Saša Radulović

Gost: Saša Radulović, Lider pokreta Dosta je bilo

Razgovor vodio: Aleksandar Stankov

JV: Država je odlučila da štedi smanjenjem plata i penzija, a pored negodovanja građana najglasniji su bili predstvnici pokreta Dosta je bilo. Moj današnji gost je lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović i bivši ministar privrede. Dobro došli u studio i dobrodošli u Niš.

Hvala.

JV: Evo da odmah srušimo tu famu, zapravo da kažemo pravu istinu. Da li je smanjenej plata i penzija zaista štednja i šta ćemo i koliko da uštedimo time?

Smanjenje penzija posebno, a i plata takođe, ne samo da je nemoralno nego i ekonomski štetno. Do sada je Aleksandar Vučić, koji je na vlasti duže od 2,5 godine, 4 puta sprovodio fiskalnu konsolidaciju i sva 4 puta na isti način. To je povećamo poreze, gledaoci se sigurno sećaju PDV je povećan sa 18% na 20%, pa je porez na imovinu povećan u drugom putu, pa smo na kraju povećavali donju stopu PDVa sa 8% na 10%. Povećavamo poreze, smanjujemo rashode i očekujemo fiskalnu konsolidaciju. Građani su verovatno zaboravili ali je 4 puta do sada na sva zvona najavljivana ta konsolidacija, kao time će se popraviti stanje. Šta smo dobili? Za te 4 godine zadužili smo se za dodatnih 7 milijadri evra i dobili mso najveći deficit, koji imamo u Evropi. Ovo treba da nam kaže da ovaj put povećanja poreza i smanjenja rashoda ne može da nam reši problem fiskalne konsolidacije. Ovo što rade sa penzijama bi trebalo da uštedi 210 miliona evra na godišnjem nivou. Ono što pokušava vlast da proda građanima da je to neophodno, da bez toga ne možemo, da su sve uradili što je moralo da se uradi i da je sada ostalo da se smanje penzije. Evo da vam kađem iz rebalansa budžeta nekoliko stavki. Ušteda je 210 miliona na penzijama. Na subvencije, po budžetu koji je donešen, troši se 730 miliona evra…

JV: Subvencije za investitore?

,,, subvencije za investitore. Subvencija je poklon. Praktično vlada poklanja 730 miliona evra, velikim multinacionalnim korporacijama a sa druge strane smanjuje penzije. Ovo vam pokazuje koliko to objašnjenje nema nikakve veze sa realnošću. Po tom rebalansu vlada torši oko 200 miliona evra na građevinske objekte mašine i opremu. Pa ako ova priča sa penzionerima, treba da se strpite malo, sačekte 2 godine, dok nam ne bude bolje. Zar nije mogla vlada da sačeka 2 godine sa tim građevinskim objektima i sa mašinama i opremom, pa kada bude bolje da kupuje tu opremu. Ovo vam govori da se ne radi o tome nego da zarad očuvanja propale ekonomske politike i parazitskog sistema. Inače naša akcija se zove “Ne damo penzije parazitima”, što ovo nije štednja za našu decu i da bi nam bilo bolje, nego je novac koji partije, u ovom slučaju SNS koji je na vlasti, da potroši na svoje parazitske partijske kadrove i na svoju partijsku ekonomsku politiku. I ovo pokazuje koliko je ovo neodrživo. Da završim sa ovom. Postoji jedna situacija u kojima je smanjenej penzija ustavno a to je ako je država ušla u problem, postoji viša sila, nema više novca, ne postoji izvor i onda moramo to da uradimo da ne bi došlo do kolapsa celog sistema i onda može da se kaže zbog tog vanrednog stanja može doći do smanjenja penzija. Inače kada imate 730 miliona evra u subvencijama, kada trošite 200 miliona evra na objekte i na opremu ne može biti govora o tome. Ovde se radi o uzimanju iz džepova penzionera da bi se platile.

JV: Ovo ne može biti ustavno. Da li ovo znači da je neustavna ova odluka?

Ova odluka je neustavna. Naš pokret je pokrenuo dve inicijative, jedna je ustavna inicijativa za proglašenje ovih zakona neustavnim, to je jedno, druga je, radimo sa penzionerima da svaki uputi zahtev Fondu PIO, mi smo već kao pokret uputili obaveštenje direktoru. da svakom penzioneru a ima ih 680 000, uputi rešenje i da u tom rešenju navede da se smanjuje panzija. To je po zakonu o PIO obaveza…

JV: Dakle na kućnu adresu bi trebalo svakom da stigne.

… tako je. Kako bi onda svaki građanin, penzioner imao pravo na sudsku zaštitu. Onda može da se žali na to, da pokrene upravni spor i na kraju da se žali Ustavnom sudu. Pomažemo penzinerima da satave takav dopis, mi imamo formular koji samo potpišu, upute Fondu PIO, da bi onda polako u ovom postupku štitili svoja prava. Bitno je reći sledeće, ovo će pasti na kraju ili na Ustavnom sudu ili u Strazburu pošto je neustavno. Ko vrata neustavno. Međutim ono što vlast radi je kupuje vreme. Isto kao što su doneli onaj solidarni porez, sećate se, to je neustavno što su radili u javnom sektoru. Sada su ga već promenili pre nego što je Ustavni sud stigao da o tome donese neku odluku. Ja mislim da je i ovde slična taktika, doneli su nešto neustavno, borba će trajati dve godine i nakon toga.

JV: Svakako će penzioneri osetiti na svojim leđima?

Penzioneri će ne samo osetiti nego. Pazite sve penzije iznad 25.000 se umanjuju za 22%. Sve iznad 40.000 za 25%. Ja neznam koji je genijalac koji smislio ovu politiku, govori se da se možda radi o ministru finansija, a pošto znam da sve odlkuke donosi Vučić mora da je njegova ideja. Ja sam to video lično.

JV: Dok ste bili u kabinetu.

To tako funkcioniše. Ja neznam da li ljudi ne razumeju da od penzija živi pola Srbije. Znači ne samo penzioneri nego i njihova deca koja nemaju posao, pa i njihovi unuci. Zamislite bogataša penzionera koji ima 35.000, pa treba na onih 10.000 da plati 22%. To je potpuno iracionalan potez. Zašto se to radi? Deficit u Srbiji potiče od 2 stvari. Prva stvar je, to je prethodna vlada Tadića, pa i pre nje i Vučićeva, zapošljava partijske kadrove u javni sektor. To su uglavnom ljudi sa kupljenim diplomama na izmišljenim adimnistrativnim radnim mestima. Javni sektor broji preko 700.000 ljudi. Oko 15% je taj partijski višak. Mi nemamo fiška lekara, nastavnika ili radnika u javnom sektoru, u javnim preduzećima, mi imamo viška partijskih kadrova, koji tu ništa ne rade. Radna mesta su izmišljena i rade partijske stvari. To je mašinerija koju su stranke ugurale u javni sektor i na tim temeljima i počivaju. To nas godišnje košta milijardu evra. I to je veliki deo deficita koji iznosi 2,5 milijarde evra. Drugi deo deficita se tiče burazerske ekonomije, gde stranek imaju svoje firme koje potpisuju ugovore sa javnim preduzećima, rade javne nabavke, nameštene, preko kojih dodatno izvlače novac. Deficit se rešava uvođenjem reda. Kada otpustimo te partijske kadrove, tih 100.000 ljudi na nečemu što ja zovem deluks socijalna pomoć, sa druge strane nam treba univerzalna socijalna pomoć. Socijalna pomoć koja je dostupna svim građanima srbije, tako da kada porodica nema prihode dobija socijalnu pomoć.

JV: Ima li novca za tu socijalnu pomoć?

Ajde da uradimo jednu malu kalkulaciju. Ja sam živeo u Nemačkoj, u Kanadi, u Americi i sve te zemlje imaju, doduše Amerika ima mnogo manje ali Nemačka i Kanada imaju slučne sisteme socijalne zaštite. Kada primenim Kanadski sistem na Srpski on bi izgledao da svaka porodica dobija 15.000 dinara po porodici plus 5.000 po dodatnom članu porodice. To je 25.000 za tročlane porodice i 30.000 za četvoročlane porodice. Ja neznam mnogo ljudi koji imaju takvu socijalnu pomoć danas.

JV: Ja neznam ni porodice koje imaju tolika primanja danas.

Tako je. Ajde da vidimo koliko to košta. Nas je 7 miliona. Recimo da je 1,5 miliona ugrošenih građana u 500.000 porodica. To košta za 1.5 građana 1,5 milijardi evra. Danas iz budžeta na socijalnu zaštitu trošimo 1.670 miliona evra.

JV: Godišnje.

Godišnje, pitanje je kam gi pare. Očigledno novac ide tamo gde ljudima nije potrebana pomoć. Kada bismo uspostavili taj sistem, onda otpuštanje ovog viška na deluks socijalnu pomoć, partijskih kadrova štedimo milijardu. 300 miliona bi potrošili na socijanu pomoć za njih, pošto prečlaze sa deluks na univerzalnu. 700 miliona evra ostaje slobodno i to treba potrošiti na smanjenje poreskog opterećenja, uvođenjem progresivnih poreza. Kod nas je kada zaradiš 300 evra 120 moraš da daš državi, zbog toga imamo ogromnu sivu ekonomiju. Kada uvedemo razumne poreze, kada nisu 60% nego kreću od 20% pa rastu kako rastu prihodi, onda ću dobiti sistem u kome nema razloga da se izbegava plaćanje poreza i time ćemo praktično rešiti problem sive ekonomije. Koje se ne može rešiti represijom i ispekcijama, nego se rešava uspostavljanjem normalnog sistema.

JV: Kako ćemo pokrenuti privredu.

To pokreće privredu. Jer ako sam za 700 miliona spustio poresko opterećenje, to je injekcija privredi i to upravo ide onim firmama koje zapošljavaju najviše. To je upravo ono što nam treba. Umesto diskrecionih subvencija o kojima odlučuje ministar, koje obično idu nekim multinacionalnim korporacijama, recimo Benetonu ili Muri, koje su očigledno preporodile nakon subvencija ovaj kraj. Ili FIjatu, gde smo slupali neviđene pare od kojih jako malo koristi ima. Pošto smo za Fijat napravili jedan poreski raj u kome ne plaćaju nikakve poreze, ne samo to nego i građani Srbije plaćaju doprinose na teret poslodavca za zaposlene u Fijatu. A praktično sav profit napušta Srbiju i od toga Srbija nema neke koristi. Umesto takvih luđačkih projekata nama je potrebno da domaćoj privredi a to su mala i sredna preduzeća, poljoprivredna domaćinstva učinimo poreski teret podnošljivim, smanjimo birokratsko opterećenje i tu će doći privredni rast. Jedini izlazak iz krize jeste privredni rast.

JV: Vidimo sada, kako dobijamo informacije iz Vlade i iz Beograda, da je strani investitor koji je dobio dosta novca od države, kao što je Etihad napravio neku dobit. Da je prevezao najviše putnika u poslednjih godinu dana, da je napravio izuzetan rast.

To treba čitati između redova. Videćete da samo govore o rastu prihoda a ništa nisu rekli o rashodima. Da su zaista napravili profit onda bi ta vest ibila sledeća prihodi porasli toliko, rashodi toliko, napravljen profit. To ne piše u toj vesti. U vesti piše samo da je došlo do velikog rasta prihoda. Ono što se desilo je. Čitavim setom tih ugovora izbačene su loukost kompanije iz Beograda, tako da je putovanje građanima Srbije postalo mnogo skuplje, te putnike je preuzeo JAT Etihat, došlo je do rasta prihoda ali i do rasta troškova. Tako da profita nema.

JV: Ima li profita u Ikarbusu gde smo videli da je počela proizvodnja Mercedesa baš pred izbore.

Počela?

JV: Tako smo mi videli na TVu.

Napravljen je jedan autobus. Praktično Nemci kada su došli bili smo na sastanku. Bio je direktor Mercedesa, bio je Vučić, bio je Nemački ambasador. Prva rečenica koju je rekao direktor Mercedesa mi nismo zaineresovani za investiciju u Srbiji. Druga rečenica je bila, mi imamo skupe autobuse, grad Beograd hoće da kupi autobuse za gradski prevoz, mi naše ne možemo da prodamo ali bi bilo dobro ako možemo Iakrbusu da prodamo naše šasije i na tim šasijama Ikarbus napravi autobus i da ga proda gradu Beogradu. Pa su onda radili jedan prototip, pa Mercedes nije bio spreman da da jednu šasiju za prototip, nego smo morali da platimo i tu jednu šasiju. Praktično Mercedes u Srbiji prodaje šasije. Međutim od tog jednog prototipa se nije odmaklo dalje i to je samo jedna od šarenih laža koje Aleksandar Vučić plasira građanima Srbije. Stalno imamo neke pozorišne predstave, neke najave, pa imamo najave najava, iza toga nema ničega car je go.

JV: Evo jedna konkretna stvar. Recimo kada govorimo o uštedi, gde je prema podacimo koje smo mi dobili, nekih 9,4 miliona dinara prebačeno u budžetske rezerve iz Generalnog sekretarijata vlade, na osnovu ušteda. Zar to nije nešto konkretno?

To nisu uštede, to je nešto drugo urađeno. Doneli su rebalans, to je bilo krajem prošlog meseca. Rebalans nije dobro urađen, pa su onda 10 dana nakon rebalansa prebacili novac u budžetski rezervu a onda su iz rezerve dodali kabinetu Aleksandra Vučića dodatni budžet od 7,2 miliona dinara. Znači praktično za 10 dana od rebalansa Vučić pokazao da je budžet njegovog kabineta manji, sada se taj budžet uvećava na ovakav nezakonit način.

JV: Pokret Dosta je bilo je formiran pred prethodne parlamentarene izbore…

Mesec dana pre.

JV: … mesec dana pre. Rezultat je bio negde oko 3% na nivou Srbije.

2,1 na nivou Srbije u Nišu je bio 4,8%.

JV: 4,8% i to u centralnim gradskim opštinama najviše. Kakvo je stanje sada? Kakva je podrška građana obzirom da ste vi jedan od najvećih kritizera aktuelne vlasti?

Kritičara i to kritičara koji takođe nudi rešenje. Mi ne govorimo samo ovo nevalja nego kažemo kako treba da bude. Ono što je u međuvremenu mi smo duplirali podršku, tako da smo na nivou Srbije prešli cenzus u Vojvodini još više. Očekujemo pokrajinske izbore, tamo ćemo pokazati koliko smo jaki. Nakon tih pokrajinskih izbora koji će biti 2015. najkasnije 2016. pobedićemo ostalu opoziciju po našim projekcijama. Nakon toga pripremamo stranku i polako se pripremamo za naredne parlamentarne izbore i tu nam je cilj da preuzmemo vlast. Ova ekonomska politika koju vodi Aleksandar Vučić, on je nesposoban premijer, nema ni dobre namere. Zato što sve čime se bavi je svojim održanjem na vlasti i održanjem partijske mašinerije, koju mora da finasira i finasira je na ovakav način. Smanjenje penzija nije reforma, smanjenje plata nije reforma, reforme su uvođenje reda. Ne možete u javnom sektoru zato što ste nagurali svoje kadrove sada ćete prosvetarima da snizite svima plate, da bi latili taj svoj višak. To tako ne ide. Vi morate da ostranite svoj partijski deo i da ne dirate zarade ljudi jer ti ljudi obavljaju važan posao u društvu. Kada govorimo o parazitskom sistemu mi ne mislimo na javni sektor, mislimo samo na parazitski partijski višak koji je dodat u javni sektor i praktično guši i te ljude koji rade u tom sektoru. Pošto imamo veliki medijski mrak, ja nisma bio na televiziji sa nacionalnom frekvencijom otkako sam podneo ostavku. Bio sam samo kod Olje Bećković u Utisku nedelje koji je takođe ukinut, tako da ne postoji više prostor da se drugačije obratimo građanima. Tako da jedino imamo regionalne televizije, kao što je ova gde možemo da komuniciramo sa građanima i direktna akcija na terenu. Očekujemo da polako, pošto govorimo o suštinskim stvarima, govorimo o konkretnim stvarima koje građani prepoznaju i da rast ide dalje. Ono što nam takođe pogoduje, to nije dobro za Srbiju ali je tako, što opozicija je u rapsadu. Nisu u stanju da se reformišu, nisu u stanju da pronađu novu politiku, još uvek se grčevito drže onoga što je bilo pre. U Vojvodini je parazitski sistem isti kao republički samo ga tmao vodi DS, LSV i SVM. Tako da praktično nemamo neku veliku razliku i svi gledaju kako da se uguraju negde u taj sistem. Nama treba veliko spremanje i uvođenje reda. To uvođenje reda će učiniti sistem stabilnim, održivim i dati nam privredni rast koji nam treba.

JV: Hvala vam na gostovanju.

Hvala i vama.

JV: Gledali ste emisiju 15 minuta, moje ime je Aleksandar Stankov.