Saša Janković

Gost: Saša Janković, zaštitnik građana

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

JV: Građanin je proveo u Prokupačkom zatvoru čak 21 dan zbog greške državne administracije. U Ministarstvu pravde ne žele da pričaju o tome a u sudu ćute. Jedini ko je do sada javno reagovao je Zaštitnik građana. Gospodine Jankoviću, između ostalog ste zaključili da je potrebno utvrditi ko je odgovoran za to što se desilo i da iznos odšete, koju će taj čovek verovatno dobiti, treba naplatiti od krivaca. Ono što me zanima, da li ovaj događaj, da ne kažem skandal, vidite kao grešku sistema ili kao izolovani slučaj?

Do sada, sem jednog slučaja, pre 5 godina ovakvih stvari nije bilo. Pre 5, 6 godina desilo se da je građanin proveo 28 dana u pritvoru bez odluke suda, uopšte. Evo sada se desilo da je neko ko je osuđen na uslovnu kaznu zatvora praktično dobio poziv i bio primoran da se javi, iako pravosnažne odluke suda nema. Ne mislim da je ovo sistemska pojava, ovo je izolovan slučaj. Izolovan slučaj koji dosta bode oči, da tako kažem, količinom propusta koji su se desili i činjenicom da su i u sudu i u zavodu za izvršenje sankcija ljudi mehanički radili svoj posao. Pokušaćemo na ovom primeru ustanovimo princip lične odgovornosti. Da ne bi trebalo da svi građani Srbije, poreski obveznici, plaćaju zbog toga što neko ne radi svoj posao savesno, već onaj koji je skrivio ovakvu vrstu problema, kršenja prava građana, treba da odgovara lično.

JV: U svom izveštaju za 2014. godinu ste naveli da situacija sa poštovanjem ljudkskih prava i osnovnih sloboda u Srbiji zabrinjavajuća. Zašto?

Ako ne grešim, i građani sve više gube osmeh na svom licu i sve više ljudi sa grčem na licu prolazi ulicom. Juče je Statistički zavod objavio da je svaki 5 građanin Srbije gotovo gladan. Ekonomska situacija nije dobra, istovremeno vladavina prava, snaga institucija, pravna sigurnost nisu takve da obezbede ravnopravnost svih i da obezbeđuju uverenja da ako se desi problem, problem biti ispravljen.

JV: Bili smo svedoci situacije u kojoj stre vi ukazali na jedan problem. Govorim o slučaju Vojnobezbednosne agencije. Ukazali ste na jedan problem a zatim bili izloženi nekoj vrsti linča pred najvišim državnim organima. U tom trenutku se čak pojavila inicijativa da je potrebno zaštititi zaštitnika građana. Kako ste se vi u tom trenutku osećali? Znam da ste pravnik ali kako ste se kao čovek osećali, kao neko ko obavlja funkciju zaštitnika, zvaničnog zaštitnika građana. Da li ste se osećali da u tom trenutku možete da zaštitite građane?

Moj posao je da ukažem na nezakonitosti i nepravilnosti u radu državnih organa, kada one krše prava građana i to se u ovom slučaju desilo. Ja sam moj posao uradio. Ono što moram biti iskren, nisam očekivao da će neko ići toliko daleko da zbo toga što je otkrivena ozbiljna nezakonitost na štetu političkih prava građana, da će državni organ me optuživati za izdajstvo, za organizovan napad protiv vojske, bezbednosti, za to da ga finansiraju tajkuni. To je jedan manir, koji je zavladao našim javnim prostorom, koji je izuzetno loš i ja kao zaštitnik građana imam institucijalnu snagu da se nosim sa njim. Moram da imam, to je na kraju krajeva deo mog posla. Međutim, ono što je mnogo veći problem je što građani koji ukazuju na nepravilnosti u svom okružeju, što državni službenici koji ukazuju na nezakonitosti na svom poslu, doživljavaju slična, možda manjeg inteziteta ali slične probleme. Zbog toga veliki broj nepravilnosti ostaje neispravljen, zbog toga kuda god da smo krenuli sporije idemo nego što bi mogli da koristimo naši ljudi, naši stručnjaci, naši državni službenici, naši građani znaju, mogu i umeju. Kada ta atmosfera u kojoj se kritika proglašava za izdajstvo, u kojoj se ukazivanje na problem pretvara u veći problem od samog problema nije dobra, ne pomeže nikome, po najmanje pomaže vlasti. Vlast bi trebalo da koristi takve inicijative, takva saznanja, takve korektivne metode da unapređuje svoj rad a ne da uopšte oseća potrebu da se brani od njih jer to nije napad.

JV: Da li mislite da je celom tom pričom, da ne kažem skandalom, u kome ste vi optuživani za izdaju, kao zaštitnik građana. Da li mislite da je to moglo da utiče na svest građana koji se možda pitaju kako oni sami sebe da odbrane? Odnosno, kako da oni sami brane svoja prava?

Građani su veoma pomno pratili šta se dešava. To znam zato što dnevno mi priđe nekoliko desetina ljudi na ulici, privatno, ispred zgrade, u šetnji i kaže da prate situaciju i da sa velikim iščekivanjem očekuju ishod. Ovo je ne konflik zaštitnika građana sa jednim državnim organom, ovo je konflik državnog organa sa zakonom. Mislim da će speh u ovom slučaju, a uspeh verujem da će doći. Da ćemo privesti rad Vojnobezbednosne agencije zakonu i demokratskim pravilima. I ako građani možda sada imaju neke određene dileme ipak pokazati da se upornost isplati i da na kraju ipak prevlada vladavima prava, zakon, istrajnost, upornost. Možda ne dolazi sve to na srebrnom tanjiru ali ako neko treba da taj put prođe, to je upravo posao ove institucije i institucija slučnim mojoj. Nadam se da će ishod svega ovoga na kraju biti ohrabrenje i za građane da vredi usprotiviti se nepravilnostima.

JV: Kada smo najavljivali intervju sa vama, nekoliko građana je postavilo pitanja putem Tvitera. Jedno od pitanja je bilo. Da li osećate da je vaš posao otežan nakon sukoba sa ministrima iz Vlade?

Ne može se dati jednoznačan odgovor. U nekim stvarima jeste otežan, u nekim stvarima sa druge strane ta pojačana pažnja javnosti, reflektor javni koji su se u ovom momentu usmerili na rad institucija Zaštitnika građana čine da niko baš ne želi da dođe pod kritiku ovog organa ako zaista nema dobre razloge za svoj rad. Sa jedne strane nije dobro zato što svakja vrsta ovakvog, u javnosti, ovakve razmene ovakvih argumenata ili optužbi na neki način prlja naš javni prostor. Još nekog ako optužite da je izdajnik i strani plaćenik, umesto da date argumente kao državni organ zašto smatrate da radite po zakonu, to ne može da bude dobro. Ali sa druge strane ovo pokazuje da je moguća nezavisna kontrola vlasti, da nismo predodređeni da budemo eksperiment demokratije, da imamo fikuse od demokratskih institucija. Na nama je da taj prostor zaista popunimo do kraja.

JV: Vi ste, nakon otvaranja te priče, prijavili da ste primili pretnje. Ako ne grešim?

Nisam prijavio da sam primio pretnje. Ja sam u jednoj slučnoj prilici, u rzgovoru sa novinarem koji me je pitao da li ste primali pretnje rekao da. Dakle nisam prijavio ali sam na jednom blic testu rekao da. Sasvim sigurno kada vas najmanje dva ministra i neki narodni poslanici optužuju da radite protiv države, da ste se zaverili da snizite borbenu gotovost ili nacionalnu bezbednost, ne može se očekivati sa potpunom sigurnošću da niko u to neće poverovati, pa će hteti da učini uslugu državi. Međutim, mnogo više je to simbolično nego suštinski a zaista na ulici ne doživljavam niti pretnje, niti napad. Upravo suprotno od toga. Nadam se da će možda oni koji svoje shvatanje vrednosti zamenili za nekakve partijske naloge ili naredbe ili možda misle da će se tako brže uspesti uz neku stranačku hijerarhiju. Mislim da će shvatiti da to ne doprinosi niti njima, niti njihovim političkim strankama.

JV: Da se vratimo, ako možemo na lokal. Maločas ste pomenuli probleme običnih ljudi, svakodnevne probleme i na lokalnom nivou. Na lokalnom nivou bi takođe trebalo da postoje zaštitnici građana, koji nisu pod vašom ingerencijom, već pod ingerencijom lokalnih samouprava. Prema nekim glasinama i oni su bili deo koalicionih sporazuma prilikom formiranja vlasti. Kako vi ocenjujete njihov rad? Uopšte, generalno, da se ne vezujemo ni za jedan grad.

Generalno svaka ocena, svaka generalizacija vodi do toga da se ogrešite o nekoga. Ja ne želim da dajem generalne ocene. Lokalni zaštirnici građana, lokalni omudcmani, ja ne volim da koristim izraz zaštitnik građana, zato što zaštitnik građana Ustavom rezervisan za instituciju koju ja u ovom momentu predstavljam. Lokalni obucmani mogu da budu značajani i da daju značajan doprinos ostvarivanju prava građana u loklanoj zajednici. U nekim lokalnim zajednicama to je vidljivo, u nekim manje vidljivo, u nekim ima čak i štetnih situacija. Od toga koliko je lokalna samouprava suštinski zrela i svesna da treba i na lokalnom nivou treba da obezbedi nezavisnu kontrolu svog rada zavisi da li će taj jedan demokratski mehanizam zaživeti. Nisam siguran ni po broju, po broju manje od 10% lokalnih samouprava ima zaštitnika građana, dakle ni po broju taj sistem zaštitnika građana nije zaživeo, a sa druge strane njihove aktivnosti se bitno razlikuju od grada do grada. Mislim da se tu mnogo toga može unaprediti i nekim izmenama zakona o zaštitniku građana, koje sam davno inicirao, ja sam nastojao da utičem na taj sistem, na izvršnoj vlasti i parlamentu je koliko će iskorititi potencijal koji taj mehanizam lokalni pruža.

JV: Za kraj da vas pitam. Nedavno je otvorena tema Ministarstvo zdravlja je odlučilo da deca koja su rođena pre 01.11.2014. godine nemaju prava na besplatnu vakcinaciju, za razliku od dece koja su mlađa, odnosno rođena nakon 01.11.2014. Vi ste prvi ukazali na taj problem i uputili konkretne predloge Ministarstvu. Da li očekujete da ti vaši predlozi budu prihvaćeni?

Da pojasnim. Pravilnikom Ministarstva propisano je da deca rođena pre određenog datuma nemaju prava na vakcinu jedne vrste, već na vakcinu druge vrste a da deca rođena nakon tog datuma imaju prava na vakcinu druge vrste. Obe vakcine bi trebalo da imaju isti medicinski efekt ali konfornost jedne vakcine u odnosu na drugu je manja. Ja sam poveo postupak kontrole. Zaštitnik građana nije neko ko samo daje saopštenja već vodim konkretne postupke kontrole. Mimnistarstvo se izjasnilo i ja sam utvrdio kao zaštittnik građana da je došlo do propusta. I da takva vrsta razlikovanja dece po datumima rođenja nije opravdana. Već istog dana je ministar Zlatibor Lončar izrazio apsolutnu spremnost da postupi u skladu sa preporukama koje sam dao. U stalnoj smo vezi proteklih dana i ja ako se ne varam iduće sedmice taj pravilnik će biti promenjen i Ministarstvo zdravlja će veoma brzo i efikasno ispraviti propuste koje je načinilo. Sasvim sigurno to će imati i preventivni efekat za buduće postupanje da se takve greške ne dešavaju. Iskoristiću priliku da kažem da Ministarstvo zdravlja možda od svih ministarstava u sadašnjem sastavu Vlade najefikasnije, najspremnije otklanja propuste u radu u jednoj jako teškoj i zapuštenoj oblasti.

JV: Hvala vam što ste bili gost emisije 15 minuta. Moje ime je Predrag Blagojević.