše privatizacije, stečajevi, ne donošenej odgovarajućih zakonskih akata o kojima sam govorio.

JV: Podrška države?

Tako je. Podrška države. Ovo su opštine koje su relativno male, relativno slabog fiskalnog kapaciteta i one same to ne mogu da urade, država mora da posveti veću pažnju ovakvim opštinama.

JV: Vi ste odbornik SPS u Skupštini opštine bili od 1996. do 2004. kada ste postali predsednik opštine, zanimljivo je da SPS u Gadžinom Hanu nije pao ni 5. oktobra. Otkud tako čvrsta situacija?

Iskreno rečeno mi ili ja koji sam na čelu opštine relativno dugo nikada nisam davao neka preterana obećanja, na neki način, mada naši ljudi vole da slušaju lepe stvari. Ja sam se trudio da realno sagledamo to stanje, da kažemo ljudima istinu i na neki način ljudi prepoznaju, sada ne hvalim sebe ali ako se trudite da im pomognete, ne možemo svima da pomognemo, to je nemoguće. ALi ako vide u vama iskrenu želju i neki naporan rad da se pomogne oni vas i podržavaju.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala i vama.

JV: Moje ime je Sanja Janačković, gledali ste emisiju 15 minuta.