Saša Markišić

Gost: Saša Markešić, načelnik opštinske uprave Medijane

Razgovor vodio: Jelena Canić

JV: Nakon 24 godine izmenjena je i dopunjena odluka o kućnom redu u stambenim zgradama u Nišu. Koje su obaveze i prava stanara koje proističu iz ove odluke, koliko Nišlije poštuju kućni red, samo su neka od pitanja koja danas postavljamo Saši Markišiću, načelniku Uprave gradske opštine Medijana i dugogodišnjem komunalnom inspektoru. Gospodine Markišiću, pre svega dobrodošli.

Hvala na pozivu.

JV: Koje su novine u ovoj odluci koja je nedavno stupila na snagu? Ima li drastičnih promena u odnosu na onu koja je važila do skora?

Pošto ste već naveli period važnosti prethodne odluke, treba reći da u tom periodu od 24 godine, 25, četvrt veka, prvo došlo do velikiuh promena kada je u pitanju vlasništvo nad stanovima. I da ono što je pre tih 25 godina bilo u nekom društvenom vlasništvu i gde je postojao drugačiji način održavanja stanova i stambenih objekata, pogotovo onih za višenamensko stanovanje, to su stambene zgrade. Postojala je potreba da se očuva stambeni fond. Da se očuva ono što je u gradu a da prethodni propis koji je postojao, praktično nije regulisao, došlo je do promena mnogih statusnika u pogledu održavanja zgrada. Javna preduzeća koja su bila nadležna, da se osipao neki fond koji je postojao. Stambeni fond, otkup stanova, prelazak u privatno vlasništvo. Pošto sve te promene nisu pratile odluke, odluka kojom će ti novi vlasnici stanova, a ne korisnici, biti u obavezi da praktično svojinu moraju na neki način da održavaju, ono što je zajedničko. Stan jeste individualan ali dobar deo, kada govorimo o zgradama je ono što je zajedničko i dato na upravljanje svim vlasnicima, odnosno korisnicima stambenog prostora i nekog drugog poslovnog prostora ili prostora koji je izuzet ali je u okviru stambenog objekta.

JV: Praktično je ovo obaveza, da bude registrovana skupština stanara u svakoj zgradi, ondnosno, neko ko je vodi i ko je odgovorno lice?

Uzrok nekog naglog propadanja tog stambenog fonda ili tih zajedničkih delova stambenih objekata ili zloupotreba korišćenja zajedničkih prostorija, kada govorimo o prostoru, je u činjenici da u samim zgradama nije postojala, ne generalizujem ali kažem, nije postojala dobra volja da se funkcionalno postavu upravljanje zgradom. Da postoji lice koje je izabrano, imali smo ranije kućne savete, kada je to preraslo u skupštine stanara. Gde je jedno lice predstavljalo tu skupštinu stanara. Praktično nismo imali normative koji predviđaju i obaveze i samog lica i skupštine stanara. A tu su nepostupanja po onim obavezama, kada imate pravo imate i obavezu, onda imate i odgovornost za ono što sprovodite. To su one zadnje ili nepopularne kaznene mere. Ova odluka je sada, u suštini, taksativno navela, da ne kažem u samom uvodnom delu, njen cilj je očuvanje stambenog fonda. Nije neki hir pojedinaca, već je to opšte dobro, da tako kažem i za neke druge generacije. Obzirom da je gradnja, ovakva kakva jeste, produžila vek stambenih objekata, što se sada proteže na minimalno 80 godina, neke i 100 godina, kada govorimo o objektima. Treba reći da pre 20 godina mi nismo ni imali ovoliki stambeni fond u Nišu, da je između 70 i 80 ceo Bulevar Nemanjića, tada Bulevar Lenjina napravljen. Da su dograđeni drugi delovi grada. Vi sada imate intezivnu gradnju na Somborskom bulevaru i da jednostavno to treba sačuvati.

JV: Mnogi sada prvi put ulaze u stambene zgrade, kupuju stanove. Nisu ni svesni pravila koja moraju da poštuju. Jedna od odredbi ove odluke jeste da u zajedničkim prostorijama, odnosno u hodnicima, na stepeništu, u podrumu nije dozvoljeno ostavljati ni kese sa smećem, što mnogi čine, ni nameštaj, ni ostale stvari. Zašto je važno poštovati ovu odredbu?

Ova odluka predviđa da postoje te zajedničke prostorije. To je ono što bi svi stanari u jenom momentu mogli da koriste, pod uslovima, onako kako skupštiona stanara propisuje ali da ne zadržavaju pravo nekog trajnog korišćenja. Imali smo zloupotrebe pretvaranja vešalica, bez odobrenja, govorim kada je to bez odobrenja. Predviđene su te zajedničke prostorije, pre svega podrum. To je ono što je zajedničko. Ulaze tavanske površine. Ako postoje te prostorije za sušenje veša, vešernice, to je zajednički prostor. Ako postoji prostor gde se održavaju sastanci skupštine stanara ili nekog radnog tela kao skupštine stanara, to je ta prostorija koja je predviđena kao zajednička. Mogu ostali stanari da koriste te prostorije ali pod onim uslovima pod kojima će odredi sama skupština stanara. Da možete jednom nedeljno da koristite vešernicu ili prostor za sušenje veša. Zašto to mora da bude predviđeno? Zato što dalje u toj odluci ima da je strogo zabranjeno u cenralnim zonama prostiranje veša gde je vidljivo, na terasi. Može samo ispod nivoa ograde na terasi, kao je zatvorenog tipa. Ti bi ljudi bili u problemu ako ne mogu da koriste zajedničku prostoriju za sušenje veša a u toj su zoni i gledaju prema površini javne namene. Onda ispada gde će taj čovek da suši veš, ako bi neko kao pojedinac to uzurpirao. Onda imamo zajedničke delove zgrada, tu govorimo o onim delovima od ulaznih vrata do gore. Gde ova odluka predviđa od tih ulaznih vrata, da li ili ne moraju da budu zaključana u toku dana. Moraju da budu zaključana u toku noći zaključana. Gde ne moraju. Ne moraju onde gde nije postignuta neka kontrola, video nadzor ili zvučnog signala za otvaranje i ulazak i izlazak u sam obekat. AKo toga nema onda bi ulazna vrata morala da budu otključana. Imamo taj letnji i zimski period koji se pomera za jedan sat, između 22h i 6h, odnosno 20 i 7 ujutru, u dane vikenda. U ostalim delovima mogu biti zaključana ukoliko postoji sistem koji obezbeđuje komunikaciju između vlasnika stanova i onog ko je na ulazu. Da krenemo od toga. Onda imamo hodnike, stepenište, sve to što je zajedničko. Odluka predviđa način na koji se to koristi i dok u zajedničkim prostorijama možete uz odobravanje skupštine stanara, u te zajedniče spadaju i požarne stepenice. Tu možete, osim požarnih stepenica, tu možete nešto privremeno da smestite, par stvari iz kuće. Krečite pa nemate gde to. Ali to ne možete u zajedničkim površinama, ne možete u hodniku, gde se prolazi, ne možete na stepeništu. to su te razlike koje naši sugrađani ne razlikuju, šta je to zajednički prostor i zajednička površina. Ono što svaki dan svi koriste to su zajendičke površine a ono što je predviđeno za periodično korišćenje to je taj zajednički prostor.

JV: Zašto je važno da neko ne ostavi ormar u hodniku zgrade, zašto je važno da ne ostave biciklu na gelenderu ili nešto slično? Šta je važnost toga? Mnogi to ne razumeju.

Mora da postoji takozvana prohodnost, ona svakodnevna. Bilo koji ostavljen predmet ili stvar na tim zajedničkim površinama u slučaju vanrednih situacija, da pođemo od požara. Bilo je i slučajeva kada je bilo zemljotresa koji su se osetili u samom gradu. Može da se desi da nestane struja, da su ta stepeništa u mraku, ako je to zgrada koja nema svetlarnik, koji inače spadaju u zajedničke. Dobar deo zgrada nema u hodniku, osim onog svetla koje se pali. Onda ti ljudi u mraku moraju, uvek postoji taj nivo panike kod sugrađana. Možda nema posledica od tog klaćenja objekata ili solitera ali imamo posledicu jer se noko povredio, udario se na neku stvar, sapleo se na neku stvar. Da li je to saksija ili bilo šta što je ostavljeno. U obavezi mso to da radimo jer se radi izmena i dopuna zakona o dobrobiti životinja, gde je poseban akcenat. Jer najveći broj primedbi je upravo na čuvanje domaćih životinja u stambenim objektima. Ne idividualno nego gde je kolektivno stanovanje. Da ne bi došlo do nekog šarolikog tumačenja i pisanja po gradovima i opštinama upravo će taj deo da reši zakon, u smsilu pod kojim uslovima počev od broja kućnjih ljubimaca koji mogu da se čuvaju i pod kojim uslovima mogu da se čuvaju u stambenim objektima kolektivnog stanovanja. Da ne bi bili u situaciji, očekivanje je bilo da do kraja godine bude izmena tog zakona, verovatno će to početkom same godine i onda će taj segment u gradu da se zaokruži, obzirom da određena mesta gde mogu da se izvode ljubimci, grad gradi šetalište za pse u Čairu, sa svim pratećim elementima. Da su propisani važećim odlukama pod kojim uslovima se vode na površinama javne namene, da moraju da budu, koje su to rase pasa koje moraju da se vode, povodci, zaštitne maske, osobe, starosna dob. Osoba koja vodi određenu vrstu pasa, da ne bi mogla deca da vode velike.

JV: Kažite mi generalno, kažete ima dosta primedbi. Koliko uopšte komšije prijavljuju svoje susede? Koliko građani imaju običaj da prijave svoje komšije?

AKo ćete otvoreno reći, retko kada jave i kažu ja sam taj i taj. AKo kažemo da je to telefonska prijava ili kao neko dođe do nas, do Gradske uprave Medijana i komunalnoj inspekciji kaže u mojoj zgradi i ispred stana NN kažu komšija ostavio smeće ili ima deo regala, šifonjera, sto, neke police ili bilo šta. Komšika naređala cveće i ne može da se prođe. Ne insistiramo na tome da neko kaže ime i prezime. Svaka informacija se proverava pa neka i telefonska. Normalno da je prva reakcija kada pozvonite na vrata i kada pitate je ko me prijavio, sigurno je ovaj. Počinje licitiranje ako neko sa nekim nije u dobrim odnosima.

JV: Da li odmah kažnjavate, kada vidite da je neko prekršio kućni red?

Ne. I ako ova odluka o kojoj govorimo predviđa kazne za fizička lica, predviđa kazne za preduzetnike. Za sve propuste koja urade fizička lica u objektu kolektivnog stanovanja je kazna u rasponu od 5 do 30 hiljada. Imamo niz, uslovno rečeno, prekršaja koja se rade. Od oštećivanja, nismo spomenuli da postiji segment zajedničkih instalacija u objektu. Prostor oko objekta, unutar i oko objekta ukoliko je on poveren. Najčešće se radi o gradskom građevinskom zemljištu koje je dato kao blokovsko na korišćenje tim skupštinama stanara. Ali po odluci o komunalnom redu i na održavanje. Tako da ova odluka o kućnom redu malo više usmerava skupštine stanara i vlasnike da su pojendoj ili drugoj odluci oni obavezni da održavaju to što je ispred. Pa i u ovoj odluci stoji da su u obavezi, sada smo već ušli u zimski period, da su u obavezi da održavaju prilazne staze od snega i leda. To je odluka o komunalnom redu predviđala, mnogi nisu znali za takvu neku odredbu. Vraćamo se na ono vaše pitanje, po pravilu nikada komunalni inspektor neće kazniti počinioca po nekoj prijavi, kada izađe na lice mesta. Sastaviće zapisnik i u samom zapisniku daće rok, zavisno od toga šta je zatečeno. Taj rok može biti vrlo kratak ali ne duže od 3 dana. Od 24 sata do 3 dana. Kada su u pitanju uklanjanja automobila to dajemo i na minut, ako je…

JV: To je nešto van stambene zgrade.

To je van. Ali govorimo o tome da ako neki vlasnik stana na tom prostoru, koji se računa kao blokovski, ostavio auto i mi ako imamo prijavu da je na neki način narušio, kao je to zelena površina, prilazna staza, taj auto će da se ukloni, pa i ako ne vlasnik jedan od stanara zgrade. Nema pravo da na taj način koristi površinu.

JV: Gospodine Markišiću, oprostite, samo na kraju. Recite mi, prema vašem iskustvu, koliko Nišlije poštuju kućni red i gde se manje a gde se više poštuje?

Moram dap riznam da donošenje ove odluke imamo povećano interesovanje za formiranje skupštine stanara. Imamo interesovanje za promenom predsednika skupštine stanara, jer taj koji je bio godinama je zanemarivao svoje obaveze. Malo su ljudi ušli ozbiljnije u celu priču. Što na neki način, pretpostavljam, dovešće do nekog kvaliteta u održavanju same zgrade i funkcionisanju. Kako pojedinih objekata, tako generalno, u gradu. Sa druge strane, postoji mogućnost angažovanja profesionalnih, da ne kažem da postoje kaznene mere ako se ne formira skupština stanara. Ako se ne formira taj stambeni fond, može da se formira prinudni upravnik koji će da se brine o tome i biće u obavezi da plati upravo oni koji neće sami da rade.

JV: Prosto, svi zajedno moraju da rade na tome da bi podigli nivo kulture stanovanja, to je ono što je definitivno.

Upravo ste vi možda rekli onu glavnu stvar. Podizanje nivoa kulture kod zajedničkog stanovanja lišava vas mnogo većih obaveza održavanja, jer će svako da pazi da ne izazove neku štetu i nećemo doći u situaciju da nećemo moći da sprovodimo postupke preko inspekcije.

JV: Hvala vam najlepše na gosotvanju.

Hvala na pozivu.

JV: Moje ime je Jelena Canić a vi ste gledali 15 minuta.