Saša Radulović

Gost: Saša Radulović, lider pokreta Dosta je bilo

Razgovor vodio: Predrag Blagojević

JV: Nekoliko meseci je bio ministar u vladi Aleksandra Vučića, a sada je, makar sudeći po javnim nastupima, među njegovim najvećim protivnicima. I dok se često u javnosti postavlja pitanje može li pokret koji predvodi da pređe cenzus i uđe u Skupštinu Srbije on veruje da mogu postati i treća politička snaga u zemlji. Gost intervjua 15 minuta Saša Radulović. Gospodine Raduloviću izjavili ste, nedavno, Politika je to prenela, da ćete ukoliko ne pređete cenzus da ćete se povući iz politike. Na čemu se zasniva vaše samopouzdanje?

Ovaj put sigurno prelazimo cenzus. Radili smo dugo, dve godine, to je dovoljno da ljudi upoznaju, da veliki broj građana upozna ono što zastupamo. Istraživanja nam to pokazuju, razgovori sa ljudima na terenu. Svi pokazatelji nam govore da smo najmanje 3 puta digli podršku. I ona raste, tako da ovo što ste rekli, mislimo da je tačno, da posle ovih izbora imamo realnu šansu da budemo treća politička snaga u Srbiji. Inače ja nisma bio u vladi Aleksandra Vučića ja sam bio u vladi Republike Srbije, Ivica Dačić je bio premijer a Aleksandar Vučić prvi potpredsednik.

JV: Možda sam upravo zbog toga ste dobar čovek da pitamo. Ko je vodio tu vladu? Da li premijer ili je vodio prvi podpredsednik.

Većinu stvari je radio prvi podpredsednik u toj vladi. Dačić se praktično nije ni mešao u svoj posao. Međutim, ima jedna druga stvar koja je jako bitna. Ministarstva su nezavisne institucije sistema i ministri imaju nadležnosti koje im zakoni daju i ponašaju se samostalno ako to žele. Većina ministara ne, slušaju naredbe, odnosno ono što im se traži. Ja sam postupao po ekspozeu koji sam sam pisao, koji je Dačić pročitao pred Skupštinom u kome je bila definisana ekonomska i socijalna politika Republike Srbije. Ja sam po tome postupao pa ni PPV.

JV: Da se vratimo na izbore. Na vašoj izbornoj listi je 17 kandidata za poslanike sa juga Srbije. Kako ste vi uopšte birali kandidate?

Mi smo napravili jedan javni konkurs, gde smo pozvali sve građane Srbije da se prijave i da budu kandidati. Prijavilo se 1.500 ljudi i onda smo sproveli jedan poostupak rangiranja, napravili smo kriterijume po kojima su se merili kandidati i od njih 1.500 650 je prošlo kroz ceo proces. Neki su odustali u međuvremenu. Neki su videli da smo ozbiljni u nameri da izaberemo najbolje. I onda kada smo izrangirali kandidate dobili smo rang listu, nakon toga smo na tu rang listu, po tim bodovima, primenili prvo rodnu ravnopravnost, rodnu zastupljenost. Među prvih 100 kandidata na listi, pola su nam žene, pola muškarci a zatim posle toga i teritorijalnu. Pri čemu smo išli od kandidata do kandidata, pa kada nam se javi kandidat iz neke opštine odakle već imamo kandidata ispred njega one je morao da ustupi mesto nekome iz opštine koja pre toga nije imala kandidata i na taj način smo sastavili listu. Ono što je činjenica je da je veliki broj kandidata, od nekih 1.500 i na kraju od ovih 600 su iz Beograda, odnosno ima ih mnogo više nego ljudi koji su se prijavili iz Vojvodine ili iz centralne Srbije, istočne, zapadne ili južne Srbije. Tako da je to u stvari odnos koliko se ljudi prijavilo na listu. Imali smo jasan princip kako pravimo listu, svi su to znali i na takav način smo je i sačinili.

JV: Da li to znači da se iz Beograda, da u Beogradu ima toliko više kvalitetnih kadrova ili se prosto oni nisu prijavili?

Ja mislim da ima kvalitetnih kadrova u celoj Srbiji, uključujući i južnu Srbiju, naravno. Nije se dovoljno ljudi prijavilo na listu. Ja smilim da su ljudi na jugu malo skeptičniji kako stvari stoje. Malo je teže da poveruju da je ovo zaista nenamešten proces. Međutim, mislimo da ćemo već u narednom izbornom ciklusu da će to biti drugačije i da će ljudi shvatiti da mi zaista ozbiljno mislimo kada kažemo da u celom javnom sektoru a ovim pokazujemo da hoćemo to prvo da uradimo kod sebe u organizaciji. Da su neophodni jasni kriterijumi, merila i randog učinka i radnog iskustva i obrazovanja kada merimo kvalitet kandidata.

JV: Ako ste birali kandidate na konkursu, to praktično znači da vi, ako ne grešim, veliki broj njih uopšte i ne poznajete?

Upoznali smo ih u ovom procesu, veliki broj njih su članovi pokreta još od ranije. Mi imamo oko 3.000 članova našeg pokreta. Međutim, nije ovo bilo otvoreno samo njima, bilo je otvoreno za sve građane Srbije. Veliki broj je iz pokreta ali je bilo i dosta novih ljudi i onda su bili razgovori. Svaki lokalni odbor je radio bodovanje, to nije rađeno iz centrale, nego na lokalu, pa upoznaju ljude, vide ko su, šta su, odakle dolaze. Većina ljudi nikada pre nije bila u politici, ne većina, nego ogromna većina. Samo nekoliko njih koji su pre bili u nekoj političkoj stranci. U tim razgovorima na lokalu oni su se upoznavali i na osnovu toga mi smo im na kraju i poklonili poverenje. Deo ovog bodovanja je bilo i poznavanje vrednosti koje zastupamo i poznavanje programa. Bio je test koji su pršli svi kandidati da bi pokazali da imaju ta neophodna znanja iz ovog političkog dela koji se tiče našeg pokreta.

JV: U kojoj meri možete vi, ne mislim na vas lično, nego pokret i vi lično, da garantujete da ti kandidati, kao budu ušli u parlament, bez obzira da li je to republički ili lokalni da neće promeniti stranu? Ako ih ne poznajete, eto upoznali ste ih sada.

To ne možete nikada da garantujete, međutim, pošto su ljudi koje smo primali vrednovani po nekim kriterijumima, pošto su svi ostvareni u nekoj oblasti u kojoj deluju, žive i rade duže vremena, onda bi to bio veliki blam i za njih da pogaze stvari koje zastupaju. Pošto smo išli na kvalitet i na ostvarene ljude, onda oni sa sobom nose svoje ime i oni će ga čuvati više nego mi. Takođe, svi su potpisali jednu izjavu, koja je čisto moralni čin, u kome su rekli kakve stvari neće raditi kao poslanici. Recimo jedna od stvari je da nikada neće ući u vlast ili podržati neku vlast na bilo kom nivou bez potpune transparentnosti. Ovo sada radi dvostrano. Moguće je da pokret promeni politiku i kaže mi odustajemo od potpune transparentnosti kada smo se dokopali vlasri, sada hoćemo da radimo drugačije, onda u toj situaciji odbornik ili poslanik ima puno moralno pravo da kaže ja sam ušao na listi zato što sam verovao u to što govorite, vi ste se promenili, ja neću više da vas podržavam. Tako da mi se vodimo principima, vodimo se tim vrednostima oko kojih smo se okupili i to je taj nepromenjivi deo i gledamo da ljudi koji ulaze u pokret i koji su kandidati u stvari dele sa nama te vrednosti. Međutim, na kraju krajeva obezbeđenje ne postoji, mi smo uradili maksimalno koliko samo umeli da napravimo najbolju listu od ljudi koji su se javili.

JV: Aleksandar Vučić je u vladu pozvao i Lazara Krstića. Koji je predstavljen kao čudo od deteta, čak je i Nišlija. Da li postoji šansa, prosto, kada se pogleda njegova biografija ona deluje zaista prilično impresivno. Da li postoji mogućnost da neko sa vaše liste, koji ima podjednako impresivnu, možda još bolju biografiju, da bude možda veće razočarenje.

Sve je naravno moguće, međutim, u ovoj situaciji, on je imao 28 godina kada je postao ministar finansija. To jednostavno ne ide. Na to mesto, na tako odgovorno mesto moraju malo stariji ljudi sa malo više iskustva. Inače, pitanje ljudi koji nam dolaze na listu, jako je bitno razgraničiti dve stvari. Kada se kandiduješ na listi ti se kandiduješ za odbornika i poslanika. Ne za direktora javnog preduzeća, direktora nekog fonda, ne na ta mesta. Nego za odbornika i poslanika i imaš političku volju da se sprovedu promene i da se uvede potpuna transparentnost. Što se tiče direktorskih pozicija i onih koji će da vode javni sektor tu čemo sprovesti, praktično, mi kažemo ljudima mi kadrtove za to nemamo i nećemo ih nikada ni imati. Naši kadrovi su građani Republike Srbije i tu ćemo imati jasne kriterijume i tu ćemo pozvati sve da se kandiduju da bi izabrali najbolje. To je ključno što moramo da uradimo.

JV: To kažu, promenjen je zakon o javnim preduzećima po kome je predviđeno da se direktori biraju na javnim konkursima.

I kako to ide? Očigledno je da je partokratija neiskrena kada to kaže.

JV: Zašto bi trebalo da građani poveruju baš vama?

Jednostavan odgovor na to pitanje. Pošto mi kažu kako da verujemo vama, što je legitimno pitanje. Možda ćete i vi kao i ostali jedno pričati pre a posle kada uspete da pobedite na izborima radite sasvim drugo. Ja kažem ovako, ja sam već bio na vlasti, imao sam ćup od 300 miliona evra. Toliki je budžet Ministarstva privrede, jedan od većih ćupova. Meni je žao što mi je država takva i da ministarstva imaju ćupove pa da dele pare kako im se svidi. Međutim, to je tako. Dok sam bio tu sa tim ćupom nisam uzeo dinar, nisam nikod dao da uzme dinar, nisam nikog zaposleio. Uvodio sam red, pravio sam i sistematizacije radnih mesta i kriterijume, to sprovodio u sve tome i kada više nije moglo, odnosno, kada je otpor Aleksandra Vučića bio toliki da smo došli u pat poziciju ja sam podneo ostavku. Ja bih trebao da budem mnogo glup čovek da budem na ćupu sa tolikim parama, da mogu da radim sve te stvari, da podnesem ostavku, da krenem od 0 da gradim političku organizaciju, da ni sa kim ne pravim koalicije ne bi li pobedio na izborima i vratio se na ćup. Da sam hteo to da radim, ja bih to već radio.

JV: Miloš Bošković je jedan prilično mlad momak, koji je kandidat za gradonačelnika Niša. Međutim, on nema, koliko je meni poznato ni malo iskustva u politici. To se uglavnom predstavlja kao prednost. Da li vi mislite, pretpostavljam da mislite čim je na toj poziciji, ali kao što ste rekli Lazar Krstić 28 godina vrlo mlad za ministra, da li mislite da bi i Miloš Bošković, koji je nešto malo stariji bio dobar izbor za gradonačelnika? Odnosno, koliko on ima životnog iskustva?

To je pitanje za odbor u Nišu, mi se slažemo sa njihovom odlukom. Pošto kandidate na Niškoj listi birao Niški odbor po našim kriterijumima i oni su zaključili da među svim ljudima koji su u pokretu da je Miloš Bošković najači kandidat. Da najbolje poznaje i program i vrednosti i ovo za šta se zalažemo. Tako da mislimo da je odličan kandidat, na kraju birači će presuditi.

JV: Kažite mi izborni zakon je sada jedna od vrlo ozbiljnih tema o kojoj se malo manje priča sada pred izbore, pošto se kaže da ne bi trebalo menjati izborne zakone u izbornoj godini. Međutim i NKD i još čitav niz nevladinih organizacija se zalaže za promenu izbornog zakona po kome bi se kandidati na izborima, odnosno poslanici i odbornici na izborima birali imenom i prezimenom. Šta vi mislite o tome?

Mi imamo predlog izmena izbornog zakona koji ide u tom pravcu, malo je različit od tog kog ste pomenuli. Mi se zalažemo za izborni sistem koji je sličan onome u Vojvodini pre nego što su ga promenili. To je kombinovani, proporcionalni i većinski, da pola posalnika bude izabrano većinskim sistemom, tako da građani u svakom okrugu biraju tačno svoje predstavnike u parlamentu, tako da tačno znate koga birate i onaj ko dobije većinu glasova taj ide u parlament. A druga polovina da bude taj sistem koji ste pomenuli a to je proporcionalni ali imenom i prezimenom birate poslanike. Mislimo da je to ključno za promenu celog političkog sistema u Srbiji da bi dobili veću odgovornost političara. Kada pređemo na lokalni nivo tu smatramo da su potrebni izbori isključivo većinski, direktno imenom i prezimenom da se biraju ljudi. Za gradonačelnika, predsednika opštine i tako dalje. Mislimo da je to nešto što bi kud i kamo unapredilo politički život u Srbiji. Nama je inače potrebna potpuno nova politička kultura gde će političari da se bave suštinskim pitanjima koji su bitni za građane. Umesto ovog besmislenog prepucavanja gde nikada ne dolazite do suštine i nekih novih, jasnih pravila. Recimo po nama je ta potpuna transparentnost je uslov svih uslova. Bez toga ne bi bilo moguće bilo šta da se radi. Za svaki dinar da se zna ko ga je dobio i na šta je potrošeno. Svaki ugovor da se okači i da imamo popis imovine. Potpuno je neverovatno da smo u 21. veku a nemamo popis imovine Republike Srbije, očigledno to znači da se nešto sakriva. I da znamo ko koristi tu imovinu i pod kojim uslovima, koji ugovor i trebaju nam i sistematizacije radnih mesta, za ceo prošireni javni sektor, koji broji 700.000 ljudi. Za svako radno mesto koje su kvalifikacije potrebne, koju školu je neko morao da završi, koje radno iskustvo je potrebno i nakon toga merila radnog učinka. Da može da se meri šta taj neko ko je zaposlen na tom mestu u stvari doprinosi.

JV: To što ste sada rekli zvuči, ako mogu tako da kažem, prilično logično. Međutim, ono što se nameće kao pitanje ko je toliko stručan da procenjuje sistematizacije, uslove i da li je Pera kvalitetniji od Mike?

Taj problem je rešen u svetu, ta topla voda je izmišljena. Ono što nedostaje je politička volja. Ovde uopšte nije pitanje šta uraditi, ni kako to uraditi…

JV: Kako vi to izgledalo?

… svaka struka zna. Ja mogu o stukama gde sam ja stručan da znam na koji način se neko procenjuje.

JV: Vi mislite da ste vi stručni, neko drugi će reći.

U politici samo je to moguće, da ja mislim da sam stučan a neko drugi ne misli. U bilo kojoj struci, kada se nađu ljudi koji zaista tu struku poznaju vrlo je jasno ko šta zna. Nije to problem, pitanje je samo da li partokratija ima volju da uvede red i odgovor je ne. Zato što ako uvede red onda neće moći da gura svoje polupismene kadrove sa kupljenim diplomama na rukovodeća radna mesta. To nam je praktično norma u Srbiji i to je ključni razlog zašto propadamo. Ako pogledamo, u sportu mi jako dobro razumemo da pravila su jasna, jednaka za sve i pobeđuje najbolji. Zato i volimo sport, zato je i sport čist. Nekako smo poverovali da je u sportu tako a u politici je moguće da na čelo nekog javnog preduzeća postaviti kuma premijera, na primer. Ili postaviti neke prijatelje koji nemaju nikakvo radno iskustvo iz te oblasti. To bi bilo odprilike, kao kada bi partokratija trenirala vaterpolo reprezentaciju, verovatno bi se podavili.

JV: Dobro. I za kraj samo da vas pitam, koliko sam shvatio iz vašeg dosadašnjeg izlaganja, odnosno dosadašnjih nastupa, vi svakako ne biste sarađivali sa SNS-om?

Sigurno ne.

JV: Naveli ste da be biste sarađivali sa partijama koje ne prihvate te vaše uslove transparentnosti. Međutim, ako ne grešim, ogroman broj kandidata, sada da se ne vezujem za partije ali kandidata koji učestvuju na izborima su već ranije učestvovali u vlasti. I nisu se baš proslavili po pitanju transparentnosti, brojne su tu afere. Sa kim biste vi tu u stvari sarađivali?

Mi smo povukli tu crenu liniju politike i rekli smo da stranke moraju da pređu sa zdrave strane te crvene linije politike. To što su radile u prošlosti to je za organe koji procesuiraju krivična dela. Međutim za ubuduće, mi nećemo biti u vlasti bez potpune transparentnosti, mi nećemo tolerisati bilo kakvu korupciju. Ja nisam ušao u politiku bez bilo kakve koristi, građani će se u to uveriti. Ljudi koji su oko nas okupljeni nisu u politici zbog koristi, svi imamo karijere, nama mesta u javnom sektoru ne trebaju. Mi treba da uvedemo red. Ja imam dvoje dece, oni su na početku fakulteta ako nešto ne promenimo i moja deca će, kao i mnoga druga deca napustiti zemlju, ja to ne želim. Ja ne želim decu i unuke da gledam preko Skajpa. Mi smo se oko toga okupili, hoćemo da uvedemo red, imamo volju da uvedemo red i imamo znanje da uvedemo red. I na kraju ćemo pobediti. Na ovim izborima nam je cilj da uđemo u Skupštinu, to ćemo sigurno postići, mislim da ćemo biti treća politička snaga. Interesantno je da ove neke druge opcije koje pričaju o tome, koje su sa nazovi demokratske strane imaju ozbiljne probleme da uđu u Skupštinu i pokušavaju da šalju poruke kako mi možda nećemo preći cenzus i to jednostavno nema veze sa istinom. Ući ćemo u SKupštinu i očekujemo značajan pad SNS-a na ovim izborima, ako ne pokradu izbore. Postoje razne indicije u tom pravcu i o tome imamo nekoliko saopštenja, par danas i pričaćemo dosta o tome u narednim danima. Očekujemo njihov pada ispod 40%, nakon čega će uslediti raspad SNS-a. I očekujemo ponovo parlamentarne izbore, zajedno sa predsedničkim 2017. Naš cilj je da pobedimo na tim izborima i uvedemo red. Na ovim izborima naš slogan je biraš, odnosno biraj tvoja zemlja ili njihova država.

JV: Ništa, ostavimo onda građanima da sačekaju još nedelju dana i da biraju pa da se vidimo nakon toga. Hvala vam što ste bili gost emisije 15 minuta. Moje ime je Predrag Blagojević.