Saša Živić

Gost: Saša Živić, Profesor Medicinskog fakulteta u Nišu

Razgovor vodio: Marija Vučić

JV: Za manje od mesec dana smenjen je 2 puta. Jednom sa mesta predsednika Upravnog odbora Specijalne bolnice u Soko banji a drugi put pre nekoliko dana uživo u TV programu kada je kritikovao generalno stanje u zdravstvu i kada je smenjen sa mesta pomoćnika direktora Kliničkog centra. Da li su ove smene politički motiviane i koji su generalno problemi u zdravstvu razgovaramo danas sa Sašom Živićem profesorom Medicinskog fakulteta i pedijatrom. Gospodine Živiću dobrodošli u studio Južnih vesti.

Hvala na pozivu biće mi čast da učestvujem u ovoj emisiji.

JV: Evo na početku da vidimo, za one koji neznaju, kritikovali ste stanje u zdravstvu u jutarnjem programu NTV, kada se uključio direktor Kliničkog centra Zoran Radovanović i najavio vašu smenu. Da sad razjasnimo da li ste smenjeni ili ste podneli ostavku?

Ja sam u stvar inaivan. Ja sam mislio da sam da ostavku a nisam naravno ni znao da je Zoran mene smenio uživo. Generalno ja njemu ništa ne zameram, on je, što bi se reklo, vojnik ove vlasti i verovatno je na neki način bio prinuđen da to uradi. Naravno da ne smatram da je to gest dostojan bilo kog intelektualca ali elem, tako se desilo. Ja sam verovao da sam ja dao ostavku, u suštini sam bio smenjen mnogo pre moje ostavke. Naravno, ja sam tu ostavku davao i nekoliko meseci pre toga. Međutim ta ostavka nije bila usvajana zbog toga što se verovalo da ja mogu da pomognem nešto u menadžemntu Kliničkog centra, ako taj naziv nije preambiciozan za jednu upravu koja funkcioniše u Kliničkom centru.

JV: Kažete da ste bili smenjeni još nekoliko meseci pre toga. Šta to znači?

Ponudio sam ostavku, nisam smenjen. Ja već odavno vidim da to što govorim i mislim , a da budemo iskreni, to što ja govorim i mislim misli svaki lekar, svaka sestra u Kliničkom centru. I tu nemam nikakve dileme, ja to vidim i na osnovu odziva koji ovi moji nastupi imaju u Kliničkom centru. Ja to govorim odavno i vidim da to smeta upravi Kliničkog centra. Mislim da je cela država partijska i organizovana na takav način da vi treba da volite vlast i partiju a ne da volite Klinički centar, odnosno državu Srbiju. U jednom trenutku kada sam video da to moje mišljenje smeta onim ljudima koje ja realno volim, kao što je i profesor Zoran Radovanović, ja sam rekao ajde ljudi da ja odem odavde i da mislim kao Saša Živić i to neće vama da smeta. Tu ima čitav niz ljudi koji imaju različite ambicije, voleli bi da budu direktori, pomoćnici, da zapošljavaju svoju decu, da zapošljavaju tuđu decu, da se usavršavaju… Onda ima jedna rečenica koja je po meni potpuno nevesela, ustvari, to je nešto najgore što sam ja čuo i doživeo u ovih nekoliko zadnjih dana da je moj prijatelj Zoran Radovanović rekao da sam sada na mestu Ministra prestao bi da pomažem linički centar u Nišu. Prosto to niti mogu da prihvatim, niti mogu da verujem da takav način razmišljanja postoji a da sam ja Pontije Pilat. Zašto bi se Ministar svetio Kliničkom centru, bolesnim ljudima, lekarima, sestrama zbog mene. To je ta jedna klima koja je bila kao i klima u društvu krajnje nedemokratska je bio razlog zbog čeka sam ja smenjen, odnosno zbo čega sam ja mnogo meseci pre toga već nudio ostavku jer sam video da to moje mišljenje nije koherentno, odnosno u skaldu a mišljenjem aktuelne vlastu u kliničkom centru u Nišu.

JV: Ono što je vama najviše zamerano je to da kao deo uprave ste dozvolili sebi da iznesete lični stav? Da kritikujete rad vaše kuće u kojoj ste lekar. Da li vaše istupanje u javnosti regulisano nekim?

Dajte, to su sve floskule koje su ostale još iz komunističkog doba, jednoumlja. Ja se nadam da mi ne treba da ličimo na Severnu Koreju. Ja kada sam bio direktor Kliničkog centra ja sam hteo da čujem drugo mišljenje. Mi smo nespremni za bilo koju vrstu dijaloga i državnog koncenzusa. Prvo, ne razumem kako mišljenje može da bude vest? To što sam ja rekao nisam rekao ništa revolucionarno, nisam ja Gavrilo Princip, nisam pucao ni u koga, niam nikoga pomenuo pojedinačno. Onda je to odjeknulo tako strašno da je direktor Radovanović morao da me smeni u sred živog programa, što sam siguran da se nikada nije desilo niti će se desiti u istoriji Srbije, pa i mnogo šire.

JV: On je rekao da vaše istupanje šteti ugledu Kliničkog centra. Da li njegovo istupanje na ovaj način u živom programu šteti ugledu takođe?

Neznam da li šteti ugledu Kliničkog centra ali njegovom ugledu sigurno šteti. Mi se i posle toga čujemo i sve je to ok. Ja sam ga čak i savetova da ne govori medijima da mi je dao otkaz, odnosno da me je smenio. To naravno kod ljudi budi jednu empatiju prema meni, da ne kažem simpatiju, jedan odijum prema njemu. Ja nisam želeo da on iz nečega što je čisto stvar principa izađe kao gubitnik. To ćete morati njega da pitate zbog čega je taj fitilj bio tako kratak da je morao da me smeni na mom putu od studia do Kliničkog centra. Ali definitivno da razjasnimo. Dajte da isteramo taj komunizam. Naravno da ne treba svi da mislimo isto. I bilo koje istupanje koje nije diskfalikatorsko, mokje istupanje ovde ili bilo gde ne diskfalifikuje nikoga. Ja samo dajem vrednosne sudove zbog toga što sam čovek koji je dve godine bio unutar sistema. I video kako to funkcioniše. I naravno da je stvar intelektualnog poštenja da to što ste videli kažete. Ja se nisam tamo pojavio u ulozi, što bi Htvati rekli, glasnogovornika, odnosno PR Zorana Radovanovića i Kliničkog centra. Tu funkciju ne bih ni hteo da prihvatim. Ja sam tamo bio pomoćnik diektora, slobodni intelektualac, video sam probleme, ukazao sam na njih. Ja mislim da to što sam rekao je korisno i za Klinički centar u Nišu a ne da je štetno. Očigledno, da je direktor mislio nešto drugačije. Učinio je meni jednu uslugu. Vi ste rekli dve smene, puno puta su mene smenjivali ili sam ja davao ostavku u životu i sa mesta šefa odborničke grupe DS, i iz DS i u 5. oktobru kada sam bio viđeniji član 5. oktobra sa mesta docenta na Medicinskom fakultetu. To su neke stvari kojima se ponosim, ja sam tada povukao dokumenta i nisam bio izabran naredne 3 ili 4 godine, mada sam se nametao kao politička figura, kao neosporni kandidat. Nije problem u smenama, bojim se da nisam ni ja problem, bojim se da nije ni Zoran problem, da je problem mnogo širi. Mi se zaista ne bavimo onom što sam ja pomenuo u studiju, što mi se čini da je neka tema koju vrlo nerado ljudi, jer nisu slobodni, govore u javnosti. Naravno da je problem kada vi imate konkurs u Kliničkom centru u Beogradu za 20 mesta a prijavi se 2400. To je jedna društvena anomalija koja toliko žulja i svrbi. Ja nisam mogao da izdržim kao profesor Medicinskog fakulteta da ne napišem jednu kolumnu u Danasu apropo toga. To je samo bio poziv za jedan dialog.

JV: Kada ste spomenuli tu kolumnu u Danasu. To je jedan deo vašeg kritičkog istupanja u javnosti, pa je sad ovo drugo bilo u jutarnjem programu NTV, pa insistiranje da se raspiše konkurs u Specijalnoj bolnici u Soko banji. Da li možda smatrate da ste se zamerili Ministrarstvu zdravlja tim svojim kritičkim istupanjima, odnosno da vaše smene imaju veze sa tim što ste kritikovali Ministarstvo zdravlja i državu generalno?

Ja nemam neke pouzdane informacije obzirom da ja nisam stupio ni na koji način, niti ću da stupim na bilo koji način sa Ministrom ali se takav zaključak apsolutno nameće. Iskreno rečeno Zoran Radovanović je moje dete, moj đak i mislim da on to ne bi uradio da nije imao neku veliku prisilu. I da se iz tog famoznog Beograda podigao jedan veliki prst da kaže uradi to. To je moje mišljenje, ja ga kažem kao što i sve govorim krajnje iz srca. To je subjektivno. Ja nemam dokaze za to.

JV: Ali mislite da su te vaše smene naručene iz Beograda?

Ceo taj sistem organizacije vlasti je kod nas poprilično netransparentan, nedemokratičan, vrlo često autoritaran. Vi vidite da se često i u Vladi dele žuti kartoni. Pa kada se u Vladi dele žuti kartoni što onda ne bi jedan direktor bolnice dao crveni karton meni. Meni sve to logično dođe. Gde su žuti tu su i crveni kartoni. Žuti karton dobija Mnistar spoljnih poslova što ne prisustvuje Vladi onda meni sleduje crveni karton.

JV: Približavamo se kraju emisije a nismo dotakli jednu važnu temu a to je apropo onog što se dešavalo u Specijalnoj bolnici u Soko banji kada ste vi govoreći u jutarnjem programu rekli vezano za partijske direktore. Da ih znate na stotine.

Znate ih i vi samo ne smete da kažete a ja smem.

JV: Da li to znači i da su konkursi za izbore direktora zdravstvenih ustanova čista formalnost? I da se sve završava na partijskoj liniji?

Kada analiziramo makar ono što ja znam u zdravstvu, pa mi kažite makar jedan koji nije iz SNSa ja vas vodim na kafu.

JV: U kojoj ste vi stranci trenutno?

Ja sam jedan potpuni politički samoubica pošto sam ja dugo godina bio član DS i onda kada sam mislio da je DS napustio svoj politički program, pre više od 10 godina ušao u LDP što je nešto što je bilo logično. I ja sam sada formalno član LDP iz lenjosti jer iskreno rečeno sem tada kada sam na konferenciji za štampu prešao u LDP nikada više nisam ušau u te prostorije.

JV: Znači niste politički aktivni?

Ja nemam političke ambicije. Teško je uveriti ljude da ja ovo ne radim iz interesa. Ja sam čovek koji je potpuno ostvaren, u nekom svom zenitu. Nemam ja ni mnogo godina do penzije. Naravno da se u 56 godina ne gradi nikakva karijera. Sve ovo što radim a naravno nismo stigli da dotaknemo neke ozbiljne probleme, kao što je sistem finanasiraja zdravstva. To je jedan potpuni anarhonizam, gde se država dogovara sa bolnicama koliko para će bolnice dobijati za lečenje. E sada, koliko je dobila bolnica vi toliko morate da se razbolite. Ako mi kažete da postoji u Evropi neka zemlja gde plaća bolnice tako što kaže evo vi ćete januara da doibijete toliko i toliko para, za toliko i toliko bolesnika. Sada i bolesni treba da imaju razumevanja pa da se ne pojavljuju ako država nije dozvolila tu količinu bolesti. Dakle mnogi problemi u organizaciji zdravstva. Naravno neki su i nasleđeni. Nemam ja ništa ni protiv Zlatibora Lončara, ja ima protiv jedne demagogije gde se problemi zdravstva svode na kvazi skraćivanja liste čekanja, kao najvećeg problema u zdravstvu. Gde se apsolutno ništa ne radi na temu suštinske reorganizacije zdravstva. Ja sam lagao ljude 2005. promenićemo Zakon o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti evo prošlo je 15 godina ništa se nije desilo.

JV: Samo još jedno pitanje vezano je za politiku.

A za Soko banju, izvinite moram da vam kažem. Soko banja je jedan skandal. To je dokaz da postoji partijska država. Pa kako može direktorka koja je promenila, nezna ni sama koliko partija, naravno uvek vođena instiktom da bude u partiji na vlasti, da evo mesec i po dana posle isteka trećeg mandata i dalje bude direktor bolnice. Nisam bitan ja, ja sam smenjen, u redu je, hvala, doviđenja, e sada da vidimo šta javnost kaže. Kako je moguće da ona protivno zakonu ona i dalje bude direktor? Eto to kada bi mi neko objasnio ja bi bio zahvalan. I onda kažu nema partijske države i Vučić kaže evo zna jednu Ljiljanu Isaković.

JV: 2013. godine ste hvalili rad vlade Dačić - Vučić kako je sudeći po onome što je B92 preneo rekli ste da se najzad zna šta je redsednik, šta je premijer i jasno je da se povela borba protiv korupcije koja je završena vladom Zorana Živkovića kacijom Sablja i posle toga nikada nije ponovljena. Šta sada mislite o borbi protiv korupcije?

Ja sam glasao za SNS, da se razumemo, što bih ja lagao. Ja sam glasao za njih zbog toga što sam hteo da dođu neki novi ljudi, koji imaju neke nove ideje.

JV: Da li ste se razočarali sad?

Pa ne bih više glasao za njih nikada u životu. Ali mislim da mi treba da budemo ljudi otvorenog uma i srca, da dajemo šansu novim ljudima, novoj vlasti. Pa Italija je promenila 50 i nešto vlada i ne vidim da je nešto nesrećna. Ne meri se intelektualnos po tome koliko ste vi verni jednoj ideju. Ja sam vernik i ja sam veran ideju koju zagovara jevanđelje. Ne moram da budem veran partijama. Ja sam čovek koji se trudi da uvek promišlja slobodno, da budem intelektualac, da kritikujem ono što mi se ne sviđa, kada sam pisao o tome da je gospodin Vučić više na tragu Đinđića nego Đilas ja sam to mislio. Ima apsolutnu podršku, mogao je temeljno da reorganizuje društvo. Nažalost, bojim se da ovi primeri aktuelne direktorke, ako je aktuelna i ako je direktorka u Soko banji jedan neveseli dokaz da ja nisam bio u pravu. Ja nesmem zbog toga da kažem ja to nisam pisao. Kada sam pisao, pisao sam otvorena srca, kao što sada mislim da treba da se dešava sa nekim novim ljudima. Naravno ne vidim tu sebe, apsolutno. Mislim da ova Srbija zaista ima perspektivu. Ja sam bio protiv toga i strašno sam se plašio toga da postoje ljudi koji imaju tapiju na patriotizam. Pa sad nam od premijera do dorektora Kliničkog centra u Nišu govore koliko oni vole to što su dobili. Oni to nisu dobili na odbranu, jer ja odgovorno tvrdim da volim Srbiju više od Vučića i volim više Klinički centar od Zorana Radovanovića. I šta sada oni brane Klinički centar i Srbiju od mene? Pa je napadam ni Srbiju ni Klinički centar. Ja se bavim prncipima. Nažalost ovo je postala vest i molim vas, ne zbog sebe, da ostane vest. Koliko ja razumem mehanizam aktuelne vlasti, ovo imaju jedno neverovatno strpljenje da padne prašina, da se ovo zaboravi i nikom ništa. I nekako mi se čini da će taj plan da im ponovo uspe, ovo će biti tema još nekoliko dana zato što je ispalo šašavo zbog tog zvanja Zorana Radovanovića. Još nekoliko dana i zaboraviće. Ja znam da imam podršku studenta po društenim mrežama. Da sam ja student ja bih bio ČeGevara o mojoj sudbini se radi. 5.000 njih će ostati bez posla, pa šta oni čekaju. Da im se smanje bodovi? Da im se smanje školarine? da ih iškolujemo i da idu u Behrein. Ja to stvarno ne razumem. Ne razumem ni studente.

JV: Nažalost dosli smo do kraja emisije a da se nismo dotakli nekih važnih tema. Vama hvala na gostovanju. Moje ime je Marija Vučić a vi ste gledali emisiju 15 minuta.