Saša Janković
Gost: Saša Janković, kandidat za predsednika Srbije
Razgovor vodio: Vesna Milić
JV: Na izbornoj listi je 1. a hoće li tako biti i na predsedničkim izborima, za sada ne pokazuju istraživanja javnog mnjenja. Međutim, njega je podržalo više od 100 uglednih građana i građanki Srbije ali i nezanemarljiv broj Nišlija na mitingu u petak. Nekadašnji zaštitnik građana a sadašnji predsednički kandidat Saša Janković sa nama u studiju. Dobrodošli.
Bolje vas našao.
JV: Istraživanja javnog mnjenja Demostada pokazuju da, naravno, predsednički kandidat Vučić ima 57% podrške glasača. Vi ste tu odmah iza njega. Kakav je vaš komentar, pojavile su se neka druga istraživanja koja pokazuju da imate preko 20%.
Dve vrste komentara imam. Kao prvo sadašnja istraživanja teško da mogu da budu relevantna. Ako se ne varam, to istraživanje Demostada samo 12% ljudi je uopšte prihvatilo da kaže za koga će glasati. 12% ljudi je prihvatilo, 88% ljudi nije htelo uopšte da kaže istraživačima svoju izbornu volju. Zašto? Ljudi u Srbiji se plaše i to nije normalna situacija. Drugo, možda još značajnije. Možda ovaj strah prolazi. Ljudi izlaze iz straha i kažu dosta, nemam više šta da izgubim, uradiću, reći ću ono što mislim. drugo, možda još značajnije. Ja se nisam kandidovao zbog istraživanja javnog mnjenja. Ja ne menjam svoje izjave gledajući da li se to sviđa većem ili manjem procentu ljudi. Politika ne sme da bude digitron politika. Ako 5 ljudi veruje u ovo što pričam, onda je to tih 5. Ako je 55 hiljada, 5 miliona onda je to to. Istraživanja javnog mnjenja mogu da posluže za novinarsku priču ili analitičku ali građani Srbije ne treba da gledaju istraživanja javnog mnjenja, treba da glasaju po svojoj savesti.
JV: To nije neki reper, ali čisto vaše mišljenje. Kada smo već kod straha, kao što ste pomenuli, da li je možda na mitingu bilo policije?
Naravno da je bilo policije u civilu i treba da bude policije u civilu. Obzirom na niz tenzija koje se dižu u našem društvu, pre svega vladajuća stranka diže.
JV: Pitam vas zbog saopštenja Sindikata policijskog koji je, gde su se mnogi policajci žalili, kako oni kažu, na to da imaju naređenje da moraju da imaju odobrenje od Ministra policije da bi izašli na miting.
Postoje dve vrste policajaca u civilu. Jedni su na dužnosti a drugi su kao građani. Siguran sam da ih je bilo, neki od njih su mi se javili. Još jednom, strah ima smisla dok nas dovodi, eventualno, do opreznijeg ponašanja koje nas čuva. U ovom momentu strah nas ne čuva, u ovom momentu strah nas tera još dublje, još niže, još ispod dna rupe u kojoj smo. Nema mesta strahu, ako se plašimo i povlačimo u ćošak, taj ćošak će biti sve manji i manji dak na kraju ne dođu i u naš špajz i da nam odrede koju teglu ajvara smemo da otvorimo a koju ne. Ljudi su to shvatili. I u ovom slučaju svi pokušaju ministra, dr Stefanovića da zabrani policajcima da budu i građani, policajci su i građani, neće uspeti, to je potpuno jasno.
JV: Izbori su već sledećeg vikenda, opasno su se približili. Kako ide vaša kampanja, ima li spotova promotivnih na nacionalnim medijima?
Ja sam danas ili sinoć kasno napisao javnosti da jedan sekund, sekund vremena na RTS-u, nakon drugog dnevnika košta 27.000 dinara. Da imam taj novac ne bi ga dao. To je toliko bezobrazno, to toliko odvaja politiku od realnosti, to toliko od ovih i svakih drugih izbora pravo jednu predstavu, jedan politički biznis da je to uvreda za sve nas. 27.000 dinara je više nego minimalna plata. 27.000 ako se ne varam prosečna zarada u nekim opštinama u ovom kraju, jedan jedini sekund. Ima dovoljno Saše Jankovića na plakatima, na bilbordima, na internetu da bi građani Srbije znali ko je. Neću da kažem jednu, jedinu reč za ljude koji nisu na vlasti a ima ih jako puno u reklamama. Ali znajte građai Srbije Aleksandar Vučić sve reklame, sve autobuse, sve državne automobile, sve helikoptere kojima sleće plaća vašim novcem. Uverava vas da mi nismo dovoljno dobri, da mi nismo dovoljno sposobni, da treba da menjamo svoju svest da bi on lakše zauzeo i poslednju instituciju u Srbiji koju do sada nije nanizao na svoju nisku verovatno svoje sujete.
JV: Da li to znači da smatrate da ne vredi to reklamirnaje na nacionalnim medijima? Da se ne isplati.
Ne da ne vredi, još jednom. Nije pitanje isplate, mislim da vređa, onako prst u oko bode građanima pogotovo ako zanju koliko to košta. Predizborni spot koji sam snimio, neki glumci, neki umetnici, neki književnici, neki naučnici, neki akademici su snimili taj spot. Goran Marković naš čuveni režiser ga je režirao, niko od njih dinar nije uzeo. Vrti se samo na internetu. Kada bih ga plasirao, kada bih imao novca i hteo da stavim na RTS to bi bilo 6 miliona dinara. 6 miliona dinara bi koštao po sadašnjim cenama na RTS-u jedno jedino emitovanje tog spota. Pričamo o apsurdu. Da demokratija u stvari postaje nešto što sebi može da priušti samo onaj ko ima strašno puno novca. to je sve suprotno od demokratije.
JV: Kako doći do glasača koji su možda informatički nepismeni?
Evo ovako. Hvala vam na prilici da se obratim glasačima koji, ne moraju da budu nepismeni, koji su građani ove Srbije isto kao građani Beograda, isto kao građani Novog Sada, građani Niša, građani Lebana, građani Leskovca, hvala vam na prilici da se obratim, mislim da oni znaju o čemu se radi. Ovo je takva vrsta uvrede, zdrave pameti. Ne morate da budete akademik, ne morate da završite fakultet da bi shvatili da ovde nešto ozbiljno nije u redu.
JV: Vi ste jedan od nosilaca ove kampanje. Kako vam se za sada čini? Ima li spinovanja, recimo slučaj sa ženom Vuka Jeremića.
Još jednom.
JV: Da li je to neki spin koji je odgovarao i Vučiću i Jeremiću?
Ne želim uopšte da kalkulišem, to je toliko teška ljudska stvar da sam siguran da ni gospodin Jeremić, posebno Nataša Jeremić ne bi dozvolila zbog pažnje javnosti sebi takvu vrstu ljudkse neprijatnosti. Svako od nas ko ima trunku savesti ne može da ostane hladnokrvan na takvu vrstu optužbi. Puno je opasnije ono iduće. Aleksandar Vučić pokušava da predstavi da je to isto, da je njegov brat Andrej Vučić otprilike isto što i Nataša Jeremić. Pa kao evo vi pominjete mog brata, mi to govorimo za Natašu Jeremić to je egal. to je nonsent. Druga stvar, mi nemamo državu. Da imamo državu ne bi se mi ovim bavili preko sopštenja za javnost nego bi nadležni državni organi reagovali. Pa bi rekli ili je je ta gospođa Nataša Jeremić zaista narkodiler pa daj da je uhapsimo ili one koji su na takav način uzbunili javnost, na takav način oklevetali tu ženu, na takav način obesmislili i isprljali predsedničku kampanju. Od predsedničke kampanje napravili, izvinite, svinjac jedan. Odnosno žele da naprave svinjac. Ti ljudi moraju da odgovaraju materijalno, krivično, moralno, politički. Sve što se radi od strane vlasti usmereno je na to da pristojni, normalni, dobronamerni ljudi kažu šta mi ovo treba, bežim odavde. Jer ako kojim slučajem se usudim da kažem ja mislim da Srbiju mogu da izvedem iz ovog blata to znači da ću biti obasut najstrašnijim stvarima, ja i moja porodica. Pa će neko reći dobro oni to kažu za mene, ja kažem za njega, potpuno je svejedno šta je istina. Mi vodimo neki virtuelni medijski rat. U svemu tome naš život prolazi, ja imam 47 godina. Sa 20 sam razmišljao da napustim pa sam u poslednjem momentu ispred Kanadske ambasade, dok su svi moji prijatelji odlazili, supruga i ja smo rekli ostaćemo. 27 godina kasnije mi vodimo još teže bitke. Vratili smo se potpuno unazad. Srbija ovo ne zaslužuje i ono zbog čega želim da budem predsednik Srbije je što znam da u Srbiji ima pravnika, ekonomista, lekara i novinara i agronoma i pekara i zanatlija. Sve možemo. Imamo jedino vlast koja nam stalno priča nesposobni ste, neradnici ste, treba da se menjate, treba da se reformišete. Imamo vlast koja sa jedne strane pravi konflikte u regionu i u zemlji. Sa druge strane ga kao smiruje i želi da ispostavi sebe kao gospodara zivota i smrti. samo da mi ne bi razmišljali o kvalitetu naših života koji prolazi. to moramo da stavimo iza sebe.
JV: U kom trenutku ste odlučili da se kandidujete?
Nakon što je tih 100 prvih, početnih javnih ličnosti izašlo i reklo: “Jankoviću radio si posao zaštitnika građana 10 godina. Pokazao si da može da se napravi institucija, pokazao si da znaš da staneš kada je najteže i da ne ustuneš. Hajde napravi instituciju predsednika Republike Srbije da bude zaštitnik Srbije i zaštitnik građana Srbije. Budi predsednik kao zaštitnik i zaštitnik kao predsednik. Mi ćemo da stojimo uz tebe, da ti pomognemo u svemu tome što radiš ali ćemo biti prvi.” Pogledajte taj apel. Rečenica koja me je prelomila glasila je: “Ali ćemo biti prvio koji ćemo da te kritikujemo ako ne budeš radio kao što si do sada.”
JV: To znači da sami niste razmišljali o tome?
Netačno. Postoji puno momenata u životu kada vam ljudi sugerišu, kada sami kažete ima li ovo svrhe, da li treba ići dalje. Jedan od takođe momenata je pokušaj Aleksandra Vučića da me odvrati od toga. Kada kažem odvrati koristim veoma fin izraz. Onog momenta kada vam neko kaže ne možeš, setite se, Janković mora da podnese ostavku, on zloupotrebljava funkciju, ne sme on da bude. Ovo je naša zemlja. Ja, kao i vi, imama prava da se kandidujem. Onaj ko se usudi da vama kaže, punoletnoj građanki Srbije, koja ima poslovnu sposobnost, kao državljanin. Ne, ne možete vi da se kandidujete, ne dam vam, ja ću da budem i predsednik i premijer i sudija i tužilac i policajac i vozač šlepera i vozač aviona. Tog momenta ćete vi da kažete, nadam se i siguran sam da to mislite, ej bre pa nije ovo tvoja zemlja više nego moja. Nemaš ti pravo da vodiš ovu zemlju ko da ti je neko dao rođenjem više nego ja. I to jedan od elemenata. Svakoga od nas ko se usudi da radi svoj posao, da kaže, ej ljudi ja ovo znam, mogu, želim da probam. Ako ne traži dozvolu od njih pokušavaju na najbezočniji način da unize. Još jednom, nije ovo pitanje da li ću ja biti predsednik Srbije, ovo je pitanje da li ćete vi moći da budete novinar a da ne strahujete od povlačenja reklama ako se nekom ne svidi emisija. Ovo je pitanje da li će lekar moći da bude lekar a ne da bira između odlaska iz zemlje, primanja mita ili besparice. Ovo je pitanje za svakog od nas da li će moći da radi svoj posao a da ne ljubi skute jednoj vlasti.
JV: Kada smo već kod toga ko radi svoj posao. Udruženi pokret slobodnih stanara, udruženje iz Niša, je najavilo da će kontrolisati izbore, pogotovo od ljudi u crnom, da ih tako nazovemo. Šta mislite o tome, da li je to dobra stvar?
Naravno da je dobra. Ovo je država građana Srbije. Ne treba da je prepustimo. Nema ničeg loše u političkim strankama. Ali ne možemo mi kao građani da prepustimo državu političkim strankama, da prepustimo profesionalnim političarima, o nama se radi. Kako je nastalo to udruženje? Borili su se za elementarnu transparentnost i uređene odnose po pitanju grejanja. Mi u 21. veku u središtu Evrope, geografski mi smo središte Evrope. Mi dobijamo račune za grejanje, dobijamo iznose, ne znamo zašto, koliko, koja je cena, čega je cena, šta je akciza, šta je porez, ništa ne znamo. Imamo zakon u kome piše da treba da se sklopi ugovor sa korisnicima grejanja, ne poštuje se zakon. Ljudi su se skupili radi elementarne stvari, dajte da uredimo, evo pitanje grejanja. Ne da paljemo, kao što se to radi u Americi, Rusiji, Francuskoj, Kini, Japanu, ljude u orbitu. ajde da znamo šta plaćamo. I oni su proglašeni za strane plaćenike, izdajnike i tako dalje. Kao građanin, ne da možemo, nego dužni smo da našu državu držimo urednom, čistom, uređenom, transparentnom, odgovornom. To je naša sužnost, o nama se radi. I hvala tim ljudima što su podržali moju kandidaturu.
JV: Kao i mnoge javne ličnosti, rekli ste zbog toga što su verovali u vas i videli kako delujete na institucije ove države. Kako biste to radili kao predsednik?
Isto kao što sam do sada radio. Radeći svoj posao,bez kompromisa, stajući ispred svakog ko namerava da sebi prisvoji veći deo vlasti nego što sme to da se desi. Ceo sistem demokratije zasniva se na tome da ne sme niko da ima apsolutnu vlast. Da postoje različiti organi vlasti, različite grane vlasti koje međusobno kontrolišu jedna drugu. Ne bih ja kao predsednik Srbije radio posao predsednika Vlade. Predsednik Vlade ima svoj posao, Vlada ima svoj posao, ministri imaju svoj posao. Uzeću jedna primer, ekonomija. Ja neću da obećam da ću da zaposlim bilo koga, ne treba predsednik države da zapošljava. Ne treba ja da dovodim svog šejika umesto šeika Aleksandra Vučića, koji hoć da bude predsednik i premijer i sudija i sve. Šta je najbolje što možemo ponuditi provrednicima, državu. Kao i u sportu, dobar sportista je za ferplej. On hoće jasna pravila igre, on hoće neutralnog sudiju, objektivnog sudiju, hoće da neko broji koševe ili golove kako treba i to je sve što mu treba. Privredniku trebaju fer uslovi poslovanja ako je dobar. Da zna koji zakon važi, da isti zakon važi i za njegovog konkurenta, da se sutra neće promeniti zakon pa ono u šta je uložio biće obezvređeno. Hoće da zna kao plaća, a mora da plaća plate radnicima, jer radnici nisu najamnici, radnici nisu jeftina radna snaga, kako se reklamira Srbija, na žalost, na CNN-u po Vučićevom nalogu. Radnici su punipravni građani koji daju svoj rad i za uzvrat imaju pravo na platu, na socijalna davanja, zdravstveno osiguranje i penzijsko osiguranje. On hoće da zna, taj privrednik, ako plaća sve što zakon nalaže da i njegov konkurent plaća. Jer samo tako mogu da imaju ravnopravno nadmetanje na tržištu. Hoće da zna da ako mu neko duguje novac da će da tuži sudu i da će da dobije presudu, bez obzira na to da li onaj ko mu duguje je član neke stranke ili ne. ili je finansijer neke stranke ili ne. to je najbolja subvencija koju možemo da damo. Pravna dsržava, pravna sigurnost, ravnopravnost svih na tržištu i videćete kako će biti zapošljavanja.
JV: Mislite li da građani Srbije znaju da glasanjem mogu nešto da promene?
Ja ne znam čime bi drugo.
JV: Da li su oni svesni toga?
Mislim da jesu, ja mislim da jesu. Pogledajte danas je preko 1.000 ljudi bilo na vašem gradskom trgu. Ja nisam obećavao kule i gradove, nisam obećavao viši Beograd na vodi, dok je Srbija na hlebu i vodi. Ja nisam obećavao vozove koji idu 300 km/h, kao što je to Aleksandar Vučić obećao. Nisam obećao fabrike čipova koje će da preplave ceo svet, nisam obećao Mercedesove autobuse kojima ćemo da se vozimo u svetlu budućnost, nisam obećao kanal do Vardara, ništa od svega toga nisam obećao. Ako mogu da se podsetim momenta u Novom Pazaru, kada mi je jedan gospodin na kraju skupa ustao i rekao hvala vam glasaću za vas, nisam do sada znao da li ću. Znate zašto? Zato što nam ništa niste obećali, sve nam je obećano. Sve su nam obećali, sve su nas lagali, nemojte da nas vređate više obećanjima, dajte da nešto uradimo. Aleksandar Vučić je 5 godina na vlasti. Ajde da mu zaboravimo a ne bi smeli one 90-te, što nas je posvađao i sa, politika čiji je deo bio, on je bio generalni sekretar SRS-a. Generalni sekretar, on je bio prvi saradnik Vojislava Šešelja, koji je bio prvi saradnik Slobodana Miloševića. Ajde da mu zaboravimo onih 100 Muslimana za jednog, ajde da mu zaboravimo mlataranje puškom u paravojnim formacijama, 93. što i dan danas možemo naći na YT. Ali dali smo mu novu šansu, 5 godina je na vlasti i 5 godina, svaki dan slušamo, od iduće godine. Evo samo što nije, ovo ćemo, ono ćemo, dosta.
JV: On je na mitingu u Nišu kazao je da je skoro nerešeno u odnosu na opozicione kandidate i pozvao je glasače da izađu. Hoće li biti drugog kruga?
Ja sam siguran, ne želim da zvučim prepotentno, ne želim da zvučim samouvereno, verujem da će biti drugog kruga, od građana zavisi, bez obzira na sve manipulacije kojima je ova vlast, verujem da će građani da izađu. Kada su me pitali zašto sam se kandidovao rekao sam da vratim osmeh na lica građana Srbije, da vratim dostojanstvo građanima i smisao institucijama. Moguće je, ljudi, moguće je, ništa nam ne fali. Nismo lenji, nismo neobrazovani, nismo nesposobni. Moguće je. Samo zamislite Srbiju u kojoj svako radi svoj posao. U kojoj policajac hapsi bez obzira o koem se radi, ako je kriminalac. U kojoj sudija sudi, u kojoj pekar ne razmišlja da li će mu doći inspekcija zato što je pre toga Saša Janković bio pre toga tu. Zamislite zemlju u kojoj nastavnici nisu socijalni slučajevi, u kojoj lekari ne beže glavom bez obzira iz ove zemlje. To je sve moguće. Samo treba da iskoristimo svoje pravo i obavezu i izaberemo vlast kakvu zaslužujemo prema nama a ne prema njima.
JV: Gospodine Jankoviću hvala vam na gostovanju.
Hvala vam.
JV: Bila je ovo emisija 15 minuta ja sam Vesna Milić.
17. 12. 2024.
Policiji bi bolje bilo da hapsi političare ogrezle u tenderašenju i ''nabavkama''.
Dule čitalac